Književnost, Slikarstvo

Zašto je Ikar romantičarski heroj?

U prirodi su svi romantičarski pesnici našli svoje prvobitno nadahnuće. Ona im nije bila sve, ali bez nje ne bi bili ništa; jer, posredstvom nje su dospeli do onih trenutaka zanosa u kojima im se vid pretvarao u viziju, proničući, kako su mislili, u tajne svemira. – Moris Baura Zašto je Ikar heroj literature doba […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

BBC radio emisije o romantizmu

Epizode koje slede bile su deo dve emisije radija BBC – In Our Time i The Forum. Sve podatke o autorima, sagovornicima, preporučenoj literaturi i kratkom opisu razgovora možete pronaći na linkovima. Svi priloženi razgovori koje sam preslušala, neke i po nekoliko puta – ima koristi od vožnji gradskim prevozom koje traju dugo – odlikuju […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Zašto su oni obučeni a one gole?

Nemam konkretan odgovor. Priložene slike: Đorđone, Pastoralni koncert, 1509; Eduar Mane, Doručak na travi, 1863; Luka Kranah, Parisov sud, 1528; Sandro Botičeli, Priča o Nastađu delji Onesti, 1483; Naslovne strane albuma Nika Kejva, grupe Scorpions i Džimija Hendriksa; Naslovna strana časopisa Vanity Fair iz marta 2006; Helmut Njutn, One dolaze, 1994; Nepoznati umetnik škole iz […]

Pročitaj više
Nekategorizovano

Ljudi koji muče životinje pre ili kasnije budu uhvaćeni. Ali ne zato što su mučili životinje.

Ljudi koji muče i ubijaju životinje pre ili kasnije počnu da muče i ubijaju ljude. Tu vezu svi znaju, od psihijatara do policije. Ukoliko želite da locirate sociopatu u svom okruženju, samo posmatrajte kakav odnos ima prema životinjama, to je sasvim dovoljno. (Dodatak: nepunih mesec dana po objavljivanju ovog teksta na Cetinju je naoružani muškarac, […]

Pročitaj više
Skulptura

Neka puca kao mina zvezda iznad našeg čela

Svaka vlast teži da se preko spomeničke kulture definiše, upiše u istoriju, istu re-konstruiše i na idealizovan način sebe simbolički predstavi budućim generacijama. Spomenici su rezultat konstrukta i prošlosti i sadašnjosti i budućnosti. Ali, ono što nikada nije bio konstrukt jesu žrtve i slobodarski duh naroda. Svaka umetnost, a posebno ova koja sledi, neodvojiva je […]

Pročitaj više
Klasična muzika

Zašto se klasična muzika – uporno i pogrešno – dovodi u vezu sa elitizmom?

Klasična muzika ne sadrži ništa elitističko. Ništa što je njenom sadržaju, njenoj formi, njenom zvuku inherento – nije elitističko. Ljudi upotrebljavaju pogrešnu reč kada kažu „elita“. Nije elita već inteligencija. Evo razlike: elita je sociološka kategorija koja označava malobrojnu i zatvorenu grupu ljudi koja se izdvaja svojim finansijskim uticajem, svojim društvenim kontaktima, moći na osnovu […]

Pročitaj više
Književnost, Moda, Slikarstvo

Ostavite životinje na miru!

Na klanice niko ne pomišlja zato što su van domašaja oka. Van grada, udaljene, niko to ne vidi, niko to ne čuje, pa kao i da ne postoji. A postoji. To postoji, i svi znamo da su životinje mučene i ubijane najokrutnijim metodama, svakodnevno, desetine hiljada dnevno, milioni godišnje, da bi Čovek jeo više nego […]

Pročitaj više
Performans

Balkanski barok Marine Abramović

Da bi uspeo da ga priznaju takvim, originalan slikar, originalan umetnik, postupa kao očni lekar. Lečenje njegovim slikarstvom, njegovom prozom nije uvek prijatno. Kad je završeno, lekar nam kaže: pogledajte sada. I onda nam se svet (koji nije stvoren jedanput, nego onoliko puta koliko se puta pojavio neki originalan umetnik) ukaže potpuno drukčiji od dotadašnjeg, […]

Pročitaj više
Pop muzika

Mit o letu u opusu Lane del Rej

Pesme sa ukusom limete. Ili, sa ukusom limunade u koju ste stavili dve kugle sladoleda od vanile. Ili, najzad, vode sa listićima nane. Osvežavajući dah sa vašeg vrata polako se spušta niz kičmu dok slušate početne stihove pesme Music To Watch Boys To. Ona se nameće kao prva asocijacija na pesme o letu u opusu […]

Pročitaj više
Instalacije, Klasična muzika, Performans, Skulptura, Slikarstvo

Fenomeni savremene umetnosti: Danska scena ili kako Instagram utiče na otkrivanje nove umetnosti

Colourful, controversial, cool. Citat je preuzet sa Instagram naloga danskog muzeja za modernu i savremenu umetnost Arken. Bio je deo opisa jednog rada izloženog u njihovoj kolekciji. Reči su mi se učinile kao da se mogu odnositi i na mnoga druga dela, ne samo na dato, deluju ispražnjenog i neutralnog značenja, poput reči ljubav ili […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Predmeti

Stiven Grinblat – Šta najviše uznemirava na Holbajnovoj slici „Ambasadori“?

Žan de Dantevil, gospodar Polisija i ambasador Fransoa I na engleskom dvoru, i njegov prijatelj Žorž Selv, koji će uskoro postati biskup Lavora, stoje s obe strane stola s dve police. Oni su mladi, uspešni muškarci, čija se impresivno raznolika interesovanja i uspesi elegantno beleže predmetima tobož nasumično razasutim po stolu: globus neba i zemlje, […]

Pročitaj više
Pop muzika

Kafe „Puškin“ jedne kišne večeri

Otupelih čula, posle deset sati provedenih na poslu, jedne kišovite martovske večeri, vraćala sam se u prazan stan. I nisam se vratila u prazan stan nego sam produžila do kafea Puškin. Kiša je bila snažna, gusta, nikoga nije bilo na ulici. Kafe je, sat vremena pred zatvaranje, bio prazan. I kada sam kazala šta želim, […]

Pročitaj više
Pop muzika

Stan na početku Cvijićeve

Pozvala me je te večeri, rekla da je prijatno na njenoj terasi, i da ima odličan _______. Violine bez naročitog pravca pratile su moj hod ka njenoj zgradi. Naša ljubav je laka, kao voda koja prelazi preko kamena. Na terasi smo tek da osmotrimo nebo. Sunce je zašlo, svoje tragove je ostavilo nama. Gledamo ih […]

Pročitaj više
Pop muzika

Poslastičarnica „Bombaj“

U bašti poslastičarnice Bombaj ljudi jedu sladoled. Neki su sa porodicom, neki sa prijateljima. A, neki su sami. Gledaju u tramvaje koji prolaze. Zvuci pesme Ain’t no sunshine when she’s gone mešaju se sa zvucima saobraćaja. Subota veče. Kroz platane se crvene semafori i farovi automobila koji koče. Septembar. Da imam pse, ženke bi se […]

Pročitaj više
Skulptura

Egipatske piramide, rimski vodovodi, gotske katedrale

Volim da se povremeno vaćam na Komunistički manifest. Knjiga je objavljena februara 1848. godine i primer je vrhunskog izražajnog stila, sažetosti, preciznosti, duhovitih (ciničnih) poređenja. Ova važna filozofska i politička knjiga, šta god ko mislio o njenom sadržaju, i kasnijim istorijskim i političkim implikacijama, napisana je bez bujice i pene nepotrebnih reči, bez viskostilskih uzleta […]

Pročitaj više
Igra, Pop muzika

Rolan Bart: „Striptiz“

Est-ce que tu aimes le sexe? Le sexe, je veux dire: l’activité physique Le coït. Tu aimes ça? Tu ne t’intéresses pas au sexe? Les hommes pensent que les féministes détestent le sexe Mais c’est une activité très stimulante et naturelle que les femmes adorent… Striptiz – barem pariski striptiz – zasniva se na jednoj […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „Sa one strane nihilizma“

Čovek je u stanju da postupa i misli u skladu sa principom mere. Svaki ambiciozniji poduhvat pokazuje se kao protivrečan. Apsolut u istoriji se ne dostiže i ne stvara. Politika nije religija, ali je možda inkvizicija. Kako društvo može da definiše apsolut? Možda svako traga za tim apsolutom za sve i u ime svih. Međutim, […]

Pročitaj više
Film

Seksualnost, strah i snovi: O filmovima Dejvida Linča

Ključne reči su seks, strah i snovi, ali im dodajemo: nasilje, nelagodnost u kulturi, unheimlich osećanje do u beskraj, doppelgänger, bizarnost, neon, snop svetlosti u krošnji drveća, crveni karmin i – „mjau mjau“. Niz bi mogao biti duži ali prenatrpavanje uvek vrši disperziju. Suština je poput parfema. Vrlo malo je dovoljno. Tako je sa filmovima Dejvida Linča čije […]

Pročitaj više
Film

Meduza Dejvida Linča

Mefisto: Taj pogled ne čini nikom dobro. To je slika čarolije, bez života, larva. Naići na nju nije dobro; njen pogled ledi čoveku krv: on postaje gotovo skamenjen; ti si čuo za Meduzu? Faust: Tačno, to su oči mrtvaca, koje ruka puna ljubavi nije zatvorila. To su grudi koje mi je ponudila Greta, to je […]

Pročitaj više
Film, Pop muzika

Pevačice u filmovima Dejvida Linča

U skoro svakom filmskom ostavarenju Dejvida Linča pojavljuju se pevačice. One obično izvode neku od popularnih melodija koje zvučno i emocionalno obeleže čitav film, postajući najpouzdanije sećanje na njega – u lokalnom baru (Blue Velvet, Twin Peaks), na audiciji (Mulholland Drive), u sablasnom teatru (Mulholland Drive), izlaze iz radijatora (Eraserhead). Fascinantnu i bizarnu estetiku ovog […]

Pročitaj više
Film

Seksualne persone Dejvida Linča (pornografija)

Did you want to talk to me? Did you wanna ask me…. WHYYYYYYYYY? Pornografski element značajno je prisutan u filmu Lost Highway Dejvida Linča. Junakinja filma, Alis Vejkfild, bila je devojka producenta porno filmova, „gospodina Edija“, za koga se kasnije ispostavilo da mu je pravo ime Dik Loran. Ime Dik Loran u rečenici „Dik Loran […]

Pročitaj više
Književnost

Toni Morison – „Gospodar je rekao: Vi ste ružni ljudi. Oni su se međusobno zagledali i videli da ne postoji ništa što bi prkosilo toj tvrdnji“

Poreklo ovog romana leži u razgovoru koji sam vodila sa jednom prijateljicom iz razreda. Tek smo krenule u osnovnu školu. Rekla mi je da želi da ima plave oči. Pokušala sam da je zamislim sa plavim očima i osetila ogromnu odbojnost prema njenom izgledu kada bi joj se želja ispunila. Tuga u njenom glasu pozivala […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Šta je Toni Morison podrazumevala pod pojmom „White Gaze“?

Američka književnica Toni Morison pisala je izuzetne romane sa snažnom političkom konotacijom. Unutar američkog kulturnog i političkog spektra tokom 19. i 20. veka formirao se fenomen koji je ona imenovala i teorijski uobličila. Taj fenomen je prerastao i u književni termin koji po svojim značenjskim implikacijama prevazilazi polje književnosti ali se u njoj odlično reflektuje. […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Ernest Bauer o Helderlinu

Pesništvo – tako je na granici ludila objavio pesnik jedinstvenih sposobnosti – to je u pravom smislu reči proročanstvo. Od svetosti ritma podignut sa zemlje diže se stih kao orao prema svetlu i suncu, „tako kao što se duh uzdiže iz očaja u zanos, gde duša nadkriljuje sve mogućnosti jezika i govora.“ Ovaj Helderlinov pokušaj […]

Pročitaj više
Književnost

Šta simbolizuje Helderlinova kula?

Samo je duhovno stvarno. Koliko je samo smeha izazvala ova Hegelova rečenica. Kao da se radilo o filozofskom ludilu, o vicu, o idealističkoj hiper-ironiji. Ipak, to je rečenica koju je proizveo Hegelov duh. Od duha je postala stvarnost, ideje postaju realnost: Helderlinova kula – duh u kamenu, zgrade u kojima su misli, kao vetar, kao […]

Pročitaj više
Književnost

Zašto nema Odiseja u Helderlinovom pesništvu?

