Kritika i teorija književnosti

Борис Ејхенбаум о разлици између романа и приче

Роман и прича не само да нису истородне, него су суштински непријатељске форме, и зато се никада не развијају једновремено и са истим напором у једној истој књижевности. Роман је синкретична форма; прича је основна, елементарна форма (што не значи и примитивна). Роман се састоји од историје, од путовања; прича – од анегдоте. Разлика је […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Јирген Јакобс & Маркус Краузе: „Немачки образовни роман. Историја жанра од 18. до 20. века“

О ПРОБЛЕМАТИЦИ ЖАНРОВСКИХ ПОЈМОВА Појмови жанра и епохе неопходни су науци о књижевности: само тим инструментима она може рашчланити и средити свој огромни историјски материјал. Прецизна и јединствена употреба појмова закон је научности и предуслов за споразумевање без двосмисица и јалових расправа око речи. Показало се, међутим, да је испуњење овог захтева за недвосмисленошћу појмова, […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Дорит Кон о Мановој новели „Смрт у Венецији“

„ДРУГИ АУТОР“ НОВЕЛЕ Приказујући једно данас заборављено дело објављено 1923. године, Томас Ман је нашао за сходно да нагласи разлику између гласа који приповеда роман и аутора који пише роман: „Писање је једно, а приповедање нешто сасвим друго; ово потоње се одликује индиректношћу.“ Та је индирекност, објаснио је он, најсуптилније делотворна кад је прерушена у […]

Pročitaj više
Književnost

Вирџинија Вулф – Анонимност је тамна, комотна и слободна, она дозвољава духу да иде неометано својим путем

Док слава спречава и стиска, анонимност се овија око човека као магла; анонимност је тамна, комотна и слободна; анонимност дозвољава духу да иде неометано својим путем. Преко анонимног човека преливено је милостиво руменило таме. Нико не зна куда он одлази или долази. Он може да тражи истину и да је говори; он сам је слободан; […]

Pročitaj više
Književnost

Зашто је Толстојев отац Сергије себи одсекао прст?

Отац Сергије живео је већ шесту годину у испосничкој ћелији. Било му је четрдесет и девет година. Живот му је био тежак. И то не због исцрпљујућег поста и молитве, то му није било тешко, већ због унутрашње борбе коју он никако није очекивао. Имао је два извора борбе: сумњу и телесну пожуду. И оба […]

Pročitaj više
Književnost

Зашто је Бранимир Шћепановић класик светске књижевности?

УВОД КАО УСПАВАНКА Увијени у грубу вунену ћебад, лежали смо не померајући се и ћутећи, као да смо у тој поодмаклој августовској ноћи већ били омамљени опорим мирисом шуме, која нам је, кроз одшкринуто шаторско крило, личила на извијену, црну змију. У ствари,  били смо само уморни и жељни сна. Седео је у загушљивом купеу […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi

Десет година од како сам дипломирала

Дипломирала сам 19. априла 2011. године. Био је топао дан, прави пролећни. Требало је да изађем на последњи испит у јануару те године али нисам имала довољно самопоуздања и, пре свега, психичке спремности. Колегиница која је изашла тада, и дипломирала, када сам ју позвала да видим како је било, представила ми је тај чин као […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Predmeti

Бувљаци као неформални музеји историје и културе једног народа

Дуго планирам да напишем један текст о београдским бувљацима иако они нису једини вредни наше пажње. Неготин, Панчево, као и многа друга мања и већа места у Србији имају крајем радне недеље и викендима бувљаке или оно што ја зовем неформалним а веома аутентичним изложбеним просторима на ободима градова. То су музеји једне далеко ведрије, […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi

Похвала трафици као постмодерном месту за културу

На трафикама има културе. Трафике имају важну улогу у истицању уметности и развијању интересовања за исту. Моја констатација ће већину људи изненадити, неки ће негодовати, помислиће да нема места релативизацијама и да је ова тврдња нешто најдаље од истине што су данас прочитали. Сви знамо да тај комад метала сведочи о нечему далеко ружнијем. Трафика […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Михаил Глинка

Човека можеш спознати по степену на који се уздигла музика у његовој души. Али, пошто ме занимају само они преплављени музиком, ограђујем се од спознаје људи. Има музичких душа које немају музичко васпитање и културу. То значи да се рађамо са мноштвом треперења, чију вредност успостављају наша туговања. Носимо у себи музику коју нисмо никада […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Два индиго лабуда

Само онај може бити уметник ко има сопствену религију, оригиналан поглед на бескрајно. – Фридрих Шлегел Обојица су била опхрвана меланхолијом. Волим да их замишљам, не као црне или беле лабудове, иако та алхемијска трансформација, пре него психоаналитичка симболика, њиховој судбини пристаје, већ као индиго лабудове који плове само ноћу, по месечини. Охоле, лепе, тамне […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Ханс Цендер & Франц Шуберт

Срце му је као обешена лаута; Чим га дотакнеш, оно одјекне. Ево једног музичког дела које важи за Библију меланхоличних. Шубертова музика је за естете, ескаписте, модерне вампире под којима се подразумевају они који не желе често да излазе напоље – светлост би била ново насиље, и ко зна какве би све гадости разотркрила. Зато […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Ханс Цендер & Фридрих Хелдерлин

Ханс Цендер је био немачки диригент и композитор авангардне класичне музике, новог, експерименталног звука који прекорачује јасно дефинисане границе жанра. Омаж својој култури и једном од њених највећих синова дао је посредством пет концерата компонованих у периоду од 1979. до 2012. године, које је насловио Читања Хелдерлина I-V (Hölderlin lesen). У питању су дела за […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Буђења у хладној соби

