Godišnja doba i umetnost
-
Čežnjiv i razarajuć sentiment sevdalinki tokom dugih letnjih dana u polutami sobe
Za V. L. Kazuj, robe, odakle si, iz plemena kojega si? Ja se zovem El Muhamed, iz plemena starih Azra što za ljubav život gube, i umiru kada ljube! Leto zna da razori čoveka. Možda zato što su dani toliko dugi i čovek ne zna šta će sa sobom. Možda zato što noću ne može…
-
Tužna leta Lane del Rej
Pesme sa ukusom limete. Ili vode sa listićima nane. Ili limunade u koju ste stavili dve kugle sladoleda od vanile. Osvežavajući dah sa vašeg vrata spušta se niz kičmu dok slušate početne stihove pesme Music To Watch Boys To. Ona se nameće kao prva asocijacija na pesme o letu u opusu Lane del Rej. Melanholična…
-
Novembarski rajski vrt Vilijama Blejka
Engleski romantizam obeležen je imenom Vilijam. Tri značajna umetnika date kulture i hronološkog okvira dele isto ime: jedan je Blejk, drugi Vordsvort, treći Tarner. Ovaj tekst posvećen je književniku i slikaru, vizionaru i idealisti, Vilijamu Blejku. On je oda umetniku koji je izvršio, i još uvek to čini, veliki formativni uticaj na moju ličnost, na…
-
Miholjska melanholija
Povodom nestalnih iskri lepote, povodm života koji straćiš u ovom gradu, a koji bi straćio i u bilo kom drugom. Povodom prijateljstava koja prekineš, povodom ljubavi koje, poput lepih zalazaka sunca, ostave nekakav utisak, neodrediv i kratak. Povodom lepote koju donosi jesen, stvorena za uspomene, povodom saznanja da će dani biti kraći i da će…
-
Godišnja doba i umetnost: Saj Tvombli
Quattro Stagioni ili Četiri godišnja doba jeste ciklus od četiri slike koje je Saj Tvombli, američki umetnik sa adresom u Rimu, započeo 1993. a završio 1995. godine. Bojom i potezom četkice, rastrzanim i drhtavim, kao distinktivnim obeležjima mnogih dela apstraktne umetnosti, slikar predočava četiri doba godine, temu koja je deo klasične umetnosti i koja je…
-
Sećanje na spokoj septembarskog podneva, njegovu boju i tišinu: Klod Loren i Fjodor Dostojevski
Da, to navodi na pomisao, lišenu bilo kakve euforije, možda čak pre setnu, da, doista, krajem septembra ili početkom oktobra ume da dođe sanjani dan i svet se ukaže u svom savršenstvu. Potvrđuje se da je sreća moguća. Za svaki takav dan, za svako takvo jesenje popodne, treba biti zahvalan beskrajno, ako se takvo popodne…
-
Srce tako belo: „Zimsko putovanje“ Franca Šuberta i negaženi sneg romantizma
Srce mu je kao obešena lauta;Čim ga dotakneš, ono odjekne. Šubertova muzika je za estete, eskapiste i moderne vampire pod kojima se podrazumevaju oni koji ne žele često da izlaze napolje – svetlost bi bila novo nasilje i ko zna kakve bi još gadosti razotkrila. Zato je bolje izlaziti noću, u duge šetnje, kada je…
-
U vremenu horoskopa: Knjiga iluminacija braće iz Limburga i jednostavna lepota boja srednjeg veka
Holandski minijaturisti Herman, Pol i Johan, poznatiji kao braća iz Limburga, između 1412. i 1416. godine ilustrovali su za francuskog vojvodu od Berija časoslov Izdašna doba vojvode od Berija (Les Très Riches Heures du Duc de Berry) između čijih su se korica našle neke od iluminacija koje su u ovom tekstu predstavljene. U pitanju je bogato…
-
Godišnja doba i umetnost: Đuzepe Arčimboldo i Antonio Vivaldi
