Romantizam
-
Zašto je Ikar romantičarski heroj?
U prirodi su svi romantičarski pesnici našli svoje prvobitno nadahnuće. Ona im nije bila sve, ali bez nje oni ne bi bili ništa; jer, posredstvom prirode su dospeli do onih trenutaka zanosa u kojima im se vid pretvarao u viziju, proničući, kako su mislili, u tajne svemira. – Moris Baura Zašto je Ikar, pored mitske…
-
Ernest Bauer o Helderlinu
Pesništvo – tako je na granici ludila objavio pesnik jedinstvenih sposobnosti – to je u pravom smislu reči proročanstvo. Od svetosti ritma podignut sa zemlje diže se stih kao orao prema svetlu i suncu, „tako kao što se duh uzdiže iz očaja u zanos, gde duša nadkriljuje sve mogućnosti jezika i govora.“ Ovaj Helderlinov pokušaj…
-
Šta simbolizuje Helderlinova kula?
Samo je duhovno stvarno. Koliko je smeha izazvala ova Hegelova rečenica. Kao da se radilo o filozofskom ludilu, o vicu, o idealističkoj hiper-ironiji. Ipak, to je rečenica koju je proizveo Hegelov duh. Od duha je postala stvarnost, ideje postaju realnost: Helderlinova kula – duh u kamenu, zgrade u kojima su misli, kao vetar, kao dašak,…
-
Zašto nema Odiseja u Helderlinovom pesništvu?
Kod smokvina stabla mi je Ahil moj umro, a Ajant leži kraj pećina morskih, kraj potoka bliskih Skamandru. Od brujanja u slepoočnicama nekad je, prema navici stalnoj Salamine nepokretne, umro u tuđini veliki Ajant. Ali Patrokle u kraljevom oklopu. I umreše još mnogi drugi. Karl-Hajnc Ot, savremeni nemački helderlinovac i autor knjige Helderlinovi duhovi, pisao…
-
Ona korača u lepoti
Ona korača u lepoti, poput noćiU predelima bez oblaka i zvezdaI najbolje od tame i sjajaSusreće se u njenom pogledu i očima:Milovanim mekom svetlošćuKoju nebo sve do osvita skriva. Jedna sen više, jedan zrak manjeRaspario je bezimenu dražKoja se talasa u crnim uvojcimaIli blago joj prelazi preko lica;Na kome misli spokojno kazujuKoliko je čist, koliko…
-
Beskraj teče u kapima: Mihail Glinka
Čoveka možeš spoznati po stepenu na koji se uzdigla muzika u njegovoj duši. Ali, pošto me zanimaju samo oni preplavljeni muzikom, ograđujem se od spoznaje ljudi. Ima muzičkih duša koje nemaju muzičko vaspitanje i kulturu. To znači da se rađamo sa mnoštvom treperenja, čiju vrednost uspostavljaju naša tugovanja. Nosimo u sebi muziku koju nismo nikada…
-
Nikola Milošević o romanu „Junak našeg doba“
Kad pročitamo roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova Junak našega doba i kad malo razmislimo o onome što smo pročitali, ne nailazimo na neke osobite teškoće oko razumevanja takozvanih sporednih likova. Jedini stvarni problem, jedinu stvarnu zagonetku predstavlja glavni junak Pečorin. Ovaj problem i ova zagonetka sastoje se, ukratko, u sledećem: biće izuzetnog uma i izuzetne volje,…
-
Herojsko stradanje u kadi: O Davidovoj slici „Maraova smrt“
Osamnaesti vek najbolje je opisao savremeni nemački pisac Patrik Ziskind na početku svog romana Parfem: U 18. stoleću živeo je u Francuskoj čovek koji je spadao među najgenijalnije i najodvratnije likove ove, genijalnim i odvratnim likovima, nimalo siromašne epohe. Vidimo, dakle, da su neke od ključnih reči epohe, u ovom slučaju, genijalni i odvratni. Slobodno…
-
Seksualnost, strah i snovi: O slici „Noćna mora“ Hajnriha Fislija
Intelektualne tendencije 18. veka od izuzetnog su značaja za proučavanje fenomena koji će se u romantizmu dodatno razraditi. Neki od njih su nasilje i seksualne perverzije, teme koje su obuhvaćene sa dva, naizgled suprotstavnjena književna žanra 18. veka, sentimentalnim i gotskim romanom. Oba žanra na sličan način tretiraju glavnu junakinju. Ona je potčinjena, iracionalna i…
-
Ludvig van Betoven kao indigo labud romantizma
Samo onaj može biti umetnik ko ima sopstvenu religiju, originalan pogled na beskrajno. – Fridrih Šlegel Bio je ophrvan melanholijom. Volim da ga zamišljam, ne kao crnog ili kao belog, iako ta alhemijska transformacija pristaje njegovoj sudbini, već kao indigo labuda. Oholog, tamnog i prozirnog kao dubine jezera. „Plava je boja mojih snova“, naslikao je…
-
Eugen Gotlob Vinkler: „Pozni Helderlin“
O Helderlinovom povratku iz Francuske znamo malo. Do odluke o četiri decenije njegovog kasnijeg ludila došlo je u jednom odsečku njegovog života u čiju tamu prodire samo svetlost nekoliko oskudnih činjenica. U Bordou je on proveo četiri meseca kao kućni učitelj i pastor nekog nemačkog trgovca. Grad je napustio 10. maja 1802. Nije se saznalo…
-
Putnik Kaspar David Fridrih
Non finito Esej je u procesu nastajanja.