Буђење у хладној соби било је једно од најтрауматичнијих догађаја у детињству  многих људи. Пробуде вас рано, напољу је још мрак, а у соби је хладно. Композиција Хладни комади Ерика Сатија настала је марта 1897. године и састоји се из две целине. Сати је становао на Монмартру, његова соба, чија би врата била блокирана када […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Чили Гонзалес

Чили Гонзалес је савремени канадски пијаниста. Његов први албум Solo Piano појавио се 2004. године. Албум, иако нема директних референци, недвосмилено подсећа на Париз, а пошто има много Париза, рећи ћемо да је у питању, како се нама чини, боемски Париз из педесетих и раних шездесетих година 20. века, Париз ситуациониста и Moderato Cantabile фазе […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Мидори Такада

Мидори Такада је савремена јапанска композиторка која је своје класично образовање, стечено у Јапану, усавршавала у послератном Берлину. Међутим, Такади западни класични канон није одговарао па је, полазећи од њега, одлучила да га прошири и допуни, спајајући га са источним традицијама, инструментима и филозофијом. Тако је настао њен стил који се кретао у правцу минимализма […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Арво Перт

Морао сам да се ослободим свега беспотребног да бих спасао себе. – Арво Перт Арво Перт је рођен у Естонији 1935. године. Живео је у Талину, Бечу и Берлину. Од седамдесетих година 20. века компонује у минималистичком стилу. Познат је по својој техници тинтинабули коју је први пут употребио у делима Für Alina (1976) и […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Instalacije, Slikarstvo

Еторе Спалети и апстрактне пастелне утопије

Еторе Спалети (1940-2019) је савремени италијански уметник који ствара минималистичке слике, скулптуре и инсталације. Његов рад дубко је повезан са малим местом надомак Пескаре које се зове Cappelle sul Tavo и које је у близини Јадранског мора. Ту је његов атеље, ту се школовао и деценијама стварао. Спалети боји прилази метафизички и његове слике су, […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Instalacije

За аутентичан живот потребне су храброст и слобода: Кристо & Жан-Клод

Толико тога је речено и написано, снимљено и одштампано о уметничком и брачном пару Крста Јавачева, бугарског емигранта у Паризу, и Жан-Клод Денат, ћерке француског дипломате у Мароку, која је у својој личној заоставштини оставила и једну заједничку фотографију са Шарлом де Голом, да ово што ћу ја имати да напишем је апсолутно занемарљиво. Свет […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Instalacije, Moda

Неодољива чежња за трошењем новца: „Прада“ бутик у тексашкој пустињи дуа Елмгрин & Драгсет

Марфа је градић усред пустиње који има мање од две хиљаде становника. До скора је био познат по томе што је у њему живео и стварао амерички савремени уметник Доналд Џад. Онда су првог октобра 2005. године Михаел Елмгрин и Ингар Драгсет, два савремена визуелна уметника у домену скулптуре, инсталација, перформанса, архитектуре и ленд арта, […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Instalacije, Skulptura

Коначно неко духовит! Маурицио Кателан и Томазо Дебенедети као савремени дадаисти

Дадаизам је надстилска и надисторијска појава. И данас постоје дадаисти, њихово деловање није се завршило у кабареу Волтер, а међу њима суперзвезда тог света бизарности и апсурда јесте италијански савремени уметник Маурицио Кателан. Кателан је enfant terrible, немогуће дериште савремене уметности, које се креће на трагу сензационализма и провокације. Он је познат по хиперреалистичким скулптурама […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Instalacije, Skulptura

Како је Трејси Емин својом инсталацијом „Мој кревет“ предвидела 2020. годину

Британска уметница Трејси Емин као да је предвидела 2020. годину својом инсталацијом Мој кревет. Она је 1998. доживела потпуни слом: због проблема у вези и психичко-емотивне исцрпљености провела је, једном приликом, пуна четири дана у кревету. Није јела, није устајала, само се опијала алкохолом. Уколико и није реч о предвиђању 2020, онда је, свакако, реч […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Performans

Два кентаура, једна стрела. О перформансу „Енергија мировања“ Марине и Улаја

Сви перформанси Марине Абрамовић и Улаја (Франк Уве Лајсиепен) делују једноставно, они су симболички доста директни и комуникативни. Упркос натпису Art is Easy, који је стајао изнад волана њиховог заједничког комбија, опште је познато да уметност није лака, ни у процесу стварања, ни у процесу извођења, ни у процесу дистрибуције, а ни у процесу рецепције […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Skulptura

Зашто је лоша мајка истрајан табу? О скулптури „Мајка“ Лујзе Буржоа

Паук је створење које код већине људи изазива страх и одбојност. Многи га сањају, осећајући по буђењу велику нелагоду и згроженост. Он је један од најчешћих стваралачких облика у опусу француско-америчке уметнице Лујзе Буржоа. Њен паук је пред нама у форми скулптуре чији је назив Мајка. Скулптура је први пут изложена 1999. године, сачињена је […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Film

Спектакл дистопије, наивност утопије. О филму „Метрополис“ Фрица Ланга

Метрополис је књига коју је 1925. године написала немачка књижевница Теа фон Харбоу. На основу тог романа, код нас још увек непреведеног, Фриц Ланг, њен тадашњи супруг, снимио је филм, две године касније, 1927. године. Метрополис је класик филмске уметности и изузетно спектакуларан филм. Под спектакуларним подразумевам читав сетинг, кулисе кроз које и испред којих […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Film