Karl-Hajnc Ot, savremeni nemački helderlinovac i autor knjige Helderlinovi duhovi, pisao je na ovu temu sledeće: Kada je Kiklop u svojoj pećini pojeo već šest Odisejevih saputnika, i na ulaz u pećinu postavio veliku stenu i time onemogućio svaki beg, Odiseju nije preostalo ništa do da opet posegne za lukavstvom. Kako je to slučaj hteo, […]

Pročitaj više
A.A.A

Deset godina A.A.A

Prethodnih godina sam uvek povodom A.A.A rođendana pisala o idejama koje su mi bile stvaralačka vodilja (entuzijazam, hrabrost) i događajima koji su me oblikovali. Pošto sebe određujem kao pisca i kao putnika, desetogodišnjicu postojanja ovog umetničkog projekta želim da obeležim pisanjem o svojim putovanjima. Nikada mi tradicionalna putopisna forma – dnevnička, esejistička, epistolarna – nije […]

Pročitaj više
A.A.A

Vreme – to je moj prostor

Povodom deset godina postojanja umetničkog projekta A.A.A želela bih da podelim sa vama neka razmišljanja o umetnosti koja sam u međuvremenu oformila. Naslov teksta je stvaralački kredo koji u novoj dekadi smenjuje, ili koegzistira uporedo sa dosadašnjom zvezdom vodiljom mog rada, čuvenim citatom Fridriha Šlegela, više puta pominjanog na ovom mestu: Tvoji ciljevi su umetnost […]

Pročitaj više
A.A.A

Prevodi Ane Arp

Povodom deset godina sajta  A.A.A želim da priložim neke od svojih prevoda koji su nastajali spontano i kojima sam prilazila neambiciozno. Sebe nikada nisam videla kao prevodioca. Uprkos tome što sam dosta pesama prevela, pre svega za sopstvene potrebe, i često zarad jezičke vežbe koja je piscima neophodna, ne bih sebe mogla nazvati prevodiocem, a […]

Pročitaj više
A.A.A

Novi A.A.A logo

Novi zaštitni znak sajta A.A.A tu je da obeleži početak nove dekade u koju ulazi ovaj umetnički projekat Ane Arp. Znak predstavlja način kretanja kroz sadržaj odnosno ruke dok pomera miš i oka koje se kreće od teksta ka tekstu. To kretanje zadobija jednu lavirintsku shemu a lavirint je jedan od najdirektnijih simbola putovanja koje […]

Pročitaj više
A.A.A

A.A.A – Umetničko delo Ane Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Narcis nije zaljubljen u sebe već u svoju sliku

Ostajemo zauvek slepi ukoliko ostanemo u obruču stvari, ukoliko ne uspemo da prevaziđemo lažno ogledalo, poput onog Narcisovog. Narcis, to znamo, nije bio zaljubljen u sebe, već u svoju sliku. A to je već slepilo – vera u lažno ogledalo koje ističe pojavu jer nema suštinu. Slike pripadaju savremenom italijanskom umetniku Robertu Feriju koji je […]

Pročitaj više
Slikarstvo

… jer u grehu s tobom hteo sam da gorim

I pogleda Bog na zemlju, a ona bješe pokvarena; Poslan Bogom na grešnu zemlju potop je potopio grešni rod ljudski da bi se spaslo samo nekoliko onih smeštenih u kovčegu. Priča o potopu pojavljuje se u Starom zavetu, u „Knjizi postanja“ (6-9). Potop koji pominje Biblija ima jasan smisao: Bog je kaznio čoveka zbog njegove […]

Pročitaj više
Književnost

Ona korača u lepoti

Ona korača u lepoti, poput noćiU predelima bez oblaka i zvezdaI najbolje od tame i sjajaSusreće se u njenom pogledu i očima:Milovanim mekom svetlošćuKoju nebo sve do osvita skriva. Jedna sen više, jedan zrak manjeRaspario je bezimenu dražKoja se talasa u crnim uvojcimaIli blago joj prelazi preko lica;Na kome misli spokojno kazujuKoliko je čist, koliko […]

Pročitaj više
Skulptura

Najveći Meduzin neprijatelj nije Persej

Svi imamo junake antičkih grčkih mitova sa kojima se možemo identifikovati ili u čijoj sudbini prepoznajemo delić svoje. Za mene su oduvek bili važni Ikar i Hiron. Napisala sam knjigu o Persefoni, ponovo sam ispričala taj mit, nesvesno pripadajući žanru koji je u svetu poslednjih godina izuzetno popularan, a naročito ga je istakla u prvi […]

Pročitaj više
Moda, Predmeti

Za one koji znaju da Versace nije izmislio ovaj znak

Moda je instant jezik. Način na koji se oblačimo govori o nama više nego što mnogi žele da uvide ili priznaju. Moda se često izjednačava sa nečim veštačkim u odnosu na nas, našu ličnost i suštinu. Međutim, na taj način se previđa da je upravo ona jedan fragment u celini te kompleksne slagalice koja čini […]

Pročitaj više
Skulptura

Zbog lepote u tom bolu

U prvom poglavlju kultne knjige svih zaljubljenika u „pesme iskustva“, u crni romantizam i dekadenciju, Mario Prac piše o slici Meduze i njenom značaju za romantičarsko shvatanje lepog. On na mnogim stranicama Agonije romantizma ističe kako su bol i zadovoljstvo u romantičarskom poimanju lepote neodvojivi. To nije ekskluzivno senzibilitet umetnika 19. veka prvi afirmisao u […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Boris Ejhenbaum – Roman i priča ne samo da nisu istorodne, nego su suštinski neprijateljske forme

Roman i priča ne samo da nisu istorodne, nego su suštinski neprijateljske forme, i zato se nikada ne razvijaju jednovremeno i sa istim naporom u jednoj istoj književnosti. Roman je sinkretična forma; priča je osnovna, elementarna forma (što ne znači i primitivna). Roman se sastoji od istorije, od putovanja; priča – od anegdote. Razlika je […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Jirgen Jakobs & Markus Krauze: „Nemački obrazovni roman. Istorija žanra od 18. do 20. veka“

O PROBLEMATICI ŽANROVSKIH POJMOVA Pojmovi žanra i epohe neophodni su nauci o književnosti: samo tim instrumentima ona može raščlaniti i srediti svoj ogromni istorijski materijal. Precizna i jedinstvena upotreba pojmova zakon je naučnosti i preduslov za sporazumevanje bez dvosmisica i jalovih rasprava oko reči. Pokazalo se, međutim, da je ispunjenje ovog zahteva za nedvosmislenošću pojmova, […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Dorit Kon o Manovoj noveli „Smrt u Veneciji“

„DRUGI AUTOR“ NOVELE Prikazujući jedno danas zaboravljeno delo objavljeno 1923. godine, Tomas Man je našao za shodno da naglasi razliku između glasa koji pripoveda roman i autora koji piše roman: „Pisanje je jedno, a pripovedanje nešto sasvim drugo; ovo potonje se odlikuje indirektnošću.“ Ta je indireknost, objasnio je on, najsuptilnije delotvorna kad je prerušena u […]

Pročitaj više
Književne edicije

Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije

Jugoslavija je bila izdavački i prevodilački gigant. Izdanja koja su se u periodu obe države, i kraljevine i socijalističke federacije, štampala cirkulišu i danas, zbog svog jedinstvenog kvaliteta, tiraža, naslova, prevoda, dizajna, u svakom slučaju dobre i kvalitetne uređivačke politike, ali i kuture knjige koju je omogućila količina novca uslovljena društvenom organizacijom, kao i veličinom […]

Pročitaj više
Književne edicije

Jugoslovenske izdavačke edicije: „Orfej“

Kao studentkinji Katedre za opštu književnost Nolitova izdanja iz edicije Orfej nisu mi bila strana. Skoro da nije bilo naslova koji mi u nekom trenutku nije trebao, bilo kao deo obavezne literature, bilo kao deo ličnog interesovanja. Osim važnosti za „struku“, ova biblioteka bila je važna i omiljena i onima van nje, „običnim“ ljubiteljima književnosti. […]

Pročitaj više
A.A.A

Deset godina od kako sam diplomirala

Diplomirala sam 19. aprila 2011. godine. Bio je topao dan, pravi prolećni. Trebalo je da izađem na poslednji ispit u januaru te godine ali nisam imala dovoljno samopouzdanja i, pre svega, psihičke spremnosti. Koleginica koja je izašla tada, i diplomirala, kada sam ju pozvala da vidim kako je bilo, predstavila mi je taj čin kao […]

Pročitaj više
Predmeti

Buvljaci kao neformalni muzeji istorije i kulture jednog naroda

Dugo planiram da napišem tekst o beogradskim buvljacima iako oni nisu jedini. Negotin, Pančevo, kao i mnoga druga mesta u Srbiji imaju buvljake, ili ono što ja zovem neformalnim i autentičnim izložbenim prostorima na periferiji grada. To su muzeji daleko vedrije, živopisnije, pomalo gorke, ali i radosne verzije istorije našeg naroda i građanske kulture. Istorija […]

Pročitaj više
Književne edicije

Pohvala trafici kao postmodernom mestu za kulturu

Trafike imaju važnu ulogu u isticanju umetnosti i razvijanju interesovanja za nju. Moja konstatacija će mnoge iznenaditi, neki će negodovati, pomisliće da nema mesta relativizacijama i da je ova tvrdnja nešto najdalje od istine što su danas pročitali. Svi znamo da taj komad metala svedoči o nečemu daleko ružnijem. Trafika je odigrala značajnu ulogu u […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Mihail Glinka

Čoveka možeš spoznati po stepenu na koji se uzdigla muzika u njegovoj duši. Ali, pošto me zanimaju samo oni preplavljeni muzikom, ograđujem se od spoznaje ljudi. Ima muzičkih duša koje nemaju muzičko vaspitanje i kulturu. To znači da se rađamo sa mnoštvom treperenja, čiju vrednost uspostavljaju naša tugovanja. Nosimo u sebi muziku koju nismo nikada […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Dva indigo labuda – Betoven & Šuman

Samo onaj može biti umetnik ko ima sopstvenu religiju, originalan pogled na beskrajno. Obojica su bila ophrvana melanholijom. Volim da ih zamišljam, ne kao crne ili bele labudove, iako ta alhemijska transformacija pristaje njihovoj sudbini, već kao indigo labudove. Ohole, tamne kao dubine jezera. „Plava je boja mojih snova“, naslikao je Huan Miro. Neka plava […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Hans Cender & Franc Šubert

Srce mu je kao obešena lauta; Čim ga dotakneš, ono odjekne. Šubertova muzika je za estete, eskapiste, moderne vampire pod kojima se podrazumevaju oni koji ne žele često da izlaze napolje – svetlost bi bila novo nasilje, i ko zna kakve bi sve gadosti razotrkrila. Zato je bolje izlaziti noću, u duge šetnje, kada je […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Hans Cender & Fridrih Helderlin

Hans Cender je nemački dirigent i kompozitor avangardne klasične muzike, novog, eksperimentalnog zvuka koji prekoračuje granice žanra. Omaž svojoj kulturi dao je posredstvom pet koncerata komponovanih u periodu od 1979. do 2012. godine, koje je naslovio Čitanja Helderlina I-V (Hölderlin lesen). U pitanju su dela za gudačke instrumente i glas. Čitanja Helderlina su jedno od […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Midori Takada

Midori Takada je savremena japanska kompozitorka koja je svoje klasično obrazovanje, stečeno u Japanu, usavršavala u posleratnom Berlinu. Međutim, Takadi zapadni klasični kanon nije odgovarao pa je, polazeći od njega, odlučila da ga proširi i dopuni, spajajući ga sa istočnim tradicijama, instrumentima i filozofijom. Tako je nastao njen stil koji se kretao u pravcu minimalizma […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Arvo Pert

Morao sam da se oslobodim svega bespotrebnog da bih spasao sebe. – Arvo Pert Arvo Pert je rođen u Estoniji 1935. godine. Živeo je u Talinu, Beču i Berlinu. Od sedamdesetih godina 20. veka komponuje u minimalističkom stilu. Poznat je po svojoj tehnici tintinabuli koju je prvi put upotrebio u delima Für Alina (1976) i […]

Pročitaj više
Instalacije, Slikarstvo

Etore Spaleti i apstraktne pastelne utopije

Etore Spaleti je savremeni italijanski umetnik koji stvara minimalističke slike, skulpture i instalacije. Njegov rad dubko je povezan sa malim mestom nadomak Peskare koje se zove Cappelle sul Tavo i koje je u blizini Jadranskog mora. Tu je njegov atelje, tu se školovao i decenijama stvarao. Spaleti boji prilazi metafizički i njegove slike su, po […]

Pročitaj više
Instalacije, Skulptura

Konačno neko duhovit! Mauricio Katelan i Tomazo Debenedeti kao savremeni dadaisti

Dadaizam je nadstilska i nadistorijska pojava. I danas postoje dadaisti, njihovo delovanje nije se završilo u kabareu Volter, a među njima superzvezda tog sveta bizarnosti i apsurda jeste italijanski savremeni umetnik Mauricio Katelan. Katelan je enfant terrible savremene umetnosti koje se kreće na tragu senzacionalizma i provokacije. On je poznat po hiperrealističkim skulpturama i po […]

Pročitaj više
Film

Spektakl distopije, naivnost utopije. O filmu „Metropolis“ Frica Langa

Metropolis je knjiga koju je 1925. godine napisala nemačka književnica Tea fon Harbou. Na osnovu tog romana, kod nas još uvek neprevedenog, Fric Lang, njen tadašnji suprug, snimio je film, dve godine kasnije, 1927. godine. Metropolis je klasik filmske umetnosti i izuzetno spektakularan film. Pod spektakularnim podrazumevam čitav seting, kulise kroz koje i ispred kojih […]

Pročitaj više
Film

Bogati ljudi nikada neće otići u raj ali siromašni već služe svoj rok u paklu. O filmu „Kradljivci bicikla“ Vitoria de Sike

Kradljivci bicikla je tužan film. Režirao ga je Vitorio de Sika 1948. godine. Scenario je napisao Čezare Zavatini. U njemu prepoznajemo posleratnu tugu zemlje koja je izgubila rat. To je film o bezizlazu i očaju siromašnog čoveka, o poniženju koje ne biva iskupljeno i nekom višom milošću nagrađeno. Antonio Riči konačno dobija posao. On će […]

