Ženski portret
-
Čežnjiv i razarajuć sentiment sevdalinki tokom dugih letnjih dana u polutami sobe
Za V. L. Kazuj, robe, odakle si, iz plemena kojega si? Ja se zovem El Muhamed, iz plemena starih Azra što za ljubav život gube, i umiru kada ljube! Leto zna da razori čoveka. Možda zato što su dani toliko dugi i čovek ne zna šta će sa sobom. Možda zato što noću ne može…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Deset pesnikinja 20. veka i njihove teme
U nastavku sledi deset pesama deset poljskih pesnikinja rođenih u rasponu od jednog veka, od 1880. do 1980. godine. Izbor i raspored predstavljeni su hronološki, od najstarije do najmlađe pesnikinje. Za potrebe ovog teksta korišćena je antologija Biserke Rajčić Moj poljski pesnički 20. vek (Treći Trg, 2012). Iako ovo nisu jedine autorke pomenute kulture koje…
-
Seksualnost, strah i snovi: Meduza Dejvida Linča
Ključne reči su seks, strah i snovi, ali im dodajemo: nasilje, nelagodnost u kulturi, unheimlich osećanje do u beskraj, doppelgänger, bizarnost, neon, snop svetlosti u krošnji drveća, crveni karmin i mjau mjau. Niz bi mogao biti duži ali prenatrpavanje uvek vrši disperziju. Suština je poput parfema. Malo je sasvim dovoljno. Tako je sa filmovima Dejvida Linča čije slike pogađaju…
-
O nežnim i okrutnim romanima Toni Morison
Američka književnica Toni Morison pisala je izuzetne romane sa snažnom političkom konotacijom. Unutar američkog kulturnog i političkog spektra tokom 19. i 20. veka formirao se fenomen koji je ona imenovala i teorijski uobličila. Taj fenomen prerastao je i u književni termin koji po svojim značenjskim implikacijama prevazilazi polje književnosti ali se u njoj odlično odražava.…
-
Ona korača u lepoti
Ona korača u lepoti, poput noćiU predelima bez oblaka i zvezdaI najbolje od tame i sjajaSusreće se u njenom pogledu i očima:Milovanim mekom svetlošćuKoju nebo sve do osvita skriva. Jedna sen više, jedan zrak manjeRaspario je bezimenu dražKoja se talasa u crnim uvojcimaIli blago joj prelazi preko lica;Na kome misli spokojno kazujuKoliko je čist, koliko…
-
Seksualnost, strah i snovi: O slici „Noćna mora“ Hajnriha Fislija
Intelektualne tendencije 18. veka od izuzetnog su značaja za proučavanje fenomena koji će se u romantizmu dodatno razraditi. Neki od njih su nasilje i seksualne perverzije, teme koje su obuhvaćene sa dva, naizgled suprotstavnjena književna žanra 18. veka, sentimentalnim i gotskim romanom. Oba žanra na sličan način tretiraju glavnu junakinju. Ona je potčinjena, iracionalna i…
-
Putnica Lusi
Vordsvortov ciklus pesama o Lusi sastoji se od pet poetskih ostvarenja koja su nastala u periodu od 1798. do 1801. Četiri pesme završene su najkasnije 1800. godine i ušle su u drugo izdanje Lirskih balada. Pesma napisana je aprila 1801. godine ali nije ušla u treće izdanje Lirskih balada iz 1802. već je objavljena tek…
-
Okrutna i mračna lepota Šelijeve Meduze
Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz…
-
Gotska romansa Karlosa Fuentesa
Karlos Fuentes je imao samo trideset i četiri godine kada je napisao ovu gotsku poemu u prozi, kratku knjigu nazvano po imenu glavne junakinje, Aura. Godine naglašavam jer je njegov stil izuzetno zreo i bogat, u pitanju je barok 20. veka koji nije pretenciozan niti je tu da impresionira virtuoznošću, ostajući smisaono šupalj. Naprotiv, jezik…