Богати људи никада неће отићи у рај али сиромашни већ служе свој рок у паклу. О филму „Крадљивци бицикла“ Виториа де Сике

Крадљивци бицикла је тужан филм. Режирао га је Виторио де Сика 1948. године. Сценарио је написао Чезаре Заватини. У њему препознајемо послератну тугу земље која је изгубила рат. То је филм о безизлазу и очају сиромашног човека, о понижењу које не бива искупљено и неком вишом милошћу награђено. Антонио Ричи коначно добија посао. Он ће […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Film

Правда за Тонија! О филму „Лице са ожиљком“ Брајана де Палме

Када помислим на филм Лице са ожиљком, чији су аутори Брајан де Палма и Оливер Стоун, а главни протагониста Ал Паћино у улози Тонија Монтане, прво ми падну на памет два цитата, један је Кјубриков, други Маргерит Дирас: Одувек су ме занимале две врсте људи, криминалци и уметници, јер ни једни ни други не прихватају […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Film

Зашто нису на страни жртве? О проблематичном феминистичком читању Дизнијеве „Пепељуге“

Шта је то у човеку – дубоко сакривено – што чини да не верује жртви? Не постоје речи којима бих предочила свој емотвни потрес када гледам два Дизнијева цртана филма, Пепељугу и Дамба. Иако сам се одувек идентификовала са Алисом – наивном, дружељубивом, радозналом – коју на крају расплачу – моја најдубља емоционална емпатија ишла […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Film

О симболичкој равни значења Дизнијеве бајке „Успавана лепотица“

Бајке су приче о деци које нису за децу. Оне су, са становишта модерних интерпретација, доста мрачне приче чије слике и симболи садрже значења која су у вези са различитим, најчешће несвесним садржајима индивидуалног и колективног ума: сексуалношћу, опресијом, некрофилијом, циклусима смењивања живота и смрти, родним улогама, религији, личној трансформацији, одрастању, лојалности, у сваком могућем […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Film

Господине Линч, јесте ли Ви психопата или геније?

Овом приликом писаћу о свом искуству са гледањем филмова Дејвида Линча. Почела сам, сматрам, од погрешних филмова. То је допринело да дуго одбијам овог редитеља као неког чијој би се уметности детаљније посветила. Прво сам гледала Плави сомот – погрешан корак у старту. Била сам на факултету, имала сам око деветнаест, двадесет година. Тај филм […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Film

О чему се – заправо – ради у филму „Исијавање“ Стенлија Кјубрика?

Писаћу о свом доживљају овог филма, а он има везе и са околностима у којима сам га гледала. Био је октобар 2013, топао викенд. Тада сам становала у стану који је био организован као дуплекс. Ја сам била у горњем делу, други станар у доњем. Како не гледам телевизују још од 2008, и како немам […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Film

У подруму људске душе. О филму „Психо“ Алфреда Хичкока

Филму Психо појам страшног не пристаје. Сензација коју чујемо када изговоримо ту реч, због пречесте вербалне употребе, онда и када она не пристаје теми, није адекватна, не исцрпљује емоцију гледаоца. Можемо оперисати са Фројдовим појмом „унхајмлих“ (unheimlich), нешто познато што нам постаје и делује зачуђујуће непознато и непријатно, али ни тако нећемо до краја вербализовати […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Film

Дама са шналицом. О филму „Мизери“ Роба Рајнера

Филм Мизери је страшан филм. Страх који током и после филма, делом психолошког трилера, делом хорора, осећамо нема никакве везе са натприродним елементима или са употребом филмских ефеката специфичних за поменуте жанрове, већ са чињеницом да људи попут Ени Вилкс, главне јунакиње, има свуда око нас. То је оно зло у нашој непосредној близини кога […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Film, Moda

Зашто је Роуз Девит Бјукартер једна од омиљених филмских хериона?

Добро памтим прва три филма која сам гледала у биоскопу. Први је био Изгубљени свет (то је, заправо, други део филма Парк из доба јуре). Отац је млађу сестру и мене водио у Дом синдиката. И данас се сећам уличног светла које ми је деловало као да су се звезде супустиле на тада (данас незамисливо) […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Film, Popularna muzika

Рокенрол као боља историја Америке. О филму „Форест Гамп“ Роберта Земекиса

Живот је као бомбоњера. Никад не знаш шта можеш да добијеш. Имате ли омиљени филм чија је тема индиректно или директно у вези са рокенролом? Ја имам неколико, а за ову прилику истакла бих изузетно леп филм али, чини ми се, доста подцењен: Форест Гамп. Филм је режирао Роберт Земекис према истоименом роману Винстона Грума. […]

Pročitaj više
Književnost, Kritika i teorija književnosti

Никола Милошевић о роману „Јунак нашег доба“ Михаила Јурјевича Љермонтова

Кад прочитамо роман Михаила Јурјевича Љермонтова Јунак нашега доба и кад мало размислимо о ономе што смо прочитали, не наилазимо на неке особите тешкоће око разумевања такозваних споредних ликова. Једини стварни проблем, једину стварну загонетку представља главни јунак Печорин. Овај проблем и ова загонетка састоје се, укратко, у следећем: биће изузетног ума и изузетне воље, […]

Pročitaj više
Film

Руски документарно-играни филм о Михаилу Јурјевичу Љермонтову

Поводом две стотине година од Љермонтовљевог рођења, у Русији је снимљен документарно-играни филм Љермонтов. Филм прати развој и животни пут великог руског писца, од његовог рођења па до преране смрти у двадесет и седмој години. Филм је снимљен 2014. године, режирао га је Максим Беспалиј, сценарио је написала Елена Сибиртсева. У главној улози је Владимир […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Slikarstvo

