Pesma Tomasa Greja Elegija napisana na seoskom groblju završena je 1750. a objavljena 1751. godine. Inspiracija za nju, koja je elegija po tonu, ali ne i po formi, bila je smrt pesnikovog prijatelja, Ričarda Vesta. Elegija u nacionalnim književnostima Evrope, elegija van antičkog konteksta, označava vrstu meditativne i melanholične lirske pesme koja se javlja u […]
Pročitaj više
Otvorio sam prozor da se nagledam lepe napuljske zore, koja sa svojim lakim ružičastim krilima trepti već po vrhovima svih zelenih breščića na kojima cvetaju limunovi i pomorandže. Poranio sam da ti u ovoj tišini pišem, poranio sam da ti se javim sa dna Italije. Ljubomir Nenadović, sin ustaničkog diplomate Prote Mateje Nenadovića, rođen je […]
Pročitaj više
Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio […]
Pročitaj više
Pa ipak, moram da primetim da u svakoj genijalnoj ili novoj čovečijoj misli, pa čak i prosto u svakoj glavi – uvek ostaje nešto što se nikako drugim ljudima ne može objasniti, pa makar vi čitave knjige ispisali i makar svoju misao trideset i pet godina objašnjavali. Još uvek će ostati nešto što ni za […]
Pročitaj više
O Helderlinovom povratku iz Francuske znamo malo. Do odluke o četiri decenije njegovog kasnijeg ludila došlo je u jednom odsečku njegovog života u čiju tamu prodire samo svetlost nekoliko oskudnih činjenica. U Bordou je on proveo četiri meseca kao kućni učitelj i pastor nekog nemačkog trgovca. Grad je napustio 10. maja 1802. Nije se saznalo […]
Pročitaj više
Pitate da li su vaši stihovi dobri. Pitate mene. Prethodno ste pitali i druge. Vi ih šaljete časopisima. Upoređujete ih sa drugim pesmama i uzrujavate se kad izvesna uredništva odbiju vaše pokušaje. E pa (kada ste mi već dozvolili da Vam dajem savete), ja vas molim da se svega toga okanite. Vi upravljate svoje poglede […]
Pročitaj više
A ovde odmah da dodam jednu molbu: čitajte što je mogućno manje estetsko-kritičkih rasprava, – to su ili pristrasna gledišta, okamenjena i obesmislena u svojoj beživotnoj otvrdlosti, ili pak vešte igre rečima, kod kojih danas prevagne jedno a sutra drugo, onom prvom potpuno suprotno shvatanje. Umetnička dela beskrajno su osamljena, i ponajmanje se mogu dosegnuti […]
Pročitaj više
Dobro je biti osamljen, jer osamljenost je teška; okolnost da je nešto teško mora nam biti razlog više da ga i tvorimo. I voleti je dobro: jer ljubav je teška. Voleti kao čovek čoveka: to je možda najteže što nam je zadato, ono krajnje, poslednje iskušenje i ispit, rad za koji je sve drugo delanje […]
Pročitaj više
On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajnja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i […]
Pročitaj više
Četrnaest grafika italijanskog umetnika Đambariste Piranezija autor ovog animiranog filma, Grégoire Dupond, predstavio je kao da se kreće po njima, prateći redosled pojavljivanja u portfoliju čije se prvo izdanje pojavillo 1745. godine. Ova animacija može poslužiti kao predložak za video igricu. Autor čini da se mi krećemo kroz prostore Piranezijevih praznih, neupotrebljivih, bizarnih tamnica. Je […]
Pročitaj više
Ikar: Prošao sam sve puteve logike. Umoran sam od lutanja vodoravnom, pokošenom, golom pustopoljinom. Gamižem, a hteo bih uzleteti. Ako mi, kao i Rene Genon, smatramo da posvećenje (inicijacija) predstavlja delotvorno i neprekidno prenošenje znanja, obučavanje putem inicijatičkog lanca vodi novoobraćenika (neofita) od spoljnog sveta ka unutrašnjosti, od vrata tajnog hrama, do utvrđene i nepomerljive […]
