Barokna umetnost
-
Skuvati ručak nikad nije bila njena stvar: Hrist u kući Marte i Marije
Biblijska priča o sestrama Marti i Mariji kojima u posetu dolazi Isus Hrist pojavljuje se u Jevanđelju po Luki i odražava učenje o dva životna principa, o vita activa i vita contemplativa, o poštovanju Boga kroz rad i o poštovanju Boga kroz promišljanje njegove reči. I, dalje od toga, ta priča nas vraća Hristu kao…
-
Fenomen savremene umetnosti: Barokni simulakrum Lane del Rej
Vrtoglavica. Potezi, boje, ritmovi, melodije, pulsacije, podrhtavanja, zamršenost, fikcija. Pojava jednog drugačijeg tela: nadahnutog, rafiniranih čula. Umetnost Lane del Rej odlikuje akumulacija slika, simulakrum, spektakl i iluzija fiksirane persone. Slušajući njenu izrazito sinematičnu muziku, posmatrajući buklete njenih ploča i vizuelno kodiranje kroz spotove i druge medije vidimo da je njena ideja bila da predstavi autentičnost…
-
Okrutna i mračna lepota Šelijeve Meduze
Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz…
-
Divlja lepota Salvatora Roze
Italijanski slikar Salvator Roza rođen je u blizini Napulja 1615. godine. Istorija umetnosti beleži ga kao baroknog slikara, temperamenta nalik Karavađovom, buntovnog, odmetničkog, neprilagođenog. Njegovi autoportreti svedoče slobodan, prek i neukrotiv duh. Roza, avanturista, razbojnik i melanholik, iako je hronološki bio čovek baroknog doba, mi ga poimamo kao jednog od važnih prethodnika romantične umetnosti, naročito…
-
Balkanski barok Marine Abramović
Originalan umetnik postupa kao očni lekar. Lečenje njegovim slikarstvom nije uvek prijatno. Kad je završeno, lekar nam kaže: pogledajte sada. I onda nam se svet ukaže potpuno drugačiji od dotadašnjeg. – Marsel Prust Kad čitaoci procene da je knjiga nerazumljiva, znači da je pisac napisao nešto novo i dobro. Ako pak knjigu proglase nemoralnom, znači…
-
Zar ne žele svi ljubav? O Rembrantovoj slici „Otmica Persefone“ i jednoj pesmi Luize Glik
Zar ne žele svi da osete u noći voljeno telo, kompas, severnu zvezdu, da čuju tiho disanje koje saopštava Živo sam, što takođe znači ti si živo Sliku Otmica Persefone holandski umetnik Rembrant van Rijn stvara 1631. godine. Umetnik tada ima dvadeset pet godina i mnoge će ta činjenica iznenaditi, s obzirom na zrelost dela.…
-
Persefona i Flora kao deo Rembrantovog i prerafaelitskog slikarstva, Svinbernove poezije i popularne kulture
Zar nećeš doći u vrt? Voleo bih da te moje ruže upoznaju. Citat pripada jednom irskom piscu iz 18. veka koji se zvao Ričard B. Šeridan. Učinio mi se pogodnim za ovu priliku. Dvosmislen muški glas poziva devojku u svoj vrt, kako bi ju njegove ruže upoznale. Pročitavši ga, čitalac u sećanje priziva Hada koji…
-
Adelajn R. Tintner: „Džejms otkriva Jana Vermera iz Delfta“
Prustu je prepisivana zasluga da je prvi slavni pisac koji je Vermera uveo u moderni senzibilitet, u Traganju za izgubljenim vremenom, u kojem Šarl Svan piše esej o holandskom majstoru i u kojem je Bergot, na umoru, rešen da vidi „žutu mrlju zida“ Pogleda na Delft. Međutim, Henri Džejms je zapravo preduhitrio francuskog romanopisca. I…
-
Nataša Marković: „Portret infantkinje – velaskezovska retorika u Portretu jedne ledi“