Херојско страдање у кади. О Давидовој слици „Мараова смрт“

Осамнаести век најбоље је описао савремени немачки писац Патрик Зискинд на почетку свог романа Парфем: У 18. столећу живео је у Француској човек који је спадао међу најгенијалније и најодвратније ликове ове, генијалним и одвратним ликовима, нимало сиромашне епохе. Видимо, дакле, да су неке од кључних речи епохе, у овом случају, генијални и одвратни. Слободно […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Slikarstvo

О слици „Ноћна мора“ Хајнриха Фислија

Више пута је на овом месту наглашавано, кроз различите есеје који су били повод да пишем о добу просветитељства и (прото)романтизму, да су интелектуалне тенденције 18. века од изузетног значаја за проучавање феномена који ће се у романтизму само додатно разрадити. Неки од њих су насиље и сексуална перверзија, теме које обухватају два, само наизглед […]

Pročitaj više
Instalacije, Klasična muzika

„Немогуће дериште“ 18. века: Волфганг Амадеус Моцарт

Још једна икона 18. века било је „enfant terrible“ – Волфганг Амадеус Моцарт. Овде га видимо на слици односно инсталацији савремене енглеске уметнице Хелен Мартен. Његов портрет повезан је са флашама алкохола које сугеришу Моцартову склоност ка боемском животу (ко се још усуђује да оспорава биографски приступ?). Флаше могу бити визуелна референца и на филм […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi

Девет година блога А . А . А

Зашто си затворио врата од своје празне собе? У њој ничега нема, нико ти не може ништа однети. Зашто чуваш ту празнину, зашто чуваш те сенке по зидовима? Брат ти је узалуд куцао, пас је дуго цвилио на прагу. Кад би сад наишао лопов који уме без кључа да их отвори, кад би се однекуд […]

Pročitaj više
Nekategorizovano

A . A . A у онлајн порталу „Before After“ (интервју)

Крајем октобра у посету сам примила сараднике портала Before After, Јовану Буљугић, новинарку, и Немању Кнежевића, фотографа. Јована ме је позвала да будем део рубрике „Предмети“, да издвојим оне предмете који ми значе и да о њима нешто кажем. Потом су уследила и њена питања која се тичу мог рада, књига, рада на А.А.А, као […]

Pročitaj više
Nekategorizovano

А . А . А у онлајн часопису „Stella polare“ (интервју)

Крајем октобра уредница и једна од ауторки сајта Stella polare, Оливера Драгишић, историчарка и сарадница Института за новију историју Србије, послала ми је неколико питања која су ме подстакла на одговоре који су прави мини есеји. Интервју се тицао мог рада, смисла путовања, књига које сам објавила (Три мита, Јабуке), околности у којима је А.А.А […]

Pročitaj više
Nekategorizovano

A . A . A у подкасту MISHKA.irl (интервју)

Милица Мишељић је ауторка инстаграм подкаста MISHKA.irl посредством кога истиче особе које живе у Србији или Америци а баве се различитим креативним занимањима. Она је дошла до обе моје књиге, прати рад овога места и позвала ме је на интервју. Крајем јуна разговарале смо на различите теме, углавном о мојој првој и другој књизи, о […]

Pročitaj više
Nekategorizovano

A . A . A у упитнику портала „Казаљка“

Почетком октобра 2020. један од сарадника портала Казаљка позвао ме је да кажем нешто о себи и свом раду кроз упитник. Захваљујем се Енесу Халиловићу на препоруци. Фотографија: Алекса Митринић за потребе магазина „Плезир“ (детаљ). Сва питања и одговоре можете читати овде.

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Цртежи Марије Ђурић рађени према књизи „Три мита“ Ане Арп

Крајем септембра посетила сам атеље Mарије Ђурић, наше савремене сликарке. Повод за посету била је моја прва књига коју је она током марта и априла, на самом почетку полицијског часа и целокупне атмосфере изазване корона вирусом, читала и илустровала. Фотографије није могуће скенирати јер би се сама књига на тај начин оштетила па су оне […]

Pročitaj više
Književnost

Годину дана једења јабука

Пре тачно годину дана, двадесет петог септембра 2019. године, штампар ми је донео неколико кутија у којима су били примерци моје друге књиге коју сам насловила Јабуке. У питању је књига прича, укупно их је шест, настајале су у размаку од две године, од лета 2017. до лета 2019. Приче су у мени биле одавно, […]

Pročitaj više
Književnost

Мухарем Баздуљ о књизи „Јабуке“ Ане Арп

Приче невиности и искуства Прилично је, мислим, извјесно да су јабуке воће којем се у рјечницима симбола по правилу даје највећи број страница. Књига прича Јабуке Ане Арп (А.А.А, Београд, 2019), самосвјесно се наслања на дио ове симболике. Кажем „књига прича“, а не „збирка прича“, зато што ове двије синтагме нису синонимне. Књига прича је концепт, као […]

Pročitaj više
Književnost

Виктор Шкорић о књизи „Јабуке“ Ане Арп

Горки плодови детињства Није велика тајна, камоли откриће, да „сваки уметник чува, дубоко у себи, једно једино врело из кога се целог његовог живота напаја оно што он јесте и оно што он казује“. Ову Камијеву најчешће везујем за свет човекова детињства, јер шта је детињство ако не тај источник до ког се, ма колико […]

