Klasična muzika
-
U tišini se pojavljuje Bog: Arvo Pert i Etore Spaleti
Morao sam da se oslobodim svega bespotrebnog da bih spasao sebe. – Arvo Pert Arvo Pert za sebe kaže da komponuje klasična i religijska dela. Poznat je po tehnici tintinabuli koju je prvi put upotrebio u delima Für Alina (1976) i Spiegel im Spiegel (1978). Njegovu muziku uporedila bih sa slikarstvom italijanskih trečentista i kvatročentista,…
-
Beskraj teče u kapima: Mihail Glinka
Čoveka možeš spoznati po stepenu na koji se uzdigla muzika u njegovoj duši. Ali, pošto me zanimaju samo oni preplavljeni muzikom, ograđujem se od spoznaje ljudi. Ima muzičkih duša koje nemaju muzičko vaspitanje i kulturu. To znači da se rađamo sa mnoštvom treperenja, čiju vrednost uspostavljaju naša tugovanja. Nosimo u sebi muziku koju nismo nikada…
-
Ludvig van Betoven kao indigo labud romantizma
Samo onaj može biti umetnik ko ima sopstvenu religiju, originalan pogled na beskrajno. – Fridrih Šlegel Bio je ophrvan melanholijom. Volim da ga zamišljam, ne kao crnog ili kao belog, iako ta alhemijska transformacija pristaje njegovoj sudbini, već kao indigo labuda. Oholog, tamnog i prozirnog kao dubine jezera. „Plava je boja mojih snova“, naslikao je…
-
Jugoslovensko izvođenje oratorijuma „Carmina Burana“ Karla Orfa
Treba početi od imenovanja koje često zbunjuje. Carmina Burana znači Pesme iz Bajerna. Bajern je drugi naziv za Bavarsku i jedan od manastira u pomenutoj južnoj nemačkoj regiji gde su sredinom 19. veka otkrivene pesme profanog sadržaja (narodne pesme koje stoje nasuprot dvorskoj poeziji srednjeg veka i renesanse), pisane i izvođene u 11, 12. i…
-
Buđenja u hladnoj sobi: Jutro i tišina na ranoj Pikasovoj slici i „Hladni komadi“ Erika Satija
Jutrom je tišina neophodnija nego tokom sna. Po buđenju, kada pojavni oblici polako postaju konkretni, i kada um ponovo privikava sebe na zvukove, prvi sat je vreme ćutanja. Tada se postaje iznova svestan sebe. Onda se čovek pogleda u ogledalo i posveti čišćenju svoga tela. Ali, pre toga, on se posmatra. I kao što se…
-
Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke
Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji.…
-
Oda Neptunu: Maske, ogledala, lavirinti, opijati i parfemi
Moramo razlikovati mitološke elemente koje određeno grčko božanstvo podrazumeva od astroloških i simboličkih konotacija planete sa istim imenom. Verovatno bi se na osnovu svake planete moglo tumačiti ili prepoznavati ono što je od njenog simboličkog sadržaja prisutno u nekom umetničkom delu. Mi ćemo se zadržati na planeti Neptun kombinujući odlomke iz umetničkih dela koje sam…
-
Pet pesama Tomasa Transtremera o kompozitorima klasične muzike
ALLEGRO Nakon crnog dana sviram Hajdna i u rukama osećam nasušnu toplinu. Dirke su spremne. Nežni čekići udaraju. Zvuk je zelen, živahan i smiren. Tutnuo sam ruke u svoje hajdnovske džepove glumeći nekog ko staloženo gleda na svet. Dižem zastavu hajdnovsku – što će reći: „Ne predajemo se. Ali mir hoćemo.“ Muzika je staklena kuća…
-
Barok nedeljom: Mrtva priroda u holandskom slikarstvu 17. veka
Zbog nedostataka večnosti nagomilano jedeset hiljada starih predmeta. – Vislava Šimborska Bilo je to jednog septembarskog dana u Brižu. Kasno popodne. Pre napuštanja grada i povratka u Brisel, svratila sam u jednu prodavnicu posvećenu isključivo klasičnoj muzici, isprva privučena belim bistama kompozitora koje su bile u izlogu, kao i mnogobrojnim knjigama nota, i ponekim instrumentom.…
-
Folklorna umetnost kao preduslov avangardne umetnosti: Kazimir Maljevič i Stevan Mokranjac
Jarko sunce odskočilo, sele, žetva je, haj, haj, haj! Ustaj, ne spavaj! Tradicionalna umetnost i avangarda imaju mnogo toga zajedničkog. Pod tradicionalnom umetnošću podrazumevamo folklorne forme, naivnu umetnost čije geometrijske oblike kolektivno nesvesno jednog naroda koristi u različitim oblicima svog stvaralaštva koje se, ukoliko postane muzejski eksponat, imenuje kao „primenjena umetnost“. Ćilimi, grnčarija, heklani stolnjaci,…
-
Miholjska melanholija
Povodom nestalnih iskri lepote, povodm života koji straćiš u ovom gradu, a koji bi straćio i u bilo kom drugom. Povodom prijateljstava koja prekineš, povodom ljubavi koje, poput lepih zalazaka sunca, ostave nekakav utisak, neodrediv i kratak. Povodom lepote koju donosi jesen, stvorena za uspomene, povodom saznanja da će dani biti kraći i da će…
