Ruska književnost i kultura
-
Mihail Epštejn o eseju kao formi cikcakolikih misli
Moje mišljenje o stvarima nije mera samih stvari, ono je samo dužno da razjasni u kojoj meri ja vidim te stvari. – Mišel de Montenj Retko se dešava da je delo jednog autora stvorilo čitav žanr koji se postupno razvijao tokom vekova. U tome što je esej imao individualnog tvorca, Montenja, izraženo je bitno svojstvo…
-
Boris Ejhenbaum o razlici između priče i romana
Roman i priča ne samo da nisu istorodne, nego su suštinski neprijateljske forme, i zato se nikada ne razvijaju jednovremeno i sa istim naporom u jednoj književnosti. Roman je sinkretična forma, priča je elementarna forma. Roman se sastoji od istorije, od putovanja. Priča od anegdote. To je razlika između velike i male forme. Ne samo…
-
O Tolstojevoj priči „Tri smrti“
Tolstojeva priča Tri smrti je jednostavno delo, poput sklopljenih dlanova da iz njih piješ vodu. Toliko jednostavno da postaje nepodnošljivo. Ono odražava u svojoj nepretencioznosti savršenstvo ritma pripovedanja i proporcije građe, koheziju forme, dubinu značenja, jasnoću sadržaja. A, istovremeno, delo je razorno, puno duboke tuge i potištenosti. Nije to Čehov, koji je ironičan, pa da…
-
Beskraj teče u kapima: Mihail Glinka
Čoveka možeš spoznati po stepenu na koji se uzdigla muzika u njegovoj duši. Ali, pošto me zanimaju samo oni preplavljeni muzikom, ograđujem se od spoznaje ljudi. Ima muzičkih duša koje nemaju muzičko vaspitanje i kulturu. To znači da se rađamo sa mnoštvom treperenja, čiju vrednost uspostavljaju naša tugovanja. Nosimo u sebi muziku koju nismo nikada…
-
Nikola Milošević o romanu „Junak našeg doba“
Kad pročitamo roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova Junak našega doba i kad malo razmislimo o onome što smo pročitali, ne nailazimo na neke osobite teškoće oko razumevanja takozvanih sporednih likova. Jedini stvarni problem, jedinu stvarnu zagonetku predstavlja glavni junak Pečorin. Ovaj problem i ova zagonetka sastoje se, ukratko, u sledećem: biće izuzetnog uma i izuzetne volje,…
-
Putnik Pečorin
Non finito Esej je u procesu nastajanja.
-
Kad je um đavolje igralište: Fransisko Goja i Fjodor Dostojevski
Izgubljen u potpunom ništavilu, u praznini neodređenog prostora, pas neodređene rase, proviruje, kao da se boji, kao da gleda u nevidljivog a sveprisutnog Gospodara koji će ga u narednom trenutku, odloženom do u beskraj, likovno fiksiranoj anticipaciji nelagode koja će trajati zauvek, udariti, ubiti, udaviti u gomili peska u koji kao da i bez tog…
-
Dve Modiljanijeve muze: Žana Ebitern i Ana Ahmatova
Posredstvom jedne ruske slikarke Žana Ebitern, devojka iz pariske građanske porodice i Amedeo Modiljani, italijanski slikar i boem sa privremenim boravištem u Parizu, stupaju u kontakt. Bilo je to sudbonosne 1917. godine. Nekoliko meseci pre susreta sa Žanom, Modiljani je otvorio svoju prvu izložbu. Žana ubrzo ostaje trudna sa prvim, pa sa drugim detetom. Kada…
-
Folklorna umetnost kao preduslov avangardne umetnosti: Kazimir Maljevič i Stevan Mokranjac
Jarko sunce odskočilo, sele, žetva je, haj, haj, haj! Ustaj, ne spavaj! Tradicionalna umetnost i avangarda imaju mnogo toga zajedničkog. Pod tradicionalnom umetnošću podrazumevamo folklorne forme, naivnu umetnost čije geometrijske oblike kolektivno nesvesno jednog naroda koristi u različitim oblicima svog stvaralaštva koje se, ukoliko postane muzejski eksponat, imenuje kao „primenjena umetnost“. Ćilimi, grnčarija, heklani stolnjaci,…
-
Nina Berberova: „Želela sam da pišem i tražila sam sve načine ličnog oslobođenja“
Sneg i sunce. Trčala sam po šumi, htela sam da se bacim u sneg, da se njime umijem. Trčala sam sa psima i glasno se smejala. Nina Berberova spada u red najznačajnijih ruskih književnica 20. veka. Autorka je brojnih priča, romana i biografija. Njena najpoznatija knjiga je njena autobiografija Kurziv je moj. No, ta knjiga…
-
Anton Pavlovič Čehov: „Šala“
Vedro, zimsko podne… Mraz čvrst, puca, i Nađenjki, koja me drži ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kosi na slepoočnicama i maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od naših nogu pa do same zemlje pruža se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke,…
-
Tri forme Kazimira Maljeviča: krug, krst, kvadrat
Kada nestane navika svesti da u slikama vidi prikaz krajolika prirode, madona i bestidnih venera, tek onda ćemo moći da vidimo čisto slikarsko delo. Preobrazio sam se u nulu forme i izvukao sebe iz vrtloga besmislice akademske umetnosti. Uništio sam obruč horizonta i izašao iz kruga stvari, van obruča horizonta, u kojem su zarobljeni slikar…
-
Sećanje na spokoj septembarskog podneva, njegovu boju i tišinu: Klod Loren i Fjodor Dostojevski
Da, to navodi na pomisao, lišenu bilo kakve euforije, možda čak pre setnu, da, doista, krajem septembra ili početkom oktobra ume da dođe sanjani dan i svet se ukaže u svom savršenstvu. Potvrđuje se da je sreća moguća. Za svaki takav dan, za svako takvo jesenje popodne, treba biti zahvalan beskrajno, ako se takvo popodne…
-
Vladimir Majakovski: „Oblak u pantalonama“
Tebi, Ljiljo Misao vašu,što mašta na omekšalom mozgu,ko lakej na masnoj sofi, od sala nadut,dražiću dronjcima srca okrvavljenim grozno,sit narugavši se, bezočan i ljut. Ja u duši nemam nijedne sede vlasi,ni staračke nežnosti nema u njoj!Svet sam zaglušio snagom svog glasa,dvadeset dvogodišnjak – idem,lepotan, svoj Nežni!Vi ljubav stavljate na violinu.Na talambase je mećete grube.A ne…
-
Intenzitet života i okrutnost proleća: Tomas Sterns Eliot i Igor Stravinski
Početni stihovi Eliotove poeme Četiri kvarteta glase: Vreme sadašnje i vreme prošlo Oba su možda prisutna u vremenu budućem, A vreme buduće sadržano u vremenu prošlom. Ako je čitavo vreme večno prisutno, Čitavom vremenu nema iskupljenja. Šta je moglo biti jeste apstrakcija I ostaje trajna mogućnost Samo u jednom svetu razmišljanja. Može se postaviti pitanje…
-
Putnik Onjegin
Aleksandar Sergejevič Puškin svoj roman u stihovima Evgenije Onjegin piše od 1823. do 1832. godine, skoro pedeset godina posle Geteovog romana Jadi mladog Vertera sa kojim smo skloni da otpočnemo tradiciju velikih romana romantizma. Puškin preuzima određene motive, crpe uticaje, kojima su se odlikovala dela njegove epohe ali ih i prevazilazi. Evgenije Onjegin, Puškinov najpoznatiji…
A . A . A 