Pročitaj više
Književnost

Стефан Танасијевић о књизи „Јабуке“ Ане Арп

Ана Арп је 2019. године објавила другу књигу која се зове Јабуке. У питању је збирка кратких прича чији су називи „Школа“, „Коњ“, „Бицкл“, „Острво“, „Пчеле“ и „Јабуке“. Све приче су обојене сећањима на детињство и, као што и сама ауторка у „Поговору“ истиче, „ово је књига прича о деци које нису за децу“. Књига прича […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost, Slikarstvo

Шелијев „Озимандијас“ и романтичарска естетика рушевине

Путника сретох ја, из древног краја, Рече: Без трупа стоје двије ноге У пустињи: Покрај њих с пијеском спаја Глава се лица смрсканог, ком строге Уснице, заповједничког сјаја, Кажу да добро кипару бје знана Страст која из тих мртвих ствари сијева, Надживјев длан и груд што им бје храна; Написано на постоље је цијело: Ја […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost

Путница Луси

Вилијам Вордсворт (1770-1850) Вордсвортов циклус песама о Луси састоји се од пет поетских остварења која су настала у периоду од 1798. до 1801. Четири песме Strange fits of passion I have known She dwelt among the untrodden ways Three years she grew in sun and shower A slumber did my spirit seal завршене су најкасније […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost, Mit, Slikarstvo

Окрутна и мрачна лепота Шелијеве Медузе

Пред нама је једна од најзанимљивијих Шелијевих песама чији пун назив гласи О Медузи Леонарда да Винчија из Фирентинске галерије која је написана пред крај 1819, а објављена постхумно, 1824. године, две године после Шелијеве смрти. Песма тематизује контемплацију над једном сликом, за коју се веровало да је Леонардова, а на којој је приказана, из […]

Pročitaj više
Arhitektura, Autorski tekstovi, Slikarstvo

„Тамнице“ Ђамбатисте Пиранезија

Хитајући у сусрет поново откривеној антици, фрагментарним остацима Историје, делима нагриженим зубом Времена, „кезом Медузе“ како је то Перси Биш Шели у једној од својих песама исказао, путници на великом образовном путовању морали су претходно доћи у сусрет са планинама, „готском геологијом“ какву је на својим платнима представио Салватор Роза (1615-1673). Та „готска геологија“ би, […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Slikarstvo

Сликар рушевина Ибер Робер

Ибер Робер, француски сликар 18. века, познат је по приказима рушевина које су пред нашим очима дате у дивљем пределу, зараслом, које посећују залутали путници, пастири, вештице, разбојници и сељанке које перу веш. Приказ рушевина најчешће је плод слободне игре маште и уобразиље на цртежима и сликама које зовемо капричо. Ваљало би направити разлику између […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Slikarstvo

Дивља лепота Салватора Розе

Многе од ових тема помућене лепоте поново се јављају код романтичара, али оно што је код сечентиста била интелектуална поза постаје код романтичара поза сензибилитета. Сечентистички кончето замењен је романтичарским осећањем. – Марио Прац Италијански сликар Салватор Роза рођен је у близини Напуља 1615. године. Историја уметности бележи га као барокног сликара, темперамента налик Каравађовом, […]

Pročitaj više
Književnost

Томас Греј: „Елегија написана на сеоском гробљу“

Елегија Томаса Греја завршена је 1750. а објављена 1751. године. Инспирација за ову песму, која је елегија по тону, али не строго и по форми, била је смрт његовог пријатеља Ричарда Веста. Елегија у националним књижевностима Европе, елегија ван античког контекста, означава врсту медитативне и меланхоличне лирске песме која се јавља у различитим стиховним облицима. […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Ђузепе Гат о сликарству Томаса Гејнсбора

Гејнсборо је био рођен за пејзажиста, али његова службена умјетност било је портретирање. Његови пејзажи говоре о нагонској способности за тражењем и о укусу, о јакој иако не потпуно оствареној (и до краја иживљеној) жељи за саживљавањем са природом, о стремљењу за обнављањем крутих схема мање вриједне и помоћне тематике коју је налагала холандска традиција. […]

Pročitaj više
Filozofija, Klasična muzika, Književnost, Slikarstvo

Јустејн Гордер: „Софијин свет“ (поглавље о романтизму)

Тајанствени пут води ка унутра Алберто Кнокс је седео на прагу као и када је Софија стигла прошли пут. – Седи овде – рече он, и тога дана пређе право на ствар. – Раније смо говорили о ренесанси, бароку и просветитељству. Данас ћемо говорити о романтизму који се назива последњом великом културном епохом Европе. Приближавамо […]

Pročitaj više
Filozofija

Мартин Хајдегер: „Пољски пут“

Од капије врта протеже се он ка мочвари. Старе липе врта замка гледају за њим преко зида, било да, у доба Ускрса, између изниклих усева и пробуђених ливада, јасно светли, или да у доба Божића под снежним наносима ишчезава иза најближег брежуљка. Од пољског крста савија он ка шуми. На њеној ивици поздравља један високи […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost, Pisma, dnevnici i skice umetnika, Slikarstvo

Културни и књижевни значај великог образовног путовања („Grand Tour“)

Питање почетка. Увек подстицајно. Од Талеса и Хераклита па до научника и мислилаца нашег доба, питање почетка заокупља машту физичара, филозофа и песника. Реч машта, уместо речи разум, чини нам се адекватнијом, примеренијом, јер како почетак другачије замислити него посредством снага маште? Одакле све долази, како је нешто настало? Како је хаос постао космос? Пред […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost, Pisma, dnevnici i skice umetnika, Slikarstvo