Pročitaj više
Alhemija je umetnost transmutacije (pretvaranja) metala u zlato. Ali pravi cilj alhemije nije bio proizvodnja kovanog zlata za upotrebu, ili, kao u Kini, pitkog zlata, napitka kojim bi se postigao dug telesni život. Alhemija ni u jednoj svojoj fazi nije preteča hemije, nego simbolička operacija. Verovali su, kaže jedan stari kineski tekst, da je reč […]
Pročitaj više
Zvanično, Arčimboldo je bio Maksimilijanov portretista. Ipak, njegova delatnost je umnogome prevazilazila slikarstvo: sastavljao je grbove, ambleme za vojvodstva, kartone za vitraže, tapiserije, ukrašavao je ormare od orgulja, čak je i smislio kolorometrijsku metodu muzičke transkripcije po kojoj se „melodija mogla prikazati malim mrljama boje po papiru“; ali pre svega, bio je zabavljač prinčeva, lakrdijaš: […]
Pročitaj više
Pred jesen reče Tonio Kreger Lizaveti Ivanovnoj: „Zbilja, ja putujem, Lizaveta; moram se provetriti, odlazim, izmičem i bežim.“ Kako to, baćuška, blagoizvolevate li opet krenuti za Italiju? Bože, prođite se već Italije, Lizaveta! Ravnodušna mi je Italija do preziranja! Davno je to bilo kad sam mislio da mi je tamo mesto. Umetnost, je li? Nebo […]
Pročitaj više
Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih […]
Pročitaj više
Jesam li vas zaboravio? – pitao se on. – Ne, nikada! Ni tebe Hanse, ni tebe, plava Inga! Ta za vas sam ja radio, i kada sam čuo odobravanje, obazirao sam se potajno da vidim da li vi imate u njemu udela. Jesi li sada pročitao Don Karlosa, Hanse Hanzenu, kao što si mi obećao […]
Pročitaj više
U nastavku sledi odlomak iz pripovetke „Neznani čovek“ Margerit Jursenar koja je, zapravo, drugi deo knjige Kao voda koja teče. Pisana u 20. veku, pripovetka govori o Natanaelu, mladom muškarcu iz 17. veka koji u jednom periodu svoga života boravi u Amsterdamu, u kući bogatog građanina gde prisustvuje koncertu kamerne muzike koji će ga neprimetno […]
Pročitaj više
Tebi, Ljiljo Misao vašu, što mašta na omekšalom mozgu, ko lakej na masnoj sofi, od sala nadut, dražiću dronjcima srca okrvavljenim grozno, sit narugavši se, bezočan i ljut. Ja u duši nemam nijedne sede vlasi, ni staračke nežnosti nema u njoj! Svet sam zaglušio snagom svog glasa, dvadeset dvogodišnjak – idem, lepotan, svoj. Nežni! Vi […]
Pročitaj više
Jedna od očekivanih analogija kada mislimo o godišnjim dobima kao stvaralačkoj temi jeste i ova koja se odnosi na dva Italijana, na Đuzepea Arčimbolda i Antonia Vivaldija. Svaki se, na način svoje umetnosti, pozabavio simboličkim potencijalom promena godišnjih doba. Kada sam u eseju o Stravinskom, Eliotu i Orfu pisala o proleću, o odstupu pomenutih umetnika […]
Pročitaj više
Mađarski slikar Jozef Ripl Ronai rođen je 23. maja 1861. godine. Nema puno biografskih podataka o njemu, kao ni onih teorijskih koji bi bili polazište za dalja istraživanja. Slikar o kome pišemo bio je farmaceut. Posle školovanja u Budimpešti, odlazi u Minhen na studije slikarstva odakle 1886. prelazi u Pariz. Tamo upoznaje članove nabističke grupe […]
Pročitaj više
Pojedina umetnička dela svojom temom i njenom stilističkom obradom, psihološkom karakterizacijom junaka, upotrebom boja ili tonova asociraju atmosferu koja doprinosi različitim raspoloženjima recipijenta. Ta raspoloženja, kao i asocijacije na koje određeno delo navodi, nisu ista kod svakog primaoca estetskog sadržaja. Ona su uslovljena njegovim životnim i obrazovnim iskustvom, kao i senzibilitetom koji je uvek jedinstven. […]
Pročitaj više
A . A . A 