Književnost
-
O romanu „Zbogom mojih petnaest godina“ Klod Kampanj
Zbogom mojih petnaest godina je roman o neuništivoj veri u vrednost života, prijateljstva i ljubavi. Nazivi poglavlja dovoljno kazuju o ovoj sentimentalnoj povesti omladinske književnosti: Roman Zbogom mojih petnaest godina objavljen je prvi put 1960. godine u Francuskoj. Kao njegova autorka potpisana je francuska književnica Klod Kampanj. Međutim, to je bio pseudonim pod kojim je…
-
Tako Bog nije rekao
Na klanice niko ne pomišlja zato što su van domašaja oka. Van grada, udaljene, niko to ne vidi, niko to ne čuje, pa kao i da ne postoji. A postoji. To postoji, i svi znamo da su životinje mučene i ubijane najokrutnijim metodama, desetine hiljada dnevno, milioni godišnje. Ljudi ne žele da budu podsećani kako…
-
Skandinavski Weltschmertz: Poezija Tura Ulvena i instalacija Ufe Isolota
Weltschmertz je nemačka reč koja se prevodi kao svetski bol. U doba romantizma to je bio naziv za rasprostranjeno osećanje patnje zbog saznanja da svet u kome živimo nije najbolji od svih zamislivih svetova, kako je to Lajbnic tvrdio, već da je najgori. Reč podstiče da u sećanje prizovemo i Hegelovo razdvajanje subjektivnog i objektivnog…
-
Lobanje, ogledala, zavese, svećnjaci i ključevi: Gotski roman i nadrealističke slikarke
Engleska tradicija gotskih romana poznata je još od Horasa Volpola, Metjua Luisa i En Redklif. Zamak Otranto, najpoznatije Volpolovo delo, objavljeno je 1764, iste godine kada je Redklifova rođena. Volpolova dela kamen su temeljac gotskog i horor žanra na koji se kasnije Redklifova nadovezala. Osim nje, treba pomenuti Džejn Ostin i njen roman Nortangerska opatija,…
-
Zašto je Ikar romantičarski heroj?
U prirodi su svi romantičarski pesnici našli svoje prvobitno nadahnuće. Ona im nije bila sve, ali bez nje oni ne bi bili ništa; jer, posredstvom prirode su dospeli do onih trenutaka zanosa u kojima im se vid pretvarao u viziju, proničući, kako su mislili, u tajne svemira. – Moris Baura Zašto je Ikar, pored mitske…
-
U kakvoj su vezi istina i migrena? Razgovor Hrista i Pontija Pilata
Fridrih Niče na jednom mestu piše da je njegova omiljena biblijska ličnost Pontije Pilat. Ukoliko znamo Ničeov odnos prema hrišćanstvu ovaj odabir može nam se učiniti cinično duhovitim i očekivanim. Treba biti pažljiv sa zaključkom koji je očekivan. Quid est Veritas? – Šta je istina? je pitanje koje Pontije Pilat postavlja Hristu ali na Hristov…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Deset pesnikinja 20. veka i njihove teme
U nastavku sledi deset pesama deset poljskih pesnikinja rođenih u rasponu od jednog veka, od 1880. do 1980. godine. Izbor i raspored predstavljeni su hronološki, od najstarije do najmlađe pesnikinje. Za potrebe ovog teksta korišćena je antologija Biserke Rajčić Moj poljski pesnički 20. vek (Treći Trg, 2012). Iako ovo nisu jedine autorke pomenute kulture koje…
-
O nežnim i okrutnim romanima Toni Morison
Američka književnica Toni Morison pisala je izuzetne romane sa snažnom političkom konotacijom. Unutar američkog kulturnog i političkog spektra tokom 19. i 20. veka formirao se fenomen koji je ona imenovala i teorijski uobličila. Taj fenomen prerastao je i u književni termin koji po svojim značenjskim implikacijama prevazilazi polje književnosti ali se u njoj odlično odražava.…
-
Šta simbolizuje Helderlinova kula?
Samo je duhovno stvarno. Koliko je smeha izazvala ova Hegelova rečenica. Kao da se radilo o filozofskom ludilu, o vicu, o idealističkoj hiper-ironiji. Ipak, to je rečenica koju je proizveo Hegelov duh. Od duha je postala stvarnost, ideje postaju realnost: Helderlinova kula – duh u kamenu, zgrade u kojima su misli, kao vetar, kao dašak,…
-
Zašto nema Odiseja u Helderlinovom pesništvu?
Kod smokvina stabla mi je Ahil moj umro, a Ajant leži kraj pećina morskih, kraj potoka bliskih Skamandru. Od brujanja u slepoočnicama nekad je, prema navici stalnoj Salamine nepokretne, umro u tuđini veliki Ajant. Ali Patrokle u kraljevom oklopu. I umreše još mnogi drugi. Karl-Hajnc Ot, savremeni nemački helderlinovac i autor knjige Helderlinovi duhovi, pisao…
-
Ona korača u lepoti
Ona korača u lepoti, poput noćiU predelima bez oblaka i zvezdaI najbolje od tame i sjajaSusreće se u njenom pogledu i očima:Milovanim mekom svetlošćuKoju nebo sve do osvita skriva. Jedna sen više, jedan zrak manjeRaspario je bezimenu dražKoja se talasa u crnim uvojcimaIli blago joj prelazi preko lica;Na kome misli spokojno kazujuKoliko je čist, koliko…
-
O Konradovom romanu „Srce tame“
Čitam sporo i knjige dugo ostaju uz mene pošto ih završim. Kao i kod pisanja, tako i kod čitanja – dugo razmišljam, dugo ostajem misaono utopljena u kulise dela, njegove boje, atmosferu, pokrete junaka, reči i prostore. Najviše čitam eseje i priče, baš one forme koje i sama pišem, a kada mi se desi da…
-
O Tolstojevoj priči „Tri smrti“
Tolstojeva priča Tri smrti je jednostavno delo, poput sklopljenih dlanova da iz njih piješ vodu. Toliko jednostavno da postaje nepodnošljivo. Ono odražava u svojoj nepretencioznosti savršenstvo ritma pripovedanja i proporcije građe, koheziju forme, dubinu značenja, jasnoću sadržaja. A, istovremeno, delo je razorno, puno duboke tuge i potištenosti. Nije to Čehov, koji je ironičan, pa da…
-
Putnik Pečorin
Non finito Esej je u procesu nastajanja.
-
Eugen Gotlob Vinkler: „Pozni Helderlin“
O Helderlinovom povratku iz Francuske znamo malo. Do odluke o četiri decenije njegovog kasnijeg ludila došlo je u jednom odsečku njegovog života u čiju tamu prodire samo svetlost nekoliko oskudnih činjenica. U Bordou je on proveo četiri meseca kao kućni učitelj i pastor nekog nemačkog trgovca. Grad je napustio 10. maja 1802. Nije se saznalo…
-
Putnik Kolridž
Non finito Esej je u procesu nastajanja.