Гете у Риму. Образовни значај Гетеовог италијанског путовања

Познате су две Тишбајнове слике на којима је приказан Гете. На једној, познатијој, песник седи поред античког рељефа на коме је приказан сусрет Ореста и Ифигеније (сликарева алузија на драму Ифигенија на Тавриди коју је Гете у том тренутку писао), међу римским рушевинама, са црним шеширом широког обода и белим плаштом преко своје одеће. У питању је уље на платну из 1787. године које носи назив Гете у римском пољу. Други приказ песника, мање познат, али за нашу тему значајан и илустративан је Тишбајнов цртеж на […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost, Slikarstvo

Путник Тарнер

Једино што би могло бити величанственије од града на води јесте град подигнут у ваздуху. – Вилијам Хазлит Почетак писања налик је алхемијском процесу. Преображај је неминован: импресија, мисли, знања у адекватно уобличен низ речи. Њихово измицање је протејско пред сликом која је ренесансни сфумато, неодређена, магловита, једно кондензовано испарење, какве углавном могу бити мисли […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost, Pisma, dnevnici i skice umetnika

Два путника Италијом: Љубомир Ненадовић и Петар II Петровић Његош

Отворио сам прозор да се нагледам лепе напуљске зоре, која са својим лаким ружичастим крилима трепти већ по врховима свих зелених брешчића на којима цветају лимунови и поморанџе. Поранио сам да ти у овој тишини пишем, поранио сам да ти се јавим са дна Италије. Љубомир Ненадовић, син устаничког дипломате Проте Матеје Ненадовића, рођен је […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Popularna muzika

Химна генерације миленијалаца

Или зашто сам одувек желела да будем навијачица са знаком анархије на мајици Политички освешћена навијачица из Нирваниног спота Smells Like Teen Spirit, са знаком анархије на мајици, метафора је миленијалаца. То је слика генерације којој припадам: унапред осуђена на чињеницу да ју нико неће озбиљно схватити. То је парадоксална слика јер су стереотипи унапред […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Popularna muzika

Дуга досадна летња поднева са Кортни Лав

Ако је Мадона хероина мојих формативних година, година касног детињства и основношколског откривања музике, онда је Кортни Лав хероина мојих средњошколских дана. Ипак, имала је мањи утицај од Мадоне, увек ми се чинило краткотрајнији, иако, како време пролази, увиђам да и није баш тако. Чињеница да сада пишем о њој, а да сам албум о […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Popularna muzika

Дуга досадна летња поднева са Мадоном

Летњи распуст 1996. Становали смо у вечито празној, измештеној улици предграђа која подсећа на слике Ђорђа де Кирика. Слушала сам теретне возове како долазе и одлазе (за време бомбардовања ту је била противваздушна одбрана), ранжирна станица налазила се усред кукуруза. Сећам се гласа машиновође, одзвањао је преко разгласа кроз празна и дуга поднева. Имали смо […]

Pročitaj više
Fotografija, Popularna muzika

Сексуалне персоне Луизе Чиконе

Луиза Чиконе је право име певачице која наступа под псеудонимом Мадона. Остаје отворено питање да ли бисмо могли, када је реч о њеној књизи Sex, говорити о једној особи. Можемо говорити о појединачном телу које се појављује у низу различитих улога којима приказује или нарушава одређене сексуалне стереотипе, табуе, конвенције, на врло отворен, скоро порнографски […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Слике Љубе Поповића као рефлексија разбијеног огледала

O Љуби Поповићу су писали многи. Ја том корпусу не могу нарочито да допринесем. Могу једино овом објавом посведочити о неколико утисака које сам стекла посматрајући његова платна ове јесени у Галерији Српске акадамије наука и уметности, читајући есеје о њему, гледајући емисије у којима је говорио о свом схватању живота, уметности и времена у […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Накит на женским портретима Ђуре Јакшића

Наизглед строго, као сеоски учитељ који покушава да се наљути, али кога ђаци не схватају озбиљно, већ више као свог старијег друга, тако, чини се, гледа и у нас, после много година, меланхолик, визионар, родољуб и боем, Ђура Јакшић, српски сликар и песник рођен 1832. године у једном банатском селу под именом Георгије који је, […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost

Jugoslovenske izdavačke edicije: „Erotikon“

Jugoslovenske izdavačke edicije novi je ciklus objava na ovom internet mestu. Sa objavama je započeto juna 2019. godine kada je bilo reči o ediciji Plava ptica. Sada je na redu još jedna popularna i značajna edicija jugoslovenskog izdavaštva: Erotikon. Biblioteka „Erotikon“ izdavačke kuće „Prosveta“ izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi

Осам година блога А . А . А

Поводом осмог рођендана желим да пишем о томе зашто сматрам да је А.А.А уметничко дело, без обзира на све његове префиксе – блог, часопис, интернет место – које му читаоци или ја додајемо у разговору, трудећи се да будемо вербално економични, а, верујем, свесни њихове неадекватности. А.А.А није уметничко дело зато што се састоји од […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi

А . А . А у рубрици „Писци препоручују“ интернет магазина „Плезир“

Крајем децембра 2018. година уредница интернет магазина Плезир, Теодора Коврлија, позвала ме је да дам свој прилог рубрици Писци препоручују. Требало је да доставим свој списак наслова. Следи моје виђење списка књига које бих сваком препоручила. Уместо традиционалног начина представљања књига кроз списак и скенирану насловну страну књиге, одлучили смо се за другачији приступ. Алекса […]

Pročitaj više
Slikarstvo

А . А . А на отварању изложбе „Секвенце уметности“

У петак 16. августа 2019. године отворена је изложба „Секвенце уметности“ у Кући легата у Београду. Имала сам прилику да напишем текст за каталог и говорим на отварању. Изложба ће бити отворена до краја августа и продајног је карактера. Детаљније о изложби можете погледати на сајту, инстаграм и фејсбук страници пројекта. Следи мој текст из […]