-
Šelijev „Ozimandijas“ i romantičarska estetika ruševine
Putnika sretoh ja, iz drevnog kraja, Reče: Bez trupa stoje dvije noge U pustinji: Pokraj njih s pijeskom spaja Glava se lica smrskanog, kom stroge Usnice, zapovjedničkog sjaja, Kažu da dobro kiparu bje znana Strast koja iz tih mrtvih stvari sijeva, Nadživjev dlan i grud što im bje hrana; Napisano na postolje je cijelo: Ja…
-
Putnica Lusi
Vordsvortov ciklus pesama o Lusi sastoji se od pet poetskih ostvarenja koja su nastala u periodu od 1798. do 1801. Četiri pesme završene su najkasnije 1800. godine i ušle su u drugo izdanje Lirskih balada. Pesma napisana je aprila 1801. godine ali nije ušla u treće izdanje Lirskih balada iz 1802. već je objavljena tek…
-
Okrutna i mračna lepota Šelijeve Meduze
Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz…
-
Grobljanska poezija Tomasa Greja
Pesma Tomasa Greja Elegija napisana na seoskom groblju završena je 1750. a objavljena 1751. godine. Inspiracija za nju, koja je elegija po tonu, ali ne i po formi, bila je smrt pesnikovog prijatelja, Ričarda Vesta. Elegija u nacionalnim književnostima Evrope, elegija van antičkog konteksta, označava vrstu meditativne i melanholične lirske pesme koja se javlja u…
-
Slikar ruševina Iber Rober
Iber Rober, francuski slikar 18. veka, poznat je po prikazima ruševina koje su pred našim očima date u divljim, zaraslim i nepristupačnim predelima kojima se kreću zalutali putnici, pastiri i seljanke koje peru veš. Rober je prikazivao pejzaže, ruševine i drugu arhitekturu tako da su te pojave izgledale kao rezultat slobodne igre činjenica i mašte.…
-
Divlja lepota Salvatora Roze
Italijanski slikar Salvator Roza rođen je u blizini Napulja 1615. godine. Istorija umetnosti beleži ga kao baroknog slikara, temperamenta nalik Karavađovom, buntovnog, odmetničkog, neprilagođenog. Njegovi autoportreti svedoče slobodan, prek i neukrotiv duh. Roza, avanturista, razbojnik i melanholik, iako je hronološki bio čovek baroknog doba, mi ga poimamo kao jednog od važnih prethodnika romantične umetnosti, naročito…
-
Tamnice Đambatiste Piranezija
Hitajući u susret ponovo otkrivenoj antici, fragmentarnim ostacima Istorije, delima nagriženim zubom Vremena, „kezom Meduze“ kako je to Šeli u jednoj od svojih pesama izrazio, putnici na velikom putovanju morali su doći u susret sa Alpima i sa antičkim i srednjevekovnim ruševinama, sa „kategorički“ i sa „dinamički“ uzvišenim pojavama, kako ih je nazvao Kant. Po…
-
Dva putnika Italijom: Ljubomir Nenadović i Petar II Petrović Njegoš
Otvorio sam prozor da se nagledam lepe napuljske zore, koja sa svojim lakim ružičastim krilima trepti već po vrhovima svih zelenih breščića na kojima cvetaju limunovi i pomorandže. Poranio sam da ti u ovoj tišini pišem, poranio sam da ti se javim sa dna Italije. Ljubomir Nenadović, sin ustaničkog diplomate Prote Mateje Nenadovića, rođen je…
-
Gete u Rimu: Obrazovni značaj Geteovog italijanskog putovanja
