Kad god mislim o Prosperu, uvek vidim Leonardovu glavu s njegovog poslednjeg autoportreta. Ima visoko, ogromno čelo. Bela proređena kosa, pada kao ostatak lavlje grive i spaja se sa velikom bradom Boga oca. Brada ide do usta, usne su stisnute, iskrivljene, sa uglovima opuštenim naniže. U tom licu ima mudrosti i gorčine. Nema u njemu […]
Pročitaj više
Umetnost je linija oko tvojih misli Autoerotizam, samozadovoljavanje, onanija, čin je prema kome su mnoge kulture imale podeljen odnos i uglavnom tabuiziran, naročito u društvima sa snažnim religijskim uticajima. Umetnost ga je prikazivala, simbolički ga zaodevajući kroz nagoveštaj. Sama reč „onanija“ potiče od biblijske ličnosti Onana koji se pominje „Knjizi Postanja“ (38). Đura Daničić, prevodilac […]
Pročitaj više
Moj omiljeni trenutak u ovom filmu je kada Tipi Hedren u bundi i na štiklama prevozi ptice veslajući preko zaliva; i drugi, kada u blizini škole puši, dok se vrane zloslutno okupljaju na penjalice iza nje. – Kamil Palja Kostim Tipi Hedren, njeni nokti, način na koji pali cigaretu, pogled, dikcija i frizura, čitava njena […]
Pročitaj više
Sliku na tavanici Muzeja lepih umetnosti u Bostonu, na kojoj je prikazan Atlas, titan kažnjen od strane bogova da na svojim leđima pridržava nebo, naslikao je američki umetnik Džon Singer Sardžent 1922. godine. Sardžent je dugo putovao po Evropi, a poznat je i po prijateljstvu sa drugim Amerikancem na evropskom tlu, Henrijem Džejmsom, piscem modernističkih […]
Pročitaj više
Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, ko prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Skice […]
Pročitaj više
Pas je jedan od najčešćih simbola u slikarstvu Vladimira Veličkovića. Prikaz psa označava dinamiku, ali istu i podstiče: potez ruke umetnika čini se poput skoka i trka jednog lovačkog psa. Osim gracilnosti, brzine, dinamike, preciznosti pokreta, simbol psa je složeniji. Pas je trpljenje, pas je poniženje, pas je sluga, pas je snaga koja svoju snagu […]
Pročitaj više
Pred jesen reče Tonio Kreger Lizaveti Ivanovnoj: „Zbilja, ja putujem, Lizaveta; moram se provetriti, odlazim, izmičem i bežim.“ Kako to, baćuška, blagoizvolevate li opet krenuti za Italiju? Bože, prođite se već Italije, Lizaveta! Ravnodušna mi je Italija do preziranja! Davno je to bilo kad sam mislio da mi je tamo mesto. Umetnost, je li? Nebo […]
Pročitaj više
Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih […]
Pročitaj više
Jesam li vas zaboravio? – pitao se on. – Ne, nikada! Ni tebe Hanse, ni tebe, plava Inga! Ta za vas sam ja radio, i kada sam čuo odobravanje, obazirao sam se potajno da vidim da li vi imate u njemu udela. Jesi li sada pročitao Don Karlosa, Hanse Hanzenu, kao što si mi obećao […]
Pročitaj više
DA JE NE BIH SREO Iz Plave sveske Volim je i ne mogu sa njom da razgovaram, uhodim je da je ne bih sreo. Voleo sam devojku koja je i mene volela, ali morao sam da je ostavim. Zašto? Ne znam. Bilo je to kao da je okružena oružnicima koji su koplja držali napolje uperena. […]
Pročitaj više
Dugo je posmatrao Žanu, koja se opružila, okrenuta na stranu i obučena samo u tanku, providnu košuljicu. Bila je savila jednu nogu otkrivajući tako harmonične linije svog tela. Bodler skrenu pogled da ne bi podlegao neodoljivim zapovestima tela, sladostrašću koje samo obećava, a nikada ne ugasi žeđ. Ah!, reče on, telo koje pamti počinje da […]
Pročitaj više
Kicoši i seljaci – htela sam da vidim da li su svi isti; probala sam strast muškaraca s belim i debelim rukama, s kosom obojenom i slepljenom na slepoočnicama; imala sam blede dečake, plave, feminizirane kao devojke, koji su umirali na meni; i starci su me prljali svojim oronulim radostima, a posmatrala sam budeći se […]
Pročitaj više
Ne moramo nužno Fukovu teoriju dovoditi u vezu sa pisanjem o švajcarsko-engleskom umetniku Hajnrihu Fisliju ali asocijacije se same nameću. Fuko ima dela retorički privlačnih naslova. Istorija seksualnosti i Istorija ludila u doba klasicizma, za nas dva najznačajnija, mogu se posmatrati kao intelektualni odgovori na ono što je Fisli predstavljao na svojim platnima i crtežima. […]
Pročitaj više
Onaj koga čekamo, zato što ga čekamo, već je prisutan, već je gospodar. Italijanska slikarka Leonor Fini rođena je 1907. godine u Argentini ali je veći deo života provela u Evropi, najviše u Italiji i Francuskoj. U Parizu se tokom tridesetih godina 20. veka družila sa Elijarom, Ernstom, Batajem, Bretonom, Pikasom, Dalijem, Koktoom, de Kirikom. […]
Pročitaj više
Oduvek sam bila privučena formom knjige, njenim dizajnom, opremom, fizičkim izgledom predmeta, grafičkim rasporedom sadržaja. Obe komponente, i forma i sadržaj, podjednako bi uticale na moj čitalački doživljaj. U formi knjige nije samo ono što je književnost ali jeste neka vrsta imaginativnog sadržaja ili bar nečega što imaginaciju afirmiše. Sveske u službi herbarijuma, ličnih adresara, […]
Pročitaj više
Ne podnosim ljude koji pričaju o lepoti. Šta je lepo? Slikarstvo se bavi problemima. Slike nisu ništa osim istraživanje i eksperiment. Nikada ne stvaram sliku kao umetničko delo. Sve je u istraživanju. Ja stalno istražujem, i u tom stalnom traženju postoji logičan razvoj. Nepregledan ambis vremena prostire se između pećinskih slika nastalih pre osamnaest hiljada […]
Pročitaj više
Prijateljstva su, u ovom slučaju, bila duhovna. Dve paralelne linije teku i ni u jednoj tački se ne seku kada su u pitanju temperament i način života, afirmacija u svome vremenu i društveni status. Nema različitijih osoba u 19. veku od ove dve. Ipak, i među njima je ostvarena neka veza. Posrednik je bila umetnosti […]
Pročitaj više
Engleski romantizam obeležen je imenom Vilijam. Tri značajna umetnika date kulture i hronološkog okvira dele isto ime – jedan je Blejk, drugi je Vordsvort, treći je Tarner. Današnji tekst posvećen je istovremeno književniku i slikaru, vizionaru i idealisti – Vilijamu Blejku. Rođen 28. novembra 1757. godine u Londonu, tokom života Blejk je retko napuštao mesto […]
Pročitaj više
A . A . A 