Jedna od očekivanih analogija kada mislimo o godišnjim dobima kao stvaralačkoj temi jeste i ova koja se odnosi na dva Italijana, na Đuzepea Arčimbolda i Antonia Vivaldija. Svaki se, na način svoje umetnosti, pozabavio simboličkim potencijalom promena godišnjih doba. Kada sam u eseju o Stravinskom, Eliotu i Orfu pisala o proleću, o odstupu pomenutih umetnika…
-
Korpa zrelih plodova: „Oda jeseni“ Džona Kitsa
Doba magle, doba berićeta štedra, drugo zrelog sunca omiljena ti, da skupa blaženstvom ispunite nedra lozi oko slamnog krova što se svi: da jabuke pognu mahovinom grane obrasle, da sočnost u plodu se stiče; da krupnjaju tikve, lešnik letorast da zajezgra slatko, i da stalno niče pozno cveće, da bi pčele užurbane pomislile da će…
-
Slika prirode i slikari prirode u umetnosti evropskog romantizma
Razlika između pejzaža (slike prirode) i pejzažnog slikarstva (slika prirode) jeste razlika između onoga što je prirodno i onoga što je umetnički stvoreno. Smatra se da je umetnost, pre svih slikarstvo, oku posmatrača otkrila pejzaž. Umetnost nam je skrenula pažnju na prirodno lepo, ukazala nam je na njega jednim višim, simboličkim posredovanjem (prema Kantovoj podeli…
-
Džez, leto i apstrakcije
Nepodnošljivo doba leta. Dosada. Nepodnošljivi časovi nepodnošljivo sporih podneva. Praznina. Smola između prstiju kao adekvatna materija kojom bi se predočila nemogućnost koncentrisanja, usredsređivanja volje, pokretanja, ostvarenja bilo kakve namere. Nesanica. Besmislenost grada. Besmislenost koleričnih napadnih polugolih ljudi. Musavi trotoari, smrad između zgrada. Prazan javni prevoz, otuđena izborana naduta lica koja otupelo gledaju kroz masno prozorsko…
-
Intenzitet života i okrutnost proleća: Tomas Sterns Eliot i Igor Stravinski
Početni stihovi Eliotove poeme Četiri kvarteta glase: Vreme sadašnje i vreme prošlo Oba su možda prisutna u vremenu budućem, A vreme buduće sadržano u vremenu prošlom. Ako je čitavo vreme večno prisutno, Čitavom vremenu nema iskupljenja. Šta je moglo biti jeste apstrakcija I ostaje trajna mogućnost Samo u jednom svetu razmišljanja. Može se postaviti pitanje…
-
Novembar: Magla nad lišćem – Džon Etkinson Grimšo
Jedan od najpoznatijih slikara viktorijanskog perioda engleskog slikarstva bio je Džon Etkinson Grimšo. On isprva biva pod uticajem prerafaelita. Pesnici čijim se delima oduševljavao i koja je ilustrovao bili su Longfelou i Tenison, a slikar koji se divio njegovoj umetnosti, onaj koji je, kao i kasnije Kandinski, svoje slike naslovljavao kao da su u pitanju…
-
Novembar: Melanholija i uspomene – Gistav Flober
Ja volim jesen, to žalosno godišnje doba kao stvoreno za uspomene. Kad stabla više nemaju lišća, kad nebo zadržava još i u sutonu riđu šaru, koja pozlaćuje uvelu travu, slatko je gledati kako se gasi sve ono što je još nedavno gorjelo u vama. Upravo sam se vratio sa svoje šetnje po praznim livadama rubom…
-
Novembar: Nokturna – Frederik Šopen
Pojedina umetnička dela svojom temom i njenom stilističkom obradom, psihološkom karakterizacijom junaka, upotrebom boja ili tonova asociraju atmosferu koja doprinosi različitim raspoloženjima recipijenta. Ta raspoloženja, kao i asocijacije na koje određeno delo navodi, nisu ista kod svakog primaoca estetskog sadržaja. Ona su uslovljena njegovim životnim i obrazovnim iskustvom, kao i senzibilitetom koji je uvek jedinstven.…
A . A . A 