Muški portret
-
U kakvoj su vezi istina i migrena? Razgovor Hrista i Pontija Pilata
Fridrih Niče na jednom mestu piše da je njegova omiljena biblijska ličnost Pontije Pilat. Ukoliko znamo Ničeov odnos prema hrišćanstvu ovaj odabir može nam se učiniti cinično duhovitim i očekivanim. Treba biti pažljiv sa zaključkom koji je očekivan. Quid est Veritas? – Šta je istina? je pitanje koje Pontije Pilat postavlja Hristu ali na Hristov…
-
Nikola Milošević o romanu „Junak našeg doba“
Kad pročitamo roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova Junak našega doba i kad malo razmislimo o onome što smo pročitali, ne nailazimo na neke osobite teškoće oko razumevanja takozvanih sporednih likova. Jedini stvarni problem, jedinu stvarnu zagonetku predstavlja glavni junak Pečorin. Ovaj problem i ova zagonetka sastoje se, ukratko, u sledećem: biće izuzetnog uma i izuzetne volje,…
-
Herojsko stradanje u kadi: O Davidovoj slici „Maraova smrt“
Osamnaesti vek najbolje je opisao savremeni nemački pisac Patrik Ziskind na početku svog romana Parfem: U 18. stoleću živeo je u Francuskoj čovek koji je spadao među najgenijalnije i najodvratnije likove ove, genijalnim i odvratnim likovima, nimalo siromašne epohe. Vidimo, dakle, da su neke od ključnih reči epohe, u ovom slučaju, genijalni i odvratni. Slobodno…
-
Putnik Kaspar David Fridrih
Non finito Esej je u procesu nastajanja.
-
Putnik Vordsvort
Lutao sam usamljen kao oblak, koji lebdi visoko nad dolinama i brdima, kad ugledao sam mnoštvo narcisa, pored jezera, pod drvećem, kako se vijore na povetarcu. Nepregledni kao zvezde na mlečnom putu, rasprostirali su se u dugom nizu, čitavom ivicom zaliva: deset hiljada obuhvatio sam pogledom, zabacivali su glave u živahnom plesu. I talasi do…
-
Grobljanska poezija Tomasa Greja
Pesma Tomasa Greja Elegija napisana na seoskom groblju završena je 1750. a objavljena 1751. godine. Inspiracija za nju, koja je elegija po tonu, ali ne i po formi, bila je smrt pesnikovog prijatelja, Ričarda Vesta. Elegija u nacionalnim književnostima Evrope, elegija van antičkog konteksta, označava vrstu meditativne i melanholične lirske pesme koja se javlja u…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Petar Vujičić
U biti nema se za čim žaliti znaš to dobro Petre ne govorim to Tebi nego kroz Tebe drugima kroz pola vijeka znao si bolje moje misli nego ja sam prevodio si ih strpljivo u Čika Ljubinoj ulici u bijelom Gradu na rijeci koja ponovo krvari razgovarali smo dugo preko Alpa, Karpata, Dolomita a sada…
-
Gustav Herling-Gruđinski: „Venecijanski portret“
Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio…
-
Putnici Teodora Žerika
Francuski slikar Teodor Žeriko naslikao je Splav Meduze sa samo dvadeset sedam godina i ta slika danas važi za jedno od najboljih dela evropskog romantizma. Meduza je bio naziv francuskog broda koji se uputio ka Senegalu i koji je zbog pogrešne procene kursa plovidbe, usled vremenskih nepogodnosti, potonuo. Sto četrdeset devet ljudi ostalo je usred…
-
Zanat kao temelj modne umetnosti
Koliko kesa daje, bogato se nosi,Ali ne kao kicoš – lepo, ne šareno,Jer odelo često odaje čoveka.Oni u Francuskoj iz društva najvišegImaju za to ukus najbolji. Šekspir, Hamlet, I-3 Krojači su arhitekte za odeću i metar, poput stetoskopa za lepo, nose oko vrata. Krojači nikada ne polaze od sebe. Čak ni najveći dizajneri današnjice, iako…
-
Melanholici u vrtu: „Orlando“ Virdžinije Vulf i Botičelijevo slikarstvo ili u kakvoj su vezi odeća i identitet
Te ličnosti su lepe i u izvesnom smislu nalik su na anđele, ali poseduju osećanje izgubljenosti – osećanje čežnjive sete izgnanika svesnih neiskorišćenih strasti i energije; i zato su sve njegove raznolike tvorevine prožete osećanjem neopisive melanholije. – Volter Pejter o Botičelijevom slikarstvu Melanholija je velika renesansna tema čiji su uzori u antici. U tom…
-
Klod Pišoa & Andre Ruso: „Evropski putnici i komparativna književnost“
Putnici Svi pažljivi ljudi nalik su na La Fontenovu lastu, a prvi čovek koji je pošao svojim susedima u posetu i odande doneo neku sladokusnu priču o novim običajima bio je prvi posrednik. Postoje dve kategorije putnika s obzirom na nacionalnost: Francuzi koji odlaze u Nemačku i Nemci koji dolaze u Francusku pridonose i jedni…