Poznate su dve Tišbajnove slike na kojima je prikazan Gete. Na jednoj pesnik sedi pored antičkog reljefa na kome je prikazan susret Oresta i Ifigenije (slikareva aluzija na dramu Ifigenija na Tavridi koju je Gete u tom trenutku pisao), među rimskim ruševinama, sa crnim šeširom širokog oboda i belim plaštom preko svoje odeće. U pitanju je ulje na platnu iz 1787. godine koje nosi naziv Gete u rimskom polju.…
-
Posle godina učenja slede godine putovanja: Grand Tour iliti romantičarski fenomen velikog obrazovnog putovanja
Pitanje početka. Uvek podsticajno. Od Talesa i Heraklita pa do naučnika i mislilaca našeg doba, pitanje početka zaokuplja maštu fizičara, filozofa i pesnika. Reč mašta, umesto reči razum, čini nam se adekvatnijom, primerenijom, jer kako početak drugačije zamisliti nego posredstvom snaga mašte? Odakle sve dolazi, kako je nešto nastalo? Kako je haos postao kosmos? Pred…
-
Penelopi Ficdžerald: „Ona me ima ali uopšte nije sigurna da me želi“
Roman Plavi cvet zasnovan je na životu Fridriha fon Harednberga (1772-1801) pre nego što se proslavio pod imenom Novalis. U nastavku sledi nekoliko odlomaka iz romana objavljenog 1995. godine koji svoje ime duguje centralnom motivu Novalisovog stvaralaštva, kao i nemačkog romantizma, a to je plavi cvet, simbol čežnje i potrage za neodređenim i beskonačnim. Autorka…
-
Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke
Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji.…
-
Novembarski vrt Vilijama Blejka
Engleski romantizam obeležen je imenom Vilijam. Tri značajna umetnika date kulture i hronološkog okvira dele isto ime: jedan je Blejk, drugi Vordsvort, treći Tarner. Ovaj tekst posvećen je književniku i slikaru, vizionaru i idealisti, Vilijamu Blejku. On je oda umetniku koji je izvršio, i još uvek to čini, veliki formativni uticaj na moju ličnost, na…
-
Kad je um đavolje igralište: Fransisko Goja i Fjodor Dostojevski
Izgubljen u potpunom ništavilu, u praznini neodređenog prostora, pas neodređene rase, proviruje, kao da se boji, kao da gleda u nevidljivog a sveprisutnog Gospodara koji će ga u narednom trenutku, odloženom do u beskraj, likovno fiksiranoj anticipaciji nelagode koja će trajati zauvek, udariti, ubiti, udaviti u gomili peska u koji kao da i bez tog…
-
Putnici Teodora Žerika
Francuski slikar Teodor Žeriko naslikao je Splav Meduze sa samo dvadeset sedam godina i ta slika danas važi za jedno od najboljih dela evropskog romantizma. Meduza je bio naziv francuskog broda koji se uputio ka Senegalu i koji je zbog pogrešne procene kursa plovidbe, usled vremenskih nepogodnosti, potonuo. Sto četrdeset devet ljudi ostalo je usred…
-
Gotik romantizam: razbojnici i vampiri
Esej poljske teoretičarke Marije Janjion pod nazivom „Razbojnici i vampiri“ deo je njene knjige Romantizam, revolucija, marksizam, objavljene u okviru Nolitove biblioteke „Književnost i civilizacija“. Ona stoji za vrlo važno delo u izučavanju i razumevanju doba romantizma, njegove umetnosti i istorijskih prilika koje su je oblikovale. Marija Janjion razbojnike i vampire vidi kao romantičarske prototipne…
-
Zašto je Prometej romantičarski heroj?