-
Žoris-Karl Uismans o klasičnoj muzici
Ali on je naročito doživljavao neizrecive radosti slušajući gregorijansko pojanje, koje orguljaš beše održao uprkos novim idejama. Taj oblik, koji se danas smatra zastarelim gotskim oblikom hrišćanske religije, arheološkim kuriozumom, ostatkom starih vremena, bio je jezik starodrevne crkve, duša srednjeg veka; to je bila ona večna molitva što se poje, modulira u zanosu duše, večna…
-
Barok nedeljom: „Ako se ljubav hrani muzikom svirajte još, tu hranu dajte meni!“
Ako se ljubav hrani muzikom Svirajte još; tu hranu dajte meni U preobilju Vilijam Šekspir, Bogojavljenska noć (I, 1) Barok nedeljom je nova serija objava na ovom mestu. Nedelja je težak dan, dosadan i deprimirajuć. Iako tokom čitave nedelje pojedinac mašta o vikendu (dokaz robovlasničkog odnosa koji vlada u društvenom ekonomskom poretku), nedelja mu je…
-
Tuga koja se osetila u tišini i neobuzdanosti vrelog podneva: Kompozicije Filipa Glasa
Leta 2009. godine bilo je neizdrživo vruće. Svako leto za mene predstavlja potpuno davljenje u vrelini očajanja. Ne volim ga jer nisam rođena na prostoru koji je adekvatan za to godišnje doba. Leta su za srećnije narode, lepše pejzaže, drugačija shvatanja svakodnevnog života. Leto ne bih umela da poistovetim sa umiranjem od tuge na betonu,…
-
Biti gluv i biti genijalan: Fransisko Goja i Ludvig van Betoven
Na koje ličnosti prvo pomislimo kada kažemo 19. vek? – Napoleon. Dostojevski. Na koji oblik društvenog događaja? – Na revoluciju. Skici za portret 19. veka pridružujemo još dva značajna poteza: španskog slikara Fransiska Goju i nemačkog kompozitora Ludviga van Betovena. Obojica su svojom umetnošću proširila granice koje su im vremenom i mestom rođenja date, stvarajući…
-
Devojka i Smrt: Žorž de la Tur i Franc Šubert
I svetlo svetli u tami, i tama ga ne obuze. (Jovan, 1, 5) Tri platna francuskog slikara Žorža de la Tura i koncert za gudački kvartet austrijskog kompozitora Franca Šuberta, uprkos viševekovnoj razlici, kao i odlikama koje im zakonitosti njihovih umetnosti nameću, spaja zajednička tema: dolazak Smrti po mladu Devojku. Tokom srednjevekovnih i renesansnih prikaza…
-
Srce tako belo: „Zimsko putovanje“ Franca Šuberta i negaženi sneg romantizma
Srce mu je kao obešena lauta;Čim ga dotakneš, ono odjekne. Šubertova muzika je za estete, eskapiste i moderne vampire pod kojima se podrazumevaju oni koji ne žele često da izlaze napolje – svetlost bi bila novo nasilje i ko zna kakve bi još gadosti razotkrila. Zato je bolje izlaziti noću, u duge šetnje, kada je…
-
Godišnja doba i umetnost: Đuzepe Arčimboldo i Antonio Vivaldi
Jedna od očekivanih analogija kada mislimo o godišnjim dobima kao stvaralačkoj temi jeste i ova koja se odnosi na dva Italijana, na Đuzepea Arčimbolda i Antonia Vivaldija. Svaki se, na način svoje umetnosti, pozabavio simboličkim potencijalom promena godišnjih doba. Kada sam u eseju o Stravinskom, Eliotu i Orfu pisala o proleću, o odstupu pomenutih umetnika…
-
Kompozicije Erika Satija i atmosfera praznih nedeljnih popodneva na Monmartru
Od 1889. godine u Parizu, preciznije na Monmartru, živela su dva španska slikara, Ramon Kazas i Santjago Rusinjol. Njihova svakodnevica, osim stvaralaštva, podrazumevala je i druženje sa jednim kompozitorom, Erikom Satijem. U atmosferi njegove muzike prepoznaje se atmosfera kojom su prožeta dela ova dva slikara. Utisak je impresionistički, no, utisak je kriterijum istinitosti, kako je…
-
Intenzitet života i okrutnost proleća: Tomas Sterns Eliot i Igor Stravinski
Početni stihovi Eliotove poeme Četiri kvarteta glase: Vreme sadašnje i vreme prošlo Oba su možda prisutna u vremenu budućem, A vreme buduće sadržano u vremenu prošlom. Ako je čitavo vreme večno prisutno, Čitavom vremenu nema iskupljenja. Šta je moglo biti jeste apstrakcija I ostaje trajna mogućnost Samo u jednom svetu razmišljanja. Može se postaviti pitanje…
-
Novembar: Nokturna – Frederik Šopen
Pojedina umetnička dela svojom temom i njenom stilističkom obradom, psihološkom karakterizacijom junaka, upotrebom boja ili tonova asociraju atmosferu koja doprinosi različitim raspoloženjima recipijenta. Ta raspoloženja, kao i asocijacije na koje određeno delo navodi, nisu ista kod svakog primaoca estetskog sadržaja. Ona su uslovljena njegovim životnim i obrazovnim iskustvom, kao i senzibilitetom koji je uvek jedinstven.…
A . A . A 