Grčki mit
-
Kada Mesec bude u devetoj kući: Astrologija kao hermeneutička disciplina
Kada Mesec bude u sedmoj kući A Jupiter u konjukciji sa Marsom Mir će voditi planete I ljubav upravljati zvezdama Ovo je rađanje doba Vodolije Harmonija i razumevanje Izobilje naklonosti i poverenja Nema više laži i podsmeha Zlatno je doba snova i vizija Mističnih kristalnih otkrovenja I istinskog oslobođenja uma Vodolija!Vodolija! Prevela Ana Arp U…
-
Zašto je Ikar romantičarski heroj?
U prirodi su svi romantičarski pesnici našli svoje prvobitno nadahnuće. Ona im nije bila sve, ali bez nje oni ne bi bili ništa; jer, posredstvom prirode su dospeli do onih trenutaka zanosa u kojima im se vid pretvarao u viziju, proničući, kako su mislili, u tajne svemira. – Moris Baura Zašto je Ikar, pored mitske…
-
Najveći Meduzin neprijatelj nije Persej
Svi imamo junake antičkih grčkih mitova sa kojima se možemo identifikovati ili u čijoj sudbini prepoznajemo delić svoje. Za mene su oduvek bili važni Ikar i Hiron. Napisala sam knjigu o Persefoni, ponovo sam ispričala taj mit, nesvesno pripadajući žanru koji je u svetu poslednjih godina izuzetno popularan, a naročito ga je istakla u prvi…
-
Za one koji znaju da Versace nije izmislio ovaj znak
Ponekad se kaže da je lepota samo površna. Možda je tako. Ali nije tako površna kao misao. Za mene je lepota čudo nad čudima. Samo plitki ljudi ne sude prema izgledu. Prava misterija sveta je ono vidljivo, ne nevidljivo. – Oskar Vajld Šta je to naše „ja“? Gde ono počinje, gde se završava? Ja, na…
-
Mit o lavirintu i Minotauru kao središnji motiv filma „Isijavanje“ Stenlija Kjubrika
Pre pisanja o filmu Isijavanje (The Shining, 1980) Stenlija Kjubrika moramo pomenuti mitsku priču o lavirintu i Minotauru, kao i simboličko značenje te priče. Prvo o Minotauru. On je kompozitno biće, kakvih je mnogo u grčkoj mitologiji, ima glavu bika i telo čoveka. Rođen je iz neprirodne seksualne požude njegove majke, Pasifaje, i bika. Pasifajin…
-
Okrutna i mračna lepota Šelijeve Meduze
Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz…
-
Pet pesama posvećenih boginji Persefoni
Grčki mit nije kodifikovan knjigom. To za pisce može biti oslobađajuće saznanje jer su na taj način pozvani da sami, i nedogmatično, doprinesu već postojećem korpusu. Grčki mitovi su niz priča čije varijacije su do nas došle kroz različita pesnička i prozna dela a često su objedinjeni i kroz rečnike. Dakle, oni su nam dostupni…
-
Zar ne žele svi ljubav? O Rembrantovoj slici „Otmica Persefone“ i jednoj pesmi Luize Glik
Zar ne žele svi da osete u noći voljeno telo, kompas, severnu zvezdu, da čuju tiho disanje koje saopštava Živo sam, što takođe znači ti si živo Sliku Otmica Persefone holandski umetnik Rembrant van Rijn stvara 1631. godine. Umetnik tada ima dvadeset pet godina i mnoge će ta činjenica iznenaditi, s obzirom na zrelost dela.…
-
Persefona i Flora kao deo Rembrantovog i prerafaelitskog slikarstva, Svinbernove poezije i popularne kulture
Zar nećeš doći u vrt? Voleo bih da te moje ruže upoznaju. Citat pripada jednom irskom piscu iz 18. veka koji se zvao Ričard B. Šeridan. Učinio mi se pogodnim za ovu priliku. Dvosmislen muški glas poziva devojku u svoj vrt, kako bi ju njegove ruže upoznale. Pročitavši ga, čitalac u sećanje priziva Hada koji…
-
Mit o Persefoni
Persefona, boginja Podzemlja i prirode, Demetrina i Zevsova kći, Hadova supruga. Kao strašna kraljica Podzemlja, ona sprovodi u delo kletve ljudi, gospodari senima i vlada čudovištima podzemnog sveta. Persefona živi iza Okeana, u vlažnim Hadovim dvorima, kraj kojih teku podzemne reke Piriflegetont, Aheront, Kokit i Stiga. U mladosti, dok je još bila devojka (Kora), Persefona…
-
Ikar u mom snu
Sanjala sam Ikara u crkvi. Jedna velika freska naspram vrata bila je, od poda do tavanice, ispunjena obrisima njegovog tela koje pada naglavačke, sa krilima čiji perje je letelo okolo, dok se u pozadini plaveo ili zeleneo pejzaž, stvarajući tako, u kontrastu sa belinom perja azurni, spokojan prizor, koji je bio u potpunoj nesaglasnosti sa…
-
Mit o Evropi kao mit o prvom jutru bez straha
Zamisli na trenutak da ovo sanjaš. Sa jedne obale do druge tebe na svojim leđima prenosi, dok pliva otvorenim, beskrajnim morem, dok dahće kroz talase, ali trudeći se da se ti ne okvasiš, jedan veliki bik. Zamisli tu veličanstvenost tišine, okrznute jedino vašim prohodom kroz vodu. I to jutro, kao da je prvo, i izmaglicu…
-
Zašto je Prometej romantičarski heroj?
