Kritika i teorija književnosti, Predmeti

Šta najviše uznemirava doživljaj stvarnosti na Holbajnovoj slici „Ambasadori“?

Žan de Dantevil, gospodar Polisija i ambasador Fransoa I na engleskom dvoru, i njegov prijatelj Žorž Selv, koji će uskoro postati biskup Lavora, stoje s obe strane stola s dve police. Oni su mladi, uspešni muškarci, čija se impresivno raznolika interesovanja i uspesi elegantno beleže predmetima tobož nasumično razasutim po stolu: globus neba i zemlje, […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Da li je istina da Hamletov lik, što se tiče karakterizacije, u svetskoj književnosti nema svoga para?

Odgovor je: istina je. Jer, koliko ja znam, jedva da se koji umetnik drznuo da prikaže genijalnog čoveka vatrene duše. Pošto je takva duša toliko raznorodna, toliko složena, ona pisca stavlja pred nerešivi zadatak, naročito u drami. A ipak je Šekspiru to uspelo sa toliko mere. I kakvim bi rečima trebalo da izrazimo naše večno […]

Pročitaj više
Pop muzika

Kafe „Puškin“ jedne kišne večeri

Otupelih čula, posle deset sati provedenih na poslu, jedne kišovite martovske večeri, vraćala sam se u prazan stan. I nisam se vratila u prazan stan nego sam produžila do kafea Puškin. Kiša je bila snažna, gusta, nikoga nije bilo na ulici. Kafe je, sat vremena pred zatvaranje, bio prazan. I kada sam kazala šta želim, […]

Pročitaj više
Pop muzika

Stan na početku Cvijićeve

Pozvala me je te večeri, rekla da je prijatno na njenoj terasi, i da ima odličan _______. Violine bez naročitog pravca pratile su moj hod ka njenoj zgradi. Naša ljubav je laka, kao voda koja prelazi preko kamena. Na terasi smo tek da osmotrimo nebo. Sunce je zašlo, svoje tragove je ostavilo nama. Gledamo ih […]

Pročitaj više
Pop muzika

Poslastičarnica „Bombaj“

U bašti poslastičarnice Bombaj ljudi jedu sladoled. Neki su sa porodicom, neki sa prijateljima. A, neki su sami. Gledaju u tramvaje koji prolaze. Zvuci pesme Ain’t no sunshine when she’s gone mešaju se sa zvucima saobraćaja. Subota veče. Kroz platane se crvene semafori i farovi automobila koji koče. Septembar. Da imam pse, ženke bi se […]

Pročitaj više
Skulptura

Egipatske piramide, rimski vodovodi, gotske katedrale

Volim da se povremeno vaćam na Komunistički manifest. Knjiga je objavljena februara 1848. godine i primer je vrhunskog izražajnog stila, sažetosti, preciznosti, duhovitih (ciničnih) poređenja. Ova važna filozofska i politička knjiga, šta god ko mislio o njenom sadržaju, i kasnijim istorijskim i političkim implikacijama, napisana je bez bujice i pene nepotrebnih reči, bez viskostilskih uzleta […]

Pročitaj više
Igra, Pop muzika

Rolan Bart: „Striptiz“

Est-ce que tu aimes le sexe? Le sexe, je veux dire: l’activité physique Le coït. Tu aimes ça? Tu ne t’intéresses pas au sexe? Les hommes pensent que les féministes détestent le sexe Mais c’est une activité très stimulante et naturelle que les femmes adorent… Striptiz – barem pariski striptiz – zasniva se na jednoj […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „Sa one strane nihilizma“

Čovek je u stanju da postupa i misli u skladu sa principom mere. Svaki ambiciozniji poduhvat pokazuje se kao protivrečan. Apsolut u istoriji se ne dostiže i ne stvara. Politika nije religija, ali je možda inkvizicija. Kako društvo može da definiše apsolut? Možda svako traga za tim apsolutom za sve i u ime svih. Međutim, […]

Pročitaj više
Film

Seksualnost, strah i snovi: O filmovima Dejvida Linča

Ključne reči su seks, strah i snovi, ali im dodajemo: nasilje, nelagodnost u kulturi, unheimlich osećanje do u beskraj, doppelgänger, bizarnost, neon, snop svetlosti u krošnji drveća, crveni karmin i – „mjau mjau“. Niz bi mogao biti duži ali prenatrpavanje uvek vrši disperziju. Suština je poput parfema. Vrlo malo je dovoljno. Tako je sa filmovima Dejvida Linča čije […]

Pročitaj više
Film

Meduza Dejvida Linča

Mefisto: Taj pogled ne čini nikom dobro. To je slika čarolije, bez života, larva. Naići na nju nije dobro; njen pogled ledi čoveku krv: on postaje gotovo skamenjen; ti si čuo za Meduzu? Faust: Tačno, to su oči mrtvaca, koje ruka puna ljubavi nije zatvorila. To su grudi koje mi je ponudila Greta, to je […]

Pročitaj više
Film, Pop muzika

Pevačice u filmovima Dejvida Linča

U skoro svakom filmskom ostavarenju Dejvida Linča pojavljuju se pevačice. One obično izvode neku od popularnih melodija koje zvučno i emocionalno obeleže čitav film, postajući najpouzdanije sećanje na njega – u lokalnom baru (Blue Velvet, Twin Peaks), na audiciji (Mulholland Drive), u sablasnom teatru (Mulholland Drive), izlaze iz radijatora (Eraserhead). Fascinantnu i bizarnu estetiku ovog […]

Pročitaj više
Film

Seksualne persone Dejvida Linča (pornografija)

Did you want to talk to me? Did you wanna ask me…. WHYYYYYYYYY? Pornografski element značajno je prisutan u filmu Lost Highway Dejvida Linča. Junakinja filma, Alis Vejkfild, bila je devojka producenta porno filmova, „gospodina Edija“, za koga se kasnije ispostavilo da mu je pravo ime Dik Loran. Ime Dik Loran u rečenici „Dik Loran […]

Pročitaj više
Književnost

Господар је рекао: „Ви сте ружни људи.“ Они су се међусобно загледали и видели да не постоји ништа што би пркосило тој тврдњи

Порекло овог романа лежи у разговору који сам водила са једном пријатељицом из разреда. Тек смо кренуле у основну школу. Рекла ми је да жели да има плаве очи. Покушала сам да је замислим са плавим очима и осетила огромну одбојност према њеном изгледу када би јој се жеља испунила. Туга у њеном гласу позивала […]

Pročitaj više
Književnost

Ти? Ти ћеш убијати људе? – Не људе. Белце

Претпостављам да знаш да белци повремено убијају црнце, и да већина тад врти главом и каже: „Ех, ех, срамота и грехота..“ Ја не могу да цокћем и да говорим: „Ех, ех, ех.“ Ја морам нешто да предузмем. А једино преостаје да се успостави равнотежа; да се све одржи на равној нози. Сваки мушкарац, свака жена, […]

Pročitaj više
Književnost

Сваки белац може да ти узме цело биће и ради са њим шта хоће. Не само да те тлачи, убије или осакати већ да те упрља. Да те испрља толико да сам себе замрзиш

Бејби Сагс је целог живота гледала како и мушкарце и жене премештају као фигуре. Свако кога је знала, а камоли волела, ако није побегао или био обешен, био је изнајмљен, купљен или откупљен, остављен са стране, дат као аванс, добијен на коцки, украден или отет. Осморо деце добила је са шест различитих мушкараца. Оно што […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Шта је Тони Морисон подразумевала под појмом „White Gaze“?

Америчка књижевница Тони Морисон писала је изузетне романе са снажном политичком конотацијом. Унутар америчког културног и политичког спектра током 19. и 20. века формирао се феномен који је она именовала и теоријски уобличила. Тај феномен је прерастао и у књижевни термин који по својим значењским импликацијама превазилази поље књижевности али се у њој одлично рефлектује. […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Ернест Бауер о Хелдерлину

Песништво – тако је на граници лудила објавио песник јединствених способности – то је у правом смислу речи пророчанство. Од светости ритма подигнут са земље диже се стих као орао према светлу и сунцу, „тако као што се дух уздиже из очаја у занос, где душа надкриљује све могућности језика и говора. Овај Хелдерлинов покушај […]

Pročitaj više
Književnost

Шта симболизује Хелдерлинова кула?

Само је духовно стварно. Колико је само смеха изазвала ова Хегелова реченица. Као да се радило о филозофском лудилу, о вицу, о идеалистичкој хипер-иронији. Ипак, то је реченица коју је произвео Хегелов дух. Од духа је постала стварност, идеје постају реалност: Хелдерлинова кула – дух у камену, зграде у којима су мисли, као ветар, као […]

Pročitaj više
Književnost

Зашто нема Одисеја у Хелдерлиновом песништву?

Карл-Хајнц От, савремени немачки хелдерлиновац и аутор књиге Хелдерлинови духови, пише на ову тему: Када је Киклоп у својој пећини појео већ шест Одисејевих сапутника, и на улаз у пећину поставио велику стену и тиме онемогућио сваки бег, Одисеју није преостало ништа до да опет посегне за лукавством. Како је то случај хтео, уз себе […]

Pročitaj više
A.A.A

Десет година А.А.А

Претходних година сам увек поводом А.А.А рођендана писала о идејама које су ми биле стваралачка водиља (ентузијазам, храброст) и догађајима који су ме обликовали. Пошто себе одређујем као писца и као путника, десетогодишњицу постојања овог уметничког пројекта желим да обележим писањем о својим путовањима за протеклих десет година. Никада ми традиционална путописна форма – дневничка, […]

Pročitaj više
A.A.A

Време – то је мој простор

Поводом прославе десет година постојања уметничког пројекта А.А.А желела бих да поделим са вама нека размишљања о уметности која сам у међувремену оформила. Наслов текста је, заправо, стваралачки кредо који у новој декади смењује, или коегзистира упоредо са досадашњом звездом водиљом мог рада, чувеним цитатом Фридриха Шлегела, више пута помињаног на овом месту. Овај текст […]

Pročitaj više
A.A.A

Преводи Ане Арп

Поводом десет година од почетка рада на сајту А.А.А желим да приложим неке од своји превода који су настајали спонтано и којима сам прилазила крајње неамбициозно. Себе никада нисам видела као преводиоца. Упркос томе што сам доста песама превела, пре свега за сопствене потребе, и често зарад језичких вежби која је писцима неопходна, не бих […]

Pročitaj više
A.A.A

Нови А.А.А лого

Нови заштитни знак сајта А.А.А ту је да обележи почетак новог доба и нове декаде у коју улази овај уметнички пројекат Ане Арп. Ауторке новог заштитног знака и визуелног идентитета су Тијана Којић и Тамара Алексић. Оне су из чисте типографије ушле у домен симбола. Тако су се додатно одметнуле од самог слова, од писма, […]

Pročitaj više
A.A.A

A.A.A – Umetničko delo Ane Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Нарцис није заљубљен у себе већ у своју слику

Остајемо заувек слепи уколико останемо у обручу ствари, уколико не успемо да превазиђемо лажно огледало, попут оног Нарцисовог. Нарцис, то знамо, није био заљубљен у себе, већ у своју слику. А то је већ слепило – вера у лажно огледало које истиче појаву јер нема суштину. Слике припадају савременом италијанском уметнику Роберту Ферију који је […]

Pročitaj više
Slikarstvo

… јер у греху с тобом хтео сам да горим

И погледа Бог на земљу, а она бјеше покварена; Послан Богом на грешну земљу потоп је потопио грешни род људски да би се спасло само неколико оних смештених у ковчегу. Прича о потопу појављује се у Старом завету, у „Књизи постања“ (6-9). Потоп који помиње Библија има јасан смисао: Бог је казнио човека због његове […]

Pročitaj više
Književnost

Она корача у лепоти

Она корача у лепоти, попут ноћиУ пределима без облака и звездаИ најбоље од таме и сјајаСусреће се у њеном погледу и очима:Милованим меком светлошћуКоју небо све до освита скрива. Једна сен више, један зрак мањеРаспарио је безимену дражКоја се таласа у црним увојцимаИли благо јој прелази преко лица;На коме мисли спокојно казујуКолико је чист, колико […]

Pročitaj više
Skulptura

Највећи Медузин непријатељ није Персеј

Сви имамо јунаке античких грчких митова са којима се можемо идентификовати или у чијој судбини препознајемо делић своје. За мене су одувек били важни Икар и Хирон. Написала сам књигу о Персефони, поново сам испричала тај мит, несвесно припадајући жанру који је у свету последњих година изузетно популаран, а нарочито га је истакла у први […]

Pročitaj više
Moda, Predmeti

За оне који знају да Версаће није измислио овај знак

Мода је инстант језик. Начин на који се облачимо говори о нама више него што многи желе да увиде или признају. Мода се често изједначава са нечим вештачким у односу на нас, нашу личност и суштину. Међутим, на тај начин се превиђа да је управо она један фрагмент у целини те комплексне слагалице која чини […]

Pročitaj više
Skulptura

Због лепоте у том болу

У првом поглављу култне књиге свих заљубљеника у „песме искуства“, у црни романтизам и декаденцију, Марио Прац пише о слици Медузе и њеном значају за романтичарско поимање лепоте. Он на многим страницама своје књиге Агонија романтизма истиче како су бол и задовољство у романтичарском поимању лепоте неодвојиви. То није ексклузивно сензибилитет уметника 19. века открио […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Борис Ејхенбаум – Роман и прича не само да нису истородне, него су суштински непријатељске форме

