Ana Arp

Globus-Kentaur-Lavirint

Zadovoljstvo mi je da podelim sa vama ono na čemu sam godinama radila, a što sam sa svojim saradnicima, posle dosta meseci rada, uspela i da realizujem, svoj književni triptih Globus-Kentaur-Lavirint. Globus je knjiga o Šekspiru. Kentaur je knjiga o Helderlinu. Lavirint je knjiga o Manu. Sve tri knjige pisane su u formi eseja i…

4. oktobra 2024.
A.A.A moodboard

Čitate li slike? Referentnost sveta jedna je od omiljenih tema sajta A.A.A. Ona ne podrazumeva kauzalnost koliko analogije u pristupu pojavama. Slike se, podjednako kao i tekst mogu čitati, jedinstvenim odabirom i rasporedom stvarajući individualnu priču. A.A.A tabele sa vizuelnim inspiracijama odražavaju fascinaciju različitim slikovnim pojavama koje su uticale na nastanak sajta 2011. godine i…

30. decembra 2023.
A.A.A knjiga

Sajt A.A.A je moje prvo umetničko delo koje je u potpunosti realizovano u digitalnom obliku. Sajt se sastoji od eseja koji su posvećeni različitim umetnicima i umetničkim delima a raspoređeni su i pisani tako da ponavljaju obrazac kabineta kurioziteta, baroknog fenomena koji umnožava stvarnost i od umetnosti pravi građu za novu umetnost, nedogmatično tretirajući predmete…

25. decembra 2023.
O romanu „Zbogom mojih petnaest godina“ Klod Kampanj

Zbogom mojih petnaest godina je roman o neuništivoj veri u vrednost života, prijateljstva i ljubavi. Nazivi poglavlja dovoljno kazuju o ovoj sentimentalnoj povesti omladinske književnosti: Roman Zbogom mojih petnaest godina objavljen je prvi put 1960. godine u Francuskoj. Kao njegova autorka potpisana je francuska književnica Klod Kampanj. Međutim, to je bio pseudonim pod kojim je…

23. decembra 2022.
Tako Bog nije rekao

Na klanice niko ne pomišlja zato što su van domašaja oka. Van grada, udaljene, niko to ne vidi, niko to ne čuje, pa kao i da ne postoji. A postoji. To postoji, i svi znamo da su životinje mučene i ubijane najokrutnijim metodama, desetine hiljada dnevno, milioni godišnje. Ljudi ne žele da budu podsećani kako…

1. novembra 2022.
Barok nedeljom: Kabineti kurioziteta

Kosti mu sada postaju korali;onaj biser tamo njegovo je oko;Šekspir – Bura (I, 2) Čitaoče, želim da nešto zamisliš. Ulaziš u okruglu sobu prigušene svetlosti. Boja njenih zidova je crna, prozore prekrivaju duge naborane crvene zavese. Počinješ da se krećeš s leva na desno po sredini odaje gde stoje četiri velika platna. Pred tobom je…

30. oktobra 2022.
Rađanje doba Vodolije: Astrologija i grčki mit

Kada Mesec bude u sedmoj kući A Jupiter u konjukciji sa Marsom Mir će voditi planete I ljubav upravljati zvezdama Ovo je rađanje doba Vodolije Harmonija i razumevanje Izobilje naklonosti i poverenja Nema više laži i podsmeha Zlatno je doba snova i vizija Mističnih kristalnih otkrovenja I istinskog oslobođenja uma Vodolija!Vodolija! Prevela Ana Arp U…

17. oktobra 2022.
Skandinavski Weltschmertz: Poezija Tura Ulvena i instalacija Ufe Isolota

Weltschmertz je nemačka reč koja se prevodi kao svetski bol. U doba romantizma to je bio naziv za rasprostranjeno osećanje patnje zbog saznanja da svet u kome živimo nije najbolji od svih zamislivih svetova, kako je to Lajbnic tvrdio, već da je najgori. Reč podstiče da u sećanje prizovemo i Hegelovo razdvajanje subjektivnog i objektivnog…

7. septembra 2022.
Seksualne persone Stenlija Kjubrika

Austrijski pisac Artur Šnicler objavio je 1926. godine delo Novela o snu. Ono je bilo predložak za film Širom zatvorenih očiju Stenlija Kjubrika iz 1999. godine. Radnja u filmu, koji će biti u fokusu naše pažnje, dok će mu književno delo ovde poslužiti kao poređenje i dopuna, dešava se u Njujorku, na Božić. Britki um…

5. septembra 2022.
Lobanje, ogledala, zavese, svećnjaci i ključevi: Gotski roman i nadrealističke slikarke

Engleska tradicija gotskih romana poznata je još od Horasa Volpola, Metjua Luisa i En Redklif. Zamak Otranto, najpoznatije Volpolovo delo, objavljeno je 1764, iste godine kada je Redklifova rođena. Volpolova dela kamen su temeljac gotskog i horor žanra na koji se kasnije Redklifova nadovezala. Osim nje, treba pomenuti Džejn Ostin i njen roman Nortangerska opatija,…

15. avgusta 2022.
Zašto je Ikar romantičarski heroj?