Da bismo razumeli zašto je Prometej romantičarski heroj, moramo prvo razumeti zašto Hegel nije voleo romantičare. Suštinu Hegelovog etičkog i estetičkog ideala sačinjava jedinstvo, težnja ka uklapanju rascepljenosti prisutnoj u savremenoj svesti. Cela Hegelova ocena Grka uslovljena je tim stavom. On zauzima negativan stav prema omiljenoj temi književnosti romantizma – razdvojenosti „ja“. On tu razdvojenost…
-
Putnik Tarner
Jedino što bi moglo biti veličanstvenije od grada na vodi jeste grad podignut u vazduhu. – Vilijam Hazlit Početak pisanja nalik je alhemijskom procesu. Preobražaj je neminovan: impresija, misli, znanja u adekvatno uobličen niz reči. Njihovo izmicanje je protejsko pred slikom koja je renesansni sfumato, neodređena, maglovita, jedno kondenzovano isparenje, kakve uglavnom mogu biti misli…
-
Scene nasilja u slikarstvu Ežena Delakroaa
Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, kao prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Šarl…
-
Putnik Helderlin
Pesnik i sveštenik su u početku bili jedno i tek su ih kasnija vremena razdvojila. No, pravi je pesnik uvek sveštenik, kao što je i pravi sveštenik uvek pesnik. I zar ne bi budućnost opet mogla dovesti to stanje natrag? – Novalis Fridrih Helderlin je rođen 20. marta 1770. godine u Laufenu, gradu na jugozapadu…
-
Klod Pišoa & Andre Ruso: „Evropski putnici i komparativna književnost“
Putnici Svi pažljivi ljudi nalik su na La Fontenovu lastu, a prvi čovek koji je pošao svojim susedima u posetu i odande doneo neku sladokusnu priču o novim običajima bio je prvi posrednik. Postoje dve kategorije putnika s obzirom na nacionalnost: Francuzi koji odlaze u Nemačku i Nemci koji dolaze u Francusku pridonose i jedni…
-
Jirgen Jakobs & Markus Krauze: „Nemački obrazovni roman. Istorija žanra od 18. do 20. veka“
O problematici žanrovskih pojmova Pojmovi žanra i epohe neophodni su nauci o književnosti: samo tim instrumentima ona može raščlaniti i srediti svoj ogromni istorijski materijal. Precizna i jedinstvena upotreba pojmova zakon je naučnosti i preduslov za sporazumevanje bez dvosmislica i jalovih rasprava oko reči. Pokazalo se, međutim, da je ispunjenje ovog zahteva za nedvosmislenošću pojmova,…
-
Predeo uokviren srcem: O Fridrihovoj slici „Hridi u Rigenu“
Slika koju prati pripremni crtež – koji se može i potpuno odvojeno posmatrati, a ne tek kao deo jedne veće celine – nastala je 1818. godine i nosi naziv Hridi u Rigenu. Rigen je ostrvo na severu Nemačke gde je slikar Kaspar David Fridrih sa suprugom Karolinom Bomer letovao iste godine kada je slika o…
-
Zašto je Satana romantičarski heroj?
Engleski pesnik i slikar Vilijam Blejk između 1805. i 1810. godine dobio je porudžbinu da ilustruje određene biblijske knjige. Četiri akvarela koja prikazuju zmaja, čudovište koje se pominje u Knjizi Otkrivenja, nastala su u tom periodu. Svaka od tih slika ima određeni narativ koji prati tok biblijske knjige koju je napisao Sveti Jovan jevanđelista. Blejk…
-
Džon Kits: „Oda grčkoj urni“
Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, ti, pevaču šumski, što kroz usta tvoja navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve…
-
Vilijam Blejk: „Tigar“
Tigre, tigre, plamni sjaju U mračnome šumskom kraju, Ko je to, što smrću vlada, Tvorac tvoga strašnog sklada? Kog prostranstva dalekoga Beše vatra oka tvoga? Kojim se krilima vinu? Koja ruka vatrom sinu? Koja spretnost, koje sile, Istkaše ti srca žile? A kad srce tući stade, Šta li mu to snagu dade? Kog čekića, kog…
-
„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“: Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu
On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajanja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i…
-
Žerikoovi portreti duševno obolelih i odlomak iz romana „Idiot“
Pa ipak, moram da primetim da u svakoj genijalnoj ili novoj čovečijoj misli, pa čak i prosto u svakoj glavi – uvek ostaje nešto što se nikako drugim ljudima ne može objasniti, pa makar vi čitave knjige ispisali i makar svoju misao trideset i pet godina objašnjavali. Još uvek će ostati nešto što ni za…
-
Putnik Igo
Ti se nadaš da čuješ nešto više o Viktoru Igou. Šta mogu da ti o njemu kažem? To je čovek kao i svaki drugi, sa dosta ružnim licem i dosta prostom spoljašnjošću. Ima izvanredne zube i veličanstveno čelo, bez obrva, bez trepavica. Malo govori, izgleda da pazi na sebe i da neće da govori više…
-
Putnik Kurbe
Uvek će te, slobodni čoveče, srce vućiMoru, tvom ogledalu, jer sebe duša tvojaVidi u talasanju tog večnog nespokoja,A i tvoj duh je isti ponor zastrašujući! Ti uživaš roneći u sopstvenoj toj slici;Tvoj pogled je miluje, tvoj zagrljaj je hvata;Srce ti se raduje odjeku svoga bataU toj neukrotivoj i divljoj tužbalici. Podjednako ste mračni i ćutljivi…
-
Posle godina učenja slede godine putovanja: Umetnik i Italija iliti Et in Arcadia ego!