Pročitaj više
Slikarstvo

А . А . А на отварању изложбе „Структура сећања“ Сузане Вуловић

Седамнаестог јануара ове године одржала сам кратак говор на отварању изложбе „Структура сећања“ академске сликарке Сузане Вуловић. Сузана Вуловић рођена је у Ивањици 1991. године. Школовала се на Академији ликовних уметности у Требињу. Живи и ради у Београду. Посетила сам њену изложбу у Магацину у Краљевића Марка лета 2018. године а потом и њен атеље […]

Pročitaj više
Slikarstvo

А . А . А букмаркери

Неки обележавају странице књиге коју читају картама за превоз, неки изгужваним папирима, неки флајерима за водоинсталатера, неки биоскопским картама, а поједини имају купљене букмаркере.  Tребало ми је више од два букмаркера, а већина их је била китњаста, па сам зато одлучила да их сама себи направим. Уметност романтизма, коју волим и која ми је инспиративна, омогућила […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi

Друга књига Ане Арп: „Јабуке“

Двадесет петог септембра 2019. године објављена је друга књига Ане Арп која носи назив Јабуке. У питању је књига кратких прича писаних између јула 2017. и јуна 2019. године. Њихови називи су: „Школа“, „Коњ“, „Бицикл“, „Острво“, „Пчеле“, „Јабуке“. Приче су праћене уводним обраћењем „Читаоцу“ и „Поговором“. Троје људи радило је на реализацији књиге: Мануела Рађеновић […]

Pročitaj više
Književnost

Велимир Кнежевић о књизи „Три мита“ Ане Арп

„Три мита о путовању иза Сунца“ Ане Арп или фатум књиге На први поглед чини се да су намеру Ане Арп да своју прву књигу (трокњижје) објави управо као трилогију обликовале некњижевне околности, тачније, околности око књижевности. Међутим, када се утисци након читања слегну, јасно је да је ауторка имала јасну идеју о Књизи каква је […]

Pročitaj više
Književnost

Марија Јефтимијевић Михајловић о књизи „Три мита“ Ане Арп

Књигу Три мита о путовању иза Сунца тешко да могу да подведем под било какав поетски „образац“ какве налазим, како у прошлости, тако и данас. Сама концепција је потпуно оригинална; тај мит о путовању у свој унутрашњи свет узраста до самог мита, будући да, нарочито у „Писмима Песефони“, првом делу књиге, оставља простор читаоцу да […]

Pročitaj više
Književnost

Пенелопи Фицџералд: „Плави цвет“ (неколико одломака)

Роман Плави цвет заснован је на животу Фридриха фон Хареднберга (1772-1801) пре него што се прославио под именом Новалис. У настсвку следи неколико одломака из романа објављеног 1995. године који своје име дугује централном мотиву Новалисовог стваралаштва, као и немачког романтизма, а то је плави цвет, симбол чежње и потраге за неодређеним, за бесконачним. Ауторка […]

Pročitaj više
Književnost

Елфриде Јелинек: „Љубавнице“ (одломак)

једног дана бригита је одлучила да хоће још само да буде жена, само жена, и то типа по имену хајнц. верује да ће од сада њене слабости бити вредне љубави, док ће њене снаге остати скривене. хајнц на бригити не види, међутим, ничег вредног љубави, а и њене слабости сматра само одвратним. бригита се сад […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Filozofija, Časopisi

Jugoslovenska filozofska postmoderna: „Rečnik tehnologije“

Rečnik tehnologije objavljen je u junu 1981. godine u okviru časopisa Vidici. U pitanju je filozofsko delo pisano u najboljoj tradiciji „pevanja i mišljenja“ odnosno filozofije izrečene na način jezika koji nije diskurzivan i analitičan već je poetski. Mnogi ovo delo vide kao prvi postmoderni tekst jugoslovenske i srpske kulture. Rečnik najbolje govori sam o […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost

Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“

Jugoslovenske izdavačke edicije je novi ciklus objava na ovom internet mestu. Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke […]

Pročitaj više
Književnost

Сексуалне персоне Џејмса Џојса

Тема ове објаве биће ласцивни садржаји писама која су размењивали Џејмс Џојс и Нора Барнакл. У наслову стоји само Џојсово име јер су само његова писма и цитирана. Ипак, Нора је имплицитно присутна јер су многа Џојсова писма реакција на њено писање. Текст је део објава Сексуалне персоне. * 22. август 1909. Стално мислим на […]

Pročitaj više
Književnost

Сексуалне персоне Карла Уисманса

У суштини, истински опсцени су само чедни људи. Јер сви знају да уздржавање ствара ужасне развратничке мисли, да се човек, који није хришћанин па је према томе нехотично чист, загрева, пре свега, у самоћи и егзалтира се и размишља; он тада иде ментално у свом сну на јави до краја оргијског делиријума. Вероватно је, дакле, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Сексуалне персоне Густава Климта

Уметност је линија око твојих мисли. – Густав Климт Аутоеротизам, самозадовољавање, онанија, чин према коме су многе културе имале подељен однос и углавном табуизиран, нарочито у друштвима са снажним религијским утицајима. Уметност је тај чин приказивала, симболички га заодевајући у прихватљиву форму, углавном кроз наговештај. Сама реч „онанија“ потиче од библијске личности Онана који се […]