Pročitaj više
Film

Pravda za Tonija! O filmu „Scarface“ Brajana de Palme

Kada pomislim na film Lice sa ožiljkom (Scarface), čiji su autori Brajan de Palma i Oliver Stoun, a glavni protagonista Al Paćino u ulozi Tonija Montane, prvo mi padnu na pamet dva citata, jedan je Kjubrikov, drugi Margerit Diras: Oduvek su me zanimale dve vrste ljudi, kriminalci i umetnici, jer ni jedni ni drugi ne […]

Pročitaj više
Film

U podrumu ljudske duše. O filmu „Psiho“ Alfreda Hičkoka

Filmu Psiho pojam strašnog ne pristaje. Senzacija koju čujemo kada izgovorimo tu reč, zbog prečeste verbalne upotrebe, onda i kada ona ne pristaje temi, nije adekvatna, ne iscrpljuje emociju gledaoca. Možemo operisati sa Frojdovim pojmom „unhajmlih“ (unheimlich), nešto poznato što nam postaje i deluje začuđujuće nepoznato i neprijatno, ali ni tako nećemo do kraja verbalizovati […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Nikola Milošević o romanu „Junak našeg doba“ Mihaila Jurjeviča Ljermontova

Kad pročitamo roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova Junak našega doba i kad malo razmislimo o onome što smo pročitali, ne nailazimo na neke osobite teškoće oko razumevanja takozvanih sporednih likova. Jedini stvarni problem, jedinu stvarnu zagonetku predstavlja glavni junak Pečorin. Ovaj problem i ova zagonetka sastoje se, ukratko, u sledećem: biće izuzetnog uma i izuzetne volje, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Herojsko stradanje u kadi: O Davidovoj slici „Maraova smrt“

Osamnaesti vek najbolje je opisao savremeni nemački pisac Patrik Ziskind na početku svog romana Parfem: U 18. stoleću živeo je u Francuskoj čovek koji je spadao među najgenijalnije i najodvratnije likove ove, genijalnim i odvratnim likovima, nimalo siromašne epohe. Vidimo, dakle, da su neke od ključnih reči epohe, u ovom slučaju, genijalni i odvratni. Slobodno […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Seksualnost, strah i snovi: O slici „Noćna mora“ Hajnriha Fislija

Intelektualne tendencije 18. veka od izuzetnog su značaja za proučavanje fenomena koji će se u romantizmu dodatno razraditi. Neki od njih su nasilje i seksualna perverzija, teme koje obuhvataju dva, naizgled suprotstavnjena književna žanra 18. veka, sentimentalni i gotski roman. Oba žanra na sličan način tretiraju glavnu junakinju. Ona je pasivna, potčinjena, gonjena, obuzeta strastima, […]

Pročitaj više
A.A.A

Devet godina A . A . A

Zašto si zatvorio vrata od svoje prazne sobe? U njoj ničega nema, niko ti ne može ništa odneti. Zašto čuvaš tu prazninu, zašto čuvaš te senke po zidovima? Brat ti je uzalud kucao, pas je dugo cvilio na pragu. Kad bi sad naišao lopov koji ume bez ključa da ih otvori, kad bi se odnekud […]

Pročitaj više
A.A.A

A . A . A u onlajn portalu „Before After“ (intervju)

Krajem oktobra u posetu sam primila saradnike portala Before After, Jovanu Buljugić, novinarku, i Nemanju Kneževića, fotografa. Jovana me je pozvala da budem deo rubrike „Predmeti“, da izdvojim one predmete koji mi znače i da o njima nešto kažem. Potom su usledila i njena pitanja koja se tiču mog rada, kao i putovanja. Ceo intervju […]

Pročitaj više
A.A.A

A . A . A u onlajn časopisu „Stella polare“ (intervju)

Krajem oktobra urednica i jedna od autorki sajta Stella polare, Olivera Dragišić, istoričarka i saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, poslala mi je nekoliko pitanja koja su me podstakla na odgovore koji su pravi mini eseji. Intervju se ticao mog rada, smisla putovanja, knjiga koje sam objavila (Tri mita, Jabuke), okolnosti u kojima je A.A.A […]

Pročitaj više
A.A.A

Muharem Bazdulj o knjizi „Jabuke“ Ane Arp

Priče nevinosti i iskustva Prilično je, mislim, izvjesno da su jabuke voće kojem se u rječnicima simbola po pravilu daje najveći broj stranica. Knjiga priča Jabuke Ane Arp (A.A.A, Beograd, 2019), samosvjesno se naslanja na dio ove simbolike. Kažem „knjiga priča“, a ne „zbirka priča“, zato što ove dvije sintagme nisu sinonimne. Knjiga priča je koncept, kao […]

Pročitaj više
A.A.A

Viktor Škorić o knjizi „Jabuke“ Ane Arp

Gorki plodovi detinjstva Nije velika tajna, kamoli otkriće, da „svaki umetnik čuva, duboko u sebi, jedno jedino vrelo iz koga se celog njegovog života napaja ono što on jeste i ono što on kazuje“. Ovu Kamijevu najčešće vezujem za svet čovekova detinjstva, jer šta je detinjstvo ako ne taj istočnik do kog se, ma koliko […]

Pročitaj više
A.A.A

Stefan Tanasijević o knjizi „Jabuke“ Ane Arp

Ana Arp je 2019. godine objavila drugu knjigu koja se zove Jabuke. U pitanju je zbirka kratkih priča čiji su nazivi „Škola“, „Konj“, „Bickl“, „Ostrvo“, „Pčele“ i „Jabuke“. Sve priče su obojene sećanjima na detinjstvo i, kao što i sama autorka u „Pogovoru“ ističe, „ovo je knjiga priča o deci koje nisu za decu“. Knjiga priča […]

Pročitaj više
A.A.A

Godinu dana jedenja jabuka

Pre tačno godinu dana, dvadeset petog septembra 2019. godine, štampar mi je doneo nekoliko kutija u kojima su bili primerci moje druge knjige koju sam naslovila Jabuke. U pitanju je knjiga priča, ukupno ih je šest, nastajale su u razmaku od dve godine, od leta 2017. do leta 2019. Teodora Kovrlija, urednica online časopisa Plezir […]

Pročitaj više
Književnost

Putnica Lusi

Vordsvortov ciklus pesama o Lusi sastoji se od pet poetskih ostvarenja koja su nastala u periodu od 1798. do 1801. Četiri pesme Strange fits of passion I have known She dwelt among the untrodden ways Three years she grew in sun and shower A slumber did my spirit seal završene su najkasnije 1800. godine i […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Slikarstvo

Okrutna i mračna lepota Šelijeve Meduze

Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Slikar ruševina Iber Rober

Iber Rober, francuski slikar 18. veka, poznat je po prikazima ruševina koje su pred našim očima date u divljem predelu, zaraslom, koje posećuju zalutali putnici, pastiri, veštice, razbojnici i seljanke koje peru veš. Prikaz ruševina najčešće je plod slobodne igre mašte i uobrazilje na crtežima i slikama koje zovemo kapričo. Valjalo bi napraviti razliku između […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Divlja lepota Salvatora Roze

Mnoge od ovih tema pomućene lepote ponovo se javljaju kod romantičara, ali ono što je kod sečentista bila intelektualna poza postaje kod romantičara poza senzibiliteta. Sečentistički končeto zamenjen je romantičarskim osećanjem. – Mario Prac Italijanski slikar Salvator Roza rođen je u blizini Napulja 1615. Istorija umetnosti beleži ga kao baroknog slikara, temperamenta nalik Karavađovom, buntovnog, […]

Pročitaj više
Književnost

Grobljanska poezija Tomasa Greja

Pesma Tomasa Greja Elegija napisana na seoskom groblju završena je 1750. a objavljena 1751. godine. Inspiracija za nju, koja je elegija po tonu, ali ne i po formi, bila je smrt pesnikovog prijatelja, Ričarda Vesta. Elegija u nacionalnim književnostima Evrope, elegija van antičkog konteksta, označava vrstu meditativne i melanholične lirske pesme koja se javlja u […]

Pročitaj više
Arhitektura, Slikarstvo

Tamnice Đambatiste Piranezija

Očarani smo gotikom više nego grčkom mitologijom jer još nismo pokidali obruče koji nas vežu za njenu magiju. Poznavanje snage senke, vešto upravljanje strahom i bolom, učinilo ga je jednim od vrhunskih slikara. I ovde vidimo da je teško povući jasne granice između neoklasicizma, gotike i romantizma u traganju za uzvišenim. Hitajući u susret ponovo […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Đuzepe Gat o slikarstvu Tomasa Gejnsbora

Gejnsboro je bio rođen za pejzažista, ali njegova službena umjetnost bilo je portretiranje. Njegovi pejzaži govore o nagonskoj sposobnosti za traženjem i o ukusu, o jakoj iako ne potpuno ostvarenoj (i do kraja iživljenoj) želji za saživljavanjem sa prirodom, o stremljenju za obnavljanjem krutih shema manje vrijedne i pomoćne tematike koju je nalagala holandska tradicija. […]

Pročitaj više
Književnost

Martin Hajdeger: „Poljski put“

Od kapije vrta proteže se on ka močvari. Stare lipe vrta zamka gledaju za njim preko zida, bilo da, u doba Uskrsa, između izniklih useva i probuđenih livada, jasno svetli, ili da u doba Božića pod snežnim nanosima iščezava iza najbližeg brežuljka. Od poljskog krsta savija on ka šumi. Na njenoj ivici pozdravlja jedan visoki […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Kulturni i književni značaj velikog obrazovnog putovanja (Grand Tour)

Pitanje početka. Uvek podsticajno. Od Talesa i Heraklita pa do naučnika i mislilaca našeg doba, pitanje početka zaokuplja maštu fizičara, filozofa i pesnika. Reč mašta, umesto reči razum, čini nam se adekvatnijom, primerenijom, jer kako početak drugačije zamisliti nego posredstvom snaga mašte? Odakle sve dolazi, kako je nešto nastalo? Kako je haos postao kosmos? Pred […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Gete u Rimu. Obrazovni značaj Geteovog italijanskog putovanja

Poznate su dve Tišbajnove slike na kojima je prikazan Gete. Na jednoj pesnik sedi pored antičkog reljefa na kome je prikazan susret Oresta i Ifigenije (slikareva aluzija na dramu Ifigenija na Tavridi koju je Gete u tom trenutku pisao), među rimskim ruševinama, sa crnim šeširom širokog oboda i belim plaštom preko svoje odeće. U pitanju je ulje na platnu iz 1787. godine koje nosi naziv Gete u rimskom polju. […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Tarner

Jedino što bi moglo biti veličanstvenije od grada na vodi jeste grad podignut u vazduhu. – Vilijam Hazlit Početak pisanja nalik je alhemijskom procesu. Preobražaj je neminovan: impresija, misli, znanja u adekvatno uobličen niz reči. Njihovo izmicanje je protejsko pred slikom koja je renesansni sfumato, neodređena, maglovita, jedno kondenzovano isparenje, kakve uglavnom mogu biti misli […]

Pročitaj više
Pop muzika

Himna generacije milenijalaca ili zašto sam oduvek želela da budem navijačica sa znakom anarhije na majici

Politički osvešćena navijačica iz Nirvaninog spota Smells Like Teen Spirit, sa znakom anarhije na majici, sinegdoha je milenijalaca. To je slika generacije kojoj pripadam: unapred osuđena na činjenicu da ju niko neće uzeti za ozbiljno. To je paradoksalna slika jer su stereotipi unapred formirani: kako anarhistkinja može biti navijačica, i obrnuto, zar navijačicu da zanima […]

Pročitaj više
Pop muzika

Duga dosadna letnja podneva sa Madonom

Letnji raspust 1996. Stanovali smo u večito praznoj, izmeštenoj ulici predgrađa koja podseća na slike Đorđa de Kirika. Slušala sam teretne vozove kako dolaze i odlaze (za vreme bombardovanja tu je bila protivvazdušna odbrana), ranžirna stanica nalazila se usred kukuruza. Sećam se glasa mašinovođe, odzvanjao je preko razglasa kroz prazna i duga podneva. Imali smo […]

Pročitaj više
Fotografija

Seksualne persone Luize Čikone (perverzija)

Luiza Čikone je pravo ime pevačice koja nastupa pod pseudonimom Madona. Ostaje otvoreno pitanje da li bismo mogli, kada je reč o njenoj knjizi Sex, govoriti o jednoj osobi. Možemo govoriti o pojedinačnom telu koje se pojavljuje u nizu različitih uloga kojima prikazuje ili narušava određene seksualne stereotipe, tabue, konvencije, na vrlo otvoren, skoro pornografski […]

Pročitaj više
Književne edicije

Jugoslovenske izdavačke edicije: „Erotikon“

Jugoslovenske izdavačke edicije novi je ciklus objava na ovom internet mestu. Sa objavama je započeto juna 2019. godine kada je bilo reči o ediciji Plava ptica. Sada je na redu još jedna popularna i značajna edicija jugoslovenskog izdavaštva: Erotikon. Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. […]

Pročitaj više
A.A.A

Osam godina A . A . A

Na samom kraju 2018. godine predala sam autorski tekst magazinu Plezir. Tekst se ticao rubrike Pisci preporučuju u okviru koje je trebalo nabrojati knjige i pisce koje volim i koje preporučujem drugima da ih pročitaju. Tako jednostavan zadatak ja sam pretvorila u tekst koji sledi a koji se – kako je i tradicija sa ovim […]