Gde limun rađa, znaš li kraje te,U gustom lišću pomorandža zre,Gde s plava neba lahor duše čist,Gde mirtin cvet uz lovorov stoji list?Znaš li ih ti? Veza umetnika i Italije poznata je odavno. Još od renesanse kada Albreht Direr odlazi tamo da bi se školovao, gradovi poput Venecije, Firence, Rima, Parme, Milana i Napulja ostali…
-
Helderlinova pesma o Napoleonu Bonaparti
Svete su posude pesnici, U kojima vino života, duh Junaka se čuva. Ali duh ovog mladića hitri Zar ne bi razorio ono Čime ga obuhvatiti želiš, posudu? Pesniče ne dotiči ga kao ni prirode duh, Na takvoj građi od veštaka postaje dete. U pesmi on ne može živeti ni trajati, On živi i traje u…
-
Fransisko Goja i Margerit Jursenar: Vrzino kolo i veštičje sabati
Šta je seljaku koji je teško živeo značio odlazak na vrzino kolo? Ono što ovde zovemo „bojiti grad u crveno“, odnosno proslavljati, uz malu i vrlo uzbudljivu nijansu opasnosti; vrzino kolo je bila njihova diskoteka, mesto njihovog prepuštanja čulima i pijanstvu, njihova javna kuća. Ako hoćemo da umanjimo ugled sekti, postoje bolji načini nego što…
-
Biti gluv i biti genijalan: Fransisko Goja i Ludvig van Betoven
Na koje ličnosti prvo pomislimo kada kažemo 19. vek? – Napoleon. Dostojevski. Na koji oblik društvenog događaja? – Na revoluciju. Skici za portret 19. veka pridružujemo još dva značajna poteza: španskog slikara Fransiska Goju i nemačkog kompozitora Ludviga van Betovena. Obojica su svojom umetnošću proširila granice koje su im vremenom i mestom rođenja date, stvarajući…
-
Devojka i njeno ogledalo: Žorž de la Tur i Franc Šubert
I svetlo svetli u tami, i tama ga ne obuze. (Jovan, 1, 5) Tri platna francuskog slikara Žorža de la Tura i koncert za gudački kvartet austrijskog kompozitora Franca Šuberta, uprkos viševekovnoj razlici, kao i odlikama koje im zakonitosti njihovih umetnosti nameću, spaja zajednička tema: kontemplacija mlade devojke o prolaznosti. Devojka je, po ikonografskim odlikama…
-
Istorija seksualnosti u doba prosvećenosti: Erotski crteži Hajnriha Fislija
Ne moramo nužno Fukoovu teoriju dovoditi u vezu sa pisanjem o švajcarsko-engleskom umetniku Hajnrihu Fisliju ali asocijacije se same nameću. Fuko ima dela retorički privlačnih naslova. Istorija seksualnosti i Istorija ludila u doba klasicizma, za nas dva najznačajnija, mogu se posmatrati kao intelektualni odgovori na ono što je Fisli predstavljao na svojim platnima i crtežima.…
-
Srce tako belo: „Zimsko putovanje“ Franca Šuberta i negaženi sneg romantizma
Srce mu je kao obešena lauta;Čim ga dotakneš, ono odjekne. Šubertova muzika je za estete, eskapiste i moderne vampire pod kojima se podrazumevaju oni koji ne žele često da izlaze napolje – svetlost bi bila novo nasilje i ko zna kakve bi još gadosti razotkrila. Zato je bolje izlaziti noću, u duge šetnje, kada je…
-
Deo sam one celine koja večito teži dobru: Fragmenti Fridriha Šlegela i tekstualne ruševine romantizma
Na šta sam ponosan i smem da budem ponosan kao umetnik? Na odluku koja me zauvek odvaja i izoluje od svega niskog. Na delo koje božanski prekoračuje svaku nameru i čiju nameru niko neće naučiti do kraja. Na sposobnost da obožavam ono što je savršeno i stoji mi nasuprot. Na svest da sam kadar da…
-
Putnik Frankenštajn
Roman Frankenštajn, delo gotskog žanra, Meri Šeli piše 1818. godine, iste godine kada nastaje i Fridrihova slika Putnik u moru magle i kada Džordž Gordon Bajron piše Don Žuana. Romantizam je na vrhuncu. Gotski roman idealizuje doba viteštva, specifično tretira prostore u kojima se odvijaju događaji, glorifikuje ruševine. Doba srednjeg veka upućuje na davno i…