Da bismo razumeli zašto je Prometej romantičarski heroj, moramo prvo razumeti zašto Hegel nije voleo romantičare. Suštinu Hegelovog etičkog i estetičkog ideala sačinjava jedinstvo, težnja ka uklapanju rascepljenosti prisutnoj u savremenoj svesti. Cela Hegelova ocena Grka uslovljena je tim stavom. On zauzima negativan stav prema omiljenoj temi književnosti romantizma – razdvojenosti „ja“. On tu razdvojenost…
-
Hipnotička i evokativna moć „Soneta Orfeju“ Rajnera Marije Rilkea
Postoji nešto hipnotičko u Rilkeovim sonetima koje je posvetio mitskom pevaču Orfeju. Ukoliko je njegov čitalac istovremeno i pesnik, uticaj ritma, tona, jezičkog slaganja skoro je nemoguće od sebe odagnati. Ciklus od pedeset pet soneta podeljen u dva dela Rilke je napisao 1922. godine za tri nedelje. Posvećene su Rut Okama Knop, drugarici njegove ćerke,…
-
Tri mita o putovanju iza Sunca
Knjiga Tri mita o putovanju iza Sunca izašla je iz štampe 1. maja 2016. godine. Ona označava početak mog samoorganizovanog izdavaštva. Knjiga je tek u završnim fazama stvaranja promišljena kao jedna smisaona i estetska celina sa ovim nazivom. Prvo je napisana knjiga „Pisma Persefoni“ (2009-2011) a onda i knjiga „Herbarijum“ (2011). Obe su godinama bile…
-
Mit o kentauru Hironu, prvom tvorcu herbarijuma i cveća dobra ili zašto je odnos učitelj-učenik važan
Tajna našeg spasenja zavisi od toga kakav smo trag ostavili u životu ljudi s kojima smo dolazili u dodir. Da li smo ih ranjavali ili isceljivali. – Sveti Jovan Zlatousti Hiron je jedan od junaka grčke mitologije, kentaur, kompozitno biće čiji je donji deo tela bio konjskog obličja a gornji ljudskog. On je, tako, u…
-
Ikarov pad: Piter Brojgel i Vistan Hjuz Oden
Pojedinačan ljudski pad događa se uvek u uglu slike sveta. Naizgled, niko ga ne primećuje. Osim umetnika. U vezi sa patnjom nikad nisu grešili Stari majstori: kako su samo dobro razumeli Njeno mesto u ljudskom životu, ona se dešava Dok neko drugi jede ili otvara prozor ili prosto tromo korača; Kako, dok starci svečano, strastveno…
-
Mermer mek kao meso: O Berninijevoj skulpturi „Otmica Persefone“
Koje su dominantne odlike složenog i dugog umetničkog perioda kao što je barok? Šta je religijska previranja i preispitivanja dogmi dodatno obavilo aurom dvosmislenosti više nego opskurnost i strasti? One su, uprkos ekstatičnoj površini, zapravo vodeće odlike dekadentnog pravca koji čoveka, uprkos verskom fanatizmu epohe, nije približio bogu (ako je sudeći po izboru tema i…
-
Pusti me da dugo plačem: O Berninijevoj skulpturi „Apolon i Dafne“
Priču o bogu Apolonu i nimfi Dafne italijanski barokni skulptor, arhitekta i slikar Đovani Lorenco Bernini mogao je pročitati u delu Metamorfoze rimskog pesnika Ovidija. Prema tvrdnjama teoretičara, ova skulptura rezultat je nadmetanja prostornih i vremenskih umetnosti. Skulptura i slikarstvo su prostorne dok su književnost i muzika vremenske umetnosti. Postavljalo se pitanje kako jedna umetnost…
-
Ikarov pad: Piter Brojgel i Vilijam Karlos Vilijams
Po Brojgelu kada je Ikar pao bilo je proleće seljak je orao svoju njivu sva raskoš prirode se razbudila trepereći pokraj ivice mora obuzeta sobom znojeći se na suncu što je istopilo vosak krila nevažno na pučini voda je prsnula sasvim neopaženo to se utopio Ikar Piter Brojgel, renesansni flamanski slikar, inspirisao je dva veoma…
-
Dominantna i subverzivna moć: „Atena i kentaur“ Sandra Botičelija
Sandro Botičeli, jedan od velikih umetnika italijanske renesanse, naslikao je delo na kome su prikazani kentaur i boginja Atena oko 1482. godine. Slika je trebalo da sa njegovom alegorijskom predstavom proleća bude izložena u jednoj od prostorija palate Medičijevih. Sticajem okolnosti ona je dugo bila izgubljena a ponovo je otkrivena i prepoznata kao Botičelijevo delo…
-
Ikarov pad
Ranije sam češće odlazila u Zemun, moj prijatelj je tamo stanovao. Retko smo ostajali u zatvorenom prostoru, a i kada bismo, tema Ikara bila bi indirektno prisutna, „visoko“ i „nisko“ preplitali bi se: pravili smo sendviče i pričali o Ljosi, jeli bismo ih i punih usta sumirali utiske o Markesu. Onda bismo izašli i prolazili…
A . A . A 