Роман и прича не само да нису истородне, него су суштински непријатељске форме, и зато се никада не развијају једновремено и са истим напором у једној истој књижевности. Роман је синкретична форма; прича је основна, елементарна форма (што не значи и примитивна). Роман се састоји од историје, од путовања; прича – од анегдоте. Разлика је […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Јирген Јакобс & Маркус Краузе: „Немачки образовни роман. Историја жанра од 18. до 20. века“

О ПРОБЛЕМАТИЦИ ЖАНРОВСКИХ ПОЈМОВА Појмови жанра и епохе неопходни су науци о књижевности: само тим инструментима она може рашчланити и средити свој огромни историјски материјал. Прецизна и јединствена употреба појмова закон је научности и предуслов за споразумевање без двосмисица и јалових расправа око речи. Показало се, међутим, да је испуњење овог захтева за недвосмисленошћу појмова, […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Дорит Кон о Мановој новели „Смрт у Венецији“

„ДРУГИ АУТОР“ НОВЕЛЕ Приказујући једно данас заборављено дело објављено 1923. године, Томас Ман је нашао за сходно да нагласи разлику између гласа који приповеда роман и аутора који пише роман: „Писање је једно, а приповедање нешто сасвим друго; ово потоње се одликује индиректношћу.“ Та је индирекност, објаснио је он, најсуптилније делотворна кад је прерушена у […]

Pročitaj više
Književne edicije

Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije

Jugoslavija je bila izdavački i prevodilački gigant. Izdanja koja su se u periodu obe države, i kraljevine i socijalističke federacije, štampala cirkulišu i danas, zbog svog jedinstvenog kvaliteta, tiraža, naslova, prevoda, dizajna, u svakom slučaju dobre i kvalitetne uređivačke politike, ali i kuture knjige koju je omogućila količina novca uslovljena društvenom organizacijom, kao i veličinom […]

Pročitaj više
Književne edicije

Jugoslovenske izdavačke edicije: „Orfej“

Kao studentkinji Katedre za opštu književnost Nolitova izdanja iz edicije Orfej nisu mi bila strana. Skoro da nije bilo naslova koji mi u nekom trenutku nije trebao, bilo kao deo obavezne literature, bilo kao deo ličnog interesovanja. Osim važnosti za „struku“, ova biblioteka bila je važna i omiljena i onima van nje, „običnim“ ljubiteljima književnosti. […]

Pročitaj više
Književnost

Зашто је Толстојев отац Сергије себи одсекао прст?

Отац Сергије живео је већ шесту годину у испосничкој ћелији. Било му је четрдесет и девет година. Живот му је био тежак. И то не због исцрпљујућег поста и молитве, то му није било тешко, већ због унутрашње борбе коју он никако није очекивао. Имао је два извора борбе: сумњу и телесну пожуду. И оба […]

Pročitaj više
Književnost

Зашто је Бранимир Шћепановић класик светске књижевности?

УВОД КАО УСПАВАНКА Увијени у грубу вунену ћебад, лежали смо не померајући се и ћутећи, као да смо у тој поодмаклој августовској ноћи већ били омамљени опорим мирисом шуме, која нам је, кроз одшкринуто шаторско крило, личила на извијену, црну змију. У ствари,  били смо само уморни и жељни сна. Седео је у загушљивом купеу […]

Pročitaj više
A.A.A

Десет година од како сам дипломирала

Дипломирала сам 19. априла 2011. године. Био је топао дан, прави пролећни. Требало је да изађем на последњи испит у јануару те године али нисам имала довољно самопоуздања и, пре свега, психичке спремности. Колегиница која је изашла тада, и дипломирала, када сам ју позвала да видим како је било, представила ми је тај чин као […]

Pročitaj više
Predmeti

Бувљаци као неформални музеји историје и културе једног народа

Дуго планирам да напишем један текст о београдским бувљацима иако они нису једини вредни наше пажње. Неготин, Панчево, као и многа друга мања и већа места у Србији имају крајем радне недеље и викендима бувљаке или оно што ја зовем неформалним а веома аутентичним изложбеним просторима на ободима градова. То су музеји једне далеко ведрије, […]

Pročitaj više
Književne edicije

Похвала трафици као постмодерном месту за културу

На трафикама има културе. Трафике имају важну улогу у истицању уметности и развијању интересовања за исту. Моја констатација ће већину људи изненадити, неки ће негодовати, помислиће да нема места релативизацијама и да је ова тврдња нешто најдаље од истине што су данас прочитали. Сви знамо да тај комад метала сведочи о нечему далеко ружнијем. Трафика […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Михаил Глинка

Човека можеш спознати по степену на који се уздигла музика у његовој души. Али, пошто ме занимају само они преплављени музиком, ограђујем се од спознаје људи. Има музичких душа које немају музичко васпитање и културу. То значи да се рађамо са мноштвом треперења, чију вредност успостављају наша туговања. Носимо у себи музику коју нисмо никада […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Два индиго лабуда – Бетовен & Шуман

Само онај може бити уметник ко има сопствену религију, оригиналан поглед на бескрајно. Обојица су била опхрвана меланхолијом. Волим да их замишљам, не као црне или беле лабудове, иако та алхемијска трансформација пристаје њиховој судбини, већ као индиго лабудове. Охоле, тамне као дубине језера. „Плава је боја мојих снова“, казао је и нацртао Хуан Миро. […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Ханс Цендер & Франц Шуберт

Срце му је као обешена лаута; Чим га дотакнеш, оно одјекне. Ево једног музичког дела које важи за Библију меланхоличних. Шубертова музика је за естете, ескаписте, модерне вампире под којима се подразумевају они који не желе често да излазе напоље – светлост би била ново насиље, и ко зна какве би све гадости разотркрила. Зато […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Ханс Цендер & Фридрих Хелдерлин

Ханс Цендер је био немачки диригент и композитор авангардне класичне музике, новог, експерименталног звука који прекорачује границе жанра. Омаж својој култури дао је посредством пет концерата компонованих у периоду од 1979. до 2012. године, које је насловио Читања Хелдерлина I-V (Hölderlin lesen). У питању су дела за гудачкe инструменте и глас. Читања Хелдерлина су једно […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Мидори Такада

Мидори Такада је савремена јапанска композиторка која је своје класично образовање, стечено у Јапану, усавршавала у послератном Берлину. Међутим, Такади западни класични канон није одговарао па је, полазећи од њега, одлучила да га прошири и допуни, спајајући га са источним традицијама, инструментима и филозофијом. Тако је настао њен стил који се кретао у правцу минимализма […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Арво Перт

Морао сам да се ослободим свега беспотребног да бих спасао себе. – Арво Перт Арво Перт је рођен у Естонији 1935. године. Живео је у Талину, Бечу и Берлину. Од седамдесетих година 20. века компонује у минималистичком стилу. Познат је по својој техници тинтинабули коју је први пут употребио у делима Für Alina (1976) и […]

Pročitaj više
Instalacije, Slikarstvo

Еторе Спалети и апстрактне пастелне утопије

Еторе Спалети (1940-2019) је савремени италијански уметник који ствара минималистичке слике, скулптуре и инсталације. Његов рад дубко је повезан са малим местом надомак Пескаре које се зове Cappelle sul Tavo и које је у близини Јадранског мора. Ту је његов атеље, ту се школовао и деценијама стварао. Спалети боји прилази метафизички и његове слике су, […]

Pročitaj više
Instalacije

За аутентичан живот потребне су храброст и слобода: Кристо & Жан-Клод

Толико тога је речено и написано, снимљено и одштампано о уметничком и брачном пару Крста Јавачева, бугарског емигранта у Паризу, и Жан-Клод Денат, ћерке француског дипломате у Мароку, која је у својој личној заоставштини оставила и једну заједничку фотографију са Шарлом де Голом, да ово што ћу ја имати да напишем је апсолутно занемарљиво. Свет […]

Pročitaj više
Instalacije, Moda

Неодољива чежња за трошењем новца: „Прада“ бутик у тексашкој пустињи дуа Елмгрин & Драгсет

Марфа је градић усред пустиње који има мање од две хиљаде становника. До скора је био познат по томе што је у њему живео и стварао амерички савремени уметник Доналд Џад. Онда су првог октобра 2005. године Михаел Елмгрин и Ингар Драгсет, два савремена визуелна уметника у домену скулптуре, инсталација, перформанса, архитектуре и ленд арта, […]

Pročitaj više
Instalacije, Skulptura

Коначно неко духовит! Маурицио Кателан и Томазо Дебенедети као савремени дадаисти

Дадаизам је надстилска и надисторијска појава. И данас постоје дадаисти, њихово деловање није се завршило у кабареу Волтер, а међу њима суперзвезда тог света бизарности и апсурда јесте италијански савремени уметник Маурицио Кателан. Кателан је enfant terrible савремене уметности које се креће на трагу сензационализма и провокације. Он је познат по хиперреалистичким скулптурама и по […]

Pročitaj više
Instalacije, Skulptura

Како је Трејси Емин својом инсталацијом „Мој кревет“ предвидела 2020. годину

Британска уметница Трејси Емин као да је предвидела 2020. годину својом инсталацијом Мој кревет. Она је 1998. доживела потпуни слом: због проблема у вези и психичко-емотивне исцрпљености провела је, једном приликом, пуна четири дана у кревету. Није јела, није устајала, само се опијала алкохолом. Уколико и није реч о предвиђању 2020, онда је, свакако, реч […]

Pročitaj više
Performans

Два кентаура, једна стрела. О перформансу „Енергија мировања“ Марине и Улаја

Сви перформанси Марине Абрамовић и Улаја (Франк Уве Лајсиепен) делују једноставно, они су симболички доста директни и комуникативни. Упркос натпису Art is Easy, који је стајао изнад волана њиховог заједничког комбија, опште је познато да уметност није лака, ни у процесу стварања, ни у процесу извођења, ни у процесу дистрибуције, а ни у процесу рецепције […]

Pročitaj više
Film

Спектакл дистопије, наивност утопије. О филму „Метрополис“ Фрица Ланга

Метрополис је књига коју је 1925. године написала немачка књижевница Теа фон Харбоу. На основу тог романа, код нас још увек непреведеног, Фриц Ланг, њен тадашњи супруг, снимио је филм, две године касније, 1927. године. Метрополис је класик филмске уметности и изузетно спектакуларан филм. Под спектакуларним подразумевам читав сетинг, кулисе кроз које и испред којих […]

Pročitaj više
Film

Богати људи никада неће отићи у рај али сиромашни већ служе свој рок у паклу. О филму „Крадљивци бицикла“ Виториа де Сике

Крадљивци бицикла је тужан филм. Режирао га је Виторио де Сика 1948. године. Сценарио је написао Чезаре Заватини. У њему препознајемо послератну тугу земље која је изгубила рат. То је филм о безизлазу и очају сиромашног човека, о понижењу које не бива искупљено и неком вишом милошћу награђено. Антонио Ричи коначно добија посао. Он ће […]

Pročitaj više
Film

Правда за Тонија! О филму „Лице са ожиљком“ Брајана де Палме

Када помислим на филм Лице са ожиљком, чији су аутори Брајан де Палма и Оливер Стоун, а главни протагониста Ал Паћино у улози Тонија Монтане, прво ми падну на памет два цитата, један је Кјубриков, други Маргерит Дирас: Одувек су ме занимале две врсте људи, криминалци и уметници, јер ни једни ни други не прихватају […]

Pročitaj više
Film

О чему се – заправо – ради у филму „Исијавање“ Стенлија Кјубрика?

Писаћу о свом доживљају овог филма, а он има везе и са околностима у којима сам га гледала. Био је октобар 2013, топао викенд. Тада сам становала у стану који је био организован као дуплекс. Ја сам била у горњем делу, други станар у доњем. Како не гледам телевизују још од 2008, и како немам […]

Pročitaj više
Film

У подруму људске душе. О филму „Психо“ Алфреда Хичкока

Филму Психо појам страшног не пристаје. Сензација коју чујемо када изговоримо ту реч, због пречесте вербалне употребе, онда и када она не пристаје теми, није адекватна, не исцрпљује емоцију гледаоца. Можемо оперисати са Фројдовим појмом „унхајмлих“ (unheimlich), нешто познато што нам постаје и делује зачуђујуће непознато и непријатно, али ни тако нећемо до краја вербализовати […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Никола Милошевић о роману „Јунак нашег доба“

Кад прочитамо роман Михаила Јурјевича Љермонтова Јунак нашега доба и кад мало размислимо о ономе што смо прочитали, не наилазимо на неке особите тешкоће око разумевања такозваних споредних ликова. Једини стварни проблем, једину стварну загонетку представља главни јунак Печорин. Овај проблем и ова загонетка састоје се, укратко, у следећем: биће изузетног ума и изузетне воље, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Херојско страдање у кади: О Давидовој слици „Мараова смрт“

Осамнаести век најбоље је описао савремени немачки писац Патрик Зискинд на почетку свог романа Парфем: У 18. столећу живео је у Француској човек који је спадао међу најгенијалније и најодвратније ликове ове, генијалним и одвратним ликовима, нимало сиромашне епохе. Видимо, дакле, да су неке од кључних речи епохе, у овом случају, генијални и одвратни. Слободно […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Сексуалност, страх и снови: О слици „Ноћна мора“ Хајнриха Фислија

Више пута је на овом месту наглашавано, кроз различите есеје који су били повод да пишем о добу просветитељства и (прото)романтизму, да су интелектуалне тенденције 18. века од изузетног значаја за проучавање феномена који ће се у романтизму само додатно разрадити. Неки од њих су насиље и сексуална перверзија, теме које обухватају два, само наизглед […]