-
Putnik Vordsvort
Lutao sam usamljen kao oblak, koji lebdi visoko nad dolinama i brdima, kad ugledao sam mnoštvo narcisa, pored jezera, pod drvećem, kako se vijore na povetarcu. Nepregledni kao zvezde na mlečnom putu, rasprostirali su se u dugom nizu, čitavom ivicom zaliva: deset hiljada obuhvatio sam pogledom, zabacivali su glave u živahnom plesu. I talasi do…
-
Šelijev „Ozimandijas“ i romantičarska estetika ruševine
Putnika sretoh ja, iz drevnog kraja, Reče: Bez trupa stoje dvije noge U pustinji: Pokraj njih s pijeskom spaja Glava se lica smrskanog, kom stroge Usnice, zapovjedničkog sjaja, Kažu da dobro kiparu bje znana Strast koja iz tih mrtvih stvari sijeva, Nadživjev dlan i grud što im bje hrana; Napisano na postolje je cijelo: Ja…
-
Putnica Lusi
Vordsvortov ciklus pesama o Lusi sastoji se od pet poetskih ostvarenja koja su nastala u periodu od 1798. do 1801. Četiri pesme završene su najkasnije 1800. godine i ušle su u drugo izdanje Lirskih balada. Pesma napisana je aprila 1801. godine ali nije ušla u treće izdanje Lirskih balada iz 1802. već je objavljena tek…
-
Okrutna i mračna lepota Šelijeve Meduze
Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz…
-
Grobljanska poezija Tomasa Greja
Pesma Tomasa Greja Elegija napisana na seoskom groblju završena je 1750. a objavljena 1751. godine. Inspiracija za nju, koja je elegija po tonu, ali ne i po formi, bila je smrt pesnikovog prijatelja, Ričarda Vesta. Elegija u nacionalnim književnostima Evrope, elegija van antičkog konteksta, označava vrstu meditativne i melanholične lirske pesme koja se javlja u…
-
Dva putnika Italijom: Ljubomir Nenadović i Petar II Petrović Njegoš
Otvorio sam prozor da se nagledam lepe napuljske zore, koja sa svojim lakim ružičastim krilima trepti već po vrhovima svih zelenih breščića na kojima cvetaju limunovi i pomorandže. Poranio sam da ti u ovoj tišini pišem, poranio sam da ti se javim sa dna Italije. Ljubomir Nenadović, sin ustaničkog diplomate Prote Mateje Nenadovića, rođen je…
-
Gete u Rimu: Obrazovni značaj Geteovog italijanskog putovanja
Poznate su dve Tišbajnove slike na kojima je prikazan Gete. Na jednoj pesnik sedi pored antičkog reljefa na kome je prikazan susret Oresta i Ifigenije (slikareva aluzija na dramu Ifigenija na Tavridi koju je Gete u tom trenutku pisao), među rimskim ruševinama, sa crnim šeširom širokog oboda i belim plaštom preko svoje odeće. U pitanju je ulje na platnu iz 1787. godine koje nosi naziv Gete u rimskom polju.…
-
Posle godina učenja slede godine putovanja: Grand Tour iliti romantičarski fenomen velikog obrazovnog putovanja
Pitanje početka. Uvek podsticajno. Od Talesa i Heraklita pa do naučnika i mislilaca našeg doba, pitanje početka zaokuplja maštu fizičara, filozofa i pesnika. Reč mašta, umesto reči razum, čini nam se adekvatnijom, primerenijom, jer kako početak drugačije zamisliti nego posredstvom snaga mašte? Odakle sve dolazi, kako je nešto nastalo? Kako je haos postao kosmos? Pred…
-
Gotska romansa Karlosa Fuentesa
Karlos Fuentes je imao samo trideset i četiri godine kada je napisao ovu gotsku poemu u prozi, kratku knjigu nazvano po imenu glavne junakinje, Aura. Godine naglašavam jer je njegov stil izuzetno zreo i bogat, u pitanju je barok 20. veka koji nije pretenciozan niti je tu da impresionira virtuoznošću, ostajući smisaono šupalj. Naprotiv, jezik…
-
Grad duhova Žorža Rodenbaha
Pesništvo će postati novo ako se uvuče među snove, ako traga za neznanim devičanstvom u dnu izmaglice, zvukom uskladištenim na obodu tišine. Ovako je pisao Žorž Rodenbah u poemi Omeđeni životi 1896, četiri godine pošto je objavio svoje najpoznatije delo, roman Taj mrtvi Briž. U ovom fragmentu naziremo odlike celine njegove poetike, simbolizam u poeziji,…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Petar Vujičić
U biti nema se za čim žaliti znaš to dobro Petre ne govorim to Tebi nego kroz Tebe drugima kroz pola vijeka znao si bolje moje misli nego ja sam prevodio si ih strpljivo u Čika Ljubinoj ulici u bijelom Gradu na rijeci koja ponovo krvari razgovarali smo dugo preko Alpa, Karpata, Dolomita a sada…
-
Penelopi Ficdžerald: „Ona me ima ali uopšte nije sigurna da me želi“
Roman Plavi cvet zasnovan je na životu Fridriha fon Harednberga (1772-1801) pre nego što se proslavio pod imenom Novalis. U nastavku sledi nekoliko odlomaka iz romana objavljenog 1995. godine koji svoje ime duguje centralnom motivu Novalisovog stvaralaštva, kao i nemačkog romantizma, a to je plavi cvet, simbol čežnje i potrage za neodređenim i beskonačnim. Autorka…
-
Elfride Jelinek: „Zašto Brigita nije zadovoljna onim što ima?“
Roman Ljubavnice austrijske književnice Elfride Jelinek objavljen je 1975. godine. Njegove protagonistkinje su Brigita i Paula, devojke na čije živote radikalno utiču razumevanje ljubavi i braka. Oba pojma nisu trivijalizovana pojednostavljenom (auto)viktimizacijom već su, naprotiv, zakomplikovana odnosom novca, jezika, uloge samozavaravanja i kalkulacija koje životna stvarnost nikada ne izneveri. Delo je umnogome neprepričljivo ali je…
-
Seksualne persone Džejmsa Džojsa
Tri erotska pisma Džejmsa Džojsa Nori Barnakl 6. decembar 1909. Noreta mia! Primio sam večeras tvoje pismo u kome mi javljaš da ideš unaokolo bez donjeg rublja. Jesam li te šokirao prljavštinama koje sam ti pisao? Možda misliš da je moja ljubav nešto prljavo. Jeste, u izvesnim trenucima. Sanjam te u sramotnim pozama. Zamišljam stvari…
-
Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke
Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji.…
-
Novembarski vrt Vilijama Blejka
Engleski romantizam obeležen je imenom Vilijam. Tri značajna umetnika date kulture i hronološkog okvira dele isto ime: jedan je Blejk, drugi Vordsvort, treći Tarner. Ovaj tekst posvećen je književniku i slikaru, vizionaru i idealisti, Vilijamu Blejku. On je oda umetniku koji je izvršio, i još uvek to čini, veliki formativni uticaj na moju ličnost, na…
-
Manifest književnosti larpurlartizma i dekadencije: Vajldov predgovor romanu „Slika Dorijana Greja“
So I turned myself to face meBut I’ve never caught a glimpseOf how the others must see the fakerI’m much too fast to take that testCh-ch-ch-ch-changesTurn and face the strange Turn and face the strange: to nam saopštava Dejvid Bouvi u pesmi Changes dok nam umom prolaze slike kojima smo prisustvovali tokom kultova seksa i…
-