-
Korpa zrelih plodova: „Oda jeseni“ Džona Kitsa
Doba magle, doba berićeta štedra, drugo zrelog sunca omiljena ti, da skupa blaženstvom ispunite nedra lozi oko slamnog krova što se svi: da jabuke pognu mahovinom grane obrasle, da sočnost u plodu se stiče; da krupnjaju tikve, lešnik letorast da zajezgra slatko, i da stalno niče pozno cveće, da bi pčele užurbane pomislile da će…
-
Slika prirode i slikari prirode u umetnosti evropskog romantizma
Razlika između pejzaža (slike prirode) i pejzažnog slikarstva (slika prirode) jeste razlika između onoga što je prirodno i onoga što je umetnički stvoreno. Smatra se da je umetnost, pre svih slikarstvo, oku posmatrača otkrila pejzaž. Umetnost nam je skrenula pažnju na prirodno lepo, ukazala nam je na njega jednim višim, simboličkim posredovanjem (prema Kantovoj podeli…
-
Putnik Čajld Harold
Ono što u našem vremenu predstavlja figura američkog pisca Džeka Keruaka, u 19. veku predstavljao je engleski pesnik Džordž Gordon Bajron. Reč je o istom mitu o prokletom umetniku i samoizgnaniku. Forme se menjaju, kao i prostori, ali ono što ostaje jesu praznina i putovanje kao polazišta samooblikovanja. Praznina, kako prostorna tako i egzistencijalna, mogućnost…
-
Putnik Verter
Jadi mladog Vertera, epistolarni roman napisan 1774, prvo veliko Geteovo delo, jedno je od najznačajnih dostignuća sentimentalnog romana. Sentimentalni roman odlikuje se prenaglašenom osećajnošću i naivnošću junaka i junakinja. Gotski roman, koji postoji paralelno sa sentimentalnim romanom tokom 18. veka, odlikuju strasti, iracionalnost i specifična psihologija prostora. Osećanja i strasti u svojoj isprepletenosti određuju Verterovo…
-
Putnik Onjegin
Aleksandar Sergejevič Puškin svoj roman u stihovima Evgenije Onjegin piše od 1823. do 1832. godine, skoro pedeset godina posle Geteovog romana Jadi mladog Vertera sa kojim smo skloni da otpočnemo tradiciju velikih romana romantizma. Puškin preuzima određene motive, crpe uticaje, kojima su se odlikovala dela njegove epohe ali ih i prevazilazi. Evgenije Onjegin, Puškinov najpoznatiji…
-
Putnik – junak njihovog doba: Analiza odnosa putnika i prirode u književnosti i slikarstvu romantizma
Ja sam putnik i planinar, govorio je svome srcu, ne volim ravnice i čini se da ne mogu dugo sedeti na miru. I ma šta mi još bude naišlo kao sudbina i doživljaj u tome će biti pešačenja i planinarenja: na kraju čovek doživljava još jedino samog sebe. – Fridrih Niče Motivi putnika i putovanja…
-
Novembar: Melanholija i uspomene – Gistav Flober
Ja volim jesen, to žalosno godišnje doba kao stvoreno za uspomene. Kad stabla više nemaju lišća, kad nebo zadržava još i u sutonu riđu šaru, koja pozlaćuje uvelu travu, slatko je gledati kako se gasi sve ono što je još nedavno gorjelo u vama. Upravo sam se vratio sa svoje šetnje po praznim livadama rubom…
-
Novembar: Nokturna – Frederik Šopen
Pojedina umetnička dela svojom temom i njenom stilističkom obradom, psihološkom karakterizacijom junaka, upotrebom boja ili tonova asociraju atmosferu koja doprinosi različitim raspoloženjima recipijenta. Ta raspoloženja, kao i asocijacije na koje određeno delo navodi, nisu ista kod svakog primaoca estetskog sadržaja. Ona su uslovljena njegovim životnim i obrazovnim iskustvom, kao i senzibilitetom koji je uvek jedinstven.…
A . A . A 