Pročitaj više
Instalacije, Klasična muzika

Рококо панк: Волфганг Амадеус Моцарт – „enfant terrible“

Још једна икона 18. века био је Волфганг Амадеус Моцарт, у популарној култури приказан као „немогуће дериште“. Овде га видимо на слици односно инсталацији савремене енглеске уметнице Хелен Мартен. Његов портрет повезан је са флашама алкохола које сугеришу Моцартову склоност ка боемском животу (ко се још усуђује да оспорава биографски приступ?). Флаше могу бити визуелна […]

Pročitaj više
A.A.A

Девет година А . А . А

Зашто си затворио врата од своје празне собе? У њој ничега нема, нико ти не може ништа однети. Зашто чуваш ту празнину, зашто чуваш те сенке по зидовима? Брат ти је узалуд куцао, пас је дуго цвилио на прагу. Кад би сад наишао лопов који уме без кључа да их отвори, кад би се однекуд […]

Pročitaj više
A.A.A

A . A . A у онлајн порталу „Before After“ (интервју)

Крајем октобра у посету сам примила сараднике портала Before After, Јовану Буљугић, новинарку, и Немању Кнежевића, фотографа. Јована ме је позвала да будем део рубрике „Предмети“, да издвојим оне предмете који ми значе и да о њима нешто кажем. Потом су уследила и њена питања која се тичу мог рада, књига, рада на А.А.А, као […]

Pročitaj više
A.A.A

А . А . А у онлајн часопису „Stella polare“ (интервју)

Крајем октобра уредница и једна од ауторки сајта Stella polare, Оливера Драгишић, историчарка и сарадница Института за новију историју Србије, послала ми је неколико питања која су ме подстакла на одговоре који су прави мини есеји. Интервју се тицао мог рада, смисла путовања, књига које сам објавила (Три мита, Јабуке), околности у којима је А.А.А […]

Pročitaj više
A.A.A

Годину дана једења јабука

Пре тачно годину дана, двадесет петог септембра 2019. године, штампар ми је донео неколико кутија у којима су били примерци моје друге књиге коју сам насловила Јабуке. У питању је књига прича, укупно их је шест, настајале су у размаку од две године, од лета 2017. до лета 2019. Теодора Коврлија, уредница онлине часописа Плезир […]

Pročitaj više
A.A.A

Мухарем Баздуљ о књизи „Јабуке“ Ане Арп

Приче невиности и искуства Прилично је, мислим, извјесно да су јабуке воће којем се у рјечницима симбола по правилу даје највећи број страница. Књига прича Јабуке Ане Арп (А.А.А, Београд, 2019), самосвјесно се наслања на дио ове симболике. Кажем „књига прича“, а не „збирка прича“, зато што ове двије синтагме нису синонимне. Књига прича је концепт, као […]

Pročitaj više
A.A.A

Виктор Шкорић о књизи „Јабуке“ Ане Арп

Горки плодови детињства Није велика тајна, камоли откриће, да „сваки уметник чува, дубоко у себи, једно једино врело из кога се целог његовог живота напаја оно што он јесте и оно што он казује“. Ову Камијеву најчешће везујем за свет човекова детињства, јер шта је детињство ако не тај источник до ког се, ма колико […]

Pročitaj više
A.A.A

Стефан Танасијевић о књизи „Јабуке“ Ане Арп

Ана Арп је 2019. године објавила другу књигу која се зове Јабуке. У питању је збирка кратких прича чији су називи „Школа“, „Коњ“, „Бицкл“, „Острво“, „Пчеле“ и „Јабуке“. Све приче су обојене сећањима на детињство и, као што и сама ауторка у „Поговору“ истиче, „ово је књига прича о деци које нису за децу“. Књига прича […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Шелијев „Озимандијас“ и романтичарска естетика рушевине

Путника сретох ја, из древног краја, Рече: Без трупа стоје двије ноге У пустињи: Покрај њих с пијеском спаја Глава се лица смрсканог, ком строге Уснице, заповједничког сјаја, Кажу да добро кипару бје знана Страст која из тих мртвих ствари сијева, Надживјев длан и груд што им бје храна; Написано на постоље је цијело: Ја […]

Pročitaj više
Književnost

Путница Луси

Вилијам Вордсворт (1770-1850) Вордсвортов циклус песама о Луси састоји се од пет поетских остварења која су настала у периоду од 1798. до 1801. Четири песме Strange fits of passion I have known She dwelt among the untrodden ways Three years she grew in sun and shower A slumber did my spirit seal завршене су најкасније […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Slikarstvo

Окрутна и мрачна лепота Шелијеве Медузе

Пред нама је једна од најзанимљивијих Шелијевих песама чији пун назив гласи О Медузи Леонарда да Винчија из Фирентинске галерије која је написана пред крај 1819, а објављена постхумно, 1824. године, две године после Шелијеве смрти. Песма тематизује контемплацију над једном сликом, за коју се веровало да је Леонардова, а на којој је приказана, из […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Сликар рушевина Ибер Робер

Ибер Робер, француски сликар 18. века, познат је по приказима рушевина које су пред нашим очима дате у дивљем пределу, зараслом, које посећују залутали путници, пастири, вештице, разбојници и сељанке које перу веш. Приказ рушевина најчешће је плод слободне игре маште и уобразиље на цртежима и сликама које зовемо капричо. Ваљало би направити разлику између […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Дивља лепота Салватора Розе

Многе од ових тема помућене лепоте поново се јављају код романтичара, али оно што је код сечентиста била интелектуална поза постаје код романтичара поза сензибилитета. Сечентистички кончето замењен је романтичарским осећањем. Италијански сликар Салватор Роза рођен је у близини Напуља 1615. године. Историја уметности бележи га као барокног сликара, темперамента налик Каравађовом, бунтовног, одметничког, неприлагођеног. […]

Pročitaj više
Književnost

Гробљанска поезија Томаса Греја

Елегија Томаса Греја завршена је 1750. а објављена 1751. године. Инспирација за ову песму, која је елегија по тону, али не строго и по форми, била је смрт његовог пријатеља Ричарда Веста. Елегија у националним књижевностима Европе, елегија ван античког контекста, означава врсту медитативне и меланхоличне лирске песме која се јавља у различитим стиховним облицима. […]

Pročitaj više
Arhitektura, Slikarstvo

Тамнице Ђамбатисте Пиранезија

Очарани смо готиком више него грчком митологијом јер још нисмо покидали обруче који нас вежу за њену магију. Познавање снаге сенке, вешто управљање страхом и болом, учинило га је једним од врхунских сликара. И овде видимо да је тешко повући јасне границе између неокласицизма, готике и романтизма у трагању за узвишеним. Хитајући у сусрет поново […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Ђузепе Гат о сликарству Томаса Гејнсбора

Гејнсборо је био рођен за пејзажиста, али његова службена умјетност било је портретирање. Његови пејзажи говоре о нагонској способности за тражењем и о укусу, о јакој иако не потпуно оствареној (и до краја иживљеној) жељи за саживљавањем са природом, о стремљењу за обнављањем крутих схема мање вриједне и помоћне тематике коју је налагала холандска традиција. […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Književnost, Slikarstvo

Јустејн Гордер: „Софијин свет“ (поглавље о романтизму)

Тајанствени пут води ка унутра Алберто Кнокс је седео на прагу као и када је Софија стигла прошли пут. – Седи овде – рече он, и тога дана пређе право на ствар. – Раније смо говорили о ренесанси, бароку и просветитељству. Данас ћемо говорити о романтизму који се назива последњом великом културном епохом Европе. Приближавамо […]

Pročitaj više
Književnost

Мартин Хајдегер: „Пољски пут“

Од капије врта протеже се он ка мочвари. Старе липе врта замка гледају за њим преко зида, било да, у доба Ускрса, између изниклих усева и пробуђених ливада, јасно светли, или да у доба Божића под снежним наносима ишчезава иза најближег брежуљка. Од пољског крста савија он ка шуми. На њеној ивици поздравља један високи […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Културни и књижевни значај великог образовног путовања („Grand Tour“)

Питање почетка. Увек подстицајно. Од Талеса и Хераклита па до научника и мислилаца нашег доба, питање почетка заокупља машту физичара, филозофа и песника. Реч машта, уместо речи разум, чини нам се адекватнијом, примеренијом, јер како почетак другачије замислити него посредством снага маште? Одакле све долази, како је нешто настало? Како је хаос постао космос? Пред […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Гете у Риму. Образовни значај Гетеовог италијанског путовања

Познате су две Тишбајнове слике на којима је приказан Гете. На једној песник седи поред античког рељефа на коме је приказан сусрет Ореста и Ифигеније (сликарева алузија на драму Ифигенија на Тавриди коју је Гете у том тренутку писао), међу римским рушевинама, са црним шеширом широког обода и белим плаштом преко своје одеће. У питању је уље на платну из 1787. године које носи назив Гете у римском пољу. […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник Тарнер

Једино што би могло бити величанственије од града на води јесте град подигнут у ваздуху. – Вилијам Хазлит Почетак писања налик је алхемијском процесу. Преображај је неминован: импресија, мисли, знања у адекватно уобличен низ речи. Њихово измицање је протејско пред сликом која је ренесансни сфумато, неодређена, магловита, једно кондензовано испарење, какве углавном могу бити мисли […]

Pročitaj više
Književnost

Два путника Италијом: Љубомир Ненадовић и Петар II Петровић Његош

Отворио сам прозор да се нагледам лепе напуљске зоре, која са својим лаким ружичастим крилима трепти већ по врховима свих зелених брешчића на којима цветају лимунови и поморанџе. Поранио сам да ти у овој тишини пишем, поранио сам да ти се јавим са дна Италије. Љубомир Ненадовић, син устаничког дипломате Проте Матеје Ненадовића, рођен је […]

Pročitaj više
Pop muzika

Химна генерације миленијалаца или зашто сам одувек желела да будем навијачица са знаком анархије на мајици

Политички освешћена навијачица из Нирваниног спота Smells Like Teen Spirit, са знаком анархије на мајици, метафора је миленијалаца. То је слика генерације којој припадам: унапред осуђена на чињеницу да ју нико неће озбиљно схватити. То је парадоксална слика јер су стереотипи унапред формирани: како анархисткиња може бити навијачица? Зар она не би требало да изгледа […]

Pročitaj više
Pop muzika

Дуга досадна летња поднева са Мадоном

Летњи распуст 1996. Становали смо у вечито празној, измештеној улици предграђа која подсећа на слике Ђорђа де Кирика. Слушала сам теретне возове како долазе и одлазе (за време бомбардовања ту је била противваздушна одбрана), ранжирна станица налазила се усред кукуруза. Сећам се гласа машиновође, одзвањао је преко разгласа кроз празна и дуга поднева. Имали смо […]

Pročitaj više
Fotografija

Сексуалне персоне Луизе Чиконе (перверзија)

Луиза Чиконе је право име певачице која наступа под псеудонимом Мадона. Остаје отворено питање да ли бисмо могли, када је реч о њеној књизи Sex, говорити о једној особи. Можемо говорити о појединачном телу које се појављује у низу различитих улога којима приказује или нарушава одређене сексуалне стереотипе, табуе, конвенције, на врло отворен, скоро порнографски […]

Pročitaj više
Književne edicije

Jugoslovenske izdavačke edicije: „Erotikon“

Jugoslovenske izdavačke edicije novi je ciklus objava na ovom internet mestu. Sa objavama je započeto juna 2019. godine kada je bilo reči o ediciji Plava ptica. Sada je na redu još jedna popularna i značajna edicija jugoslovenskog izdavaštva: Erotikon. Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. […]

Pročitaj više
A.A.A

Осам година А . А . А

Na samom kraju 2018. godine predala sam autorski tekst magazinu Plezir. Tekst se ticao rubrike Pisci preporučuju u okviru koje je trebalo nabrojati knjige i pisce koje volim i koje preporučujem drugima da ih pročitaju. Tako jednostavan zadatak ja sam pretvorila u tekst koji sledi a koji se – kako je i tradicija sa ovim […]

Pročitaj više
A.A.A

Друга књига Ане Арп: „Јабуке“

Двадесет петог септембра 2019. године објављена је друга књига Ане Арп која носи назив Јабуке. У питању је књига кратких прича писаних између јула 2017. и јуна 2019. године. Њихови називи су: „Школа“, „Коњ“, „Бицикл“, „Острво“, „Пчеле“, „Јабуке“. Приче су праћене уводним обраћењем „Читаоцу“ и „Поговором“. Троје људи радило је на реализацији књиге: Мануела Рађеновић […]

Pročitaj više
A.A.A

Велимир Кнежевић о књизи „Три мита“ Ане Арп

„Три мита о путовању иза Сунца“ Ане Арп или фатум књиге На први поглед чини се да су намеру Ане Арп да своју прву књигу (трокњижје) објави управо као трилогију обликовале некњижевне околности, тачније, околности око књижевности. Међутим, када се утисци након читања слегну, јасно је да је ауторка имала јасну идеју о Књизи каква је […]

Pročitaj više
A.A.A

Марија Јефтимијевић Михајловић о књизи „Три мита“ Ане Арп

Књигу Три мита о путовању иза Сунца тешко да могу да подведем под било какав поетски „образац“ какве налазим, како у прошлости, тако и данас. Сама концепција је потпуно оригинална; тај мит о путовању у свој унутрашњи свет узраста до самог мита, будући да, нарочито у „Писмима Песефони“, првом делу књиге, оставља простор читаоцу да […]

Pročitaj više
Književnost

Пенелопи Фицџералд: „Плави цвет“ (неколико одломака из романа о Новалисовом животу)