Ako nije orijentalna raskalašnost, onda je orijentalna brutalnost: Obri Berdsli kao ilustrator Vajldove drame „Saloma“
Saloma je biblijska junakinja koja je odsekla glavu Svetom Jovanu Krstitelju i na tanjiru je prinela okrutnom caru Irodu. Pred njim i njegovom svitom zanosno je igrala, a na nagovor svoje majke, Irodijade, udate za cara, zauzvrat je tražila glavu sveca. Saloma je junakinja kakvu književnost dekadencije veliča, inspirisana poezijom Šarla Bodlera i Kitsovom pesmom…
-
Pet pesama Tomasa Transtremera o kompozitorima klasične muzike
ALLEGRO Nakon crnog dana sviram Hajdna i u rukama osećam nasušnu toplinu. Dirke su spremne. Nežni čekići udaraju. Zvuk je zelen, živahan i smiren. Tutnuo sam ruke u svoje hajdnovske džepove glumeći nekog ko staloženo gleda na svet. Dižem zastavu hajdnovsku – što će reći: „Ne predajemo se. Ali mir hoćemo.“ Muzika je staklena kuća…
-
Pet pesama Tomasa Transtremera
PALATA Uđosmo unutra. Ogromna jedna sala, tiha i prazna, njena podna površina nalik je na opustelo klizalište. Vrata sva pozatvarana. Vazduh siv. Slike na zidovima. Vide se uzvrveli beživotni prizori: štitovi, vage, ribe, telesa u borbenom grču iz jednog onostranog gluvonemog sveta. U toj pustoši izložena je jedna skulptura: sam samcit sred sale stoji konj,…
-
Pet pesama posvećenih boginji Persefoni
Grčki mit nije kodifikovan knjigom. To za pisce može biti oslobađajuće saznanje jer su na taj način pozvani da sami, i nedogmatično, doprinesu već postojećem korpusu. Grčki mitovi su niz priča čije varijacije su do nas došle kroz različita pesnička i prozna dela a često su objedinjeni i kroz rečnike. Dakle, oni su nam dostupni…
-
Stil Henrija Džejmsa kao misaona orijentalna tapiserija gustog tkanja
Za šta vi mislite da ja pretpostavljam da vas ona smatra? – Ambasadori Smatrala je njegovu elokvenciju dragocenom; u njoj nije bilo ni jedne kapi koju nije, čim bi se pojavila, na neki način hvatala i odmah zatvarala, čuvajući je za budućnost. Kristalna bočica njene potpune pažnje ju je odmah primala u sebe, i ona…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Mječislav Jastrun
LETNJA NOĆ Kratka letnja noć sa tobom. Munja. Kako su časovi leteli u kasu! Nad tvojom zaspalom glavom Prozor otvoren na vrt divlji i zvezde. Moje oči su bdele nad zaspalom do zore. Sve jače ti si sjajila u mraku,Od nogu do kose ljubičasta kao na dnu vira, Sve dok osvit nije pobelio Gluhi prozor…
-
Gustav Herling-Gruđinski: „Venecijanski portret“
Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio…
-
Gotik romantizam: razbojnici i vampiri
Esej poljske teoretičarke Marije Janjion pod nazivom „Razbojnici i vampiri“ deo je njene knjige Romantizam, revolucija, marksizam, objavljene u okviru Nolitove biblioteke „Književnost i civilizacija“. Ona stoji za vrlo važno delo u izučavanju i razumevanju doba romantizma, njegove umetnosti i istorijskih prilika koje su je oblikovale. Marija Janjion razbojnike i vampire vidi kao romantičarske prototipne…
-
Zašto je Prometej romantičarski heroj?
Da bismo razumeli zašto je Prometej romantičarski heroj, moramo prvo razumeti zašto Hegel nije voleo romantičare. Suštinu Hegelovog etičkog i estetičkog ideala sačinjava jedinstvo, težnja ka uklapanju rascepljenosti prisutnoj u savremenoj svesti. Cela Hegelova ocena Grka uslovljena je tim stavom. On zauzima negativan stav prema omiljenoj temi književnosti romantizma – razdvojenosti „ja“. On tu razdvojenost…
-
Kratka biografija Margerit Diras
Sećam se prisustva ruku na telu, svežine vode iz krčaga. Bilo je toplo, tako toplo da to sada ne mogu ni da zamislim. Ja sam ona koja se prepušta kupanju, on ne briše moje telo, nosi me, vlažnu, na poljski krevet – drvo glatko kao da je od svile, sveže – uključuje ventilator. Jede me…
-
U smetu slavonskog snega: O romanu „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Agate Kristi
Koja li je ovo zemlja uopšte?, upita gospođa Habard plačnim glasom.Kad joj je rečeno da je to Jugoslavija, ona reče: „Oh! Pa mi smo na Balkanu. Šta se drugo može i očekivati?!“ Delo koje ćemo analizirati pripada kriminalističkom žanru. Smatramo da je ovaj oblik romana naročito pogodan za tip istraživanja koji posredstvom naracije i iskaza…
-
Pismo Agati Kristi
Pismo Agati Kristi (rođenoj Miler, udatoj Kristi pa Malovan), pet dana pre njenog 127. rođendana Draga Agata, Znam da me možete čuti. Znam da ćete ovo pročitati i da ćete se, poput mnogih starica, detektiva-amatera iz vaših romana, ironično osmehnuti. Samo Džejn Ostin i Vi ste tako ljupko umele da budete ironične i da vam…
-
Ludost govori: Erazmova „Pohvala ludosti“ i Šekspirov „Kralj Lir“
Ako mudrost leži u iskustvu, ko više više zaslužuje da nosi ime mudraca: da li pametan, koji se nešto iz stida, nešto iz straha ne prihvata ničega ili luda, koga ni od jedne namere ne odvraća ni stid (jer ga nema) ni opasnost (jer ne razmišlja)? Mudrac se zagnjuruje u knjige starih pisaca, gde se…
-
Putnik Tarner
Jedino što bi moglo biti veličanstvenije od grada na vodi jeste grad podignut u vazduhu. – Vilijam Hazlit Početak pisanja nalik je alhemijskom procesu. Preobražaj je neminovan: impresija, misli, znanja u adekvatno uobličen niz reči. Njihovo izmicanje je protejsko pred slikom koja je renesansni sfumato, neodređena, maglovita, jedno kondenzovano isparenje, kakve uglavnom mogu biti misli…
-
Putnik Helderlin
Pesnik i sveštenik su u početku bili jedno i tek su ih kasnija vremena razdvojila. No, pravi je pesnik uvek sveštenik, kao što je i pravi sveštenik uvek pesnik. I zar ne bi budućnost opet mogla dovesti to stanje natrag? – Novalis Fridrih Helderlin je rođen 20. marta 1770. godine u Laufenu, gradu na jugozapadu…
-
Barok nedeljom: Baltazar Grasijan
Baltazar Grasijan (1601-1658) je bio španski jezuita i prozni pisac, stilista i filozof čije je delo, u literarnom smislu, vrhunski izraz konceptizma, književnog stila zastupljenog u Španiji doba baroka. Konceptizam karakterišu jednostavan i jasan, koncizan stil i precizan izraz, dovitljive metafore i inteligentni obrti u značenju uz pomoć igre rečima. Ovaj stil na suprotnoj je…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Vislava Šimborska
USEKOVANJE Dekolte potiče od decollo, decollo znači odsecam vrat. Škotska kraljica Marija Stjuart došla je na gubilište u odgovarajućoj košulji, košulja je bila dekoltovana i crvena kao krvotok. U tom istom času, sama u sobi, Elizabeta Tjudor, engleska kraljica, stajala je kraj prozora u haljini beloj. Haljina je bila pobednički zakopčana pod bradom i završavala…