Premda su italijanski slikari renesanse zauzimali najviše mesta u Džejmsovom likovnoj umetnosti naklonjenom srcu, poneki kutak je ostao i za španske umetnike. Među njima, Džejms je posebno cenio baroknog slikara Dijega Velaskeza. U svojim likovnim kritikama i prikazima isticao je da je u Velaskezu, pored Servantesa, oličena „španska genijalnost“ (2), da je „nemoguće zamisliti veće…
-
Nebeska tela i slikarstvo
Jedna je zvezda počela da misli u času mog rođenja. – Vilijam Šekspir Onaj čije lice ne svetli nikada neće postati zvezda. – Vilijam Blejk Srećna, progutah zvezdu. – Vislava Šimborska Naslov ovog teksta je neadekvatan: približava čitaoca temi, ali istu ne iscrpljuje. Želela sam da objedinim razmišljanja, citate i slike koje sam vremenom pronalazila…
-
Žorž Pule: „Barokno doba“
Među različitim kategorijama barokne umetnosti možda je najvažnija mnogostrukost oblika kojima arhitekta, slikar, vajar, pesnik sebe primorava da ispuni prostor koji se otvara pred njim, oko njega i u njemu. Gomila figura zakrčuje prostranstvo; gomila se beskonačno mnogo pojedinosti; prožima ga univerzalni elan. Ali taj prostor nikada nije sasvim ispunjen. On je sadržatelj koji je…
-
Anđelo Marija Ripelino o kabinetu kurioziteta Rudolfa II
Kunst und Wunderkammer bili su zlatni majdan sitnih predmeta koji su ređani jedan uz drugi mikroskopski brižljivo: sitni radovi izvedeni u slonovači, na orahovim ljuskama, košticama trešnji i školjkama, tanani ornamenti u emajlu. Sjajno slikarstvo Jorisa Hofnagela može da posluži kao zaštitni znak Rudolfove velike ljubavi prema sitnim drangulijama: tu umetnik nabacuje cveće, voće, leptire,…
-
Mermer mek kao meso: O Berninijevoj skulpturi „Otmica Persefone“
Koje su dominantne odlike složenog i dugog umetničkog perioda kao što je barok? Šta je religijska previranja i preispitivanja dogmi dodatno obavilo aurom dvosmislenosti više nego opskurnost i strasti? One su, uprkos ekstatičnoj površini, zapravo vodeće odlike dekadentnog pravca koji čoveka, uprkos verskom fanatizmu epohe, nije približio bogu (ako je sudeći po izboru tema i…
-
Pusti me da dugo plačem: O Berninijevoj skulpturi „Apolon i Dafne“
Priču o bogu Apolonu i nimfi Dafne italijanski barokni skulptor, arhitekta i slikar Đovani Lorenco Bernini mogao je pročitati u delu Metamorfoze rimskog pesnika Ovidija. Prema tvrdnjama teoretičara, ova skulptura rezultat je nadmetanja prostornih i vremenskih umetnosti. Skulptura i slikarstvo su prostorne dok su književnost i muzika vremenske umetnosti. Postavljalo se pitanje kako jedna umetnost…
-
Devojka i Smrt: Žorž de la Tur i Franc Šubert
I svetlo svetli u tami, i tama ga ne obuze. (Jovan, 1, 5) Tri platna francuskog slikara Žorža de la Tura i koncert za gudački kvartet austrijskog kompozitora Franca Šuberta, uprkos viševekovnoj razlici, kao i odlikama koje im zakonitosti njihovih umetnosti nameću, spaja zajednička tema: dolazak Smrti po mladu Devojku. Tokom srednjevekovnih i renesansnih prikaza…
-
Godišnja doba i umetnost: Đuzepe Arčimboldo i Antonio Vivaldi
Jedna od očekivanih analogija kada mislimo o godišnjim dobima kao stvaralačkoj temi jeste i ova koja se odnosi na dva Italijana, na Đuzepea Arčimbolda i Antonia Vivaldija. Svaki se, na način svoje umetnosti, pozabavio simboličkim potencijalom promena godišnjih doba. Kada sam u eseju o Stravinskom, Eliotu i Orfu pisala o proleću, o odstupu pomenutih umetnika…
A . A . A 