Роман Плави цвет заснован је на животу Фридриха фон Хареднберга (1772-1801) пре него што се прославио под именом Новалис. У настсвку следи неколико одломака из романа објављеног 1995. године који своје име дугује централном мотиву Новалисовог стваралаштва, као и немачког романтизма, а то је плави цвет, симбол чежње и потраге за неодређеним, за бесконачним. Ауторка […]

Pročitaj više
Književnost

Елфриде Јелинек – Зашто Бригита није задовољна оним што има, то јест ничим? (одломак из романа „Љубавнице“)

једног дана бригита је одлучила да хоће још само да буде жена, само жена, и то типа по имену хајнц. верује да ће од сада њене слабости бити вредне љубави, док ће њене снаге остати скривене. хајнц на бригити не види, међутим, ничег вредног љубави, а и њене слабости сматра само одвратним. бригита се сад […]

Pročitaj više
Časopisi

Jugoslovenska filozofska postmoderna: „Rečnik tehnologije“

Rečnik tehnologije objavljen je u junu 1981. godine u okviru časopisa Vidici. U pitanju je filozofsko delo pisano u najboljoj tradiciji „pevanja i mišljenja“ odnosno filozofije izrečene na način jezika koji nije diskurzivan i analitičan već je poetski. Mnogi ovo delo vide kao prvi postmoderni tekst jugoslovenske i srpske kulture. Rečnik najbolje govori sam o […]

Pročitaj više
Književne edicije

Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“

Jugoslovenske izdavačke edicije je novi ciklus objava na ovom internet mestu. Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke […]

Pročitaj više
Književnost

Сексуалне персоне Карла Уисманса (уздржавање)

У суштини, истински опсцени су само чедни људи. Јер сви знају да уздржавање ствара ужасне развратничке мисли, да се човек, који није хришћанин па је према томе нехотично чист, загрева, пре свега, у самоћи и егзалтира се и размишља; он тада иде ментално у свом сну на јави до краја оргијског делиријума. Вероватно је, дакле, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Сексуалне персоне Густава Климта (самозадовољавање)

Уметност је линија око твојих мисли. – Густав Климт Аутоеротизам, самозадовољавање, онанија, чин према коме су многе културе имале подељен однос и углавном табуизиран, нарочито у друштвима са снажним религијским утицајима. Уметност је тај чин приказивала, симболички га заодевајући у прихватљиву форму, углавном кроз наговештај. Сама реч „онанија“ потиче од библијске личности Онана који се […]

Pročitaj više
Književnost

О роману „Убиство у Оријент експресу“ Агате Кристи

Дело које ћемо анализирати припада криминалистичком жанру. Сматрамо да је овај облик романа нарочито погодан за тип истраживања који посредством нарације и исказа књижевних јунака тежи да утврди разлику између лажног и истинитог исказа, о стварности дела која је у језику, а који је нестабилан: исказ јунака и „објективна стварност“ самог дела, иако делују подударни, […]

Pročitaj više
Književnost

Пољска поезија понедељком послеподне: Мирон Бјалошевски

БАЛАДА О ОДЛАСКУ У ДУЋАН Најпре сам сишао на улицу степеницама ох, замислите, степеницама. Затим су познаници непознатих заобилазили мене, ја њих. Жалите што нисте видели како људи ходе, жалите! Ушао сам у потпуни дућан; гореле су лампе од стакла, видео сам неког – који је сео и шта сам чуо? шта сам чуо? шум […]

Pročitaj više
Alhemija

Пјотр Дамјанович Успенски о симболизму Тарота

У окултној или симболичкој литератури постоји једна појава од великог значаја. То је Тарот. Тарот карте су познате од краја 14. века, кад су већ постојале међу шпанским Циганима. То су биле прве карте које су се појавиле у Европи. Сматра се да је најтачнија репродукција најстаријег Тарота, такозвани Марсељски Тарот. То пакло се састоји […]

Pročitaj više
Alhemija

Алхемијски рукопис „Риплијев свитак“

Недавно је на једној од аукција куће „Кристи“ понуђен овај предмет, познатији под називом „Риплијев свитак“, ренесансни алхемијски рукопис који је богато илустрован. Кроз визуелно бајковит и симболичан језик слика пред нама се „одмотава“ упутство за досезање Камена мудрости. Камен мудрости, циљ потраге сваког алхемичара, означава налажење и владање ватром Велико Дело састоји се у […]

Pročitaj više
Arhitektura, Skulptura

Идеологија и архитектура: Светска изложба у Паризу 1937. године

Организатори Светске изложбе из 1937. одлучили су да у центру Париза поставе, симболично, два павиљона. Лево је павиљон Трећег рајха а десно Совјетског савеза. У центру, надмоћно, одржавајући пре свега визуелну равнотежу, стоји Ајфелов торањ. Архитекта немачког павиљона био је Алберт Шпер а совјетског Вера Мухина. Шпер је и наговорио Хитлера да учествује на изложби […]

Pročitaj više
Skulptura

Две скулптуре човека који хода: Алберто Ђакомети и Умберто Бочони

Како ходаш кроз живот? Алберто Ђакомети и Умберто Бочони, два велика скулптора 20. века, дала су своје виђење човека у покрету. Први је „трска која мисли“. Једва се креће, једнодимензионалан, погнут, али од челика. Изгледа крхко али не можеш га сломити. Он у свом спором ходу чини се налик шибици која догорева. Други је динамичан, […]

Pročitaj više
Film, Slikarstvo

Документарни филм Алена Ренеа о Пикасовој слици „Герника“

Један од историјских ужаса који најављује све касније ужасе био је Шпански грађански рат у коме је страдала Герника, град на северу Шпаније, у Баскији, када је бомбардована, 26. априла 1937. године. Герника је постала симбол страдања цивила у ратним окршајима, што је кулминирало са II светским ратом. Герника је имала важан стратешки положај, али […]

Pročitaj više
Književnost

Уметник и његов пас: Фјодор Михајлович Достојевски

Мајор је био страшан због тога што је такав човек био старешина, готово потпуно независтан старешина, над двеста људи. А иначе, био је неисправан и зао и ништа више. Осуђенике је сматрао као своје природне непријатеље и то му је била највећа грешка. Имао је и неких вредности, али све код њега, па и добре […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Уметник и његов пас: Франсиско Гоја

Изгубљен у потпуном ништавилу, у празнини неодређеног простора, пас неодређене расе, провирује, као да се боји, као да гледа у невидљивог а свеприсутног Господара који ће га у наредном тренутку, одложеном, ликовно фиксираној антиципацији нелагоде која ће трајати заувек, ударити, убити, удавити у гомили песка у који као да и без тог ударца пас неизбежно […]

Pročitaj više
Književnost

Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke

Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji. […]

Pročitaj više
Alhemija, Klasična muzika, Književnost

Oda Neptunu: Maske, ogledala, lavirinti, opijati i parfemi

Moramo jasno razlikovati mitološke elemente koje određeno grčko božanstvo podrazumeva od astroloških i simboličkih konotacija planete sa istim imenom. Verovatno bi se na osnovu svake planete moglo tumačiti odnosno prepoznavati ono što je od njenog simboličkog sadržaja prisutno u nekom umetničkom delu no mi ćemo se za ovu priliku zadržati na planeti Neptun kombinujuću odlomke […]

Pročitaj više
A.A.A

Ružica Medaković o knjizi „Tri mita“ Ane Arp

Pišući o Anatomiji melanholije Roberta Bartona, Bela Hamvaš primećuje da je ovaj pisac načinio jedan grandiozan silazak u podzemni svet, kakav je preduzeo Dante, ili Odisej ili Vergilije. Taj silazak se, prema Hamvašu, dešava u presudnim i odlučnim krizama ljudskog života, nenamerno, vrlo često nesvesno. To iskliznuće u podzemni svet ima snagu autentične spoznaje, što […]

Pročitaj više
A.A.A

Sedam godina A . A . A

Sedam godina postojanja A . A . A obeležila bih tuđim utiscima. U nastavku prenosim ono što su čitaoci napisali povodom dosadašnjeg sadržaja. Oni su te komentare ostavljali kao recenzije na fejsbuk stranici, kroz komentare na društvenim mrežama ili tako što bi mi poslali mejl. Prethodnih godinu dana pisala sam radove za doktorske studije, bila […]

Pročitaj više
A.A.A

A . A . A u internet magazinu „Plezir“ (intervju)

Na poziv Katarine Đošan, istoričarke umetnosti i saradnice internet magazina Plezir, dala sam intervju za njihov novembarski broj. Razgovarale smo o umetnosti i putovanjima u jednom unutrašnjem dvorištu zgrade u ulici Zmaja od Noćaja. Zahvaljujem se novinarki Katarini Đošan, fotografu Aleksi Mitriniću i Teodori Kovrliji, urednici magazina na pozivu i saradnji.  Ceo intervju možete pročitati […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Obri Berdsli kao ilustrator Vajldove drame „Saloma“

Saloma je biblijska junakinja koja je odsekla glavu Svetom Jovanu Krstitelju i na tanjiru je prinela okrutnom caru Irodu. Pred njim i njegovim gostima zanosno je igrala, a na nagovor svoje majke, Irodijade, udate za cara, zauzvrat je tražila glavu sveca. Saloma je junakinja kakvu književnost dekadencije veliča, inspirisana poezijom Šarla Bodlera i Kitsovom pesmom […]

Pročitaj više
Časopisi

Časopis „Žuta knjiga“

Svako doba ima svoju umetnost a svaka umetnost (imala je) svoj časopis. Časopisi su od neporecive važnosti za umetnost, naročito onu umetnost koja svedoči o senzibilitetu koji se tek rađa, programu koji nastaje, duhu vremena koji je tu, ovde i sada. U časopisima su se formirala i izražavala estetička načela, razvijale polemike, predstavljala nova književna […]

Pročitaj više
Film, Slikarstvo

Značaj slikarstva za Hičkokov film „Vertigo“

Vizuelno opčinjavajući, film Vertigo Alfreda Hičkoka iz 1958. godine poseduje moć da zaseni estetsko čulo posmatrača toliko da je on danima posle njegovog gledanja u svojevrsnom spiralnom zanosu, zahvaljujući boji, kostimima, slikama, atmosferi, radnji. O ovom filmu najbolje je pisao Slobodan Mijušković u knjizi Alfred Hičkok / Upotreba slikarstva. U nastavku sledi poglavlje iz pod […]

Pročitaj više
Film, Moda

Hičkokov film „Ptice“

Moj omiljeni trenutak u filmu je kada Tipi Hedren u bundi i na štiklama prevozi ptice veslajući preko zaliva; i drugi, kada u blizini škole puši, dok se vrane zloslutno okupljaju na penjalice iza nje. – Kamil Palja Kostim Tipi Hedren, njeni nokti, način na koji pali cigaretu, pogled, dikcija i frizura, čitava njena aura, […]

Pročitaj više
Film, Književnost

O gotskim romanima i Hičkokovom filmu „Rebeka“

Engleska knjiženica Dafne di Morije 1938. godine objavila je roman Rebeka koji je Alfred Hičkok već 1940. ekranizovao. Svojim slikama, scenarijom i postupcima film polazi od knjige, nadograđujući na postojeći narativ podjednako tradiciju engleskog gotskog romana koliko i specifičnu hičkokovsku atmosferu čija je glavna odlika suspense – reč koja je u ovom kontekstu prestala i […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Tomasa Transtremera

PALATA Uđosmo unutra. Ogromna jedna sala, tiha i prazna, njena podna površina nalik je na opustelo klizalište. Vrata sva pozatvarana. Vazduh siv. Slike na zidovima. Vide se uzvrveli beživotni prizori: štitovi, vage, ribe, telesa u borbenom grču iz jednog onostranog gluvonemog sveta. U toj pustoši izložena je jedna skulptura: sam samcit sred sale stoji konj, […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Konstantina Kavafija

GRAD Kažeš: „Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog mora. Naći će se drugi grad bolji od ovog. Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen; i srce mi je – kao leš – pokopano. Dokle će mi um ostati u ovoj tmini. Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam, crne […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Žaka Prevera

BARBARA Seti se Barbara Pljuštalo je neprestano nad Brestom tog dana A ti si išla nasmejana, Razdragana, očarana Pod kišom što pljušti Seti se Barbara Pljuštalo je neprestano nad Brestom Prošao sam pored tebe u ulici Sijam Ti si se smeškala I ja sam se smeškao Seti se Barbara Ti koju nisam poznavao Ti koja […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Skulptura

Pet pesama posvećenih boginji Persefoni

EDNA SENT VINSENT MILEJ: MOLITVA PERSEFONI Budi joj, Persefono, Sve ono što ja nisam mogla biti. Položi njenu glavu na svoje krilo. Ona koja je bila tako ponosna i divlja, Lakomislena, arogantna i slobodna, Ona kojoj ja nisam bila potrebna, Usamljeno je malo dete Izgubljeno u paklu, – Persefono, Položi njenu glavu na svoje krilo; […]

Pročitaj više
Mit, Slikarstvo

Zar ne žele svi ljubav? O Rembrantovoj slici „Otmica Persefone“

Sliku Otmica Persefone holandski umetnik Rembrant van Rijn stvara 1631. godine. Umetnik tada ima dvadeset pet godina i mnoge će ta činjenica iznenaditi, s obzirom na zrelost dela. Otimica Persefone je tema koja zaokuplja barokne umetnike, naročito je, pre Rembranta, inspirisala italijanskog skulptora Đanlorenca Berninija. Slika ima nekoliko odlika klasičnog baroknog dela: afirmiše dinamiku i […]