-
Horhe Luis Borhes: „Asterionov dom“
I kraljica donese na svet sina kome nadenuše ime Asterion. – Apolodor, Biblioteka, III, I Znam da me optužuju zbog oholosti, i možda zbog mizantropije, i, možda, zbog bezumlja. Te optužbe (za koje ću ih ja kazniti kad bude došao čas) smešne su. Istina je da ja iz svoje kuće ne izlazim, ali istina je…
-
Hipnotička i evokativna moć „Soneta Orfeju“ Rajnera Marije Rilkea
Postoji nešto hipnotičko u Rilkeovim sonetima koje je posvetio mitskom pevaču Orfeju. Ukoliko je njegov čitalac istovremeno i pesnik, uticaj ritma, tona, jezičkog slaganja skoro je nemoguće od sebe odagnati. Ciklus od pedeset pet soneta podeljen u dva dela Rilke je napisao 1922. godine za tri nedelje. Posvećene su Rut Okama Knop, drugarici njegove ćerke,…
-
Nina Berberova: „Želela sam da pišem i tražila sam sve načine ličnog oslobođenja“
Sneg i sunce. Trčala sam po šumi, htela sam da se bacim u sneg, da se njime umijem. Trčala sam sa psima i glasno se smejala. Nina Berberova spada u red najznačajnijih ruskih književnica 20. veka. Autorka je brojnih priča, romana i biografija. Njena najpoznatija knjiga je njena autobiografija Kurziv je moj. No, ta knjiga…
-
Kako ne biti Parižanka – gde god da si
Postoje dve knjige koje za mene predstavljaju Pariz. Najpre, Rilkeova Zapisi Maltea Lauridsa Brigea, a zatim i knjiga Henrija Milera Rakova obratnica, koja prikazuje drugačiji Pariz nego što je onaj Rilkeov, čak njegovu suprotnost, Pariz bordela, prostitutki i makroa, Pariz razvrata. I to je onaj grad koji sam ja upoznao: mesto osamljenih ljudi i prostitutki.…
-
Pet pesama Emili Dikinson
I Naši su životi – Švajcarska – Tako tihi – tako hladni – Dok u čudno popodne neko – Alpi svoj veo ne razmaknu I ugledamo – Daleko! Italija je s one strane – Mada ko stražar između – Alpi svečani – Alpi sirenski – Vječito čuvaju među! II I Pročelje i Začelje Sjećanje –…
-
Melanholici u vrtu: „Orlando“ Virdžinije Vulf i Botičelijevo slikarstvo ili u kakvoj su vezi odeća i identitet
Te ličnosti su lepe i u izvesnom smislu nalik su na anđele, ali poseduju osećanje izgubljenosti – osećanje čežnjive sete izgnanika svesnih neiskorišćenih strasti i energije; i zato su sve njegove raznolike tvorevine prožete osećanjem neopisive melanholije. – Volter Pejter o Botičelijevom slikarstvu Melanholija je velika renesansna tema čiji su uzori u antici. U tom…
-
Mit o kentauru Hironu, prvom tvorcu herbarijuma i cveća dobra ili zašto je odnos učitelj-učenik važan
Tajna našeg spasenja zavisi od toga kakav smo trag ostavili u životu ljudi s kojima smo dolazili u dodir. Da li smo ih ranjavali ili isceljivali. – Sveti Jovan Zlatousti Hiron je jedan od junaka grčke mitologije, kentaur, kompozitno biće čiji je donji deo tela bio konjskog obličja a gornji ljudskog. On je, tako, u…
-
Pet pesama Konstantina Kavafija
GRAD Kažeš: „Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog mora. Naći će se drugi grad bolji od ovog. Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen; i srce mi je – kao leš – pokopano. Dokle će mi um ostati u ovoj tmini. Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam, crne…
-
U duši obožavaoca grčke vedrine: Alber Kami i Fridrih Helderlin
Kako sam mogao da se s toliko sunca u sećanju kladim u besmisao? Ko je imao prilike da se približi Helderlinu i Kamiju zna kakvo crno dno neurastenije leži u duši obožavaoca grčke vedrine. Prvo o Helderlinu, počevši od njegove ode Hiron i njene beskrajne lepote o umirućem kentauru koji u ekstazi bola očekuje svog…
-
Dimitrije Jovanović o Bodlerovoj zbirci „Cveće zla“
Te cvetove zla, nikle u zlu, znao je da pronađe i uzabere prevodilac mračnog Edgara Poa, artist neobične zbirke vanredno lepih strofa. Sam naslov, srećno nađen, iznosi u sažetoj i poetskoj formi opštu ideju i označava tendenciju. U jednom pismu prijatelju Bodler piše: U ovu užasnu knjigu stavio sam svoje srce, svu svoju nežnost, svu…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Zbignjev Bjenjkovski
Konstrukcija sećanja na tebe Još se moje sećanje na tebe nije ohladilo i nije se formiralo u uspomenu. Stalno si nezavršena u mašti; tako daleko da ne znam – a ipak te znam napamet – tvoje oči, usta, a nekad čak ni ideju ovaploćenja čije si ti ostvarenje. Dok gledaš, kao da neki vetar iz…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Eva Lipska
KAŽEM SVOJOJ ZEMLJI Kažem svojoj zemlji: iseli se otputuj. Za trenutak budi stranac. Zatim se vrati i nastani u sebi. Promisli sve to još jednom. Uhvati sebe u letu. OPERA Draga gospođo Šubert, u mladosti sam često bolovao od opere. Tragične opere koja životu dosipa otrov, bodežom probija strah, gine u dvoboju, vrši samoubistvo. Divio…
-
Žoris-Karl Uismans o slici „Saloma“ Gistava Moroa
Među svim umetnicima postojao je jedan čiji ga je dar bacao u dugotrajne zanose, Gistav Moro. Bio je nabavio dva njegova remek-dela, i noćima i noćima sanjario pred jednim od njih, pred slikom Salome, koja je bila ovako zamišljena: Jedan presto, nalik na oltar katedrale, uzdiže se pod bezbrojnim svodovima koji šikljaju iz stubova zdepastih…
-
Žoris-Karl Uismans o Šarlu Bodleru
Njegovo divljenje prema tom piscu bilo je bezgranično. Po njemu, književnost se dotad ograničavala na to da istražuje površinu duše ili da prodre u pristupačne i osvetljene njene donje spratove, utvrđujući ovde-onde slojeve smrtnih greha, proučavajući njihove žile i njihovo rastinje, beležeći, kao Balzak, na primer, slojevitost duše obuzete monomanijom neke strasti, častoljubljem, škrtošću, očinskom…
-
Žoris-Karl Uismans o klasičnoj muzici
Ali on je naročito doživljavao neizrecive radosti slušajući gregorijansko pojanje, koje orguljaš beše održao uprkos novim idejama. Taj oblik, koji se danas smatra zastarelim gotskim oblikom hrišćanske religije, arheološkim kuriozumom, ostatkom starih vremena, bio je jezik starodrevne crkve, duša srednjeg veka; to je bila ona večna molitva što se poje, modulira u zanosu duše, večna…
-
Anton Pavlovič Čehov: „Šala“
Vedro, zimsko podne… Mraz čvrst, puca, i Nađenjki, koja me drži ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kosi na slepoočnicama i maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od naših nogu pa do same zemlje pruža se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke,…
-
Zašto je Satana romantičarski heroj?
