Crtež
-
Umetnost je linija oko tvojih misli: Erotski crteži Gustava Klimta
Umetnost je linija oko tvojih misli. – Gustav Klimt Samozadovoljavanje, masturbacija ili onanija je čin prema kome su mnoge kulture imale podeljen odnos i uglavnom tabuiziran, naročito u društvima sa nekada snažnim religijskim uticajima. Umetnost ga je prikazivala, simbolički ga zaodevajući kroz nagoveštaj. Sama reč onanija potiče od biblijske ličnosti Onana koji se pominje „Knjizi…
-
Novembarski rajski vrt Vilijama Blejka
Engleski romantizam obeležen je imenom Vilijam. Tri značajna umetnika date kulture i hronološkog okvira dele isto ime: jedan je Blejk, drugi Vordsvort, treći Tarner. Ovaj tekst posvećen je književniku i slikaru, vizionaru i idealisti, Vilijamu Blejku. On je oda umetniku koji je izvršio, i još uvek to čini, veliki formativni uticaj na moju ličnost, na…
-
Želela sam da gola skačem u fontane, tako sam zamišljala svoju mladost: O Hičkokovom filmu „Ptice“
Želela sam da gola skačem u fontane, tako sam zamišljala svoju mladost. A, sve je bilo drugačije: dosada, biblioteke, diplome, masteri, kancelarije, prevozi, kirije, supermarketi i redovi kod operatera, banke i glupi ljudi. I Melani Danijels je želela da gola skače u fontante a završila je kao lovina, lak plen divljim pticama. Moje vreme i…
-
Scene nasilja u slikarstvu Ežena Delakroaa
Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, kao prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Šarl…
-
Egzotična i divlja fauna „Cveća zla“
U tim loše osvetljenim oblastima ljudske delatnosti, kao u tamnom repu neke komete, utapa se i ovekovečuje sva fauna maštarija, sva njihova podmorska vegetacija. Ljudska slabost otvara vrata tajne i vodi nas u kraljevstvo mraka. Neki pogrešan korak, neki loše izgovoren slog, otkrivaju misao čoveka. Tako i u metežu tih mesta ima brava koje loše…
-
Tomas Man: Umetnik severa i umetnik juga – „Tonio Kreger“ (odlomak)
Pred jesen reče Tonio Kreger Lizaveti Ivanovnoj: Zbilja, ja putujem, Lizaveta; moram se provetriti, odlazim, izmičem i bežim. Kako to, baćuška, blagoizvolevate li opet krenuti za Italiju? Bože, prođite se već Italije, Lizaveta! Ravnodušna mi je Italija do preziranja! Davno je to bilo kad sam mislio da mi je tamo mesto. Umetnost, je li? Nebo…
-
Tomas Man: Problem umetnika – „Tonio Kreger“ (odlomak)
Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih…
-
Tomas Man: Umetnik i drugi – „Tonio Kreger“ (odlomak)
Jesam li vas zaboravio? – pitao se on. – Ne, nikada! Ni tebe Hanse, ni tebe, plava Inga! Ta za vas sam ja radio, i kada sam čuo odobravanje, obazirao sam se potajno da vidim da li vi imate u njemu udela. Jesi li sada pročitao Don Karlosa, Hanse Hanzenu, kao što si mi obećao…
-
Jedna priča Franca Kafke
DA JE NE BIH SREO Iz Plave sveske Volim je i ne mogu sa njom da razgovaram, uhodim je da je ne bih sreo. Voleo sam devojku koja je i mene volela, ali morao sam da je ostavim. Zašto? Ne znam. Bilo je to kao da je okružena oružnicima koji su koplja držali napolje uperena.…
-
Istorija seksualnosti u doba prosvećenosti: Erotski crteži Hajnriha Fislija
Ne moramo nužno Fukoovu teoriju dovoditi u vezu sa pisanjem o švajcarsko-engleskom umetniku Hajnrihu Fisliju ali asocijacije se same nameću. Fuko ima dela retorički privlačnih naslova. Istorija seksualnosti i Istorija ludila u doba klasicizma, za nas dva najznačajnija, mogu se posmatrati kao intelektualni odgovori na ono što je Fisli predstavljao na svojim platnima i crtežima.…
-
Seksualne persone Polin Reaž i Leonor Fini
Onaj koga čekamo, zato što ga čekamo, već je prisutan, već je gospodar. – Polin Reaž Italijanska slikarka Leonor Fini rođena je 1907. godine u Argentini ali je veći deo života provela u Evropi, najviše u Italiji i Francuskoj. U Parizu se tokom tridesetih godina 20. veka družila sa Elijarom, Ernstom, Batajem, Bretonom, Pikasom, Dalijem,…
-
Tela koja drhte
Dugo je posmatrao Žanu, koja se opružila, okrenuta na stranu i obučena samo u tanku, providnu košuljicu. Bila je savila jednu nogu otkrivajući tako harmonične linije svog tela. Bodler skrenu pogled da ne bi podlegao neodoljivim zapovestima tela, sladostrašću koje samo obećava, a nikada ne ugasi žeđ. Ah!, reče on, telo koje pamti počinje da…
-
Napokon sama
Ja sam u suštini francusko-ruski tip romantičara – ni britanski cinik, ni nemački idealista. Šta je to francuski romantičar, ili ruski? – Neko ko dolazi sa zakašnjenjem, ko polazi od datih osnova ali ih kvalitativno prevazilazi (u slučaju Rusa) ili ih pervertira i preokreće do mere da stvara novi stil – dekadenciju. Francuski dekadenti, koji…
-
Korpa zrelih plodova: „Oda jeseni“ Džona Kitsa
Doba magle, doba berićeta štedra, drugo zrelog sunca omiljena ti, da skupa blaženstvom ispunite nedra lozi oko slamnog krova što se svi: da jabuke pognu mahovinom grane obrasle, da sočnost u plodu se stiče; da krupnjaju tikve, lešnik letorast da zajezgra slatko, i da stalno niče pozno cveće, da bi pčele užurbane pomislile da će…
-
Pećinska umetnost i crteži bikova Pabla Pikasa
Ne podnosim ljude koji pričaju o lepoti. Šta je lepo? Slikarstvo se bavi problemima. Slike nisu ništa osim istraživanje i eksperiment. Nikada ne stvaram sliku kao umetničko delo. Sve je u istraživanju. Ja stalno istražujem, i u tom stalnom traženju postoji logičan razvoj. – Pablo Pikaso Nepregledan ambis vremena prostire se između pećinskih slika nastalih…
-
Novembar: Nokturna – Frederik Šopen
Pojedina umetnička dela svojom temom i njenom stilističkom obradom, psihološkom karakterizacijom junaka, upotrebom boja ili tonova asociraju atmosferu koja doprinosi različitim raspoloženjima recipijenta. Ta raspoloženja, kao i asocijacije na koje određeno delo navodi, nisu ista kod svakog primaoca estetskog sadržaja. Ona su uslovljena njegovim životnim i obrazovnim iskustvom, kao i senzibilitetom koji je uvek jedinstven.…
A . A . A 