Pročitaj više
Mit

Mit o Persefoni

Persefona, boginja Podzemlja i prirode, Demetrina i Zevsova kći, Hadova supruga. Kao strašna kraljica Podzemlja, ona sprovodi u delo kletve ljudi, gospodari senima i vlada čudovištima podzemnog sveta. Persefona živi iza Okeana, u vlažnim Hadovim dvorima, kraj kojih teku podzemne reke Piriflegetont, Aheront, Kokit i Stiga. U mladosti, dok je još bila devojka (Kora), Persefona […]

Pročitaj više
Književnost

Metafore Henrija Džejmsa

Fridrih Šlegel, nemački pisac i kritičar (u kontekstu romantičarske teorije stvaralaštva ovo je pleonazam jer kritika i jeste posmatrana kao oblik umetničkog stvaralaštva), u jednom svom fragmentu napisao je da u dobroj prozi sve mora biti podvučeno. Upravo je to slučaj sa romanom Portret jedne dame američkog pisca (sa višedecenijskim prebivalištem u Evropi) Henrija Džejmsa. […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Moda, Slikarstvo

Nataša Marković: „Identiteti Izabele Arčer“. O romanu „Portret jedne dame“ Henrija Džejmsa

SUBJEKAT I IDENTITET Kao dva osnovna pitanja moderne rasprave o subjektu i identitetu Džonatan Kaler [1] izdvaja: da li je ličnost nešto što je dato ili je stvoreno i da li ličnost treba posmatrati u individualnim ili društvenim kategorijama. Kaler dalje navodi da iz ova dva stanovišta proizlaze četiri teorijske struje u raspravi o subjektu. […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Moda, Slikarstvo

Nataša Marković – Portret infantkinje: velaskezovska retorika u „Portretu jedne dame“

Premda su italijanski slikari renesanse zauzimali najviše mesta u Džejmsovom likovnoj umetnosti naklonjenom srcu, poneki kutak je ostao i za španske umetnike. Među njima, Džejms je posebno cenio baroknog slikara Dijega Velaskeza. U svojim likovnim kritikama i prikazima isticao je da je u Velaskezu, pored Servantesa, oličena „španska genijalnost“[1], da je „nemoguće zamisliti veće majstorstvo […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Moda, Slikarstvo

Nataša Marković – Holbajnovski portreti madam de Vijone: vizuelna retorika u „Ambasadorima“

„Vrhunski genije“ kao što je Hans Holbajn mlađi, pisaće Henri Džejms 1875. godine u eseju „Špligen“ [1], „nikada nije direktno i suštinski lep. U njegovom smislu, lepota je verodostojnost, dostojanstvo, bogatstvo, izobilje kostima i dekora; prijatan izgled mnogih njegovih ličnosti jednostavno počiva u živopisnom sklopu tih odlika.“ [2] Osvrćući se na Holbajnova platna izložena u […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Barok nedeljom: Mrtva priroda u holandskom slikarstvu 17. veka

Zbog nedostataka večnosti nagomilano je deset hiljada starih predmeta. Bilo je to jednog septembarskog dana u Brižu. Kasno popodne. Pre napuštanja grada i povratka u Brisel, svratila sam u jednu prodavnicu posvećenu isključivo klasičnoj muzici, isprva privučena belim bistama kompozitora koje su bile u izlogu, kao i mnogobrojnim knjigama nota, i ponekim instrumentom. Ne sećam […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Đorđo de Kiriko i dosadna podneva detinjstva

Tko je nekada nosio prvo sunce po dvorištima nikad sasvim ne ostavlja ovaj život u predgrađima. Njegove slike uvek me sećaju na duga letnja podneva, na tišinu i tajnu. Svaki umetnik neraskidivo je povezan sa tim dobom svoga života kao sa nezamenjivom riznicom inspiracije i vrela tajni koje, kasnije, kroz svoje stvaralaštvo pokušava, poput klupka, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Ideološka i tržišna zloupotreba autoportreta Fride Kalo

Frida Kalo, meksička slikarka rođena 1907. godine, višestruko je prisutna u našem vremenu. Nažalost, na pogrešan i zloupotrebljen način. Ona je svedena na sliku koja draži posmatrača svojom „neobičnom“ pojavom. Ona se odlikuje toaletom, nakitom i frizurom nestandardnim za zapadni oblik ulepšavanja i ukrašavanja žena. Ličnost Fride Kalo postala je deo potrošačkog miljea, mentaliteta koji […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Folklorna umetnost kao preduslov avangardne umetnosti: Kazimir Maljevič i Stevan Mokranjac

Jarko sunce odskočilo, sele, žetva je, haj, haj, haj! Ustaj, ne spavaj! Tradicionalna umetnost i avangarda imaju mnogo toga zajedničkog. Kada kažemo tradicionalna umetnost, mislimo na folklorne forme, „naivnu“ umetnost čije geometrijske oblike kolektivno nesvesno jednog naroda koristi u različitim oblicima svog stvaralaštva koje se, ukoliko postane muzejski eksponat, imenuje kao „primenjena umetnost“. Ćilimi, grnčarija, […]

Pročitaj više
Igra, Predmeti

Avangardni balet Oskara Šlemera

Oskar Šlemer (1888-1943) je bio pripadnik Bauhaus pokreta između dva svetska rata, kome je doprineo razvijanjem novih tendencija u plesu. Šlemer je smatrao da je za ples potrebno troje a ne dvoje kako je to uobičajeno. Otuda je njegovo najpoznatije delo Balet trijade iz 1922. koji je prvi put izveden u Štutgartu. On označava značajne […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Egzotične ptice u holandskom slikarstvu 17. veka

Ptica je univerzalan simbol, polifon i značenjski prilično nestabilan. Tokom mnogih vekova vizuelnog predstavljanja, ptica nije imala samo simboličko pojavljivanje u umetnostima, već i dekorativno, ali i naučno, ono koje se ticalo doprinosa istraživanjima u biologiji i ornitologiji. Simboličko pojavljivanje u umetnostima odnosilo se, uglavnom, na dva segmenta. Prvi je bio religiozna sadržina, drugi je […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Dve Modiljanijeve savremenice: Žana Ebitern & Ana Ahmatova

Nekoliko meseci pre susreta sa Žanom, Modiljani otvara svoju prvu izložbu. Posredstvom jedne ruske slikarke Žana i Amedeo stupaju u kontakt 1917. Žana ubrzo ostaje trudna sa jednim, pa sa drugim detetom. Kada nakon tri godine slikar umre od tuberkuloze, 24. januara 1920, Žana će, dan kasnije, skočiti sa prozora i izvršiti samoubistvo. Ljubavna priča […]

Pročitaj više
Slikarstvo

„Noa Noa“: Dnevnik sa Tahitija Pola Gogena

Između vaše civilizacije i mog varvarstva je raskorak. Civilizacije u kojoj vi patite. Varvarstva koje je, za mene, podmlađivanje. – Pol Gogen, 1895. Pol Gogen (1848-1903), francuski slikar, koga, ukoliko podlegnemo nepouzdanim klasifikacijama zapadne umetnosti, možemo odrediti kao postimpresionistu, ili kao preteču ekspresionista (jak koloritet, interesovanja za umetnost Okeanije, napuštanje dotadašnjih normi površinskog prikaza, grube […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Gustav Herling-Gruđinski: „Venecijanski portret“

Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio […]

Pročitaj više
Slikarstvo

O Žerikoovoj slici „Splav Meduze“

Francuski slikar Teodor Žeriko naslikao je ovo delo sa dvadeset sedam godina i ono se smatra za jedno od najboljih u kontekstu francuskog romantizma. Meduza je bio naziv francuskog broda koji se uputio ka Senegalu i koji je zbog pogrešne procene kursa plovidbe, usled vremenskih nepogodnosti, potonuo. Sto četrdeset devet ljudi ostalo je usred okeana […]

Pročitaj više
Književnost

Kratka biografija Margerit Diras

Sećam se prisustva ruku na telu, svežine vode iz krčaga. Bilo je toplo, tako toplo da to sada ne mogu ni da zamislim. Ja sam ona koja se prepušta kupanju, on ne briše moje telo, nosi me, vlažnu, na poljski krevet – drvo glatko kao da je od svile, sveže – uključuje ventilator. Jede me […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Iluzija

U nastavku sledi tekst Ive Draškić Vićanović Prostor iluzije koji predstavlja analizu dve ključne koncepcije prostora u istoriji likovnih umetnosti: renesansnu i baroknu. Barokna koncepcija prostora intenzivira iluziju – prostor ima tendenciju da obuhvati recipijenta i uvuče ga u predstavljeno, čineći ga učesnikom samog prizora. Iva Draškić Vićanović je redovni profesor Estetike na Filološkom fakultetu […]

Pročitaj više
A.A.A

Šest godina A . A . A

MORAŠ BITI VOJNIK Želela bih da podelim jednu uspomenu sa vama. Obično povodom rođendana A . A . A pišem o svojim sećanjima i dovodim ih u vezu sa onime što radim. Neću se truditi da izvučem neki konkretan zaključak, niti da pružim pouku. Samo sećanje kao podsticaj za pisanje i, kroz taj čin, predstavljanje […]

Pročitaj više
A.A.A

A . A . A u online izdanju magazina ELLE (intervju)

Marija Mićanovič, novinarka internet izdanja magazina Elle, pozvala me je jednog julskog popodneva na intervju. Kao dugogodišni čitalac – otkrila je moje pisanje u Portugalu – smatrala je da treba razgovarati o različitim temama koje su u vezi sa umetnošću i sa sadržajem ovog internet mesta, sa time šta ja radim, šta mi radimo. Mi […]

Pročitaj više
A.A.A

Godinu dana putovanja iza Sunca

Prvog maja 2016. godine izašla je iz štampe moja prva knjiga, Tri mita o putovanju iza Sunca. Na društvenim mrežama obznanila sam vest i reakcije su bile lepe, kako na profilu, tako i na stranici. Javljali su mi se čitaoci iz Beograda, Novog Sada, Tuzle, Podgorice, Subotice, Niša, Bele Crkve, Bara, iz Švedske. Knjigu sam nosila […]

Pročitaj više
Književnost

Pismo Agati Kristi

Pismo Agati Kristi (rođenoj Miler, udatoj Kristi pa Malovan), pet dana pre njenog 127. rođendana Draga Agata, Znam da me možete čuti. Znam da ćete ovo pročitati i da ćete se, poput mnogih starica, detektiva-amatera iz vaših romana, ironično osmehnuti. Samo Džejn Ostin i vi ste tako ljupko umele da budete ironične i da vam […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Kjaroskuro

U okviru serije objava Barok nedeljom prilažem tekst Ive Draškić-Vićanović koji je deo njene knjige Non Finito: prilog zasnivanju estetike nedovršenog. Autorka piše o kjaro skuro tehnici, čestoj u baroknom slikarstvu, čije poreklo autorka pronalazi u kasnoj renesansnoj umetnosti, naročito u delima Leonarda da Vinčija. Autorka je doktor filozofije i profesorka Estetike na Filološkom fakultetu […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Književnost

Josif Brodski o klasičnoj muzici

U nastavku sledi intervju koji je Jelena Pjetrušanska vodila sa ruskim pesnikom Josifom Brodskim. Pitanja su se odnosila na klasičnu muziku. Poznato je da je Brodski bio veliki ljubitelj klasike, a njegovi lirski pasaži o Veneciji, na primer, izloženi u knjizi Vodeni žig, to takođe potvrđuju. U intervjuu, pesnik nam navodi razloge zbog kojih voli […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Barok nedeljom: Haljine na Rembrantovim ženskim portretima

Kada je u pitanju likovni prikaz ženske odeće – od slikarstva na grčkim vazama, preko antičkih skulptura i reljefa, rimskog i vizantijskog mozaika u Pompejima ili Raveni, srednjevekovnih fresaka u tamnim katakombama ili najsjajnijim crkvama, u antici, u renesansi, u baroku – to je oduvek bio jednostavan i efektan način da slikar istakne portretisanu. Bilo […]

Pročitaj više
Mit, Slikarstvo

Atlas i Hesperide na slici Džona Singera Sardženta

Sliku na tavanici Muzeja lepih umetnosti u Bostonu, na kojoj je prikazan Atlas, titan kažnjen od strane bogova da na svojim leđima pridržava nebo, naslikao je američki umetnik Džon Singer Sardžent 1922. godine. Sardžent je dugo putovao po Evropi, a poznat je i po prijateljstvu sa drugim Amerikancem na evropskom tlu, Henrijem Džejmsom, piscem modernističkih […]

Pročitaj više
Alhemija, Slikarstvo

Nebeska tela i slikarstvo

Jedna je zvezda počela da misli u času mog rođenja. – Vilijam Šekspir Onaj čije lice ne svetli nikada neće postati zvezda. – Vilijam Blejk Srećna, progutah zvezdu. – Vislava Šimborska Naslov ovog teksta je neadekvatan: približava čitaoca temi, ali istu ne iscrpljuje. Želela sam da objedinim razmišljanja, citate i slike koje sam vremenom pronalazila […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Valter Bozing o Bošovom triptihu „Vrt uživanja“

Na prvi pogled, središnji deo predočava nam idilu jedinstvenu u Bošovom stvaralaštvu: prostran predeo oblikovan kao park, po kome vrve nagi muškarci i žene, grickajući divovske voćke, družeći se s pticama i životinjama, izvodeći nestašluke u vodi i, pre svega, prepuštajući se, neskriveno i bestidno, raznolikim ljubavnim veštinama. Oko jezerceta s devojkama muškarci jašu kružeći […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Muzika pakla na slici Hijeronimusa Boša