Engleski pesnik i slikar Vilijam Blejk između 1805. i 1810. godine dobio je porudžbinu da ilustruje određene biblijske knjige. Četiri akvarela koja prikazuju zmaja, čudovište koje se pominje u Knjizi Otkrivenja, nastala su u tom periodu. Svaka od tih slika ima određeni narativ koji prati tok biblijske knjige koju je napisao Sveti Jovan jevanđelista. Blejk…
-
Džon Kits: „Oda grčkoj urni“
Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, ti, pevaču šumski, što kroz usta tvoja navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve…
-
Vilijam Blejk: „Tigar“
Tigre, tigre, plamni sjaju U mračnome šumskom kraju, Ko je to, što smrću vlada, Tvorac tvoga strašnog sklada? Kog prostranstva dalekoga Beše vatra oka tvoga? Kojim se krilima vinu? Koja ruka vatrom sinu? Koja spretnost, koje sile, Istkaše ti srca žile? A kad srce tući stade, Šta li mu to snagu dade? Kog čekića, kog…
-
„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“: Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu
On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajanja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i…
-
Ikarov pad: Piter Brojgel i Vistan Hjuz Oden
Pojedinačan ljudski pad događa se uvek u uglu slike sveta. Naizgled, niko ga ne primećuje. Osim umetnika. U vezi sa patnjom nikad nisu grešili Stari majstori: kako su samo dobro razumeli Njeno mesto u ljudskom životu, ona se dešava Dok neko drugi jede ili otvara prozor ili prosto tromo korača; Kako, dok starci svečano, strastveno…
-
Egzotična i divlja fauna „Cveća zla“
Bodlerov bestijarij, tu izmaštanu faunu maštarija, čine šakali, keruše, panteri, majmuni, kraguji, škorpije i guje. Tu su još i mačke, albatrosi, sove i jedan ukaljani labud pokraj Luvra koji beži iz kaveza. Ova poetska menažerija skiči, zavija, sikće, tuji iz stranica Cveća zla, te estetske i misaone vodilje svih zaljubljenika u romantizam i dekadenciju, Pariz…
-
Žerikoovi portreti duševno obolelih i odlomak iz romana „Idiot“
Pa ipak, moram da primetim da u svakoj genijalnoj ili novoj čovečijoj misli, pa čak i prosto u svakoj glavi – uvek ostaje nešto što se nikako drugim ljudima ne može objasniti, pa makar vi čitave knjige ispisali i makar svoju misao trideset i pet godina objašnjavali. Još uvek će ostati nešto što ni za…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Zbignjev Herbert
PRIČA O RUSKIM EMIGRANTIMA Bilo je to godine dvadesete ili dvadeset prve stigli su ruski emigranti vrlo visoki plavi sanjalačkih očiju sa ženama kao san kad su prelazili preko trga govorili smo – ptice selice odlazili su na plemićke balove okolo se šaptalo – kakvi biseri ali kad su se gasila svetla zabava ostajali su…
-
Ijan Vat: „Renesansni individualizam i protivreformacija“
BELEŠKA O INDIVIDUALIZMU Termini individua i individualnost izvedeni su iz latinskog individuus, što znači nepodeljen ili nedeljiv. U engleski su stigli preko srednjevekovnog francuskog i po svoj prilici su najpre korišćeni u ranom XVII veku. Oksfordski rečnik engleskog jezika pod odrednicom individualno, koje definiše kao „ono što je svojstveno pojedinačnom ljudskom biću“, citira Frensisa Bejkona:…
-
Jovan Hristić: „Hamlet i njegovi savremenici“
Ne primećujemo uvek da su četiri velike figure novovekovne mitologije, doktor Faust, Hamlet, Don Kihot i Don Žuan, gotovo savremenici. Godine 1587. Johan Špis objavio je u Frankfurtu anonimnu Povest o doktoru Johanu Faustu, a godinu dana kasnije, oko 1588, pojavio se Doktor Faustus Kristofera Marloa; oko 1602. igran je Šekspirov Hamlet, a 1604. objavljen…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Tadeuš Ruževič
MOJA POEZIJA Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je…
-
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Adam Zagajevski
DUGA POPODNEVA Bila su to duga popodneva, kada me je napuštala poezija. Strpljivo plovila reka, gurajući ka moru lenje barke. Bila su to duga popodneva, obala slonovače. Senke ležale u ulicama, izlozi puni ponosnih manekena, koji su mi izazivački, smelo gledali u oči. Iz gimnazija izlazili profesori praznih lica, kao da ih je Homer pobedio,…
-
Tomas Man: Umetnik severa i umetnik juga – „Tonio Kreger“ (odlomak)
Pred jesen reče Tonio Kreger Lizaveti Ivanovnoj: Zbilja, ja putujem, Lizaveta; moram se provetriti, odlazim, izmičem i bežim. Kako to, baćuška, blagoizvolevate li opet krenuti za Italiju? Bože, prođite se već Italije, Lizaveta! Ravnodušna mi je Italija do preziranja! Davno je to bilo kad sam mislio da mi je tamo mesto. Umetnost, je li? Nebo…
-
Tomas Man: Problem umetnika – „Tonio Kreger“ (odlomak)
Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih…
-
Tomas Man: Umetnik i drugi – „Tonio Kreger“ (odlomak)
Jesam li vas zaboravio? – pitao se on. – Ne, nikada! Ni tebe Hanse, ni tebe, plava Inga! Ta za vas sam ja radio, i kada sam čuo odobravanje, obazirao sam se potajno da vidim da li vi imate u njemu udela. Jesi li sada pročitao Don Karlosa, Hanse Hanzenu, kao što si mi obećao…
-
Margerit Jursenar o svom romanu „Hadrijanovi memoari“
Ova knjiga bila je zamišljena, zatim napisana, u celosti ili delimično, u različitim oblicima između 1924. i 1929. godine, između moje dvadesete i dvadeset pete godine. Svi su ti rukopisi uništeni, što su i zasluživali. Ponašla sam u jednoj svesci Floberove prepiske, koju sam mnogo čitala i mnogo ispodvlačila oko 1927. godine, nezaboravnu rečenicu: Pošto…
-
Nemoguće ljubavi Margerit Jursenar
Poljubite me jer nema sumnje da ćemo se sresti tek na drugom svetu kada naši poljupci više ne budu imali usana. – Margerit Jursenar Dve lepo obučene devojke prikazane su na slici vibrantnih boja, koje prenose utisak vedrog jutra, kada se sve čini mogućim, kada je optimizam tih, i nenadan, ali prisutan i postojan poput…