U prirodi su svi romantičarski pesnici našli svoje prvobitno nadahnuće. Ona im nije bila sve, ali bez nje oni ne bi bili ništa; jer, posredstvom prirode su dospeli do onih trenutaka zanosa u kojima im se vid pretvarao u viziju, proničući, kako su mislili, u tajne svemira. – Moris Baura Zašto je Ikar, pored mitske…

14. avgusta 2022.
Čežnjiv i razarajuć sentiment sevdalinki tokom dugih letnjih dana u polutami sobe

Za V. L. Kazuj, robe, odakle si, iz plemena kojega si? Ja se zovem El Muhamed, iz plemena starih Azra što za ljubav život gube, i umiru kada ljube! Leto zna da razori čoveka. Možda zato što su dani toliko dugi i čovek ne zna šta će sa sobom. Možda zato što noću ne može…

28. jula 2022.
Skuvati ručak nikad nije bila njena stvar: Hrist u kući Marte i Marije

Biblijska priča o sestrama Marti i Mariji kojima u posetu dolazi Isus Hrist pojavljuje se u Jevanđelju po Luki i odražava učenje o dva životna principa, o vita activa i vita contemplativa, o poštovanju Boga kroz rad i o poštovanju Boga kroz promišljanje njegove reči. I, dalje od toga, ta priča nas vraća Hristu kao…

27. juna 2022.
U kakvoj su vezi istina i migrena? Razgovor Hrista i Pontija Pilata

Fridrih Niče na jednom mestu piše da je njegova omiljena biblijska ličnost Pontije Pilat. Ukoliko znamo Ničeov odnos prema hrišćanstvu ovaj odabir može nam se učiniti cinično duhovitim i očekivanim. Treba biti pažljiv sa zaključkom koji je očekivan. Quid est Veritas? – Šta je istina? je pitanje koje Pontije Pilat postavlja Hristu ali na Hristov…

22. juna 2022.
Radi i veruj: Brojgelova slika i biblijska parabola o sejaču

Prvo poznato Brojgelovo delo, Pejzaž sa sejačem, nastalo je 1557. godine. Ono otvara i opisuje umetnikov dalji stvaralački put i životni credo. Slika se vezuje za Hristovu parabolu o sejaču, koja stoji u Jevanđelju po Mateju (13: 1-23), te tako prva Hristova parabola, simbolično, stoji u istoj ravni sa prvom slikom umetnika koji njeno značenje…

3. juna 2022.
Fenomen savremene umetnosti: Spektakl – Beyoncé & Jay-Z u Luvru

Publici nije bitno ono što misli, već ono što vidi. – Rolan Bart Pojam spektakla kojim ćemo se koristiti definisao je francuski filozof Gi Debor u svojoj knjizi Društvo spektakla iz 1967. godine. U pitanju je jedna od onih filozofskih knjiga koja ima izuzetno savremen značaj i na dobar način objašnjava neke fenomene našeg vremena.…

24. maja 2022.
Fenomen savremene umetnosti: Barok i simulakrum Lane del Rej

Umetnost Lane del Rej odlikuje akumulacija slika, simulakrum, spektakl i iluzija fiksirane persone. Slušajući njenu izrazito sinematičnu muziku, posmatrajući buklete njenih ploča i vizuelno kodiranje kroz spotove i druge medije vidimo da je njena ideja bila da predstavi autentičnost kao iluziju. Persona je fabrikovana, što je već po sebi pleonazam jer persona na latinskom znači…

15. maja 2022.
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Deset pesnikinja 20. veka i njihove teme

U nastavku sledi deset pesama deset poljskih pesnikinja rođenih u rasponu od jednog veka, od 1880. do 1980. godine. Izbor i raspored predstavljeni su hronološki, od najstarije do najmlađe pesnikinje. Za potrebe ovog teksta korišćena je antologija Biserke Rajčić Moj poljski pesnički 20. vek (Treći Trg, 2012). Iako ovo nisu jedine autorke pomenute kulture koje…

25. aprila 2022.
Danska savremena umetnost i kako je Instagram uticao na njeno otkrivanje

Colourful, controversial, cool Citat je preuzet sa Instagram naloga danskog muzeja za modernu i savremenu umetnost Arken. Bio je deo opisa jednog rada izloženog u njihovoj kolekciji. Reči su mi se učinile kao da se mogu odnositi i na mnoga druga dela, ne samo na dato, deluju ispražnjenog i neutralnog značenja. Ipak, svideo mi se…

9. aprila 2022.
Pismo Gistavu Kurbeu

Monsiuer Courbet, Ovom prilikom odajem poštu Vašem radu i angažovanju, uz kontrast i alegoriju koje doliče mom vremenu. Znali ste koliko je vreme važan prostor za delovanje umetnika. Pariska komuna, Pjer Žozef Prudon, Vaše učestvovanje u rušenju stuba na trgu Vandom, autoportret u zatvoru kao realna posledica angažovanja, Emil Zola i tucači kamena. Autoportret sa…