Ovaj kuriozitet bio je moje polazište za seriju tekstova o Hijeronimusu Bošu. Deluje mi neverovatno (ipak, treba proveriti!), da niko pre dvoje studenata iz Okalahome, da niko pre 2014. godine, nije pokušao da odsvira note koje se nalaze ispisane (istetovirane?) na zadnjici mučenika u paklu, na Bošovoj slici koja pripada triptihu „Vrt uživanja“. Ova objava […]

Pročitaj više
Video

Video radovi o Bošovom triptihu „Vrt uživanja“

U okviru ciklusa objava o Hijeronimusu Bošu prilažem i ove video radove. Zajedničko im je da „oživljavaju“ i stavljaju u funkciju kretanja Bošove prikazane figure sa triptiha Vrt uživanja, njegovog najpoznatijeg dela koje se nalazi u madridskom muzeju Prado. Video umetnici Bošovom svetu, pored prostorne, dodaju još dimenzije vremena i radnje. Ovi radovi oda su […]

Pročitaj više
Književnost

Ludost govori: Erazmo & Šekspir

Moje ime, dakle, znate, gospodo – kakav nadimak da vam dam? – Arhiludaci, šta drugo mogu? Jer kakvim drugim časnijim imenom može božica Ludost da oslovi svoje vernike? Ako mudrost leži u iskustvu, ko više više zaslužuje da nosi ime mudraca: da li pametan, koji se nešto iz stida, nešto iz plašljivosti ne prihvata ničega […]

Pročitaj više
Književnost

Barok nedeljom: Valtasar Grasijan

Valtasar Grasijan (1601-1658) je bio španski jezuita, a na ovom mestu značajan je kao izvrstan barokni prozni pisac, stilista i filozof čije je delo, u literarnom smislu, vrhunski izraz konceptizma, književnog stila, naročito zastupljenog u Španiji doba baroka. Konceptizam karakterišu jednostavan i jasan, koncizan stil i precizan izraz, dovitljive metafore i inteligentni obrti u značenju […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Scene nasilja u slikarstvu Ežena Delakroaa

Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, ko prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Šarl […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Umetnik i njegov pas: Vladimir Veličković

Pas je jedan od najčešćih simbola u slikarstvu Vladimira Veličkovića. Prikaz psa označava dinamiku, ali istu i podstiče: potez ruke umetnika čini se poput skoka i trka jednog lovačkog psa. Osim gracilnosti, brzine, dinamike, preciznosti pokreta, simbol psa je složeniji. Pas je trpljenje, pas je poniženje, pas je sluga, pas je snaga koja svoju snagu […]

Pročitaj više
Književnost

Putnik Helderlin

Pjesnik i svećenik u početku su bili jedno i tek su ih kasnija vremena razdvojila. No pravi je pjesnik uvjek svećenik, kao što je i pravi svećenik uvjek pjesnik. I zar ne bi budućnost mogla opet dovesti natrag to stanje? – Fridrih fon Hardenberg – Novalis [1] Fridrih Helderlin je rođen 20. marta 1770. godine […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Hans-Georg Gadamer: „Helderlin i George“

Tema „Helderlin i George“ nije proizvoljno poređenje kojim treba da se međusobno istaknu osobine jednog i drugog pesnika, nego prava istorijska tema. Na iznenađujući način su Helderlin i George u našem stoleću stekli pravu istovremenost. Svakako, Helderlinovo pesničko delo je već ceo vek ranije bilo poznato i cenjeno u generaciji romantičarskih pesnika. Ali upravo romantičarska […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Eugen Gotlob Vinkler: „Pozni Helderlin“

O Helderlinovom povratku iz Francuske znamo malo. Do odluke o četiri decenije njegovog kasnijeg ludila došlo je u jednom odsečku njegovog života u čiju tamu prodire samo svetlost nekoliko oskudnih činjenica. U Bordou je on proveo četiri meseca kao kućni učitelj i pastor nekog nemačkog trgovca. Grad je napustio 10. maja 1802. Nije se saznalo […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Adrijana Marčetić: „Zaljubljeni Prust“

I Pre tri godine čitaoci Marsela Prusta i ceo književni svet proslavili su stogodišnjicu Svanovog rođenja. Prva knjiga Traganja za izgubljenim vremenom, „U Svanovom kraju“, izašla je iz štampe 14. novembra 1913. godine. Ta godina, po jednodušnoj oceni kritike, predstavlja prekretnicu u umetnosti romana, trenutak u kojem je romaneskni žanr ušao u novo doba, epohu […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Eva Zonenberg

MY FAVORITE. MY MASCOT Čuvaj se mili Esekse, Mudro brini o sebi. – Elizabeta I Da li sam imala drugog izlaza voleo si snažna osećanja a tvoja prekrasna glavica kao da je bila stvorena za pogubljenje buni se narod gladan koketerije u takvim situacijama nežnost je na lošem glasu oni sunčani dani kad nakit stiče […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Žorž Pule: „Barokno doba“

Ekspanzivno kretanje koje, od Renesanse, izaziva bujanje svih misli, ne ispoljava se samo u obliku širenja duhovnog prostranstva. Taj novi prostor valja ispuniti i urediti. Među različitim kategorijama barokne umetnosti možda je najvažnija mnogostrukost oblika kojima arhitekta, slikar, vajar, pesnik sebe primorava da ispuni prostor koji se otvara pred njim, oko njega i u njemu. […]

Pročitaj više
Književnost

Horhe Luis Borhes: „Asterionov dom“

I kraljica donese na svet sina kome nadenuše ime Asterion. – Apolodor, „Biblioteka“, III, I Znam da me optužuju zbog oholosti, i možda zbog mizantropije, i, možda, zbog bezumlja. Te optužbe (za koje ću ih ja kazniti kad bude došao čas) smešne su. Istina je da ja iz svoje kuće ne izlazim, ali istina je […]

Pročitaj više
A.A.A

Pet godina A . A . A

Ne pamtim kada me je neki domaći sajt ovako obradovao. Tvoja širina, imagologija, mudrost, posvećenost i obrazovanje sliveni u jedno, nesputano i slobodno kazivanje sebe ili njih, uzvisuju te među same predvodnike na tom putu Kentaura. Putu slobode duha i nesebičnog davanja. Ljudi kao ti su tako potrebni danas. Neću ti reći „nastavi ovako“, jer […]

Pročitaj više
Književnost

Mediteranski kosmopolitizam rečima Fernana Brodela

Šta je Mediteran? Hiljadu stvari u isti mah. Nije to jedan pejzaž, već bezbroj pejzaža. To nije jedno more, već sled mora. Ne jedna civilizacija, već civilizacije koje se slažu jedna na drugu. Putovati po Mediteranu znači pronaći svet Rima u Libanu, praistoriju na Sardiniji, grčke gradove na Siciliji, arapsko prisustvo u Španiji, turski islam […]

Pročitaj više
Arhitektura

Šta za mene predstavlja ideja mediteranskog kosmopolitizma?

Unna faccia una razza Ideja kosmopolitskog osećanja sveta za mene je važna i određujuća. Međutim, sam kosopolitizam nije lišen dvosmislenosti jer često podrazumeva – ma koliko sama ideja težila univerzalnosti i egalitarizmu – složen odnos centra i margine. Za početak, ko ih određuje? Sa koje pozicije moći, na osnovu kog kriterijuma? Kosmopolitizam na način Britanskog […]

Pročitaj više
Književnost

Mediteranski kosmopolitizam rečima Vladimira Pištala

– Mediteran – šapućem… – to je svadba hiljada makedonskih plemića sa hiljadama persijskih princeza. Sećanje na Aleksandra, sina Amonovog. Helenističke kraljevine od kojih je najvažnija – Rim. To je nekoliko ari morskih čudovišta i divljih veprova na mozaicima u Tunisu. To je Magna Graecia. To je vikinško-arapsko-grčka mešavina Palerma. Trgovina biberom između Porte i […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke – Udubite se u sebe i ispitajte dubine u kojima izvire vaš život; na njegovom vrelu naći ćete odgovor na pitanje da li morate da stvarate

Pitate da li su vaši stihovi dobri. Pitate mene. Prethodno ste pitali i druge. Vi ih šaljete časopisima. Upoređujete ih sa drugim pesmama i uzrujavate se kad izvesna uredništva odbiju vaše pokušaje. E pa (kada ste mi već dozvolili da Vam dajem savete), ja vas molim da se svega toga okanite. Vi upravljate svoje poglede […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke – Umetnička dela beskrajno su osamljena, i ponajmanje se mogu dosegnuti kritikom

A ovde odmah da dodam jednu molbu: čitajte što je mogućno manje estetsko-kritičkih rasprava, – to su ili pristrasna gledišta, okamenjena i obesmislena u svojoj beživotnoj otvrdlosti, ili pak vešte igre rečima, kod kojih danas prevagne jedno a sutra drugo, onom prvom potpuno suprotno shvatanje. Umetnička dela beskrajno su osamljena, i ponajmanje se mogu dosegnuti […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke: „Soneti Orfeju“ (I deo)

III Bog može to. Al’ kako čovek može kroz usku liru da ga prati sam? Njegova kob je razdor. Gde se glože želje, tu nije Apolonov hram. Pesma, po tebi, nije molben ton, žudnja za nečim što postići mogu; pesma je postojanje. Lako bogu. Al’ kad mi jesmo? I kada će on zemlju i zvezde […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke: „Soneti Orfeju“ (II deo)

II Kao što slikaru katkad ruka u hitnji poleti ka bližem listu, što stvarni potez izmami: tako ogledala često u sebe preuzmu sveti jedinstven osmeh devojaka, u polutami, il’ kad kušaju jutro, same, ili kada prislužničkim ih sjajem miluju sveće. A kasnije, tek lagan odblesak pada preko disanja što prava im lica kreće. Šta su […]

Pročitaj više
Književnost

„Želela sam da pišem i tražila sam sve moguće načine ličnog oslobođenja“: Nina Berberova – „Kurziv je moj“ (nekoliko odlomaka iz autobiografije)

Nina Berberova spada u red najznačajnijih ruskih književnica 20. veka. Autorka je brojnih priča, romana i biografija. Njena najpoznatija knjiga je njena autobiografija Kurziv je moj. No, ta knjiga je mnogo više od autobiografije. Svaki dinamičan i zanimljiv život, pun neizvesnosti, razočaranja, sreće i tuge morao je biti u korelaciji sa vremenom u kome je […]

Pročitaj više
Književnost, Moda

Kako ne biti Parižanka – gde god da si (dekonstrukcija mita o Koko Šanel)

Postoje dve knjige koje, za mene, predstavljaju, izražavaju Pariz. Ponajpre, Rilkeova knjiga „Zapisi Maltea Lauridsa Brigea“, a zatim prva knjiga Henrija Milera, „Rakova obratnica“, koja prikazuje drugačiji Pariz nego što je onaj Rilkeov, čak njegovu suprotnost, Pariz bordela, prostitutki i makroa, Pariz razvrata. I to je onaj Pariz koji sam ja upoznao: Pariz osamljenih ljudi […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Emili Dikinson

I Naši su životi – Švajcarska – Tako tihi – tako hladni – Dok u čudno popodne neko – Alpi svoj veo ne razmaknu I ugledamo – Daleko! Italija je s one strane – Mada ko stražar između – Alpe svečane – Alpe sirenske – Vječito čuvaju među! II I Pročelje i Začelje Sjećanje – […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Kamil Palja o poeziji Emili Dikinson

Mračne, seksualne pesme iskustva su autentični glas romantizma. A on nas vodi do Emili Dikinson, najvećeg ženskog pesnika. Premda manje melodična od Sapfo, Dikinsonova u konceptualnom smislu poseduje veću širinu, jer je ona asimilirala dva milenijuma zapadnjačkog iskustva više. Nijedan značajan pisac u istoriji književnosti nije bio tako pogrešno shvatan. Ignorisana u svome vremenu, u […]

Pročitaj više
Književnost

Umetnik i njegov pas: Emili Dikinson

Emili Dikinson je svoju pesmu, imenovanu prema prvom stihu – I started Early – Took my Dog – napisala 1862, odnosno u svojoj trideset drugoj godini. Pesma je jednostavna, prožeta svežinom jutarnjeg daha i tišine, prvenstveno zbog slika koje sadrži, kao i tona kojim je predočena (ispripovedana) čitaocu. Tišina nije nečujna, ona ne podrazumeva nepomičnost. […]

Pročitaj više
Književnost

Herbarijum Emili Dikinson

Strane herbarijuma Emili Dikinson, uredno skenirane od strane biblioteke kojoj pripadaju (Harvard College) prikazuju nam osušeno bilje u savršenom stanju, i posle sto trideset godina od smrti pesnikinje. Na A.A.A već postoji serija tekstova posvećena herbarijumima odnosno svim oblicima prikazivanja cveća u umetnosti i njihovog mnogostrukog značenja. Pridružujem i Emili Dikinson pomenutoj temi, a pominjanje […]

Pročitaj više
A.A.A

Prva knjiga Ane Arp: „Tri mita o putovanju iza Sunca“

Prvog maja 2016. godine objavljena je prva knjiga Ane Arp koja nosi naziv Tri mita o putovanju iza Sunca. U pitanju je trilogija koja se sastoji od knjiga „Pisma Persefoni“, „Herbarijum“, „Dedalove sobe“. Knjige su pisane od 2009. do 2015. godine i čine celinu, jedno misaono, stvaralačko i čitalačko putovanje. Entuzijazam pokreće svet, Fortuna prati […]