Pročitaj više
A.A.A

Druga knjiga Ane Arp: „Jabuke“

Dvadeset petog septembra 2019. godine objavljena je druga knjiga Ane Arp koja nosi naziv Jabuke. U pitanju je knjiga kratkih priča pisanih između jula 2017. i jula 2019. Njihovi nazivi su: „Škola“, „Konj“, „Bicikl“, „Ostrvo“, „Pčele“, „Jabuke“. Priče su praćene uvodnim obraćenjem „Čitaocu“ i „Pogovorom“. Troje ljudi radilo je na realizaciji knjige: Manuela Rađenović (lektura), […]

Pročitaj više
A.A.A

Velimir Knežević o knjizi „Tri mita“ Ane Arp

Tri mita o putovanju iza Sunca Ane Arp ili fatum knjige Na prvi pogled čini se da su nameru Ane Arp da svoju prvu knjigu (troknjižje) objavi upravo kao trilogiju oblikovale neknjiževne okolnosti, tačnije, okolnosti oko književnosti. Međutim, kada se utisci nakon čitanja slegnu, jasno je da je autorka imala jasnu ideju o Knjizi kakva […]

Pročitaj više
A.A.A

Marija Jeftimijević Mihajlović o knjizi „Tri mita“ Ane Arp

Knjigu Tri mita o putovanju iza Sunca teško da mogu da podvedem pod bilo kakav poetski „obrazac“ kakve nalazim, kako u prošlosti, tako i danas. Sama koncepcija je potpuno originalna; taj mit o putovanju u svoj unutrašnji svet uzrasta do samog mita, budući da, naročito u „Pismima Pesefoni“, prvom delu knjige, ostavlja prostor čitaocu da […]

Pročitaj više
Književnost

Penelopi Ficdžerald – Ona me ima, ali uopšte nije sigurna da me želi (odlomak iz romana „Plavi cvet“)

Roman Plavi cvet zasnovan je na životu Fridriha fon Harednberga (1772-1801) pre nego što se proslavio pod imenom Novalis. U nastsvku sledi nekoliko odlomaka iz romana objavljenog 1995. godine koji svoje ime duguje centralnom motivu Novalisovog stvaralaštva, kao i nemačkog romantizma, a to je plavi cvet, simbol čežnje i potrage za neodređenim i beskonačnim. Autorka […]

Pročitaj više
Časopisi

Jugoslovenska filozofska postmoderna: „Rečnik tehnologije“

Rečnik tehnologije objavljen je u junu 1981. godine u okviru časopisa Vidici. U pitanju je filozofsko delo pisano u najboljoj tradiciji „pevanja i mišljenja“ odnosno filozofije izrečene na način jezika koji nije diskurzivan i analitičan već je poetski. Mnogi ovo delo vide kao prvi postmoderni tekst jugoslovenske i srpske kulture. Rečnik najbolje govori sam o […]

Pročitaj više
Književne edicije

Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“

Jugoslovenske izdavačke edicije je novi ciklus objava na ovom internet mestu. Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Seksualne persone Gustava Klimta (samozadovoljavanje)

Umetnost je linija oko tvojih misli Autoerotizam, samozadovoljavanje, onanija, čin je prema kome su mnoge kulture imale podeljen odnos i uglavnom tabuiziran, naročito u društvima sa snažnim religijskim uticajima. Umetnost ga je prikazivala, simbolički ga zaodevajući kroz nagoveštaj. Sama reč „onanija“ potiče od biblijske ličnosti Onana koji se pominje „Knjizi Postanja“ (38). Đura Daničić, prevodilac […]

Pročitaj više
Mit, Skulptura

Ikar u mom snu

Sanjala sam Ikara. Bio je naslikan u crkvi, na fresci levo od oltara. Imao je tamna krila, ogromna, pitala sam se kako ih je tako disproporicionalna u odnosu na svoju veličinu pokretao. Ikar građom tela nije podsećao na dečaka. Mišice su mu bile naglašene. Na fresci je bio predstavljen naopako, kao da visi sa neba, […]

Pročitaj više
Književnost

O romanu „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Agate Kristi

Delo koje ćemo analizirati pripada kriminalističkom žanru. Smatramo da je ovaj oblik romana naročito pogodan za tip istraživanja koji posredstvom naracije i iskaza književnih junaka teži da utvrdi razliku između lažnog i istinitog iskaza, o stvarnosti dela koja je u jeziku, a koji je nestabilan: iskaz junaka i „objektivna stvarnost“ samog dela, iako deluju podudarni, […]

Pročitaj više
Alhemija

Pjotr Damjanovič Uspenski o simbolizmu Tarota

U okultnoj literaturi postoji jedna pojava od velikog značaja. To je Tarot. Tarot karte su poznate od kraja 14. veka, kad su već postojale među španskim Ciganima. To su bile prve karte koje su se pojavile u Evropi. Smatra se da je najtačnija reprodukcija najstarijeg Tarota, takozvani Marseljski Tarot. To paklo se sastoji od 78 […]

Pročitaj više
Alhemija

Alhemijski rukopis „Riplijev svitak“

Nedavno je na jednoj od aukcija kuće Kristi ponuđen ovaj predmet, poznatiji pod nazivom Riplijev svitak, renesansni alhemijski rukopis koji je bogato ilustrovan. Kroz vizuelno bajkovit i simboličan jezik slika pred nama se „odmotava“ uputstvo za dosezanje Kamena mudrosti. Kamen mudrosti, cilj potrage svakog alhemičara, označava nalaženje i vladanje vatrom. Veliko Delo sastoji se u […]

Pročitaj više
Film, Slikarstvo

Dokumentarni film Alena Renea o Pikasovoj slici „Gernika“

Jedan od istorijskih užasa koji najavljuje sve kasnije užase bio je Španski građanski rat u kome je stradala Gernika, grad na severu Španije, u Baskiji, kada je bombardovana, 26. aprila 1937. godine. Gernika je postala simbol stradanja civila u ratnim okršajima, što je kulminiralo sa II svetskim ratom. Gernika je imala važan strateški položaj, ali […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Umetnik i njegov pas: Fransisko Goja

Izgubljen u potpunom ništavilu, u praznini neodređenog prostora, pas neodređene rase, proviruje, kao da se boji, kao da gleda u nevidljivog a sveprisutnog Gospodara koji će ga u narednom trenutku, odloženom, likovno fiksiranoj anticipaciji nelagode koja će trajati zauvek, udariti, ubiti, udaviti u gomili peska u koji kao da i bez tog udarca pas neizbežno […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke

Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji. […]

Pročitaj više
Alhemija, Klasična muzika, Književnost

Oda Neptunu: Maske, ogledala, lavirinti, opijati i parfemi

Moramo razlikovati mitološke elemente koje određeno grčko božanstvo podrazumeva od astroloških i simboličkih konotacija planete sa istim imenom. Verovatno bi se na osnovu svake planete moglo tumačiti ili prepoznavati ono što je od njenog simboličkog sadržaja prisutno u nekom umetničkom delu. Mi ćemo se zadržati na planeti Neptun kombinujući odlomke iz umetničkih dela koje sam […]

Pročitaj više
A.A.A

Ružica Medaković o knjizi „Tri mita“ Ane Arp

Pišući o Anatomiji melanholije Roberta Bartona, Bela Hamvaš primećuje da je ovaj pisac načinio jedan grandiozan silazak u podzemni svet, kakav je preduzeo Dante, ili Odisej ili Vergilije. Taj silazak se, prema Hamvašu, dešava u presudnim i odlučnim krizama ljudskog života, nenamerno, vrlo često nesvesno. To iskliznuće u podzemni svet ima snagu autentične spoznaje, što […]

Pročitaj više
A.A.A

Sedam godina A . A . A

Sedam godina postojanja A . A . A obeležila bih tuđim utiscima. U nastavku prenosim ono što su čitaoci napisali povodom dosadašnjeg sadržaja. Oni su te komentare ostavljali kao recenzije na fejsbuk stranici, kroz komentare na društvenim mrežama ili tako što bi mi poslali mejl. Prethodnih godinu dana pisala sam radove za doktorske studije, bila […]

Pročitaj više
A.A.A

A . A . A u internet magazinu „Plezir“ (intervju)

Na poziv Katarine Đošan, istoričarke umetnosti i saradnice internet magazina Plezir, dala sam intervju za njihov novembarski broj. Razgovarale smo o umetnosti i putovanjima u jednom unutrašnjem dvorištu zgrade u ulici Zmaja od Noćaja. Zahvaljujem se novinarki Katarini Đošan, fotografu Aleksi Mitriniću i Teodori Kovrliji, urednici magazina na pozivu i saradnji.  Ceo intervju možete pročitati […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Obri Berdsli kao ilustrator Vajldove drame „Saloma“

Saloma je biblijska junakinja koja je odsekla glavu Svetom Jovanu Krstitelju i na tanjiru je prinela okrutnom caru Irodu. Pred njim i njegovom svitom zanosno je igrala, a na nagovor svoje majke, Irodijade, udate za cara, zauzvrat je tražila glavu sveca. Saloma je junakinja kakvu književnost dekadencije veliča, inspirisana poezijom Šarla Bodlera i Kitsovom pesmom […]

Pročitaj više
Časopisi

Časopis „Žuta knjiga“

Svako doba ima svoju umetnost a svaka umetnost (imala je) svoj časopis. Časopisi su od neporecive važnosti za umetnost, naročito onu umetnost koja svedoči o senzibilitetu koji se tek rađa, programu koji nastaje, duhu vremena koji je tu, ovde i sada. U časopisima su se formirala i izražavala estetička načela, razvijale polemike, predstavljala nova književna […]

Pročitaj više
Film, Slikarstvo

Značaj slikarstva za Hičkokov film „Vertigo“

Vizuelno opčinjavajući, film Vertigo Alfreda Hičkoka iz 1958. godine poseduje moć da zaseni estetsko čulo posmatrača toliko da je on danima posle njegovog gledanja u svojevrsnom spiralnom zanosu, zahvaljujući boji, kostimima, slikama, atmosferi, radnji. O ovom filmu najbolje je pisao Slobodan Mijušković u knjizi Alfred Hičkok / Upotreba slikarstva. U nastavku sledi poglavlje iz pod […]

Pročitaj više
Film, Moda

Hičkokov film „Ptice“

Moj omiljeni trenutak u filmu je kada Tipi Hedren u bundi i na štiklama prevozi ptice veslajući preko zaliva; i drugi, kada u blizini škole puši, dok se vrane zloslutno okupljaju na penjalice iza nje. – Kamil Palja Kostim Tipi Hedren, njeni nokti, način na koji pali cigaretu, pogled, dikcija i frizura, čitava njena aura, […]

Pročitaj više
Film, Književnost

O gotskim romanima i Hičkokovom filmu „Rebeka“

Engleska književnica Dafne di Morije 1938. godine objavila je roman Rebeka koji je Alfred Hičkok već 1940. ekranizovao. Svojim slikama, scenarijom i postupcima film polazi od knjige, nadograđujući na postojeći narativ specifičnu atmosferu čija je glavna odlika suspense – napeta neizvesnost – koja manipuliše gledaocem i njegovim raspoloženjem, a koja je oduvek specifična za Hičkokovo […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Tomasa Transtremera

PALATA Uđosmo unutra. Ogromna jedna sala, tiha i prazna, njena podna površina nalik je na opustelo klizalište. Vrata sva pozatvarana. Vazduh siv. Slike na zidovima. Vide se uzvrveli beživotni prizori: štitovi, vage, ribe, telesa u borbenom grču iz jednog onostranog gluvonemog sveta. U toj pustoši izložena je jedna skulptura: sam samcit sred sale stoji konj, […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Konstantina Kavafija

GRAD Kažeš: „Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog mora. Naći će se drugi grad bolji od ovog. Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen; i srce mi je – kao leš – pokopano. Dokle će mi um ostati u ovoj tmini. Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam, crne […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Žaka Prevera

BARBARA Seti se Barbara Pljuštalo je neprestano nad Brestom tog dana A ti si išla nasmejana, Razdragana, očarana Pod kišom što pljušti Seti se Barbara Pljuštalo je neprestano nad Brestom Prošao sam pored tebe u ulici Sijam Ti si se smeškala I ja sam se smeškao Seti se Barbara Ti koju nisam poznavao Ti koja […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Skulptura

Pet pesama posvećenih boginji Persefoni

EDNA SENT VINSENT MILEJ: MOLITVA PERSEFONI Budi joj, Persefono, Sve ono što ja nisam mogla biti. Položi njenu glavu na svoje krilo. Ona koja je bila tako ponosna i divlja, Lakomislena, arogantna i slobodna, Ona kojoj ja nisam bila potrebna, Usamljeno je malo dete Izgubljeno u paklu, – Persefono, Položi njenu glavu na svoje krilo; […]

Pročitaj više
Mit

Mit o Persefoni

Persefona, boginja Podzemlja i prirode, Demetrina i Zevsova kći, Hadova supruga. Kao strašna kraljica Podzemlja, ona sprovodi u delo kletve ljudi, gospodari senima i vlada čudovištima podzemnog sveta. Persefona živi iza Okeana, u vlažnim Hadovim dvorima, kraj kojih teku podzemne reke Piriflegetont, Aheront, Kokit i Stiga. U mladosti, dok je još bila devojka (Kora), Persefona […]

Pročitaj više
Književnost

Metafore Henrija Džejmsa

Fridrih Šlegel, nemački pisac i kritičar (u kontekstu romantičarske teorije stvaralaštva ovo je pleonazam jer kritika i jeste posmatrana kao oblik umetničkog stvaralaštva), u jednom svom fragmentu napisao je da u dobroj prozi sve mora biti podvučeno. Upravo je to slučaj sa romanom Portret jedne dame američkog pisca (sa višedecenijskim prebivalištem u Evropi) Henrija Džejmsa. […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Moda, Slikarstvo

