Buđenja u hladnoj sobi: Jutro i tišina na ranoj Pikasovoj slici i „Hladni komadi“ Erika Satija

Jutrom je tišina neophodnija nego tokom sna. Po buđenju, kada pojavni oblici polako postaju konkretni, i kada um ponovo privikava sebe na zvukove, prvi sat je vreme ćutanja. Tada se postaje iznova svestan sebe. Onda se čovek pogleda u ogledalo i posveti čišćenju svoga tela. Ali, pre toga, on se posmatra. I kao što se oblici postepeno oformljuju značenjem, i ne ostaju tek praznina, tako i lice u tim trenucima sledi svoju putanju oblikovanja. U pitanju je ritual kog ponavljanje održava. I kao što ruke kruže licem i vratom, tako i rituali bivaju održavani, kruženjem i ponavljanjem.

Baš kao na Pikasovoj slici Plava soba (1901). Vidimo žensku osobu tokom jutarnjeg pranja i anticipiramo radnju oblačenja, koja će uslediti. Ali, ima tu još nešto. Nešto što se ne vidi a oseća. Buđenja u hladnoj sobi.

Jedno od najtraumatičnijih događaja u detinjstvu bilo je kad vas probude rano, dok je napolju još mrak, a u sobi je hladno. I grozna žuta svetlost sijalice. Unutrašnja drhtavica poklapala bi se sa spoljašnjim iskrama svetla koje su nadirale u oči, polužmureće, bolne.

Pikasove sobe iz plavog perioda su hladne, a tako glasi i prevod jedne Satijeve kompozicije za klavir – Hladni komadi – koja je nastala marta 1897. godine. Sati je stanovao na Monmartru, kao i Pikaso, a njegova soba, čija bi vrata bila blokirana kada bi rasprostro svoj krevet, nalazila se u prizemlju, i nije bila grejana.

Kritika je teško prihvatala njegova originalna dela i, uprkos Debisijevom zalaganju, Satijeva afirmacija u kritičkim krugovima, ne toliko među publikom, tekla je sporo, što je i doprinelo njegovim stvaralačkim krizama, pored onih izazvanih životnim okolnostima. Svirao je klavir u jednom kabareu, te mora da je viđao Lotreka, čija reprodukcija je na zidu Pikasove slike, kao i samog Španca, ophrvanog tugom zbog gubitka prijatelja. Bio je to madi, mladi Pikaso, tek pristigao u Pariz.

Ova jednostavna kompozicija svojim ritmom evocira atmosferu jutra, onda kada su misli još uvek maglovite i nefokusirane, kada su se zagubile u mišljenju, i više su iskre impresija nego jasan sled. Sve je moguće. Svet pluta, snaga gravitacije slabija je od one na Mesecu.