Pročitaj više
Književne edicije

Pet beogradskih antikvarijata

Moć knjige je velika i neuništiva. Njeno bogatstvo je neprocenjivo, ona daje potpuno novi uvid u svet, iskustvo, pojedinca, istoriju, postojanje kao takvo. Knjiga nikada neće biti prevaziđena kao medij. Sam predmet je, za mene, oduvek bio magičan, nezavisno od sadržaja. Volela sam da kupujem knjige, i to je oduvek bila moja mera bogatstva, da […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Brana Miladinov o književnosti Edgara Alana Poa

Moć crnog na savršenstvu belog Uobičajilo se da se pisanje o Pou počne nekim domišljatim paradoksalnim ili oksimoronskim naslovom, poželjno ritmičnim i sa obaveznom aliteracijom. Pesnik ponora, arhitekta ambisa, inženjer iracionalnog, filozof falsifikata… Ne samo da je moguće, nego je sigurno i zabavno nastaviti ovaj niz, možda u azbučnom ili alfabetskom poretku. Mislim da je […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Ilustracije Harija Klarka rađene prema Poovim pričama

Hari Klark je bio irski ilustrator koga smatram najboljim interpretatorom Poove imaginacije u sferi vizuelnih umetnosti. Niko kao on nije bio bliže razumevanju slike, atmosfere, osećanja i raspoloženja Poovih junaka. Klark je rođen u Dablinu 17. marta 1889. godine i bio je jedan od tipičnih predstavnika Arts and Crafts stila. Osim Poovih priča (namerno nisam […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Surbaranove svetice kao junakinje Šekspirovih komedija

Jeste li nekad zamišljali kako izgledaju junakinje Šekspirovih komedija? Ja jesam. Izgledale su kao Surbaranove svetice. Ljupke, plemenite, odmerene, hirovite, pametne, brzoplete. U najlepšoj odeći, ma koliko bila raskošna, ma koliko bila skromna – Hermija, Helena, Porcija, Nerisa, Džesika, Miranda, Olivija, Viola i Đulijeta. A spisku pridružujemo i najžalosniju, Ofeliju. Slikajući niz portreta kako bi […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Bogdan Suhodolski o Brojgelovom slikarstvu

Nazvali su ga seljačkim slikarom jer je u mnogobrojnim slikama prikazao život seljaka, njihov rad i zabave. Prikazao je svadbenu povorku koja prati mladu i mladoženju, svadbenu gozbu u sobi punoj gostiju, divne svadbene igre na otvorenom prostoru, i to u dve različite verzije. Pokazao je rad žetelaca i njihov prost ručak u polju, košenje […]

Pročitaj više
Arhitektura

Paolo Portogezi: „Teme baroka“

Paolo Portogezi je savremeni italijanski arhitekta i teoretičar umetnosti. U tekstu koji sledi možemo pročitati njegov popis velikih tema oko kojih će se, duže od jednog veka, usredsrediti pažnja umetničke kulture, naročito tokom 17. veka: beskonačnost, percepcija, komunikativna moć umetnosti, smisao istorije, priroda protumačena kao dinamiočno zbivanje. Mnoge od ovih tema nasleđene su od renesanse […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Vislava Šimborska

MUZEJ Postoje tanjiri, ali nema apetita. Postoje prsteni, ali nema uzajamnosti već najmanje trista godina. Postoji lepeza – gde je rumenilo? Postoje mačevi – gde je gnev? I lutnja ni da zvekne u sivom času. Zbog nedostataka večnosti nagomilano je deset hiljada starih predmeta. Ubuđali čuvar slatko drema obesivši brke nad vitrinom. Metali, glina, ptičje […]

Pročitaj više
Arhitektura

Barok nedeljom: Frančesko Boromini

Paolo Portogezi je savremeni italijanski arhitekta i teoretičar umetnosti. U ovom fiktivnom intervjuu Portogezi, koristeći se formom dijaloga, pruža čitaocima na uvid hronologiju Borominijevog života, njegovih stvaralačkih načela, promena, borbi i sumnji. Esej u formi intervjua je pred nama. Portogeze: Je li istina, Maestro, da ste sa petnaest godina pobegli od kuće i otišli u […]

Pročitaj više
A.A.A

Četiri godine A . A . A

Pravo da kažem, ja sam zaista uveren da imam malo talenta da bi me ljudi čitali. Ponekad nalazim veliko zadovoljstvo u pisanju. I to je sve. – Stendal Sve zavisi od toga da imaš hrabrosti. – Kazanova Volim da pišem. Ipak, nisam smatrala da je samo voleti dovoljno pa sam pisanje, baš kao i ukus, […]

Pročitaj više
Klasična muzika

Miholjska melanholija

Povodom nestalnih iskri lepote, povodm života koji straćiš u ovom gradu, a koji bi straćio i u bilo kom drugom. Povodom prijateljstava koja prekineš, povodom ljubavi koje, poput lepih zalazaka sunca, ostave nekakav utisak, neodrediv i kratak. Povodom lepote koju donosi jesen, stvorena za uspomene, povodom saznanja da će dani biti kraći i da će […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „Jelenino progonstvo“

Mediteran ima svoju sunčanu tragiku, drugačiju od tragike magli. Ponekad s večeri, na moru, u podnožju planina, noć pada na savršen luk nekog malog zaliva, a iz mirnih voda počinje da se penje neka nespokojna punoća. Na takvim mestima shvatamo da ako su Grci dospeli do očajanja, to je uvek bilo preko lepote i onoga […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „Povratak u Tipazu“

A ti oca i dom ostavila, kroz dve stene morem proplovila, na to luda nagnala te ljubav! Sad u tuđoj živiš postojbini. Euripid, „Medeja“, preveo M. Đurić Punih pet dan kiša se slivala bez prestanka na Alžir i najzad iskvasila i samo more. S visine neba, činilo se neiscrpnog, neprekidni pljuskovi, već ljigavi od gustine, […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „More izbliza“

Odrastao sam na moru i siromaštvo mi je izgledalo tako raskošno; onda sam ostao bez mora i otkrio da je raskoš sumorna, a siromaštvo nepodnošljivo. Od tada čekam. Čekam lađe koje se vraćaju, dom na vodi, prozračan dan. Strpljiv sam, učtiv, iz sve snage. Viđaju me kako prolazim lepim, otmenim ulicama, kako se divim pejzažima, […]

Pročitaj više
Književnost

Prostori stvaranja: Maštarije u sobi, maštarije u kafeu

Café de Flore, kultni pariski kafe, bio je sastajalište umetnika i filozofa, naročito pedesetih godina 20. veka. Na obe fotografije možemo videti poznati par filozofa, Sartra i Simon de Bovoar. Oboje je fotografisao mađarski umetnik u egzilu, Đula Brasai, poznat po fotografijama bistroa, dnevnog i noćnog života grada. Institucija kafea oduvek mi je delovala privlačno, […]

Pročitaj više
Alhemija, Slikarstvo

Frensis A. Jejts: „Okultna filozofija i melanholija – Direr i Agripa“

Čuveni nemački umetnik Albreht Direr (1471-1528) bio je savremenik Erazma, Lutera i Agripe: pet godina mlađi od Erazma, dvanaest godina stariji od Lutera, petanest od Agripe. Direr je bio duboko religiozan čovek čija se duhovna moć rano pokazala u ilustracijama Apokalipse. Posle druge posete Italiji (1505-1507) njegov stil je promenjen. Usvojio je italijansku teoriju umetnosti […]

Pročitaj više
Književnost

Vladeta Popović: „Dante Gabriel Rozeti“

Slavni engleski pesnik i slikar, vođa Pre-Rafaelitskog pokreta, Dante Gabriel Rozeti (1828-1882), koji je imao mnogo uticaja na razvitak engleskog ukusa u drugoj polovini 19. veka, imao je u sebi veoma malo engleske krvi. Otac njegov bio je Italijan, profesor u Kings Koledžu u Londonu, gde se istakao kao poznavalac Dantea. Ali Rozeti se rodio […]

Pročitaj više
Književnost

Dimitrije Jovanović o Bodlerovoj zbirci „Cveće zla“

„Slavni pesnici odavna su razdelili među sobom sve najcvetnije domene poezije“, kaže Bodler. „Izgledalo mi je zanimljnvo, a utoliko prijatnije što je posao teži, da izvlačim lepotu iz Zla“. Te cvetove zla, nikle u zlu, znao je da pronađe i uzabere prevodilac mračnog Edgara Poa, artist neobične zbirke vanredno lepih strofa. Sam naslov, srećno nađen, […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Skulptura

Barok nedeljom: Egon Fridel i „čudnovata psihoza koju nazivamo barokom“

Umjetni iracionalizam. Crkveni neprijatelj broj jedan je racionalizam. Pa kako ga crkva ne može potpuno istrijebiti, kuša ga potisnuti senzualizmom. Tako je nastala ona čudnovata psihoza, koju nazivamo barokom. Barok nije prirodni povratak iracionalizmu, nego izvještačena terapija, umjetni surogat, istjerivanje đavola jakim podražajima. Čovjek ne mogavši naći put, koji bi ga povratio istinskoj naivnosti, stvara […]

Pročitaj više
Klasična muzika

„Živa sam ćutala, mrtva pevam slatko“: O violini

Italijani su oduvek bili poznati po izradi odličnih violina. Antonio Stradivari, najpoznatiji među njima, poreklom je bio iz Kremone, grada u severnoj Italiji. Ovako glasi jedna izreka, verovatno poreklom odatle, koja se tiče tog instrumenta: Živela sam u šumama, oštrom sam sekirom oborena. Živa sam ćutala, mrtva pevam slatko Feliks Mendelson bio je jedan od […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Gi Debor – Barok i društvo spektakla

188. Kada umetnost postane nezavisna i počne da slika život u raskošnim bojama, to je znak da se život već približio kraju. Taj trenutak ne mogu da podmlade nikakve boje, ma koliko jarke, već samo sećanje. Veličina umetnosti vidi se samo u sumrak života. 189. Prodor istorijskog vremena u umetnost prvi put se ispoljava u […]

Pročitaj više
Pop muzika

Kuća izlazećeg sunca

Folk standard House of Rising Sun, pesmu afro-američkog anonimnog Homera, tokom 20. veka obrađivalo je više autora, među kojima bih za ovu priliku izdvojila dva: Boba Dilena i Loren O’Konel. Iako najpoznatija verzija pripada grupi Animals meni su draže interpretacije navedenih muzičara, ne zato što su bolje, ili manje komercijalne, već zato što su notama […]

Pročitaj više
Časopisi

Časopis „Minotaur“

Časopis Minotaur izlazio je u Parizu između 1933. i 1939. godine. U njemu su objavljivana dela umetnika okupljenih oko Andre Bretona i nadrealističkog pokreta, tada aktuelnog u francuskoj kulturi. Osnivač magazina bio je Alber Skira, dok su urednici bili Breton i Pjer Mabij (poznata je njegova knjiga Ogledalo čudesnog). Časopis je za svaku naslovnu stranu […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Eva Lipska

KAŽEM SVOJOJ ZEMLJI Kažem svojoj zemlji: iseli se otputuj. Za trenutak budi stranac. Zatim se vrati i nastani u sebi. Promisli sve to još jednom. Uhvati sebe u letu. OPERA Draga gospođo Šubert, u mladosti sam često bolovao od opere. Tragične opere koja životu dosipa otrov, bodežom probija strah, gine u dvoboju, vrši samoubistvo. Divio […]

Pročitaj više
Film

Vampiri Džima Džarmuša

  Only Lovers Left Alive, poslednji film američkog reditelja Džima Džarmuša, sadrži scenu gde je nekoliko sekundi oko kamere zadržano na zidu dnevne sobe jednog od junaka filma, Adama. Na zidu se nalaze uramljene fotografije svih ljudi tokom duge istorije (uglavnom zapadne) kulture koje su modernog vampira inspirisale duhovno, intelektualno i stvaralački. Na prvoj slici […]

Pročitaj više
Književnost

Žoris-Karl Uismans o Šarlu Bodleru (odlomak iz romana „Nasuprot“)

Njegovo divljenje prema tom piscu bilo je bezgranično. Po njemu, književnost se dotad ograničavala na to da istražuje površinu duše ili da prodre u pristupačne i osvetljene njene donje spratove, utvrđujući ovde-onde slojeve smrtnih greha, proučavajući njihove žile i njihovo rastinje, beležeći, kao Balzak, na primer, slojevitost duše obuzete monomanijom neke strasti, častoljubljem, škrtošću, očinskom […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Književnost

Žoris-Karl Uismans o klasičnoj muzici (odlomak iz romana „Nasuprot“)

Ali on je naročito doživljavao neizrecive radosti slušajući gregorijansko pojanje, koje orguljaš beše održao uprkos novim idejama. Taj oblik, koji se danas smatra zastarelim gotskim oblikom hrišćanske religije, arheološkim kuriozumom, ostatkom starih vremena, bio je jezik starodrevne crkve, duša srednjeg veka; to je bila ona večna molitva što se poje, modulira u zanosu duše, večna […]

Pročitaj više
Književnost

Mario Benedeti: „Noć rugoba“

I Oboje smo ružni. Ali ne na uobičajen način. Još od osme godine kada su je operisali, ona ima rasekotinu duž obraza. Moj odvratni ožiljak pored usta potiče od jedne teške opekotine s početka puberteta. Ne može se reći da imamo umiljate oči; ne možemo se pohvaliti ni tim svetionicima pravednosti pomoću kojih rugobe ponekad […]