-
Jirgen Jakobs & Markus Krauze: „Nemački obrazovni roman. Istorija žanra od 18. do 20. veka“
O problematici žanrovskih pojmova Pojmovi žanra i epohe neophodni su nauci o književnosti: samo tim instrumentima ona može raščlaniti i srediti svoj ogromni istorijski materijal. Precizna i jedinstvena upotreba pojmova zakon je naučnosti i preduslov za sporazumevanje bez dvosmislica i jalovih rasprava oko reči. Pokazalo se, međutim, da je ispunjenje ovog zahteva za nedvosmislenošću pojmova,…
-
„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“: Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu
On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajanja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i…
-
Žerikoovi portreti duševno obolelih i odlomak iz romana „Idiot“
Pa ipak, moram da primetim da u svakoj genijalnoj ili novoj čovečijoj misli, pa čak i prosto u svakoj glavi – uvek ostaje nešto što se nikako drugim ljudima ne može objasniti, pa makar vi čitave knjige ispisali i makar svoju misao trideset i pet godina objašnjavali. Još uvek će ostati nešto što ni za…
-
Žan-Pjer Bajar o lavirintima i simbolika slike Bartolomea Veneta
Ikar: Prošao sam sve puteve logike. Umoran sam od lutanja vodoravnom, pokošenom, golom pustopoljinom. Gamižem, a hteo bih uzleteti. – Andre Žid, Tezej Ako mi, kao i Rene Genon, smatramo da posvećenje (inicijacija) predstavlja delotvorno i neprekidno prenošenje znanja, obučavanje putem inicijatičkog lanca vodi novoobraćenika (neofita) od spoljnog sveta ka unutrašnjosti, od vrata tajnog hrama,…
-
Ijan Vat: „Renesansni individualizam i protivreformacija“
BELEŠKA O INDIVIDUALIZMU Termini individua i individualnost izvedeni su iz latinskog individuus, što znači nepodeljen ili nedeljiv. U engleski su stigli preko srednjevekovnog francuskog i po svoj prilici su najpre korišćeni u ranom XVII veku. Oksfordski rečnik engleskog jezika pod odrednicom individualno, koje definiše kao „ono što je svojstveno pojedinačnom ljudskom biću“, citira Frensisa Bejkona:…
-
Jovan Hristić: „Hamlet i njegovi savremenici“
Ne primećujemo uvek da su četiri velike figure novovekovne mitologije, doktor Faust, Hamlet, Don Kihot i Don Žuan, gotovo savremenici. Godine 1587. Johan Špis objavio je u Frankfurtu anonimnu Povest o doktoru Johanu Faustu, a godinu dana kasnije, oko 1588, pojavio se Doktor Faustus Kristofera Marloa; oko 1602. igran je Šekspirov Hamlet, a 1604. objavljen…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Tadeuš Ruževič
MOJA POEZIJA Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je…
-
Tomas Man: Umetnik severa i umetnik juga – „Tonio Kreger“ (odlomak)
Pred jesen reče Tonio Kreger Lizaveti Ivanovnoj: Zbilja, ja putujem, Lizaveta; moram se provetriti, odlazim, izmičem i bežim. Kako to, baćuška, blagoizvolevate li opet krenuti za Italiju? Bože, prođite se već Italije, Lizaveta! Ravnodušna mi je Italija do preziranja! Davno je to bilo kad sam mislio da mi je tamo mesto. Umetnost, je li? Nebo…
-
Tomas Man: Problem umetnika – „Tonio Kreger“ (odlomak)
Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih…
-
Tomas Man: Umetnik i drugi – „Tonio Kreger“ (odlomak)
Jesam li vas zaboravio? – pitao se on. – Ne, nikada! Ni tebe Hanse, ni tebe, plava Inga! Ta za vas sam ja radio, i kada sam čuo odobravanje, obazirao sam se potajno da vidim da li vi imate u njemu udela. Jesi li sada pročitao Don Karlosa, Hanse Hanzenu, kao što si mi obećao…
-
Osmeh Svetog Jovana Krstitelja na slici Leonarda da Vinčija
Bez obzira na to koliko su se određena tumačenja Leonardovih dela poslednjih godina kretala u pravcu isticanja novih i neobičnih istorijskih i biografskih detalja, ja i dalje u njima vidim, pre svega zahvaljujući svetlosti postignutoj sfumato tehnikom, izvesnu atmosfersku napetost, pre mističnu nego misterioznu, neodređenu, blagu, gracilnu, suptilnu, baš kao note kompozicije koju čujemo u…
-
Posle godina učenja slede godine putovanja: Umetnik i Italija iliti Et in Arcadia ego!