Nataša Marković: „Identiteti Izabele Arčer“. O romanu „Portret jedne dame“ Henrija Džejmsa

SUBJEKAT I IDENTITET Kao dva osnovna pitanja moderne rasprave o subjektu i identitetu Džonatan Kaler [1] izdvaja: da li je ličnost nešto što je dato ili je stvoreno i da li ličnost treba posmatrati u individualnim ili društvenim kategorijama. Kaler dalje navodi da iz ova dva stanovišta proizlaze četiri teorijske struje u raspravi o subjektu. […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Moda, Slikarstvo

Nataša Marković – Portret infantkinje: velaskezovska retorika u „Portretu jedne dame“

Premda su italijanski slikari renesanse zauzimali najviše mesta u Džejmsovom likovnoj umetnosti naklonjenom srcu, poneki kutak je ostao i za španske umetnike. Među njima, Džejms je posebno cenio baroknog slikara Dijega Velaskeza. U svojim likovnim kritikama i prikazima isticao je da je u Velaskezu, pored Servantesa, oličena „španska genijalnost“[1], da je „nemoguće zamisliti veće majstorstvo […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Moda, Slikarstvo

Nataša Marković – Holbajnovski portreti madam de Vijone: vizuelna retorika u „Ambasadorima“

„Vrhunski genije“ kao što je Hans Holbajn mlađi, pisaće Henri Džejms 1875. godine u eseju „Špligen“ [1], „nikada nije direktno i suštinski lep. U njegovom smislu, lepota je verodostojnost, dostojanstvo, bogatstvo, izobilje kostima i dekora; prijatan izgled mnogih njegovih ličnosti jednostavno počiva u živopisnom sklopu tih odlika.“ [2] Osvrćući se na Holbajnova platna izložena u […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Barok nedeljom: Mrtva priroda u holandskom slikarstvu 17. veka

Zbog nedostataka večnosti nagomilano je deset hiljada starih predmeta. – Vislava Šimborska Bilo je to jednog septembarskog dana u Brižu. Kasno popodne. Pre napuštanja grada i povratka u Brisel, svratila sam u jednu prodavnicu posvećenu isključivo klasičnoj muzici, isprva privučena belim bistama kompozitora koje su bile u izlogu, kao i mnogobrojnim knjigama nota, i ponekim […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Đorđo de Kiriko i dosadna podneva detinjstva

Tko je nekada nosio prvo sunce po dvorištima nikad sasvim ne ostavlja ovaj život u predgrađima. Njegove slike uvek me sećaju na duga letnja podneva, na tišinu i tajnu. Svaki umetnik neraskidivo je povezan sa tim dobom svoga života kao sa nezamenjivom riznicom inspiracije i vrela tajni koje, kasnije, kroz svoje stvaralaštvo pokušava, poput klupka, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Ideološka i tržišna zloupotreba autoportreta Fride Kalo

Frida Kalo, meksička slikarka rođena 1907. godine, višestruko je prisutna u našem vremenu. Nažalost, na pogrešan i zloupotrebljen način. Ona je svedena na sliku koja draži posmatrača svojom „neobičnom“ pojavom. Ona se odlikuje toaletom, nakitom i frizurom nestandardnim za zapadni oblik ulepšavanja i ukrašavanja žena. Ličnost Fride Kalo postala je deo potrošačkog miljea, mentaliteta koji […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Folklorna umetnost kao preduslov avangardne umetnosti: Kazimir Maljevič i Stevan Mokranjac

Jarko sunce odskočilo, sele, žetva je, haj, haj, haj! Ustaj, ne spavaj! Tradicionalna umetnost i avangarda imaju mnogo toga zajedničkog. Kada kažemo tradicionalna umetnost, mislimo na folklorne forme, „naivnu“ umetnost čije geometrijske oblike kolektivno nesvesno jednog naroda koristi u različitim oblicima svog stvaralaštva koje se, ukoliko postane muzejski eksponat, imenuje kao „primenjena umetnost“. Ćilimi, grnčarija, […]

Pročitaj više
Igra, Predmeti

Avangardni balet Oskara Šlemera

Oskar Šlemer (1888-1943) je bio pripadnik Bauhaus pokreta između dva svetska rata, kome je doprineo razvijanjem novih tendencija u plesu. Šlemer je smatrao da je za ples potrebno troje a ne dvoje kako je to uobičajeno. Otuda je njegovo najpoznatije delo Balet trijade iz 1922. koji je prvi put izveden u Štutgartu. On označava značajne […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Egzotične ptice u holandskom slikarstvu 17. veka

Ptica je univerzalan simbol, polifon i značenjski prilično nestabilan. Tokom mnogih vekova vizuelnog predstavljanja, ptica nije imala samo simboličko pojavljivanje u umetnostima, već i dekorativno, ali i naučno, ono koje se ticalo doprinosa istraživanjima u biologiji i ornitologiji. Simboličko pojavljivanje u umetnostima odnosilo se, uglavnom, na dva segmenta. Prvi je bio religiozna sadržina, drugi je […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Dve Modiljanijeve savremenice: Žana Ebitern & Ana Ahmatova

Nekoliko meseci pre susreta sa Žanom, Modiljani otvara svoju prvu izložbu. Posredstvom jedne ruske slikarke Žana i Amedeo stupaju u kontakt 1917. Žana ubrzo ostaje trudna sa jednim, pa sa drugim detetom. Kada nakon tri godine slikar umre od tuberkuloze, 24. januara 1920, Žana će, dan kasnije, skočiti sa prozora i izvršiti samoubistvo. Ljubavna priča […]

Pročitaj više
Slikarstvo

„Noa Noa“: Dnevnik sa Tahitija Pola Gogena

Između vaše civilizacije i mog varvarstva je raskorak. Civilizacije u kojoj vi patite. Varvarstva koje je, za mene, podmlađivanje. – Pol Gogen, 1895. Pol Gogen (1848-1903), francuski slikar, koga, ukoliko podlegnemo nepouzdanim klasifikacijama zapadne umetnosti, možemo odrediti kao postimpresionistu, ili kao preteču ekspresionista (jak koloritet, interesovanja za umetnost Okeanije, napuštanje dotadašnjih normi površinskog prikaza, grube […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Gustav Herling-Gruđinski: „Venecijanski portret“

Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio […]

Pročitaj više
Slikarstvo

O Žerikoovoj slici „Splav Meduze“

Francuski slikar Teodor Žeriko naslikao je ovo delo sa dvadeset sedam godina i ono se smatra za jedno od najboljih u kontekstu francuskog romantizma. Meduza je bio naziv francuskog broda koji se uputio ka Senegalu i koji je zbog pogrešne procene kursa plovidbe, usled vremenskih nepogodnosti, potonuo. Sto četrdeset devet ljudi ostalo je usred okeana […]

Pročitaj više
Književnost

Kratka biografija Margerit Diras

Sećam se prisustva ruku na telu, svežine vode iz krčaga. Bilo je toplo, tako toplo da to sada ne mogu ni da zamislim. Ja sam ona koja se prepušta kupanju, on ne briše moje telo, nosi me, vlažnu, na poljski krevet – drvo glatko kao da je od svile, sveže – uključuje ventilator. Jede me […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Iluzija

U nastavku sledi tekst Ive Draškić Vićanović Prostor iluzije koji predstavlja analizu dve ključne koncepcije prostora u istoriji likovnih umetnosti: renesansnu i baroknu. Barokna koncepcija prostora intenzivira iluziju – prostor ima tendenciju da obuhvati recipijenta i uvuče ga u predstavljeno, čineći ga učesnikom samog prizora. Iva Draškić Vićanović je redovni profesor Estetike na Filološkom fakultetu […]

Pročitaj više
A.A.A

Šest godina A . A . A

MORAŠ BITI VOJNIK Želela bih da podelim jednu uspomenu sa vama. Obično povodom rođendana A . A . A pišem o svojim sećanjima i dovodim ih u vezu sa onime što radim. Neću se truditi da izvučem neki konkretan zaključak, niti da pružim pouku. Samo sećanje kao podsticaj za pisanje i, kroz taj čin, predstavljanje […]

Pročitaj više
A.A.A

A . A . A u online izdanju magazina ELLE (intervju)

Marija Mićanovič, novinarka internet izdanja magazina Elle, pozvala me je jednog julskog popodneva na intervju. Kao dugogodišni čitalac – otkrila je moje pisanje u Portugalu – smatrala je da treba razgovarati o različitim temama koje su u vezi sa umetnošću i sa sadržajem ovog internet mesta, sa time šta ja radim, šta mi radimo. Mi […]

Pročitaj više
A.A.A

Godinu dana putovanja iza Sunca

Prvog maja 2016. godine izašla je iz štampe moja prva knjiga, Tri mita o putovanju iza Sunca. Na društvenim mrežama obznanila sam vest i reakcije su bile lepe, kako na profilu, tako i na stranici. Javljali su mi se čitaoci iz Beograda, Novog Sada, Tuzle, Podgorice, Subotice, Niša, Bele Crkve, Bara, iz Švedske. Knjigu sam nosila […]

Pročitaj više
Književnost

Pismo Agati Kristi

Pismo Agati Kristi (rođenoj Miler, udatoj Kristi pa Malovan), pet dana pre njenog 127. rođendana Draga Agata, Znam da me možete čuti. Znam da ćete ovo pročitati i da ćete se, poput mnogih starica, detektiva-amatera iz vaših romana, ironično osmehnuti. Samo Džejn Ostin i vi ste tako ljupko umele da budete ironične i da vam […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Kjaroskuro

U okviru serije objava Barok nedeljom prilažem tekst Ive Draškić-Vićanović koji je deo njene knjige Non Finito: prilog zasnivanju estetike nedovršenog. Autorka piše o kjaro skuro tehnici, čestoj u baroknom slikarstvu, čije poreklo autorka pronalazi u kasnoj renesansnoj umetnosti, naročito u delima Leonarda da Vinčija. Autorka je doktor filozofije i profesorka Estetike na Filološkom fakultetu […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Književnost

Josif Brodski o klasičnoj muzici

U nastavku sledi intervju koji je Jelena Pjetrušanska vodila sa ruskim pesnikom Josifom Brodskim. Pitanja su se odnosila na klasičnu muziku. Poznato je da je Brodski bio veliki ljubitelj klasike, a njegovi lirski pasaži o Veneciji, na primer, izloženi u knjizi Vodeni žig, to takođe potvrđuju. U intervjuu, pesnik nam navodi razloge zbog kojih voli […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Barok nedeljom: Haljine na Rembrantovim ženskim portretima

Kada je u pitanju likovni prikaz ženske odeće – od slikarstva na grčkim vazama, preko antičkih skulptura i reljefa, rimskog i vizantijskog mozaika u Pompejima ili Raveni, srednjevekovnih fresaka u tamnim katakombama ili najsjajnijim crkvama, u antici, u renesansi, u baroku – to je oduvek bio jednostavan i efektan način da slikar istakne portretisanu. Bilo […]

Pročitaj više
Mit, Slikarstvo

Atlas i Hesperide na slici Džona Singera Sardženta

Sliku na tavanici Muzeja lepih umetnosti u Bostonu, na kojoj je prikazan Atlas, titan kažnjen od strane bogova da na svojim leđima pridržava nebo, naslikao je američki umetnik Džon Singer Sardžent 1922. godine. Sardžent je dugo putovao po Evropi, a poznat je i po prijateljstvu sa drugim Amerikancem na evropskom tlu, Henrijem Džejmsom, piscem modernističkih […]

Pročitaj više
Alhemija, Slikarstvo

Nebeska tela i slikarstvo

Jedna je zvezda počela da misli u času mog rođenja. – Vilijam Šekspir Onaj čije lice ne svetli nikada neće postati zvezda. – Vilijam Blejk Srećna, progutah zvezdu. – Vislava Šimborska Naslov ovog teksta je neadekvatan: približava čitaoca temi, ali istu ne iscrpljuje. Želela sam da objedinim razmišljanja, citate i slike koje sam vremenom pronalazila […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Valter Bozing o Bošovom triptihu „Vrt uživanja“

Na prvi pogled, središnji deo predočava nam idilu jedinstvenu u Bošovom stvaralaštvu: prostran predeo oblikovan kao park, po kome vrve nagi muškarci i žene, grickajući divovske voćke, družeći se s pticama i životinjama, izvodeći nestašluke u vodi i, pre svega, prepuštajući se, neskriveno i bestidno, raznolikim ljubavnim veštinama. Oko jezerceta s devojkama muškarci jašu kružeći […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Muzika pakla na slici Hijeronimusa Boša

Ovaj kuriozitet bio je moje polazište za seriju tekstova o Hijeronimusu Bošu. Deluje mi neverovatno (ipak, treba proveriti!), da niko pre dvoje studenata iz Okalahome, da niko pre 2014. godine, nije pokušao da odsvira note koje se nalaze ispisane (istetovirane?) na zadnjici mučenika u paklu, na Bošovoj slici koja pripada triptihu „Vrt uživanja“. Ova objava […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Video radovi o Bošovom triptihu „Vrt uživanja“

U okviru ciklusa objava o Hijeronimusu Bošu prilažem i ove video radove. Zajedničko im je da „oživljavaju“ i stavljaju u funkciju kretanja Bošove prikazane figure sa triptiha Vrt uživanja, njegovog najpoznatijeg dela koje se nalazi u madridskom muzeju Prado. Video umetnici Bošovom svetu, pored prostorne, dodaju još dimenzije vremena i radnje. Ovi radovi oda su […]