-
Godine putovanja Margerit Jursenar
Margerit Jursenar je bila kosmopolita u najboljem i najplemenitijem značenju te reči. Pripadnica građanske klase, pod uticajem različitih kultura, posredstvom umetnosti, a zahvaljujući liberalnom obrazovanju kakvo je sticala, bilo u Belgiji, bilo u Francsukoj, bilo na mnogobrojnim putovanjima koje je njen otac, Mišel de Krejankur, osoba avanturističkog duha i neformalnog odnosa prema životu, poduzimao, na…
-
Sećanja jednog Evropejca: Gradovi, sobe i portreti Štefana Cvajga
Knjigu Jučerašnji svet (Sećanja jednog Evropejca) Štefan Cvajg počinje da piše 1934. godine, predosećajući nadolazeću političku katastrofu Evrope. Knjiga je pisana na nemačkom, i na tom jeziku je prvo i objavljena, u Štokholmu, 1942, a već naredne godine štampana je i na engleskom, u Londonu. Jučerašnji svet se sastoji od „Predgovora“ i šesnaest poglavlja. U…
-
Evropejci i kosmopolite: Štefan Cvajg i Margerit Jursenar
Kada su počele da propadaju zidine geta, Jevreji su prodrli u duhovni prostor Evrope iznenađujuće brzo i uspešno. Neki, kao Marks, Frojd ili Ajnštajn postali su osvajači sveta, hiljade Jevreja uklopilo se u elite svih oblasti civilizacije: u nauku, umetnost i politiku. Po svoj prilici upravo tako nejasan status, neodređen identitet, dopuštao im je da…
-
Kako da patiš uspešno: „Jedna Svanova ljubav“ Marsela Prusta
Početkom aprila ove godine bila sam u Beču i Budimpešti. Volim atmosferu stare srednje Evrope. Moji afiniteti prema tom prostoru proizilaze iz umetnosti: Klimt, Šile, Muzil, Kafka. Klaudio Magris i knjiga Dunav. Međutim, ovoga puta sam, zapravo, bila podstaknuta knjigama Štefana Cvajga i Margerit Jursenar, koje uvek izdvajam kao svoje velike uzore u pogledu načina…
-
Putnik Igo
Ti se nadaš da čuješ nešto više o Viktoru Igou. Šta mogu da ti o njemu kažem? To je čovek kao i svaki drugi, sa dosta ružnim licem i dosta prostom spoljašnjošću. Ima izvanredne zube i veličanstveno čelo, bez obrva, bez trepavica. Malo govori, izgleda da pazi na sebe i da neće da govori više…
-
Posle godina učenja slede godine putovanja: Umetnik i Italija iliti Et in Arcadia ego!
Gde limun rađa, znaš li kraje te,U gustom lišću pomorandža zre,Gde s plava neba lahor duše čist,Gde mirtin cvet uz lovorov stoji list?Znaš li ih ti? Veza umetnika i Italije poznata je odavno. Još od renesanse kada Albreht Direr odlazi tamo da bi se školovao, gradovi poput Venecije, Firence, Rima, Parme, Milana i Napulja ostali…
-
Helderlinova pesma o Napoleonu Bonaparti
Svete su posude pesnici, U kojima vino života, duh Junaka se čuva. Ali duh ovog mladića hitri Zar ne bi razorio ono Čime ga obuhvatiti želiš, posudu? Pesniče ne dotiči ga kao ni prirode duh, Na takvoj građi od veštaka postaje dete. U pesmi on ne može živeti ni trajati, On živi i traje u…
-
Silvija Plat čita pesme iz zbirke „Arijel“
Zbirka Arijel američke pesnikinje Silvije Plat objavljena je 1965. godine, dve godine posle pesnikinjine smrti. Tridesetog oktobra 1960. godine, tri dana posle svog tridesetog rođendana, Silvija Plat čitala je pesme koje su tonski zabeležene onim redosledom po kome se pojavljuju u zbirci. Pored romana Stakleno zvono (1963), Silvija Plat napisala je i dve zbirke poezije,…
-
O identitetu i ogledalima: „Bela tvrđava“ Orhana Pamuka
Interesantno je napraviti poređenje renesansne perspektive, korišćene na zapadu, i islamskog minijaturnog slikarstva koje je ukrašavalo mnogobrojne knjige tokom 16. i 17. veka, a koje perspektivu nije koristilo. Formalne odlike oba načina predstavljanja sveta i njegovih pojava upućuju na složena religijska, etička i estetička pitanja, kao i na civilizacijske razlike, poimanje čoveka i njegovog mesta u svetu. Renesansna…
-
Upotreba tuge: Lizel Miler i Meri Oliver
LIZEL MILER: KADA ME PITAJU Kada me pitaju kako sam počela da pišem pesme ja im govorim o ravnodušnosti prirode. Bilo je to malo pošto je moja majka umrla blistav junski dan, sve je cvetalo. Sela sam na sivu kamenu klupu u divno održavanoj bašti, ali ljiljani su bili gluvi kao uši zaspale pijanice, a…
-
Ikarov pad: Piter Brojgel i Vilijam Karlos Vilijams
Po Brojgelu kada je Ikar pao bilo je proleće seljak je orao svoju njivu sva raskoš prirode se razbudila trepereći pokraj ivice mora obuzeta sobom znojeći se na suncu što je istopilo vosak krila nevažno na pučini voda je prsnula sasvim neopaženo to se utopio Ikar Piter Brojgel, renesansni flamanski slikar, inspirisao je dva veoma…
-
Seksualne persone Šarla Bodlera
Zamislimo škorpiona koji je istovremeno hranjen i uništavan svojom otrovnom tečnošću. Za razliku od zmije, koja otrov skladišti na vrhu jezika, škorpion svoj talog nosi u središtu tela – trbuhu, utrobi, nutrini, kako god nam je draže da nazovemo centralni deo živih bića, onaj najprimarniji i najzahtevniji, koji svakom prilikom spori širenja duha i uslovljava…
-
Ogledala: Horhe Luis Borhes i Rene Magrit
Već u prvim minutima dokumentarnog filma o Borhesu – delom biografije, delom kritičkog osvrta, delom glorifikacije – naratorka pominje da je pisac kao dete imao veliki strah od ogledala jer je mislio da u trenutku ogledanja neće videti svoje lice. Nije rečeno da ga neće prepoznati, već da ga neće videti. Nažalost, strah se obistinio…
-
Melanholija i voda: Virdžinija Vulf i prerafaelitske muze
Gertruda: Avaj, mila moja devojko, šta znači ta pesma? Katatonija je definisana kao jedna od mogućih manifestacija mentalnog oboljenja koje se zove šizofrenija. Pokreti obolelog su spori, govor neorganizovan, reakcije na spoljašnje pojave abnormalne, oboleli često ponavlja ono što drugi učine ili kažu. Jedna vrsta odsutnosti, zaumnost, jurodivost prisutna je na licima obolelih. Osobe obolele…
-