Gde limun rađa, znaš li kraje te,U gustom lišću pomorandža zre,Gde s plava neba lahor duše čist,Gde mirtin cvet uz lovorov stoji list?Znaš li ih ti? Veza umetnika i Italije poznata je odavno. Još od renesanse kada Albreht Direr odlazi tamo da bi se školovao, gradovi poput Venecije, Firence, Rima, Parme, Milana i Napulja ostali…
-
O identitetu i ogledalima: „Bela tvrđava“ Orhana Pamuka
Interesantno je napraviti poređenje renesansne perspektive, korišćene na zapadu, i islamskog minijaturnog slikarstva koje je ukrašavalo mnogobrojne knjige tokom 16. i 17. veka, a koje perspektivu nije koristilo. Formalne odlike oba načina predstavljanja sveta i njegovih pojava upućuju na složena religijska, etička i estetička pitanja, kao i na civilizacijske razlike, poimanje čoveka i njegovog mesta u svetu. Renesansna…
-
Ogledala: Horhe Luis Borhes i Rene Magrit
Već u prvim minutima dokumentarnog filma o Borhesu – delom biografije, delom kritičkog osvrta, delom glorifikacije – naratorka pominje da je pisac kao dete imao veliki strah od ogledala jer je mislio da u trenutku ogledanja neće videti svoje lice. Nije rečeno da ga neće prepoznati, već da ga neće videti. Nažalost, strah se obistinio…
-
Korpa zrelih plodova: „Oda jeseni“ Džona Kitsa
Doba magle, doba berićeta štedra, drugo zrelog sunca omiljena ti, da skupa blaženstvom ispunite nedra lozi oko slamnog krova što se svi: da jabuke pognu mahovinom grane obrasle, da sočnost u plodu se stiče; da krupnjaju tikve, lešnik letorast da zajezgra slatko, i da stalno niče pozno cveće, da bi pčele užurbane pomislile da će…
-
Kompozicije Erika Satija i atmosfera praznih nedeljnih popodneva na Monmartru
Od 1889. godine u Parizu, preciznije na Monmartru, živela su dva španska slikara, Ramon Kazas i Santjago Rusinjol. Njihova svakodnevica, osim stvaralaštva, podrazumevala je i druženje sa jednim kompozitorom, Erikom Satijem. U atmosferi njegove muzike prepoznaje se atmosfera kojom su prožeta dela ova dva slikara. Utisak je impresionistički, no, utisak je kriterijum istinitosti, kako je…
-
„Naši će postupci izumreti, naše će boje izbledeti“: Hans Holbajn i Orhan Pamuk
Teča, junak Pamukovog romana Zovem se Crveno, kaže svom učeniku, jednom od najboljih minijaturista njegove radionice: „Na kraju će naši postupci izumreti, naše će boje izbledeti“. Ta izjava odgovor je na učenikovo simbolično pitanje: „Kada će se dogoditi to čudo? Kada će tolike slike koje smo radili do slepila, zaista biti shvaćene? Ljubav koju zaslužujem,…
-
Novembar: Nokturna – Frederik Šopen
Pojedina umetnička dela svojom temom i njenom stilističkom obradom, psihološkom karakterizacijom junaka, upotrebom boja ili tonova asociraju atmosferu koja doprinosi različitim raspoloženjima recipijenta. Ta raspoloženja, kao i asocijacije na koje određeno delo navodi, nisu ista kod svakog primaoca estetskog sadržaja. Ona su uslovljena njegovim životnim i obrazovnim iskustvom, kao i senzibilitetom koji je uvek jedinstven.…
A . A . A 