-
Metamorfoze i kratki uzdasi: Ekspresionistički ples dlanova Egona Šilea
Dve priložene fotografije Egona Šilea zanimljive su zbog specifičnog položaja dlanova koji on na njima zauzima. Teatralne poze zajedničke su mnogim njegovim fotografijama i autoportretima. Položaj ruku kao da je inspirisan ekspresionističkim plesom ili kao da ga kroz fotografski prikaz ostvaruje. Intenzitet duha očitava se u metamorfozi tela, kroz pokret i kroz uzdah. Performativno i…
-
Buđenja u hladnoj sobi: Jutro i tišina na ranoj Pikasovoj slici i „Hladni komadi“ Erika Satija
Jutrom je tišina neophodnija nego tokom sna. Po buđenju, kada pojavni oblici polako postaju konkretni, i kada um ponovo privikava sebe na zvukove, prvi sat je vreme ćutanja. Tada se postaje iznova svestan sebe. Onda se čovek pogleda u ogledalo i posveti čišćenju svoga tela. Ali, pre toga, on se posmatra. I kao što se…
-
Ako nije orijentalna raskalašnost, onda je orijentalna brutalnost: Obri Berdsli kao ilustrator Vajldove drame „Saloma“
Saloma je biblijska junakinja koja je odsekla glavu Svetom Jovanu Krstitelju i na tanjiru je prinela okrutnom caru Irodu. Pred njim i njegovom svitom zanosno je igrala, a na nagovor svoje majke, Irodijade, udate za cara, zauzvrat je tražila glavu sveca. Saloma je junakinja kakvu književnost dekadencije veliča, inspirisana poezijom Šarla Bodlera i Kitsovom pesmom…
-
Edvardhoperovska sinematičnost prvog albuma Lane del Rej
Ona samo želi da bude kraljica benzinske pumpe. Javlja nam sa Neptun avenije da ju uzbuđuju neonska svetla striptiz barova i motel Sirena u kome ona provodi noći tokom kojih traga za onim koga bi mogla da voli, uz kokain i omiljene ploče. Kada bi pronašla svoju polovinu, seli bi u kadilak, i sa vetrom…
-
Persefona i Flora kao deo Rembrantovog i prerafaelitskog slikarstva, Svinbernove poezije i popularne kulture
Zar nećeš doći u vrt? Voleo bih da te moje ruže upoznaju. Citat pripada jednom irskom piscu iz 18. veka koji se zvao Ričard B. Šeridan. Učinio mi se pogodnim za ovu priliku. Dvosmislen muški glas poziva devojku u svoj vrt, kako bi ju njegove ruže upoznale. Pročitavši ga, čitalac u sećanje priziva Hada koji…
-
Mit o Persefoni
Persefona, boginja Podzemlja i prirode, Demetrina i Zevsova kći, Hadova supruga. Kao strašna kraljica Podzemlja, ona sprovodi u delo kletve ljudi, gospodari senima i vlada čudovištima podzemnog sveta. Persefona živi iza Okeana, u vlažnim Hadovim dvorima, kraj kojih teku podzemne reke Piriflegetont, Aheront, Kokit i Stiga. U mladosti, dok je još bila devojka (Kora), Persefona…
-
Adelajn R. Tintner: „Džejms otkriva Jana Vermera iz Delfta“
Prustu je prepisivana zasluga da je prvi slavni pisac koji je Vermera uveo u moderni senzibilitet, u Traganju za izgubljenim vremenom, u kojem Šarl Svan piše esej o holandskom majstoru i u kojem je Bergot, na umoru, rešen da vidi „žutu mrlju zida“ Pogleda na Delft. Međutim, Henri Džejms je zapravo preduhitrio francuskog romanopisca. I…
-
Nataša Marković: „Portret infantkinje – velaskezovska retorika u Portretu jedne ledi“
Premda su italijanski slikari renesanse zauzimali najviše mesta u Džejmsovom likovnoj umetnosti naklonjenom srcu, poneki kutak je ostao i za španske umetnike. Među njima, Džejms je posebno cenio baroknog slikara Dijega Velaskeza. U svojim likovnim kritikama i prikazima isticao je da je u Velaskezu, pored Servantesa, oličena „španska genijalnost“ (2), da je „nemoguće zamisliti veće…