Pesimizam i taština u „Knjizi Propovjednikovoj“
Taština nad taštinama, veli propovjednik, taština nad taštinama, sve je taština. Kaka je korist čovjeku od svega truda njegova, kojim se trudi pod suncem? Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvijek. Sunce izlazi i zalazi, i opet hita na mjesto svoje odakle izlazi. Vjetar ide na jug i obrće se na sjever:…
-
Jedna priča Franca Kafke
DA JE NE BIH SREO Iz Plave sveske Volim je i ne mogu sa njom da razgovaram, uhodim je da je ne bih sreo. Voleo sam devojku koja je i mene volela, ali morao sam da je ostavim. Zašto? Ne znam. Bilo je to kao da je okružena oružnicima koji su koplja držali napolje uperena.…
-
Sfinga bez tajne: Tri pisma za Lu Andreas Salome – Niče, Rilke, Frojd
NIČEOVO PISMO Ništa mi ne predstavlja to što sam puno patio prema pitanju: hoćete li Vi ponovo pronaći sebe, draga Lu ili ne. Nikada nisam sreo jedno tako siroto stvorenje kao što ste Vi neznalica – ali oštroumna bogata u korišćenju onoga što zna bez ukusa, ali naivna u tom nedostatku iskrena i to upravo…
-
Seksualne persone Polin Reaž i Leonor Fini
Onaj koga čekamo, zato što ga čekamo, već je prisutan, već je gospodar. – Polin Reaž Italijanska slikarka Leonor Fini rođena je 1907. godine u Argentini ali je veći deo života provela u Evropi, najviše u Italiji i Francuskoj. U Parizu se tokom tridesetih godina 20. veka družila sa Elijarom, Ernstom, Batajem, Bretonom, Pikasom, Dalijem,…
-
Deo sam one celine koja večito teži dobru: Fragmenti Fridriha Šlegela i tekstualne ruševine romantizma
Na šta sam ponosan i smem da budem ponosan kao umetnik? Na odluku koja me zauvek odvaja i izoluje od svega niskog. Na delo koje božanski prekoračuje svaku nameru i čiju nameru niko neće naučiti do kraja. Na sposobnost da obožavam ono što je savršeno i stoji mi nasuprot. Na svest da sam kadar da…
-
Napokon sama
Ja sam u suštini francusko-ruski tip romantičara – ni britanski cinik, ni nemački idealista. Šta je to francuski romantičar, ili ruski? – Neko ko dolazi sa zakašnjenjem, ko polazi od datih osnova ali ih kvalitativno prevazilazi (u slučaju Rusa) ili ih pervertira i preokreće do mere da stvara novi stil – dekadenciju. Francuski dekadenti, koji…
-
Putnik Ruso
Tema ovog eseja biće Rusoovo delo Sanjarije usamljenog šetača. Zbirka eseja, dnevnički zapis, nastavak Ispovesti? Sanjarije provociraju svojom žanrovskom nedefinisanošću. Rusoova dela obeležila su misao i književnost 18. veka. Ona su inspirisala na političkom, etičkom, filozofskom, pedagoškom i književnom planu. Ruso političke inicijatore francuske revolucije inspiriše Društvenim ugovorom, Nova Eloiza njegov je odgovor na Ričardsonove…
-
Putnik Frankenštajn
Roman Frankenštajn, delo gotskog žanra, Meri Šeli piše 1818. godine, iste godine kada nastaje i Fridrihova slika Putnik u moru magle i kada Džordž Gordon Bajron piše Don Žuana. Romantizam je na vrhuncu. Gotski roman idealizuje doba viteštva, specifično tretira prostore u kojima se odvijaju događaji, glorifikuje ruševine. Doba srednjeg veka upućuje na davno i…
-
Putnik Hitklif
Orkanski visovi, jedini roman Emili Bronte, mnogi nazivaju gotskom poemom. Poema je duža pesma sa razvijenom fabulom u kojoj su događaji prožeti lirskim elementma. Gotskim ovo delo čine prostori, prirodno okruženje, atmosfera i raspoloženja junaka. Dugo već, po rečima Vladislave Gordić-Petković, ovaj roman ima zavidnu čitalačku i kritičku reputaciju zahvaljujući „gotovo neodrživoj poziciji na tromeđi…
-
Korpa zrelih plodova: „Oda jeseni“ Džona Kitsa
Doba magle, doba berićeta štedra, drugo zrelog sunca omiljena ti, da skupa blaženstvom ispunite nedra lozi oko slamnog krova što se svi: da jabuke pognu mahovinom grane obrasle, da sočnost u plodu se stiče; da krupnjaju tikve, lešnik letorast da zajezgra slatko, i da stalno niče pozno cveće, da bi pčele užurbane pomislile da će…
-
Herbarijum
Herbarijum je skup praznih listova između kojih se stavljaju različite biljke koje se vremenom, po sklapanju korica, osuše. Neobičan način sortiranja i prepoznavanja prirodnih oblika. Ako se zamislimo nad formom knjige koja je sadržaj osušenog cveća i lišća, lako ćemo doći do zaključka zašto su herbarijumi, zapravo, metafore pesničkih zbirki. Ukoliko pratimo mit, prvi herbarijum…
-
Simbolizam i minerali
Kada u igri zveči podrugljivo i jasno, taj svet što se metalom i kamenjem preliva ushićuje me, i ja volim besno i strasno stvari u kojima se zvuk sa svetlošću sliva. Analogije prate svaki istraživački rad. Upravo navedeni odlomak pesme Nakit Šarla Bodlera poetska je ilustracija teme koja će uslediti. Nedavno sam naišla na sajt…
-
Slika prirode i slikari prirode u umetnosti evropskog romantizma
Razlika između pejzaža (slike prirode) i pejzažnog slikarstva (slika prirode) jeste razlika između onoga što je prirodno i onoga što je umetnički stvoreno. Smatra se da je umetnost, pre svih slikarstvo, oku posmatrača otkrila pejzaž. Umetnost nam je skrenula pažnju na prirodno lepo, ukazala nam je na njega jednim višim, simboličkim posredovanjem (prema Kantovoj podeli…
-
Ludost i tragika ljubavi u Šekspirovim dramama
Ako jezike čovječije i anđelske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči. I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam. Prva poslanica Korinćanima apostola Pavla (XIII; 1, 2) Odavno je poznata…
-
Putnik Čajld Harold
Ono što u našem vremenu predstavlja figura američkog pisca Džeka Keruaka, u 19. veku predstavljao je engleski pesnik Džordž Gordon Bajron. Reč je o istom mitu o prokletom umetniku i samoizgnaniku. Forme se menjaju, kao i prostori, ali ono što ostaje jesu praznina i putovanje kao polazišta samooblikovanja. Praznina, kako prostorna tako i egzistencijalna, mogućnost…
-