Pročitaj više
Književnost

Ludost govori: Erazmo & Šekspir

Moje ime, dakle, znate, gospodo – kakav nadimak da vam dam? – Arhiludaci, šta drugo mogu? Jer kakvim drugim časnijim imenom može božica Ludost da oslovi svoje vernike? Ako mudrost leži u iskustvu, ko više više zaslužuje da nosi ime mudraca: da li pametan, koji se nešto iz stida, nešto iz plašljivosti ne prihvata ničega […]

Pročitaj više
Književnost

Barok nedeljom: Valtasar Grasijan

Valtasar Grasijan (1601-1658) je bio španski jezuita i izvrstan barokni prozni pisac, stilista i filozof čije je delo, u literarnom smislu, vrhunski izraz konceptizma, književnog stila zastupljenog u Španiji doba baroka. Konceptizam karakterišu jednostavan i jasan, koncizan stil i precizan izraz, dovitljive metafore i inteligentni obrti u značenju uz pomoć igre rečima. Ovaj stil na […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Scene nasilja u slikarstvu Ežena Delakroaa

Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, ko prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Skice […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Umetnik i njegov pas: Vladimir Veličković

Pas je jedan od najčešćih simbola u slikarstvu Vladimira Veličkovića. Prikaz psa označava dinamiku, ali istu i podstiče: potez ruke umetnika čini se poput skoka i trka jednog lovačkog psa. Osim gracilnosti, brzine, dinamike, preciznosti pokreta, simbol psa je složeniji. Pas je trpljenje, pas je poniženje, pas je sluga, pas je snaga koja svoju snagu […]

Pročitaj više
Književnost

Putnik Helderlin

Pjesnik i svećenik u početku su bili jedno i tek su ih kasnija vremena razdvojila. No pravi je pjesnik uvjek svećenik, kao što je i pravi svećenik uvjek pjesnik. I zar ne bi budućnost mogla opet dovesti natrag to stanje? – Fridrih fon Hardenberg – Novalis [1] Fridrih Helderlin je rođen 20. marta 1770. godine […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Hans-Georg Gadamer: „Helderlin i George“

Tema „Helderlin i George“ nije proizvoljno poređenje kojim treba da se međusobno istaknu osobine jednog i drugog pesnika, nego prava istorijska tema. Na iznenađujući način su Helderlin i George u našem stoleću stekli pravu istovremenost. Svakako, Helderlinovo pesničko delo je već ceo vek ranije bilo poznato i cenjeno u generaciji romantičarskih pesnika. Ali upravo romantičarska […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Eugen Gotlob Vinkler: „Pozni Helderlin“

O Helderlinovom povratku iz Francuske znamo malo. Do odluke o četiri decenije njegovog kasnijeg ludila došlo je u jednom odsečku njegovog života u čiju tamu prodire samo svetlost nekoliko oskudnih činjenica. U Bordou je on proveo četiri meseca kao kućni učitelj i pastor nekog nemačkog trgovca. Grad je napustio 10. maja 1802. Nije se saznalo […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Adrijana Marčetić: „Zaljubljeni Prust“

I Pre tri godine čitaoci Marsela Prusta i ceo književni svet proslavili su stogodišnjicu Svanovog rođenja. Prva knjiga Traganja za izgubljenim vremenom, „U Svanovom kraju“, izašla je iz štampe 14. novembra 1913. godine. Ta godina, po jednodušnoj oceni kritike, predstavlja prekretnicu u umetnosti romana, trenutak u kojem je romaneskni žanr ušao u novo doba, epohu […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Eva Zonenberg

MY FAVORITE. MY MASCOT Čuvaj se mili Esekse, Mudro brini o sebi. – Elizabeta I Da li sam imala drugog izlaza voleo si snažna osećanja a tvoja prekrasna glavica kao da je bila stvorena za pogubljenje buni se narod gladan koketerije u takvim situacijama nežnost je na lošem glasu oni sunčani dani kad nakit stiče […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Žorž Pule: „Barokno doba“

Ekspanzivno kretanje koje, od Renesanse, izaziva bujanje svih misli, ne ispoljava se samo u obliku širenja duhovnog prostranstva. Taj novi prostor valja ispuniti i urediti. Među različitim kategorijama barokne umetnosti možda je najvažnija mnogostrukost oblika kojima arhitekta, slikar, vajar, pesnik sebe primorava da ispuni prostor koji se otvara pred njim, oko njega i u njemu. […]

Pročitaj više
Književnost

Horhe Luis Borhes: „Asterionov dom“

I kraljica donese na svet sina kome nadenuše ime Asterion. – Apolodor, „Biblioteka“, III, I Znam da me optužuju zbog oholosti, i možda zbog mizantropije, i, možda, zbog bezumlja. Te optužbe (za koje ću ih ja kazniti kad bude došao čas) smešne su. Istina je da ja iz svoje kuće ne izlazim, ali istina je […]

Pročitaj više
A.A.A

Pet godina A . A . A

Ne pamtim kada me je neki domaći sajt ovako obradovao. Tvoja širina, imagologija, mudrost, posvećenost i obrazovanje sliveni u jedno, nesputano i slobodno kazivanje sebe ili njih, uzvisuju te među same predvodnike na tom putu Kentaura. Putu slobode duha i nesebičnog davanja. Ljudi kao ti su tako potrebni danas. Neću ti reći „nastavi ovako“, jer […]

Pročitaj više
Arhitektura

Šta za mene predstavlja ideja mediteranskog kosmopolitizma?

Una faccia, una razza Ideja kosmopolitskog osećanja sveta za mene je određujuća. Kosopolitizam nije lišen dvosmislenosti jer podrazumeva – ma koliko sama ideja težila univerzalnosti i egalitarizmu – složen odnos centra i margine. Za početak, ko ih određuje? Sa koje pozicije moći, na osnovu kog kriterijuma? Kosmopolitizam na način Britanskog carstva ili na način bečkog […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke – Umetnička dela beskrajno su osamljena, i ponajmanje se mogu dosegnuti kritikom

A ovde odmah da dodam jednu molbu: čitajte što je mogućno manje estetsko-kritičkih rasprava, – to su ili pristrasna gledišta, okamenjena i obesmislena u svojoj beživotnoj otvrdlosti, ili pak vešte igre rečima, kod kojih danas prevagne jedno a sutra drugo, onom prvom potpuno suprotno shvatanje. Umetnička dela beskrajno su osamljena, i ponajmanje se mogu dosegnuti […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke: „Soneti Orfeju“ (I deo)

III Bog može to. Al’ kako čovek može kroz usku liru da ga prati sam? Njegova kob je razdor. Gde se glože želje, tu nije Apolonov hram. Pesma, po tebi, nije molben ton, žudnja za nečim što postići mogu; pesma je postojanje. Lako bogu. Al’ kad mi jesmo? I kada će on zemlju i zvezde […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke: „Soneti Orfeju“ (II deo)

II Kao što slikaru katkad ruka u hitnji poleti ka bližem listu, što stvarni potez izmami: tako ogledala često u sebe preuzmu sveti jedinstven osmeh devojaka, u polutami, il’ kad kušaju jutro, same, ili kada prislužničkim ih sjajem miluju sveće. A kasnije, tek lagan odblesak pada preko disanja što prava im lica kreće. Šta su […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Emili Dikinson

I Naši su životi – Švajcarska – Tako tihi – tako hladni – Dok u čudno popodne neko – Alpi svoj veo ne razmaknu I ugledamo – Daleko! Italija je s one strane – Mada ko stražar između – Alpe svečane – Alpe sirenske – Vječito čuvaju među! II I Pročelje i Začelje Sjećanje – […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Kamil Palja o poeziji Emili Dikinson

Mračne, seksualne pesme iskustva su autentični glas romantizma. A on nas vodi do Emili Dikinson, najvećeg ženskog pesnika. Premda manje melodična od Sapfo, Dikinsonova u konceptualnom smislu poseduje veću širinu, jer je ona asimilirala dva milenijuma zapadnjačkog iskustva više. Nijedan značajan pisac u istoriji književnosti nije bio tako pogrešno shvatan. Ignorisana u svome vremenu, u […]

Pročitaj više
Književnost

Umetnik i njegov pas: Emili Dikinson

Emili Dikinson je svoju pesmu, imenovanu prema prvom stihu – I started Early – Took my Dog – napisala 1862, odnosno u svojoj trideset drugoj godini. Pesma je jednostavna, prožeta svežinom jutarnjeg daha i tišine, prvenstveno zbog slika koje sadrži, kao i tona kojim je predočena (ispripovedana) čitaocu. Tišina nije nečujna, ona ne podrazumeva nepomičnost. […]

Pročitaj više
Književnost

Herbarijum Emili Dikinson

Strane herbarijuma Emili Dikinson, uredno skenirane od strane biblioteke kojoj pripadaju (Harvard College) prikazuju nam osušeno bilje u savršenom stanju, i posle sto trideset godina od smrti pesnikinje. Na A.A.A već postoji serija tekstova posvećena herbarijumima odnosno svim oblicima prikazivanja cveća u umetnosti i njihovog mnogostrukog značenja. Pridružujem i Emili Dikinson pomenutoj temi, a pominjanje […]

Pročitaj više
A.A.A

Prva knjiga Ane Arp: „Tri mita o putovanju iza Sunca“

Prvog maja 2016. godine objavljena je prva knjiga Ane Arp koja nosi naziv Tri mita o putovanju iza Sunca. U pitanju je trilogija koja se sastoji od knjiga „Pisma Persefoni“, „Herbarijum“, „Dedalove sobe“. Knjige su pisane od 2009. do 2015. godine i čine celinu, jedno misaono, stvaralačko i čitalačko putovanje. Entuzijazam pokreće svet, Fortuna prati […]

Pročitaj više
Književne edicije

Pet beogradskih antikvarijata

Moć knjige je velika i neuništiva. Njeno bogatstvo je neprocenjivo, ona daje potpuno novi uvid u svet, iskustvo, pojedinca, istoriju, postojanje kao takvo. Knjiga nikada neće biti prevaziđena kao medij. Sam predmet je, za mene, oduvek bio magičan, nezavisno od sadržaja. Volela sam da kupujem knjige, i to je oduvek bila moja mera bogatstva, da […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Brana Miladinov o književnosti Edgara Alana Poa

Moć crnog na savršenstvu belog Uobičajilo se da se pisanje o Pou počne nekim domišljatim paradoksalnim ili oksimoronskim naslovom, poželjno ritmičnim i sa obaveznom aliteracijom. Pesnik ponora, arhitekta ambisa, inženjer iracionalnog, filozof falsifikata… Ne samo da je moguće, nego je sigurno i zabavno nastaviti ovaj niz, možda u azbučnom ili alfabetskom poretku. Mislim da je […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Ilustracije Harija Klarka rađene prema Poovim pričama

Hari Klark je bio irski ilustrator koga smatram najboljim interpretatorom Poove imaginacije u sferi vizuelnih umetnosti. Niko kao on nije bio bliže razumevanju slike, atmosfere, osećanja i raspoloženja Poovih junaka. Klark je rođen u Dablinu 17. marta 1889. godine i bio je jedan od tipičnih predstavnika Arts and Crafts stila. Osim Poovih priča (namerno nisam […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Surbaranove svetice kao junakinje Šekspirovih komedija

Jeste li nekad zamišljali kako izgledaju junakinje Šekspirovih komedija? Ja jesam. Izgledale su kao Surbaranove svetice. Ljupke, plemenite, odmerene, hirovite, pametne, brzoplete. U najlepšoj odeći, ma koliko bila raskošna, ma koliko bila skromna – Hermija, Helena, Porcija, Nerisa, Džesika, Miranda, Olivija, Viola i Đulijeta. A spisku pridružujemo i najžalosniju, Ofeliju. Slikajući niz portreta kako bi […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Bogdan Suhodolski o Brojgelovom slikarstvu

Nazvali su ga seljačkim slikarom jer je u mnogobrojnim slikama prikazao život seljaka, njihov rad i zabave. Prikazao je svadbenu povorku koja prati mladu i mladoženju, svadbenu gozbu u sobi punoj gostiju, divne svadbene igre na otvorenom prostoru, i to u dve različite verzije. Pokazao je rad žetelaca i njihov prost ručak u polju, košenje […]

Pročitaj više
Arhitektura

Paolo Portogezi: „Teme baroka“

Paolo Portogezi je savremeni italijanski arhitekta i teoretičar umetnosti. U tekstu koji sledi možemo pročitati njegov popis velikih tema oko kojih će se, duže od jednog veka, usredsrediti pažnja umetničke kulture, naročito tokom 17. veka: beskonačnost, percepcija, komunikativna moć umetnosti, smisao istorije, priroda protumačena kao dinamiočno zbivanje. Mnoge od ovih tema nasleđene su od renesanse […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Vislava Šimborska

MUZEJ Postoje tanjiri, ali nema apetita. Postoje prsteni, ali nema uzajamnosti već najmanje trista godina. Postoji lepeza – gde je rumenilo? Postoje mačevi – gde je gnev? I lutnja ni da zvekne u sivom času. Zbog nedostataka večnosti nagomilano je deset hiljada starih predmeta. Ubuđali čuvar slatko drema obesivši brke nad vitrinom. Metali, glina, ptičje […]