-
Ideološka i tržišna zloupotreba autoportreta Fride Kalo
Frida Kalo, meksička slikarka rođena 1907. godine, višestruko je prisutna u našem vremenu. Nažalost, na pogrešan i zloupotrebljen način. Ona je svedena na sliku koja draži posmatrača svojom „neobičnom“ pojavom. Ona se odlikuje toaletom, nakitom i frizurom nestandardnim za zapadni oblik ulepšavanja i ukrašavanja žena. Ličnost Fride Kalo postala je deo potrošačkog miljea, mentaliteta koji…
-
Dve Modiljanijeve muze: Žana Ebitern i Ana Ahmatova
Posredstvom jedne ruske slikarke Žana Ebitern, devojka iz pariske građanske porodice i Amedeo Modiljani, italijanski slikar i boem sa privremenim boravištem u Parizu, stupaju u kontakt. Bilo je to sudbonosne 1917. godine. Nekoliko meseci pre susreta sa Žanom, Modiljani je otvorio svoju prvu izložbu. Žana ubrzo ostaje trudna sa prvim, pa sa drugim detetom. Kada…
-
Gustav Herling-Gruđinski: „Venecijanski portret“
Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio…
-
Olivera Janković o slici „Slikarka sa strelcem“ Milene Pavlović Barili
Slikarka sa strelcem iz 1936. godine bavi se temom dualizma i antinomija, kao i željom da se takva stanja prevaziđu. Daleki uzor ove slike mogao bi se naći u posebnom tipu renesansnih slika na kojima su parovi iz patricijskih porodica, bilo verenici ili venčani, predstavljeni atributima Marsa i Venere. Ideja tih dvostrukih portreta bila je…
-
Zanat kao temelj modne umetnosti
Koliko kesa daje, bogato se nosi,Ali ne kao kicoš – lepo, ne šareno,Jer odelo često odaje čoveka.Oni u Francuskoj iz društva najvišegImaju za to ukus najbolji. Šekspir, Hamlet, I-3 Krojači su arhitekte za odeću i metar, poput stetoskopa za lepo, nose oko vrata. Krojači nikada ne polaze od sebe. Čak ni najveći dizajneri današnjice, iako…
-
Barok nedeljom: Haljine na Rembrantovim ženskim portretima
Kada je u pitanju likovni prikaz ženske odeće – od slikarstva na grčkim vazama, preko antičkih skulptura i reljefa, rimskog mozaika u Pompejima ili vizantijskog u Raveni, srednjevekovnih fresaka u tamnim katakombama ili najsjajnijim crkvama, u antici, u renesansi, u baroku – to je oduvek bio jednostavan i efektan način da slikar istakne portretisanu. Bilo…
-
Moda i moć: Portreti engleske kraljice Elizabete I
Engleska kraljica Elizabeta I Tjudor bila je ćerka Henrija VIII iz braka sa Anom Bolin, njegovom drugom suprugom. Rođena je 1533. godine a na presto je stupila 1558, sa dvadeset i pet godina. Na tronu Engleske bila je sve do svoje smrti koja je nastupila 1603. Vladala je zemljom četrdeset i pet godina i čitavo…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Vislava Šimborska
USEKOVANJE Dekolte potiče od decollo, decollo znači odsecam vrat. Škotska kraljica Marija Stjuart došla je na gubilište u odgovarajućoj košulji, košulja je bila dekoltovana i crvena kao krvotok. U tom istom času, sama u sobi, Elizabeta Tjudor, engleska kraljica, stajala je kraj prozora u haljini beloj. Haljina je bila pobednički zakopčana pod bradom i završavala…
-
Nina Berberova: „Želela sam da pišem i tražila sam sve načine ličnog oslobođenja“
