Fridrih Niče na jednom mestu piše da je njegova omiljena biblijska ličnost Pontije Pilat. Ukoliko znamo Ničeov odnos prema hrišćanstvu ovaj odabir može nam se učiniti cinično duhovitim i očekivanim.
Treba biti pažljiv sa zaključkom koji je očekivan.
Quid est Veritas? – Šta je istina? je pitanje koje Pontije Pilat postavlja Hristu ali na Hristov odgovor ne sačeka.
Prethodno se između njih dvojice vodi sledeći razgovor:
Pilat: Ti si car Judejski?
Hrist: Govoriš li ti to sam od sebe ili ti drugi kazaše za mene?
Pilat: Zar sam ja Jevrejin? Rod tvoj i glavari sveštenički predaše te meni. Šta si učinio?
Hrist: Carstvo moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta carstvo moje, onda bi ga sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali carstvo moje nije odavde.
Pilat: Dakle, ti si car?
Isus: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rođen, i za to dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj.
Pilat: Šta je istina?
I ovo rekavši izađe opet k Jevrejima, i reče im: ja nikakve krivice ne nalazim na njemu.
Drugo zanimljivo pojavljivanje Pilata u svetskoj literaturi je ono kod Mihaila Bulgakova, u romanu Majstor i Margarita, gde je, lucidno, Pilat predstavljen kao migrenozni prokurator Judeje, čovek koji ne može da gleda i ne može na svetlost od glavobolje koja ga živog proždire, a ima posla sa potkazivačima, verskim sektama, razmiricama među sveštenicima, seljacima i plemenima. On ne želi da je tu, sve mu se gadi.
Istina je pre svega da tebe boli glava, i boli te tako jako da malodušno pomišljaš na smrt. Ne samo što nisi u stanju da razgovaraš sa mnom, već ti je teško čak i da me gledaš. I ja sad nehotice predstavljam tvog dželata, što me žalosti. Ti nisi u stanju čak ni da misliš o bilo čemu, i priželjkuješ samo to da dođe tvoj pas, kako izgleda jedino biće kome si privržen. Ali tvoje muke će sada prestati, uminuće glavobolja.
Čovek koji promišlja šta je istina, a što je i filozofsko i religijsko pitanje, često dolazi do užasavajućih litica koje se daju porediti sa Pontijevom migrenom dok gleda kako se Sunce izdiže iznad bronzanih konja na hipodromu. Do nedoumica, poput onih da li da sebi izvadi kapak koliko ga boli. Do straha, jer je pomislio na otrov. Do nepodnošljivog statusa bića koje pada a ne može da se probudi. Samo je pas do njega. Da li je apsolutna istina uopšte moguća? Šta je istina? Nju stvarnost izmiče, relativizuje, preokreće. Ko je čovek bez istine?
Treba biti pažljiv. Stalno tragati, nalaziti je ili ne, ali tragati, i paziti se nametanja istine drugima. Jer ona se duhovnoanagramski može preokrenuti u taštinu, teror, laž, samoljublje, mizantropiju i veliki zločin, a sve u ime istine.
I, najzad, kada smo već kod anagrama, kada se iz pitanja Quid est Veritas? ispremeštaju slova, dobija se latinski odgovor Est vir qui adest, što znači Čovek koji je pred tobom.
Možda zato Pilat nije sačekao Hristov odgovor. Shvatio je iz svog pitanja.
Citati: Jevanđelje po Jovanu (18: 33-38), preveo Vuk Stefanović Karadžić; Mihail Bulgakov, Majstor i Margarita, prevela Zlata Kocić
Slike: Leonardo da Vinči, Salvator Mundi, 1510; Anjolo Broncino, Ljubomora, 1545. (Getty Museum)
A . A . A 