Pročitaj više
Film, Slikarstvo

Документарни филм Алена Ренеа о Винсенту ван Гогу

Две године пре него што је снимио филм о Пикасовом стваралаштву и његовој слици „Герника“ (1950), Ален Рене је 1948. године снимио филм о холандском уметнику Винсенту ван Гогу. Интересантно је да је Рене овај филм снимио у црно белој варијанти иако је познато да је једна од главних особености ван Гоговог сликарства снажан и […]

Pročitaj više
Film, Slikarstvo

Документарни филм Алена Ренеа о Пикасовој слици „Герника“

Један од историјских ужаса који најављује све касније ужасе био је Шпански грађански рат у коме је страдала Герника, град на северу Шпаније, у Баскији, када је бомбардована, 26. априла 1937. године. Герника је постала симбол страдања цивила у ратним окршајима, што је кулминирало са II светским ратом. Герника је имала важан стратешки положај, али […]

Pročitaj više
Slikarstvo, Video

Видео уметник Рино Стефано Таљафиеро

Цитат који прати овај видео рад, назван „Лепота“, јесте Шекспиров деветнаести сонет. Овде га преносимо кроз превод Живојина Симића и препев Стевана Раичковића. Његов садржај у вези је са оним што сте могли видети током девет минута. Несито Време, лавље шапе сруби, Натерај земљу да свој кот прогута, Ишчупај тигру оштрицу од зуби И спали […]

Pročitaj više
Video

Три видео рада Ролана Кјулвена о Дедалу и Икару

Ролан Кјулвен је савремени француски видео уметник који се одликује изражајном естетиком колажирања традиционалних визуелних представа са савременим технолошким достигнућима у области хемије, инжињерства, ваздухопловства. Ти визуелни артефакти, потом, бивају допуњени са различитим стиховима и музиком. Кјулвен афирмише тамни, кјароскуро, барокни колоритет који, онда, ставља у службу визуелног утицаја Едварда Мејбриџа или Питера Гринавеја, онако […]

Pročitaj više
Alhemija

Пјотр Дамјанович Успенски о симболизму Тарота

У окултној или симболичкој литератури постоји једна појава од великог значаја. То је Тарот. Тарот карте су познате од краја 14. века, кад су већ постојале међу шпанским Циганима. То су биле прве карте које су се појавиле у Европи. Сматра се да је најтачнија репродукција најстаријег Тарота, такозвани Марсељски Тарот. То пакло се састоји […]

Pročitaj više
Alhemija

Алхемијски рукопис „Риплијев свитак“

Недавно је на једној од аукција куће „Кристи“ понуђен овај предмет, познатији под називом „Риплијев свитак“, ренесансни алхемијски рукопис који је богато илустрован. Кроз визуелно бајковит и симболичан језик слика пред нама се „одмотава“ упутство за досезање Камена мудрости. Камен мудрости, циљ потраге сваког алхемичара, означава налажење и владање ватром Велико Дело састоји се у […]

Pročitaj više
Arhitektura, Skulptura

Идеологија и архитектура: Светска изложба у Паризу 1937. године

Организатори Светске изложбе из 1937. одлучили су да у центру Париза поставе, симболично, два павиљона. Лево је павиљон Трећег рајха а десно Совјетског савеза. У центру, надмоћно, одржавајући пре свега визуелну равнотежу, стоји Ајфелов торањ. Архитекта немачког павиљона био је Алберт Шпер а совјетског Вера Мухина. Шпер је и наговорио Хитлера да учествује на изложби […]

Pročitaj više
Skulptura

Две скулптуре човека који хода: Алберто Ђакомети и Умберто Бочони

Како ходаш кроз живот? Алберто Ђакомети и Умберто Бочони, два велика скулптора 20. века, дала су своје виђење човека у покрету. Први је „трска која мисли“. Једва се креће, једнодимензионалан, погнут, али од челика. Изгледа крхко али не можеш га сломити. Он у свом спором ходу чини се налик шибици која догорева. Други је динамичан, […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost

О роману „Убиство у Оријент експресу“ Агате Кристи

Дело које ћемо анализирати припада криминалистичком жанру. Сматрамо да је овај облик романа нарочито погодан за тип истраживања који посредством нарације и исказа књижевних јунака тежи да утврди разлику између лажног и истинитог исказа, о стварности дела која је у језику, а који је нестабилан: исказ јунака и „објективна стварност“ самог дела, иако делују подударни, […]

Pročitaj više
Književnost

Уметник и његов пас: Фјодор Михајлович Достојевски

Мајор је био страшан због тога што је такав човек био старешина, готово потпуно независтан старешина, над двеста људи. А иначе, био је неисправан и зао и ништа више. Осуђенике је сматрао као своје природне непријатеље и то му је била највећа грешка. Имао је и неких вредности, али све код њега, па и добре […]

Pročitaj više
Skulptura

Уметник и његов пас: Алберто Ђакомети

Ђакометијев бронзани пас задивљује. Био је још лепши док су се крзали његови чудни материјали: помешани гипс и канап или кудеља. Линија његове предње шапе, без наглашеног зглоба, а опет сасвим јасна, толико је лепа да сама самцата одређује гипко држање пса. Јер он лута бесциљно, њушкајући, са њушком спуштеном ка тлу. Сама кост и […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Уметник и његов пас: Франсиско Гоја

Изгубљен у потпуном ништавилу, у празнини неодређеног простора, пас неодређене расе, провирује, као да се боји, као да гледа у невидљивог а свеприсутног Господара који ће га у наредном тренутку, одложеном, ликовно фиксираној антиципацији нелагоде која ће трајати заувек, ударити, убити, удавити у гомили песка у који као да и без тог ударца пас неизбежно […]

Pročitaj više
Književnost

Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke

Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji. […]

Pročitaj više