Sneg i sunce. Trčala sam po šumi, htela sam da se bacim u sneg, da se njime umijem. Trčala sam sa psima i glasno se smejala. Nina Berberova spada u red najznačajnijih ruskih književnica 20. veka. Autorka je brojnih priča, romana i biografija. Njena najpoznatija knjiga je njena autobiografija Kurziv je moj. No, ta knjiga…
-
Melanholici u vrtu: „Orlando“ Virdžinije Vulf i Botičelijevo slikarstvo ili u kakvoj su vezi odeća i identitet
Te ličnosti su lepe i u izvesnom smislu nalik su na anđele, ali poseduju osećanje izgubljenosti – osećanje čežnjive sete izgnanika svesnih neiskorišćenih strasti i energije; i zato su sve njegove raznolike tvorevine prožete osećanjem neopisive melanholije. – Volter Pejter o Botičelijevom slikarstvu Melanholija je velika renesansna tema čiji su uzori u antici. U tom…
-
Zurbaranove svetice kao junakinje Šekspirovih komedija ili zašto se na slikama španskog baroka samo siromašni smeju
Slikajući niz portreta kako bi ovekovečio u Španiji 17. veka najznačajnije hrišćanske svetice, Fransisko Zurbaran ih je spustio sa neba na tle, prikazao ih je kao devojke koje su posmatrači mogli videti u crkvi, na ulici, dvorskom okupljanju ili venčanju. Svetice su prikazane kao deo sveta koji se svakodnevno sreće, kao plebejke ili kao patricijke.…
-
U duši obožavaoca grčke vedrine: Alber Kami i Fridrih Helderlin
Kako sam mogao da se s toliko sunca u sećanju kladim u besmisao? Ko je imao prilike da se približi Helderlinu i Kamiju zna kakvo crno dno neurastenije leži u duši obožavaoca grčke vedrine. Prvo o Helderlinu, počevši od njegove ode Hiron i njene beskrajne lepote o umirućem kentauru koji u ekstazi bola očekuje svog…
-
Vladeta Popović: „Dante Gabriel Rozeti“
Slavni engleski pesnik i slikar, vođa prerafaelitskog pokreta, Dante Gabriel Rozeti (1828-1882), koji je imao mnogo uticaja na razvitak engleskog ukusa u drugoj polovini 19. veka, imao je u sebi veoma malo engleske krvi. Otac njegov bio je Italijan, profesor u Kings Koledžu u Londonu, gde se istakao kao poznavalac Dantea. Ali Rozeti se rodio…
-
Dimitrije Jovanović o Bodlerovoj zbirci „Cveće zla“
Te cvetove zla, nikle u zlu, znao je da pronađe i uzabere prevodilac mračnog Edgara Poa, artist neobične zbirke vanredno lepih strofa. Sam naslov, srećno nađen, iznosi u sažetoj i poetskoj formi opštu ideju i označava tendenciju. U jednom pismu prijatelju Bodler piše: U ovu užasnu knjigu stavio sam svoje srce, svu svoju nežnost, svu…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Zbignjev Bjenjkovski
Konstrukcija sećanja na tebe Još se moje sećanje na tebe nije ohladilo i nije se formiralo u uspomenu. Stalno si nezavršena u mašti; tako daleko da ne znam – a ipak te znam napamet – tvoje oči, usta, a nekad čak ni ideju ovaploćenja čije si ti ostvarenje. Dok gledaš, kao da neki vetar iz…
-
Anton Pavlovič Čehov: „Šala“
Vedro, zimsko podne… Mraz čvrst, puca, i Nađenjki, koja me drži ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kosi na slepoočnicama i maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od naših nogu pa do same zemlje pruža se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke,…
-
Sugestija, nedorečenost i tišina u Vermerovim sobama sa lepim nameštajem
Kamerne scene Jana Vermera stoje nasuprot buci i haosu sveta. U njima ima nečeg poetskog i nedorečenog. Ljudi prikazani na njegovim slikama, kao i enterijer bogat nameštajem i umetničkim predmetima, pozivaju nas da se prepustimo jednom sasvim drugačijem svetu od našeg. U prostorima u kojima Vermer smešta svoje portretisane sve deluje nepomično. Tišina je ono…
