Morao sam da se oslobodim svega bespotrebnog da bih spasao sebe. – Arvo Pert

Arvo Pert za sebe kaže da komponuje klasična i religijska dela. Poznat je po tehnici tintinabuli koju je prvi put upotrebio u delima Für Alina (1976) i Spiegel im Spiegel (1978). Njegovu muziku uporedila bih sa slikarstvom italijanskih trečentista i kvatročentista, a glasove u njegovim kompozicijama sa anđelima u purpurnoj odeći i ljiljanom u ruci. Kleče, sa zlatnim oreolom oko glave.

Pertova dela u potpunoj su disharmoniji sa vremenom u kome živimo, ona afirmišu sporost, tišinu i nemanje. Tišina je jedno od najsnažnijih religijskih iskustava. Ona je od izuzetne važnosti za klasičnu muziku poslednjih sto pedeset godina (Debisi, Sati, Kejdž). U tišini se pojavljuje Bog, tišina je prethodila stvaranju i ona će, posle svega, ostati. Ovde, pak, tišina ističe.

Etore Spaleti je savremeni italijanski umetnik koji stvara minimalističke slike, skulpture i instalacije. Njegov rad dubko je povezan sa malim mestom nadomak Peskare koje se zove Cappelle sul Tavo i koje je u blizini Jadranskog mora, isto kao što je Pertov rad neodvojivo povezan sa šumama nadomak Talina.

Spaleti boji prilazi metafizički i njegove slike su odraz pejzaža kojim je umetnik okružen. Apstrahovana monohromatska površina njegovih dela odraz je nijansi mnogobrojnih boja vazduha koji se može čuti kako huji kroz doline okružene brdima. Odraz je valera jednog mediteranskiog dana, sunca, mora i prošlosti.

Postoji nešto što nas uči sporosti, tišini, koncentraciji, nemanju, nešto što nas zaustavlja i što nam miluje oči dok gledamo Spaletijeva platna. Njegov atelje, jedan izuzetno konceptualan prostor, pruža posmatraču nove oči na dar, uči ga da razume važnosti odnosa između boja i predmeta, da u njima prepoznaje harmoniju. Uči ga, najzad, da liši sebe očekivanja da stvari i pojave uvek moraju imati značenja.

Njegove slike u potpunosti menjaju prostor oko sebe, baš kao nenametljiva i krhka, poput Đakometijevih hodača, ali nesalomiva muzika Arva Perta. One u svojoj jednostavnosti imaju izuzetnu moć. Njihova boja dominira u odnosu na ono što je van njih i što ih okružuje. Etore Spaleti je filozof. Slikarstvo je njegov jezik, a optika je njegovo polje delanja. Neka vrsta spinozizma ovde dela na izvanredno suptilan način.

Povezala bih njegove slike sa haiku poezijom Macua Bašoa, isto kao što bih Pertovu muziku sa kapima rose i Đakometijem.

Možda je ovaj kamen
Nekad služio kao mastionica?
Jamica u njemu puna je rose

ili

Bezimena brda
Proleće je danas prekrilo
Koprenom od magle

Takođe, uočljiv je uticaj renesansnih majstora na njegovo delo, pre svega Pjera de la Frančeske i njegove upotrebe purpurne boje ili plave, nalik vedrom jutarnjem nebu posle kiše. Opet smo na tragu metafizike jer Pjero de la Frančeska je upravo bio takav slikar. Zašto volim njegovo slikarstvo i zašto ću jednom otići iz Barija u Peskaru, pa u Cappelle sul Tavo, samo da vidim ovaj atelje? Zato što me uči da su tišina, rosa i prozračno tiho jutro pojave koje nam mogu spasti dušu.

---