Pročitaj više
Arhitektura

Barok nedeljom: Frančesko Boromini

Paolo Portogezi je savremeni italijanski arhitekta i teoretičar umetnosti. U ovom fiktivnom intervjuu Portogezi, koristeći se formom dijaloga, pruža čitaocima na uvid hronologiju Borominijevog života, njegovih stvaralačkih načela, promena, borbi i sumnji. Esej u formi intervjua je pred nama. Portogeze: Je li istina, Maestro, da ste sa petnaest godina pobegli od kuće i otišli u […]

Pročitaj više
A.A.A

Četiri godine A . A . A

Pravo da kažem, ja sam zaista uveren da imam malo talenta da bi me ljudi čitali. Ponekad nalazim veliko zadovoljstvo u pisanju. I to je sve. – Stendal Sve zavisi od toga da imaš hrabrosti. – Kazanova Volim da pišem. Ipak, nisam smatrala da je samo voleti dovoljno pa sam pisanje, baš kao i ukus, […]

Pročitaj više
Klasična muzika

Miholjska melanholija

Povodom nestalnih iskri lepote, povodm života koji straćiš u ovom gradu, a koji bi straćio i u bilo kom drugom. Povodom prijateljstava koja prekineš, povodom ljubavi koje, poput lepih zalazaka sunca, ostave nekakav utisak, neodrediv i kratak. Povodom lepote koju donosi jesen, stvorena za uspomene, povodom saznanja da će dani biti kraći i da će […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „Jelenino progonstvo“

Mediteran ima svoju sunčanu tragiku, drugačiju od tragike magli. Ponekad s večeri, na moru, u podnožju planina, noć pada na savršen luk nekog malog zaliva, a iz mirnih voda počinje da se penje neka nespokojna punoća. Na takvim mestima shvatamo da ako su Grci dospeli do očajanja, to je uvek bilo preko lepote i onoga […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „Povratak u Tipazu“

A ti oca i dom ostavila, kroz dve stene morem proplovila, na to luda nagnala te ljubav! Sad u tuđoj živiš postojbini. Euripid, „Medeja“, preveo M. Đurić Punih pet dan kiša se slivala bez prestanka na Alžir i najzad iskvasila i samo more. S visine neba, činilo se neiscrpnog, neprekidni pljuskovi, već ljigavi od gustine, […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „More izbliza“

Odrastao sam na moru i siromaštvo mi je izgledalo tako raskošno; onda sam ostao bez mora i otkrio da je raskoš sumorna, a siromaštvo nepodnošljivo. Od tada čekam. Čekam lađe koje se vraćaju, dom na vodi, prozračan dan. Strpljiv sam, učtiv, iz sve snage. Viđaju me kako prolazim lepim, otmenim ulicama, kako se divim pejzažima, […]

Pročitaj više
Književnost

Prostori stvaranja: Maštarije u sobi, maštarije u kafeu

Café de Flore, kultni pariski kafe, bio je sastajalište umetnika i filozofa, naročito pedesetih godina 20. veka. Na obe fotografije možemo videti poznati par filozofa, Sartra i Simon de Bovoar. Oboje je fotografisao mađarski umetnik u egzilu, Đula Brasai, poznat po fotografijama bistroa, dnevnog i noćnog života grada. Institucija kafea oduvek mi je delovala privlačno, […]

Pročitaj više
Alhemija, Slikarstvo

Frensis A. Jejts: „Okultna filozofija i melanholija – Direr i Agripa“

Čuveni nemački umetnik Albreht Direr (1471-1528) bio je savremenik Erazma, Lutera i Agripe: pet godina mlađi od Erazma, dvanaest godina stariji od Lutera, petanest od Agripe. Direr je bio duboko religiozan čovek čija se duhovna moć rano pokazala u ilustracijama Apokalipse. Posle druge posete Italiji (1505-1507) njegov stil je promenjen. Usvojio je italijansku teoriju umetnosti […]

Pročitaj više
Književnost

Vladeta Popović: „Dante Gabriel Rozeti“

Slavni engleski pesnik i slikar, vođa Pre-Rafaelitskog pokreta, Dante Gabriel Rozeti (1828-1882), koji je imao mnogo uticaja na razvitak engleskog ukusa u drugoj polovini 19. veka, imao je u sebi veoma malo engleske krvi. Otac njegov bio je Italijan, profesor u Kings Koledžu u Londonu, gde se istakao kao poznavalac Dantea. Ali Rozeti se rodio […]

Pročitaj više
Književnost

Dimitrije Jovanović o Bodlerovoj zbirci „Cveće zla“

„Slavni pesnici odavna su razdelili među sobom sve najcvetnije domene poezije“, kaže Bodler. „Izgledalo mi je zanimljnvo, a utoliko prijatnije što je posao teži, da izvlačim lepotu iz Zla“. Te cvetove zla, nikle u zlu, znao je da pronađe i uzabere prevodilac mračnog Edgara Poa, artist neobične zbirke vanredno lepih strofa. Sam naslov, srećno nađen, […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Skulptura

Barok nedeljom: Egon Fridel i „čudnovata psihoza koju nazivamo barokom“

Umjetni iracionalizam. Crkveni neprijatelj broj jedan je racionalizam. Pa kako ga crkva ne može potpuno istrijebiti, kuša ga potisnuti senzualizmom. Tako je nastala ona čudnovata psihoza, koju nazivamo barokom. Barok nije prirodni povratak iracionalizmu, nego izvještačena terapija, umjetni surogat, istjerivanje đavola jakim podražajima. Čovjek ne mogavši naći put, koji bi ga povratio istinskoj naivnosti, stvara […]

Pročitaj više
Klasična muzika

„Živa sam ćutala, mrtva pevam slatko“: O violini

Italijani su oduvek bili poznati po izradi odličnih violina. Antonio Stradivari, najpoznatiji među njima, poreklom je bio iz Kremone, grada u severnoj Italiji. Ovako glasi jedna izreka, verovatno poreklom odatle, koja se tiče tog instrumenta: Živela sam u šumama, oštrom sam sekirom oborena. Živa sam ćutala, mrtva pevam slatko Feliks Mendelson bio je jedan od […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Gi Debor – Barok i društvo spektakla

188. Kada umetnost postane nezavisna i počne da slika život u raskošnim bojama, to je znak da se život već približio kraju. Taj trenutak ne mogu da podmlade nikakve boje, ma koliko jarke, već samo sećanje. Veličina umetnosti vidi se samo u sumrak života. 189. Prodor istorijskog vremena u umetnost prvi put se ispoljava u […]

Pročitaj više
Pop muzika

Kuća izlazećeg sunca

Folk standard House of Rising Sun, pesmu afro-američkog anonimnog Homera, tokom 20. veka obrađivalo je više autora, među kojima bih za ovu priliku izdvojila dva: Boba Dilena i Loren O’Konel. Iako najpoznatija verzija pripada grupi Animals meni su draže interpretacije navedenih muzičara, ne zato što su bolje, ili manje komercijalne, već zato što su notama […]

Pročitaj više
Časopisi

Časopis „Minotaur“

Časopis Minotaur izlazio je u Parizu između 1933. i 1939. godine. U njemu su objavljivana dela umetnika okupljenih oko Andre Bretona i nadrealističkog pokreta, tada aktuelnog u francuskoj kulturi. Osnivač magazina bio je Alber Skira, dok su urednici bili Breton i Pjer Mabij (poznata je njegova knjiga Ogledalo čudesnog). Časopis je za svaku naslovnu stranu […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Eva Lipska

KAŽEM SVOJOJ ZEMLJI Kažem svojoj zemlji: iseli se otputuj. Za trenutak budi stranac. Zatim se vrati i nastani u sebi. Promisli sve to još jednom. Uhvati sebe u letu. OPERA Draga gospođo Šubert, u mladosti sam često bolovao od opere. Tragične opere koja životu dosipa otrov, bodežom probija strah, gine u dvoboju, vrši samoubistvo. Divio […]

Pročitaj više
Film

Vampiri Džima Džarmuša

  Only Lovers Left Alive, poslednji film američkog reditelja Džima Džarmuša, sadrži scenu gde je nekoliko sekundi oko kamere zadržano na zidu dnevne sobe jednog od junaka filma, Adama. Na zidu se nalaze uramljene fotografije svih ljudi tokom duge istorije (uglavnom zapadne) kulture koje su modernog vampira inspirisale duhovno, intelektualno i stvaralački. Na prvoj slici […]

Pročitaj više
Književnost

Žoris-Karl Uismans o Šarlu Bodleru (odlomak iz romana „Nasuprot“)

Njegovo divljenje prema tom piscu bilo je bezgranično. Po njemu, književnost se dotad ograničavala na to da istražuje površinu duše ili da prodre u pristupačne i osvetljene njene donje spratove, utvrđujući ovde-onde slojeve smrtnih greha, proučavajući njihove žile i njihovo rastinje, beležeći, kao Balzak, na primer, slojevitost duše obuzete monomanijom neke strasti, častoljubljem, škrtošću, očinskom […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Književnost

Žoris-Karl Uismans o klasičnoj muzici (odlomak iz romana „Nasuprot“)

Ali on je naročito doživljavao neizrecive radosti slušajući gregorijansko pojanje, koje orguljaš beše održao uprkos novim idejama. Taj oblik, koji se danas smatra zastarelim gotskim oblikom hrišćanske religije, arheološkim kuriozumom, ostatkom starih vremena, bio je jezik starodrevne crkve, duša srednjeg veka; to je bila ona večna molitva što se poje, modulira u zanosu duše, večna […]

Pročitaj više
Književnost

Mario Benedeti: „Noć rugoba“

I Oboje smo ružni. Ali ne na uobičajen način. Još od osme godine kada su je operisali, ona ima rasekotinu duž obraza. Moj odvratni ožiljak pored usta potiče od jedne teške opekotine s početka puberteta. Ne može se reći da imamo umiljate oči; ne možemo se pohvaliti ni tim svetionicima pravednosti pomoću kojih rugobe ponekad […]

Pročitaj više
Književnost

Anton Pavlovič Čehov: „Šala“

Vedro, zimsko podne… Mraz čvrst, puca, i Nađenjki, koja me drži ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kosi na slepoočnicama i maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od naših nogu pa do same zemlje pruža se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke, […]

Pročitaj više
Književnost

Robert Muzil: „Prenoćište u predgrađu“

Svake noći tačno u ponoć zatvarana su teška drvena krila ulazne kapije i na nju sa unutrašnje strane navlačene dve gvozdene prečage debljine ruke. Do tada bi zakasnele goste sačekivala sanjiva stara služavka u seljačkoj nošnji. Četvrt časa kasnije prošao bi tuda lagano kružeći gradom stražar koji je nadgledao vreme zatvaranja gostionica. U jedan čas […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“: Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu

On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajnja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Džon Kits: „Oda grčkoj urni“

Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, ti, pevaču šumski, što kroz usta tvoja navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Moris Baura: „Romantičarska imaginacija“

Ako bismo hteli da izdvojimo jednu osobenost engleskih romantičara, po kojoj se razlikuju od pesnika 18. veka, našli bismo je u njihovom viđenju imaginacije i važnosti koju su joj pridavali. Ovo shvatanje je, iako se bitno razlikuje u detaljima, kod Blejka, Kolridža, Vordsvorta i Kitsa jedinstveno, i kod svakog od njih čini osnovu duboko osmišljene […]

Pročitaj više
Književnost

Vilijam Blejk: „Tigar“

Tigre, tigre, plamni sjaju U mračnome šumskom kraju, Ko je to, što smrću vlada, Tvorac tvoga strašnog sklada? Kog prostranstva dalekoga Beše vatra oka tvoga? Kojim se krilima vinu? Koja ruka vatrom sinu? Koja spretnost, koje sile, Istkaše ti srca žile? A kad srce tući stade, Šta li mu to snagu dade? Kog čekića, kog […]

Pročitaj više
Književnost

Vilijam Blejk: „Knjiga o Urizenu“

Vilijam Blejk je poznat po svom poetskom i mitološkom sistemu koji je vizuelno i verbalno oblikovao u „proročkim knjigama“, među kojima se izdvajaju Knjiga o Teli (1789), Amerika (1793), Evropa (1794), Vizije Albionovih kćeri (1793), Knjiga o Urizenu (1794), Knjiga o Losu (1795), Vala ili Četiri Zoa (nedovršen i napušten projekat), Milton (1804–1810), Jerusalim (1804–1820). […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Animirani film o Piranezijevoj seriji grafika „Tamnice“

Četrnaest grafika italijanskog umetnika Đambariste Piranezija autor ovog animiranog filma, Grégoire Dupond, predstavio je kao da se kreće po njima, prateći redosled pojavljivanja u portfoliju čije se prvo izdanje pojavillo 1745. godine. Ova animacija može poslužiti kao predložak za video igricu. Autor čini da se mi krećemo kroz prostore Piranezijevih praznih, neupotrebljivih, bizarnih tamnica. Je […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Animirani film Šejle Grejber o crtežima Vilijama Blejka

U Londonu, u galeriji Tate, 1977. godine održana je izložba posvećena pesniku i slikaru Vilijamu Blejku. Tom prilikom umetnica Šejla Grejber zamoljena je od strane organizatora izložbe da napravi kratak film koji bi poslužio kao uvod u predstavljanje umetnika publici. Priloženi video rezultat je te saradnje. Ista galerija poseduje u svojoj kolekciji i neke od […]

Pročitaj više
Film

Film „Boja nara“ Sergeja Paradžanova

Jermenski reditelj Sergej Paradžanov snimio je film Boja nara 1968. godine. Film je niz poetskih slika više nego narativ koji svedoči direktno o životu jermenskog pesnika, monaha i trubadura, čiji je pseudonim bio Sajat-Nova ili Kralj pesnika. Sajat-Nova (1712-1795) je pisao na jermenskom, gruzijskom i persijskom jeziku pesme o ljubavi. Rođen je pod imenom Harutjan […]