-
Nemoguće ljubavi Margerit Jursenar
Poljubite me jer nema sumnje da ćemo se sresti tek na drugom svetu kada naši poljupci više ne budu imali usana. – Margerit Jursenar Dve lepo obučene devojke prikazane su na slici vibrantnih boja, koje prenose utisak vedrog jutra, kada se sve čini mogućim, kada je optimizam tih, i nenadan, ali prisutan i postojan poput…
-
Upotreba tuge: Lizel Miler i Meri Oliver
LIZEL MILER: KADA ME PITAJU Kada me pitaju kako sam počela da pišem pesme ja im govorim o ravnodušnosti prirode. Bilo je to malo pošto je moja majka umrla blistav junski dan, sve je cvetalo. Sela sam na sivu kamenu klupu u divno održavanoj bašti, ali ljiljani su bili gluvi kao uši zaspale pijanice, a…
-
Seksualne persone Šarla Bodlera
Zamislimo škorpiona koji je istovremeno hranjen i uništavan svojom otrovnom tečnošću. Za razliku od zmije, koja otrov skladišti na vrhu jezika, škorpion svoj talog nosi u središtu tela – trbuhu, utrobi, nutrini, kako god nam je draže da nazovemo centralni deo živih bića, onaj najprimarniji i najzahtevniji, koji svakom prilikom spori širenja duha i uslovljava…
-
Devojka i Smrt: Žorž de la Tur i Franc Šubert
I svetlo svetli u tami, i tama ga ne obuze. (Jovan, 1, 5) Tri platna francuskog slikara Žorža de la Tura i koncert za gudački kvartet austrijskog kompozitora Franca Šuberta, uprkos viševekovnoj razlici, kao i odlikama koje im zakonitosti njihovih umetnosti nameću, spaja zajednička tema: dolazak Smrti po mladu Devojku. Tokom srednjevekovnih i renesansnih prikaza…
-
Melanholija i voda: Virdžinija Vulf i prerafaelitske muze
Gertruda: Avaj, mila moja devojko, šta znači ta pesma? Katatonija je definisana kao jedna od mogućih manifestacija mentalnog oboljenja koje se zove šizofrenija. Pokreti obolelog su spori, govor neorganizovan, reakcije na spoljašnje pojave abnormalne, oboleli često ponavlja ono što drugi učine ili kažu. Jedna vrsta odsutnosti, zaumnost, jurodivost prisutna je na licima obolelih. Osobe obolele…
-
U vrtu jednoroga: Alegorija o devici i obuzdanoj strasti istkana na francuskoj tapiseriji
Poludeli bismo da nema samozavaravanja, snova, iluzija, mašte, življenja od priča u glavi između čijih kulisa projektujemo svoje buduće susrete i životne događaje, koji se možda nikada neće dogoditi, ali snagom želje i zamisli, kao da već jesu. Dama i jednorog na tapiserijama koje možemo videti u francuskom muzeju Klini i Metropoliten muzeju u Njujorku…
-
Simbolizam i minerali
Kada u igri zveči podrugljivo i jasno, taj svet što se metalom i kamenjem preliva ushićuje me, i ja volim besno i strasno stvari u kojima se zvuk sa svetlošću sliva. Analogije prate svaki istraživački rad. Upravo navedeni odlomak pesme Nakit Šarla Bodlera poetska je ilustracija teme koja će uslediti. Nedavno sam naišla na sajt…
-
Lunarno hladne oči Tamare de Lempicke
Njen život je bio nalik visokobudžetnoj filmskoj naraciji, a i podudarao se sa usponom sedme umetnosti, vajmarskog filma i holivudskih klasika. Aktivan stvaralački period ona provodi u Parizu tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka kada puno slika, putuje, upoznaje evropsku avangardu, boemiju i aristokratiju, čiji će društveni uticaj znati da preokrene u sopstvenu korist…
A . A . A 