Pročitaj više
Književnost

Anton Pavlovič Čehov: „Šala“

Vedro, zimsko podne… Mraz čvrst, puca, i Nađenjki, koja me drži ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kosi na slepoočnicama i maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od naših nogu pa do same zemlje pruža se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke, […]

Pročitaj više
Književnost

Robert Muzil: „Prenoćište u predgrađu“

Svake noći tačno u ponoć zatvarana su teška drvena krila ulazne kapije i na nju sa unutrašnje strane navlačene dve gvozdene prečage debljine ruke. Do tada bi zakasnele goste sačekivala sanjiva stara služavka u seljačkoj nošnji. Četvrt časa kasnije prošao bi tuda lagano kružeći gradom stražar koji je nadgledao vreme zatvaranja gostionica. U jedan čas […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“. Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu

On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajnja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Džon Kits: „Oda grčkoj urni“

Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, ti, pevaču šumski, što kroz usta tvoja navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Animirani film o Piranezijevoj seriji grafika „Tamnice“

Četrnaest grafika italijanskog umetnika Đambariste Piranezija autor ovog animiranog filma, Grégoire Dupond, predstavio je kao da se kreće po njima, prateći redosled pojavljivanja u portfoliju čije se prvo izdanje pojavillo 1745. godine. Ova animacija može poslužiti kao predložak za video igricu. Autor čini da se mi krećemo kroz prostore Piranezijevih praznih, neupotrebljivih, bizarnih tamnica. Je […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Animirani film Šejle Grejber o crtežima Vilijama Blejka

U Londonu, u galeriji Tate, 1977. godine održana je izložba posvećena pesniku i slikaru Vilijamu Blejku. Tom prilikom umetnica Šejla Grejber zamoljena je od strane organizatora izložbe da napravi kratak film koji bi poslužio kao uvod u predstavljanje umetnika publici. Priloženi video rezultat je te saradnje. Ista galerija poseduje u svojoj kolekciji i neke od […]

Pročitaj više
Film

Film „Boja nara“ Sergeja Paradžanova

Jermenski reditelj Sergej Paradžanov snimio je film Boja nara 1968. godine. Film je niz poetskih slika više nego narativ koji svedoči direktno o životu jermenskog pesnika, monaha i trubadura, čiji je pseudonim bio Sajat-Nova ili Kralj pesnika. Sajat-Nova (1712-1795) je pisao na jermenskom, gruzijskom i persijskom jeziku pesme o ljubavi. Rođen je pod imenom Harutjan […]

Pročitaj više
Film

Iz knjige o filmovima Andreja Tarkovskog

Obično blaga tražimo dalje u odnosu na radijus koji nam je u životu dat. Međutim, ponekad se blaga za kojima uopšte ne tragamo i na koja ni ne pomišljamo nalaze baš ispred nas. To nije česta pojava, ali se dešava, povremeno. Tako, nisam ni sanjala da bih retko izdanje knjige na ruskom o filmovima Andreja […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Zmija

Volim kad poput zvezdanoga Treperavoga bleska S tvog dragog tela pospanoga Kroz mrak se koža ljeska, Kad nad dubinom tvoje kose, Kroz miris pun žestine, Zlatni i smeđi vali nose Nekuda u daljine Moj sneni duh, što k nebu nekom Zaplovi zasanjano, Kao kad kreće brod daleko U vetru jutra ranog. Te oči tvoje bez […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Sove

Očima punim blede vatre Sklonjene ispod crnog tisa, Kao idoli tuđi, s visa Posmatraju nas sove. Snatre. Bez pokreta će one tako Da čekaju trenutke tmurne Bad suton koso sunce gurne I obavije zemlju mrakom. Za mudrog to je primer, koji Savet mu daje da se boji Komešanja i buke prazne; Kad nekog hitra sen […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Mačke

MAČKA (XXXIV) Mačko, mom srcu zaljubljenom kroči, uvuci kandže ljupki stvore, i daj da ronim u te lepe oči gde metal i ahati gore. Dok natenane milujem ti glavu i gipka leđa gladim dlanom i klizim rukom uz nasladu pravu po telu naelektrisanom, ja vidim svoju ženu. Isto tako gleda ko i ti, mila zveri, […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Labud

Tvoj lik, Andromaho, u duh mi se vraća! Rečica, zrcalo gde ne sjaše ništa Sem ogromne boli, boli tvoga udovišta, Varljivi Simois, bujan od tvog plača. Dok sam karuselom išao, probudi Bogata sećanja moja iznenada, Staroga Pariza nema (oblik grada Menja se, vaj! brže nego srce ljudi); Samo duhom vidim taj logor baraka, Gomile stubova, […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Albatros

Često, zbog zabave, ljudi s broda love Albatrose, silne ptice s Okeana, Lene saputnike koji nebom plove Nad lađom što klizi niz prostranstva slana. Kad ga na pod stave, uhvaćen i svladan, Car azura tada raširi kraj tela, U svom batrganju nespretan i jadan, Ko ogromna vesla, duga krila bela. Taj krilati putnik kako je […]

Pročitaj više
A.A.A

Tri godine A . A . A

Internet mesto A.A.A nastalo je 23. oktobra 2011. godine. Bila je nedelja, kišno poslepodne kada sam konačno odlučila da plan sprovedem u delo. Pripadam onom tipu osoba koje mnogo više analiziraju nego što delaju pa mi je trebalo oko godinu dana da započnem sa „projektom“. Predlog mi je dao prijatelj kome sam, dok smo hodali […]

Pročitaj više
Predmeti

Barok nedeljom: Kuća za lutke Petronele Ortman

Kuća za lutke koja je pripadala Petroneli Ortman (1656-1716), udatoj za amsterdamskog trgovca Johana Branta, izložena je u Rijks muzeju u Amsterdamu. Ona je veća nego što izgleda na priloženoj slici pa smo zato skloni da ju nazovemo kućom a ne, kako je to uobičajenije kada govorimo o lutkama, kućicom. U pitanju je predmet koji […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Sugestija, nedorečenost i tišina u Vermerovom slikarstvu

Šarl Svan, jedan od junaka Prustovog romana U traganju za minulim vremenom, piše esej na temu Vermerove slike Pogled na Delft. Prust je prisustvovao izložbi Vermerovih slika u Parizu, zatim i detaljno opisao odnos pisca Bergota, još jednog junaka svog romana, prema ovom holandskom majstoru. Iako se obično Prust smatra prvim koji je u literaturi […]

Pročitaj više
Film, Slikarstvo

Dokumentarni film o Vermeru

Reditelj Džo Krakora snimio je 2001. godine dokumentarni film Vermeer: Master of Light čiji je narator Meril Strip. Film, ne posredstvom romansiranih biografskih činjenica, već posredstvom arhivskih dokumenata i mogućih značenja slika, pokušava da otkrije tehničke odlike i neke od biografskih nepoznanica ovog holandskog slikara. Izvanredno dostignuće u pokušaju otkrivanja života umetnika koga nazivaju hroničarem […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Knjiga „Veličanstvena kaligrafska dostignuća“

Ilustrator manuskrpta Veličanstvena kaligrafska dostignuća (u originalu, na latinskom, Mira calligraphiae monumenta), Holanđanin Joris Hoefnagel i mađarski kaligraf Georg Bočkaj sačinili su ovu knjigu za Rudolfa II, cara Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti iz loze Habzburgovaca. Hoefnagel je u jednom periodu svog života radio kao dvorski ilustrator, svojim radom dopunjujući nadaleko čuveni kabinet kurioziteta Rudolfa […]

Pročitaj više
Alhemija, Predmeti, Slikarstvo

Anđelo Marija Ripelino o kabinetu kurioziteta Rudolfa II

Kunst und Wunderkammer bili su zlatni majdan sitnih predmeta koji su ređani jedan uz drugi mikroskopski brižljivo: sitni radovi izvedeni u slonovači, na orahovim ljuskama, košticama trešnji i školjkama, tanani ornamenti u emajlu. Sjajno slikarstvo Jorisa Hofnagela može da posluži kao zaštitni znak Rudolfove velike ljubavi prema sitnim drangulijama: tu umetnik nabacuje cveće, voće, leptire, […]

Pročitaj više
Alhemija, Predmeti, Slikarstvo

Piter Maršal o kabinetu kurioziteta Rudolfa II

Ko god, danas, ima strasti, treba samo da se uputi u Prag, najvećem zaštitniku umetnosti našeg veka, rimskom caru Rudolfu II; tamo, u carskoj rezidenciji, u kolekcijama drugih ljubitelja umetnosti, može da uživa u razgledanju ogromnog broja izvanrednih i plemenitih, retkih, neobičnih i neprocenjivih dela. – Karel van Mander, 1604. Rudolf je, za života – […]

Pročitaj više
Alhemija, Slikarstvo

Žan-Pjer Bajar o lavirintima i simbolika slike Bartolomea Veneta

Ikar: Prošao sam sve puteve logike. Umoran sam od lutanja vodoravnom, pokošenom, golom pustopoljinom. Gamižem, a hteo bih uzleteti. Ako mi, kao i Rene Genon, smatramo da posvećenje (inicijacija) predstavlja delotvorno i neprekidno prenošenje znanja, obučavanje putem inicijatičkog lanca vodi novoobraćenika (neofita) od spoljnog sveta ka unutrašnjosti, od vrata tajnog hrama, do utvrđene i nepomerljive […]

Pročitaj više
Alhemija

Iz knjige Hermana Kerna o lavirintima

Nedavno sam posetila Ritman biblioteku u Amsterdamu gde sam među izloženom kolekcijom knjiga pronašla i knjigu o lavirintima Hermana Kerna. Kako su lavirinti, podjednako arhitektonski (zapravo, likovni, jer je većina lavirinata do nas stigla posredstvom slike a ne posredstvom realnih građevina) i simbolički, jedna od mojih omiljenih građevina, a mit o Dedalu i Ikaru, o […]

Pročitaj više
Alhemija

Šta je alhemija?

Alhemija je umetnost transmutacije (pretvaranja) metala u zlato. Ali pravi cilj alhemije nije bio proizvodnja kovanog zlata za upotrebu, ili, kao u Kini, pitkog zlata, napitka kojim bi se postigao dug telesni život. Alhemija ni u jednoj svojoj fazi nije preteča hemije, nego simbolička operacija. Verovali su, kaže jedan stari kineski tekst, da je reč […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Godišnja doba i umetnost: Saj Tvombli

„Quattro Stagioni“ ili „Četiri godišnja doba“ jeste ciklus od četiri slike koje je američki umetnik sa adresom u Rimu Saj Tvombli (1928-2011) započeo 1993. a završio 1995. godine. Bojom i potezom četkice, rastrzanim i drhtavim, kao distinktivnim obeležjima mnogih dela apstraktne umetnosti, slikar predočava četiri doba godine, temu koja je deo klasične umetnosti  i koja […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Zbignjev Herbert

PRIČA O RUSKIM EMIGRANTIMA Bilo je to godine dvadesete ili dvadeset prve stigli su ruski emigranti vrlo visoki plavi sanjalačkih očiju sa ženama kao san kad su prelazili preko trga govorili smo – ptice selice odlazili su na plemićke balove okolo se šaptalo – kakvi biseri ali kad su se gasila svetla zabava ostajali su […]

Pročitaj više
Književnost, Kritika i teorija književnosti

Ijan Vat: „Renesansni individualizam i protivreformacija“

BELEŠKA O INDIVIDUALIZMU Termini individua i individualnost izvedeni su iz latinskog individuus, što znači nepodeljen ili nedeljiv. U engleski su stigli preko srednjevekovnog francuskog i po svoj prilici su najpre korišćeni u ranom XVII veku. Oksfordski rečnik engleskog jezika pod odrednicom individualno, koje definiše kao „ono što je svojstveno pojedinačnom ljudskom biću“, citira Frensisa Bejkona: […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Tadeuš Ruževič

MOJA POEZIJA Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Slikarstvo

Rolan Bart o Arčimboldovom slikarstvu

Zvanično, Arčimboldo je bio Maksimilijanov portretista. Ipak, njegova delatnost je umnogome prevazilazila slikarstvo: sastavljao je grbove, ambleme za vojvodstva, kartone za vitraže, tapiserije, ukrašavao je ormare od orgulja, čak je i smislio kolorometrijsku metodu muzičke transkripcije po kojoj se „melodija mogla prikazati malim mrljama boje po papiru“; ali pre svega, bio je zabavljač prinčeva, lakrdijaš: […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Adam Zagajevski

DUGA POPODNEVA Bila su to duga popodneva, kada me je napuštala poezija. Strpljivo plovila reka, gurajući ka moru lenje barke. Bila su to duga popodneva, obala slonovače. Senke ležale u ulicama, izlozi puni ponosnih manekena, koji su mi izazivački, smelo gledali u oči. Iz gimnazija izlazili profesori praznih lica, kao da ih je Homer pobedio, […]

Pročitaj više
Književnost

Tomas Man: Problem umetnika – „Tonio Kreger“ (odlomak)

Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih […]

Pročitaj više
Književnost

Godine putovanja Margerit Jursenar

Margerit Jursenar je bila kosmopolita u najboljem i najplemenitijem značenju te reči. Pripadnica bogate građanske klase i velikog carstva, pod uticajem različitih kultura, posredstvom umetnosti, a zahvaljujućui liberalnom obrazovanju kakvo je sticala sa ocem, bilo u Belgiji, bilo u Francsukoj, bilo na mnogobrojnim putovanjima koje je njen otac, Mišel de Krejankur, osoba avanturističkog duha i […]

Pročitaj više