Pročitaj više
Film

Iz knjige o filmovima Andreja Tarkovskog

Obično blaga tražimo dalje u odnosu na radijus koji nam je u životu dat. Međutim, ponekad se blaga za kojima uopšte ne tragamo i na koja ni ne pomišljamo nalaze baš ispred nas. To nije česta pojava, ali se dešava, povremeno. Tako, nisam ni sanjala da bih retko izdanje knjige na ruskom o filmovima Andreja […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Zmija

Volim kad poput zvezdanoga Treperavoga bleska S tvog dragog tela pospanoga Kroz mrak se koža ljeska, Kad nad dubinom tvoje kose, Kroz miris pun žestine, Zlatni i smeđi vali nose Nekuda u daljine Moj sneni duh, što k nebu nekom Zaplovi zasanjano, Kao kad kreće brod daleko U vetru jutra ranog. Te oči tvoje bez […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Sove

Očima punim blede vatre Sklonjene ispod crnog tisa, Kao idoli tuđi, s visa Posmatraju nas sove. Snatre. Bez pokreta će one tako Da čekaju trenutke tmurne Bad suton koso sunce gurne I obavije zemlju mrakom. Za mudrog to je primer, koji Savet mu daje da se boji Komešanja i buke prazne; Kad nekog hitra sen […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Mačke

MAČKA (XXXIV) Mačko, mom srcu zaljubljenom kroči, uvuci kandže ljupki stvore, i daj da ronim u te lepe oči gde metal i ahati gore. Dok natenane milujem ti glavu i gipka leđa gladim dlanom i klizim rukom uz nasladu pravu po telu naelektrisanom, ja vidim svoju ženu. Isto tako gleda ko i ti, mila zveri, […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Labud

Tvoj lik, Andromaho, u duh mi se vraća! Rečica, zrcalo gde ne sjaše ništa Sem ogromne boli, boli tvoga udovišta, Varljivi Simois, bujan od tvog plača. Dok sam karuselom išao, probudi Bogata sećanja moja iznenada, Staroga Pariza nema (oblik grada Menja se, vaj! brže nego srce ljudi); Samo duhom vidim taj logor baraka, Gomile stubova, […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Albatros

Često, zbog zabave, ljudi s broda love Albatrose, silne ptice s Okeana, Lene saputnike koji nebom plove Nad lađom što klizi niz prostranstva slana. Kad ga na pod stave, uhvaćen i svladan, Car azura tada raširi kraj tela, U svom batrganju nespretan i jadan, Ko ogromna vesla, duga krila bela. Taj krilati putnik kako je […]

Pročitaj više
A.A.A

Tri godine A . A . A

Internet mesto A.A.A nastalo je 23. oktobra 2011. godine. Bila je nedelja, kišno poslepodne kada sam konačno odlučila da plan sprovedem u delo. Pripadam onom tipu osoba koje mnogo više analiziraju nego što delaju pa mi je trebalo oko godinu dana da započnem sa „projektom“. Predlog mi je dao prijatelj kome sam, dok smo hodali […]

Pročitaj više
Predmeti

Barok nedeljom: Kuća za lutke Petronele Ortman

Kuća za lutke koja je pripadala Petroneli Ortman (1656-1716), udatoj za amsterdamskog trgovca Johana Branta, izložena je u Rijks muzeju u Amsterdamu. Ona je veća nego što izgleda na priloženoj slici pa smo zato skloni da ju nazovemo kućom a ne, kako je to uobičajenije kada govorimo o lutkama, kućicom. U pitanju je predmet koji […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Sugestija, nedorečenost i tišina u Vermerovom slikarstvu

Šarl Svan, jedan od junaka Prustovog romana U traganju za minulim vremenom, piše esej na temu Vermerove slike Pogled na Delft. Prust je prisustvovao izložbi Vermerovih slika u Parizu, zatim i detaljno opisao odnos pisca Bergota, još jednog junaka svog romana, prema ovom holandskom majstoru. Iako se obično Prust smatra prvim koji je u literaturi […]

Pročitaj više
Film, Slikarstvo

Dokumentarni film o Vermeru

Reditelj Džo Krakora snimio je 2001. godine dokumentarni film Vermeer: Master of Light čiji je narator Meril Strip. Film, ne posredstvom romansiranih biografskih činjenica, već posredstvom arhivskih dokumenata i mogućih značenja slika, pokušava da otkrije tehničke odlike i neke od biografskih nepoznanica ovog holandskog slikara. Izvanredno dostignuće u pokušaju otkrivanja života umetnika koga nazivaju hroničarem […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Knjiga „Veličanstvena kaligrafska dostignuća“

Ilustrator manuskrpta Veličanstvena kaligrafska dostignuća (u originalu, na latinskom, Mira calligraphiae monumenta), Holanđanin Joris Hoefnagel i mađarski kaligraf Georg Bočkaj sačinili su ovu knjigu za Rudolfa II, cara Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti iz loze Habzburgovaca. Hoefnagel je u jednom periodu svog života radio kao dvorski ilustrator, svojim radom dopunjujući nadaleko čuveni kabinet kurioziteta Rudolfa […]

Pročitaj više
Alhemija, Predmeti, Slikarstvo

Anđelo Marija Ripelino o kabinetu kurioziteta Rudolfa II

Kunst und Wunderkammer bili su zlatni majdan sitnih predmeta koji su ređani jedan uz drugi mikroskopski brižljivo: sitni radovi izvedeni u slonovači, na orahovim ljuskama, košticama trešnji i školjkama, tanani ornamenti u emajlu. Sjajno slikarstvo Jorisa Hofnagela može da posluži kao zaštitni znak Rudolfove velike ljubavi prema sitnim drangulijama: tu umetnik nabacuje cveće, voće, leptire, […]

Pročitaj više
Alhemija, Predmeti, Slikarstvo

Piter Maršal o kabinetu kurioziteta Rudolfa II

Ko god, danas, ima strasti, treba samo da se uputi u Prag, najvećem zaštitniku umetnosti našeg veka, rimskom caru Rudolfu II; tamo, u carskoj rezidenciji, u kolekcijama drugih ljubitelja umetnosti, može da uživa u razgledanju ogromnog broja izvanrednih i plemenitih, retkih, neobičnih i neprocenjivih dela. – Karel van Mander, 1604. Rudolf je, za života – […]

Pročitaj više
Alhemija, Slikarstvo

Žan-Pjer Bajar o lavirintima i simbolika slike Bartolomea Veneta

Ikar: Prošao sam sve puteve logike. Umoran sam od lutanja vodoravnom, pokošenom, golom pustopoljinom. Gamižem, a hteo bih uzleteti. Ako mi, kao i Rene Genon, smatramo da posvećenje (inicijacija) predstavlja delotvorno i neprekidno prenošenje znanja, obučavanje putem inicijatičkog lanca vodi novoobraćenika (neofita) od spoljnog sveta ka unutrašnjosti, od vrata tajnog hrama, do utvrđene i nepomerljive […]

Pročitaj više
Alhemija

Iz knjige Hermana Kerna o lavirintima

Nedavno sam posetila Ritman biblioteku u Amsterdamu gde sam među izloženom kolekcijom knjiga pronašla i knjigu o lavirintima Hermana Kerna. Kako su lavirinti, podjednako arhitektonski (zapravo, likovni, jer je većina lavirinata do nas stigla posredstvom slike a ne posredstvom realnih građevina) i simbolički, jedna od mojih omiljenih građevina, a mit o Dedalu i Ikaru, o […]

Pročitaj više
Alhemija

Šta je alhemija?

Alhemija je umetnost transmutacije (pretvaranja) metala u zlato. Ali pravi cilj alhemije nije bio proizvodnja kovanog zlata za upotrebu, ili, kao u Kini, pitkog zlata, napitka kojim bi se postigao dug telesni život. Alhemija ni u jednoj svojoj fazi nije preteča hemije, nego simbolička operacija. Verovali su, kaže jedan stari kineski tekst, da je reč […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Godišnja doba i umetnost: Saj Tvombli

„Quattro Stagioni“ ili „Četiri godišnja doba“ jeste ciklus od četiri slike koje je američki umetnik sa adresom u Rimu Saj Tvombli (1928-2011) započeo 1993. a završio 1995. godine. Bojom i potezom četkice, rastrzanim i drhtavim, kao distinktivnim obeležjima mnogih dela apstraktne umetnosti, slikar predočava četiri doba godine, temu koja je deo klasične umetnosti  i koja […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Zbignjev Herbert

PRIČA O RUSKIM EMIGRANTIMA Bilo je to godine dvadesete ili dvadeset prve stigli su ruski emigranti vrlo visoki plavi sanjalačkih očiju sa ženama kao san kad su prelazili preko trga govorili smo – ptice selice odlazili su na plemićke balove okolo se šaptalo – kakvi biseri ali kad su se gasila svetla zabava ostajali su […]

Pročitaj više
Književnost, Kritika i teorija književnosti

Ijan Vat: „Renesansni individualizam i protivreformacija“

BELEŠKA O INDIVIDUALIZMU Termini individua i individualnost izvedeni su iz latinskog individuus, što znači nepodeljen ili nedeljiv. U engleski su stigli preko srednjevekovnog francuskog i po svoj prilici su najpre korišćeni u ranom XVII veku. Oksfordski rečnik engleskog jezika pod odrednicom individualno, koje definiše kao „ono što je svojstveno pojedinačnom ljudskom biću“, citira Frensisa Bejkona: […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Tadeuš Ruževič

MOJA POEZIJA Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Slikarstvo

Rolan Bart o Arčimboldovom slikarstvu

Zvanično, Arčimboldo je bio Maksimilijanov portretista. Ipak, njegova delatnost je umnogome prevazilazila slikarstvo: sastavljao je grbove, ambleme za vojvodstva, kartone za vitraže, tapiserije, ukrašavao je ormare od orgulja, čak je i smislio kolorometrijsku metodu muzičke transkripcije po kojoj se „melodija mogla prikazati malim mrljama boje po papiru“; ali pre svega, bio je zabavljač prinčeva, lakrdijaš: […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Adam Zagajevski

DUGA POPODNEVA Bila su to duga popodneva, kada me je napuštala poezija. Strpljivo plovila reka, gurajući ka moru lenje barke. Bila su to duga popodneva, obala slonovače. Senke ležale u ulicama, izlozi puni ponosnih manekena, koji su mi izazivački, smelo gledali u oči. Iz gimnazija izlazili profesori praznih lica, kao da ih je Homer pobedio, […]

Pročitaj više
Književnost

Tomas Man: Problem umetnika – „Tonio Kreger“ (odlomak)

Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih […]

Pročitaj više
Književnost

Godine putovanja Margerit Jursenar

Margerit Jursenar je bila kosmopolita u najboljem i najplemenitijem značenju te reči. Pripadnica bogate građanske klase i velikog carstva, pod uticajem različitih kultura, posredstvom umetnosti, a zahvaljujućui liberalnom obrazovanju kakvo je sticala sa ocem, bilo u Belgiji, bilo u Francsukoj, bilo na mnogobrojnim putovanjima koje je njen otac, Mišel de Krejankur, osoba avanturističkog duha i […]

Pročitaj više
Književnost

Margerit Jursenar: „Ana Soror“ (odlomak o Valentini)

Valentina, prožeta misticizmom, možda više platonskim no hrišćanskim, vrši i ne znajući snažan uticaj na svoju decu punu osećanja; kroz njihovu buru ona protniva nešto od svoje mirnoće. Ta spokojna Valentina čini mi se prototipom savršene žene o kakvoj sam često sanjarila: istovremeno nežna i odsutna, pasivna zbog mudrosti, a ne zbog slabosti… Margerit Jursenar, […]

Pročitaj više
Književnost

Evropejci i kosmopolite: Štefan Cvajg i Margerit Jursenar

Sa delom Štefana Cvajga upoznala sam se januara 2014. godine kada sam dobila na čitanje njegovu knjigu Jučerašnji svet. Istog trenutka sam bila oduševljena erudicijom, pripovedačkim darom pisca, događajima koje opisuje i svetom koji pred mojim očima vaskrsava zahvaljujući rečima. U tom periodu sam čitala i biografiju Margerit Jursenar. Cvajg, iako dvadeset godina stariji, ima […]

Pročitaj više
Igra, Klasična muzika, Književnost

„Faunovo popodne“: Malarme, Debisi, Nižinski

STEFAN MALARME: PISMO I KATREN ZA KLODA DEBISIJA Pariz, nedelja 24. decembra 1884. Moj dragi prijatelju, Vraćam se s koncerta, vrlo uzbuđen; predivno! Vaša ilustracija „Poslepodne jednog Fauna“, koja je disonantna s mojim tekstom tek toliko što ide još dalje, zaista, u nostalgiju i svetlost, s puno odmerenosti, nespokoja, bogastva. Stežem Vam ruku zadivljeno, Vaš […]

Pročitaj više
Književnost

Tri pisma za Lu: Niče, Rilke, Frojd

NIČEOVO PISMO Ništa mi ne predstavlja to što sam puno patio prema pitanju: hoćete li Vi ponovo pronaći sebe, draga Lu ili ne. Nikada nisam sreo jedno tako siroto stvorenje kao što ste Vi neznalica – ali oštroumna bogata u korišćenju onoga što zna bez ukusa, ali naivna u tom nedostatku iskrena i to upravo […]

Pročitaj više