Putnik Verter
Jadi mladog Vertera, epistolarni roman napisan 1774, prvo veliko Geteovo delo, jedno je od najznačajnih dostignuća sentimentalnog romana. Sentimentalni roman odlikuje se prenaglašenom osećajnošću i naivnošću junaka i junakinja. Gotski roman, koji postoji paralelno sa sentimentalnim romanom tokom 18. veka, odlikuju strasti, iracionalnost i specifična psihologija prostora. Osećanja i strasti u svojoj isprepletenosti određuju Verterovo…
-
Intenzitet života i okrutnost proleća: Tomas Sterns Eliot i Igor Stravinski
Početni stihovi Eliotove poeme Četiri kvarteta glase: Vreme sadašnje i vreme prošlo Oba su možda prisutna u vremenu budućem, A vreme buduće sadržano u vremenu prošlom. Ako je čitavo vreme večno prisutno, Čitavom vremenu nema iskupljenja. Šta je moglo biti jeste apstrakcija I ostaje trajna mogućnost Samo u jednom svetu razmišljanja. Može se postaviti pitanje…
-
Uništiteljska komponenta lepote u noveli „Smrt u Veneciji“ Tomasa Mana
Istovremeni kontinuitet lepote i smrti dominantan je motiv novele Smrt u Veneciji Tomasa Mana. Drugi motiv, podjednako bitan za analizu, podrazumeva uporedni tok apolonijskog i dionizijskog principa koji se prepliću pri stvaralačkom procesu. Treći motiv podrazumeva izjednačavanje čovekovog tela i umetničkog predmeta kroz proces stvaralačkog posmatranja. Zaodeven u apolonijsku formu punu dionizijskog sadržaja, Ašenbah, umetnik,…
-
„Njeno telo ima oblik mojih ruku“: Matisovi aktovi i Elijarova poezija
Ali u svojim noćima snevao sam samo azur – Pol Elijar U jednom periodu stvaralaštva francuskog slikara Anrija Matisa plava boja naročito dolazi do izražaja. U pesničkom izrazu Pola Elijara boja azura, mora obasjanog i istaknutog sunčanim, mediteranskim zracima, oduvek je prisutna kao afirmativan stvaralački element. U kontekstu ovog rada zajednička nit oba umetnika jeste…
-
Putnik Onjegin
Aleksandar Sergejevič Puškin svoj roman u stihovima Evgenije Onjegin piše od 1823. do 1832. godine, skoro pedeset godina posle Geteovog romana Jadi mladog Vertera sa kojim smo skloni da otpočnemo tradiciju velikih romana romantizma. Puškin preuzima određene motive, crpe uticaje, kojima su se odlikovala dela njegove epohe ali ih i prevazilazi. Evgenije Onjegin, Puškinov najpoznatiji…
-
Stvaralački čin kao autoegzorcizam: Leon Spiliar, Artur Rembo, Emil Sioran
Sebi. Istorija jednog od mojih ludila. – Artur Rembo Spektaklima javnih sakaćenja i pogubljenja u periodu srednjeg veka i rane renesanse pridružuju se i rituali isterivanja đavola (egzorcizmi) iz osoba čije su duše zaposele „nečiste sile“. Na sreću, takve radnje iza nas su, u vekovima odavno dovršenim. Ono što iste ne dovršava jeste naše vraćanje…
-
„Naši će postupci izumreti, naše će boje izbledeti“: Hans Holbajn i Orhan Pamuk
Teča, junak Pamukovog romana Zovem se Crveno, kaže svom učeniku, jednom od najboljih minijaturista njegove radionice: „Na kraju će naši postupci izumreti, naše će boje izbledeti“. Ta izjava odgovor je na učenikovo simbolično pitanje: „Kada će se dogoditi to čudo? Kada će tolike slike koje smo radili do slepila, zaista biti shvaćene? Ljubav koju zaslužujem,…
-
„Konjske su glave okrenute Večnosti“: Smrt u delu Emili Dikinson i Ingmara Bergmana
Status anglosaksonskih književnica, iako ima kanonizovan status u okviru sopstvene književne tradicije, u drugim kulturama ima problematičan i nedovoljno ozbiljno shvaćen. Kad je reč o umetnicama 19. veka, čitaoci o njima poseduju predstave kao o autorkama sentimentalnih romana čiji su protagonisti mahom naivne junakinje koje pravolinijski pohode društvene lestvice, dosežući na taj način pravdu za…
-
Igračke i umetnost: Šarl Bodler i Žan-Batist Simeon Šarden
Iako stariji, francuski slikar Žan-Batist Simeon Šarden na drugoj je poziciji u naslovu teksta. Razlog se krije u činjenici da je esej Moral igračke Šarla Bodlera bio glavno polazište za ovaj tekst na koji sam asocijativno nadovezala Šardenovo slikarstvo. Na mnogobrojnim Šardenovim slikama pojavljuju se deca zagledana u svoje igračke. Poetično predstavljeni prizori svakodnevnog života francuskog…
-
Putnik – junak njihovog doba: Analiza odnosa putnika i prirode u književnosti i slikarstvu romantizma
Ja sam putnik i planinar, govorio je svome srcu, ne volim ravnice i čini se da ne mogu dugo sedeti na miru. I ma šta mi još bude naišlo kao sudbina i doživljaj u tome će biti pešačenja i planinarenja: na kraju čovek doživljava još jedino samog sebe. – Fridrih Niče Motivi putnika i putovanja…
-
Poema o životu, ljubavi i smrti Edvarda Munka
Uskoro će zvezde potražiti gnezdo u obrvama sumornog čoveka. – Georg Trakl Jeza života – poema o životu, ljubavi i smrti naziv je Munkove najpoznatije serije slika, započete 1893. godine dok je umetnik boravio u Berlinu. Teme koje njome dominiraju, ispostaviće se, bile su ciklične, one su se iznova pojavljivale, svedočeći, ne o maniru, već…
-
Kralj ponoći, prosjak zore: Anri de Tuluz-Lotrek
Mesta radnje su bordeli, cirkusi, pozorišta, kabarei i barovi. Likovi u radnji su artisti, grizete, alkoholičari, dendiji, muzičari, prostitutke, balerine, pevačice, klovnovi i makroi. Autor izokrenutog sveta je Anri de Tuluz-Lotrek, slikar, boem, dekadent i hroničar pariskog noćnog života s kraja veka (fin de siècle). Monmartr, severni deo Pariza, danas idealizujemo zahvaljujući njegovoj umetnosti. Možemo…
-
Novembar: Melanholija i uspomene – Gistav Flober
Ja volim jesen, to žalosno godišnje doba kao stvoreno za uspomene. Kad stabla više nemaju lišća, kad nebo zadržava još i u sutonu riđu šaru, koja pozlaćuje uvelu travu, slatko je gledati kako se gasi sve ono što je još nedavno gorjelo u vama. Upravo sam se vratio sa svoje šetnje po praznim livadama rubom…
A . A . A 