3. marta 2022.
Egipatske piramide, rimski vodovodi, gotske katedrale

Volim da se vaćam na Komunistički manifest. Knjiga je objavljena februara 1848. godine i primer je vrhunskog izražajnog stila, sažetosti, preciznosti, duhovitih (ciničnih) poređenja. Ova važna filozofska i politička knjiga, šta god ko mislio o njenom sadržaju, i kasnijim istorijskim i političkim implikacijama, napisana je bez bujice i pene nepotrebnih reči, bez viskostilskih uzleta patetike…

27. februara 2022.
Neka puca kao mina zvezda iznad našeg čela

Svaka vlast teži da se preko spomeničke kulture definiše, upiše u istoriju, istu re-konstruiše i na idealizovan način sebe simbolički predstavi budućim generacijama. Spomenici su rezultat konstrukta i prošlosti i sadašnjosti i budućnosti. Ali, ono što nikada nije bio konstrukt jesu žrtve i slobodarski duh naroda. Svaka umetnost, a posebno ova koja sledi, neodvojiva je…

20. februara 2022.
Seksualnost, strah i snovi: Meduza Dejvida Linča

Ključne reči su seks, strah i snovi, ali im dodajemo: nasilje, nelagodnost u kulturi, unheimlich osećanje do u beskraj, doppelgänger, bizarnost, neon, snop svetlosti u krošnji drveća, crveni karmin i mjau mjau. Niz bi mogao biti duži ali prenatrpavanje uvek vrši disperziju. Suština je poput parfema. Malo je sasvim dovoljno. Tako je sa filmovima Dejvida Linča čije slike pogađaju…

18. januara 2022.
O nežnim i okrutnim romanima Toni Morison

Američka književnica Toni Morison pisala je izuzetne romane sa snažnom političkom konotacijom. Unutar američkog kulturnog i političkog spektra tokom 19. i 20. veka formirao se fenomen koji je ona imenovala i teorijski uobličila. Taj fenomen prerastao je i u književni termin koji po svojim značenjskim implikacijama prevazilazi polje književnosti ali se u njoj odlično odražava.…

1. decembra 2021.
Ernest Bauer o Helderlinu

Pesništvo – tako je na granici ludila objavio pesnik jedinstvenih sposobnosti – to je u pravom smislu reči proročanstvo. Od svetosti ritma podignut sa zemlje diže se stih kao orao prema svetlu i suncu, „tako kao što se duh uzdiže iz očaja u zanos, gde duša nadkriljuje sve mogućnosti jezika i govora.“ Ovaj Helderlinov pokušaj…

7. novembra 2021.
Šta simbolizuje Helderlinova kula?

Samo je duhovno stvarno. Koliko je smeha izazvala ova Hegelova rečenica. Kao da se radilo o filozofskom ludilu, o vicu, o idealističkoj hiper-ironiji. Ipak, to je rečenica koju je proizveo Hegelov duh. Od duha je postala stvarnost, ideje postaju realnost: Helderlinova kula – duh u kamenu, zgrade u kojima su misli, kao vetar, kao dašak,…

6. novembra 2021.
Zašto nema Odiseja u Helderlinovom pesništvu?

Kod smokvina stabla mi je Ahil moj umro, a Ajant leži kraj pećina morskih, kraj potoka bliskih Skamandru. Od brujanja u slepoočnicama nekad je, prema navici stalnoj Salamine nepokretne, umro u tuđini veliki Ajant. Ali Patrokle u kraljevom oklopu. I umreše još mnogi drugi. Karl-Hajnc Ot, savremeni nemački helderlinovac i autor knjige Helderlinovi duhovi, pisao…

5. novembra 2021.
Prevodi Ane Arp

Ovde prilažem neke od svojih prevoda kojima sam prilazila neambiciozno. Uprkos tome što sam dosta pesama i proznih odlomaka prevela, pre svega za sopstvene potrebe, i često zarad jezičke vežbe, koja je piscima neophodna, ne bih sebe mogla nazvati prevodiocem. Ja samo volim da na najbolji način rešavam nedoumice. Moji prevodi se tiču poezije, i…

23. oktobra 2021.
Ona korača u lepoti

Ona korača u lepoti, poput noćiU predelima bez oblaka i zvezdaI najbolje od tame i sjajaSusreće se u njenom pogledu i očima:Milovanim mekom svetlošćuKoju nebo sve do osvita skriva. Jedna sen više, jedan zrak manjeRaspario je bezimenu dražKoja se talasa u crnim uvojcimaIli blago joj prelazi preko lica;Na kome misli spokojno kazujuKoliko je čist, koliko…

4. septembra 2021.
Najveći Meduzin neprijatelj nije Persej

Svi imamo junake antičkih grčkih mitova sa kojima se možemo identifikovati ili u čijoj sudbini prepoznajemo delić svoje. Za mene su oduvek bili važni Ikar i Hiron. Napisala sam knjigu o Persefoni, ponovo sam ispričala taj mit, nesvesno pripadajući žanru koji je u svetu poslednjih godina izuzetno popularan, a naročito ga je istakla u prvi…

17. avgusta 2021.
Mihail Epštejn o eseju kao formi cikcakolikih misli

Moje mišljenje o stvarima nije mera samih stvari, ono je samo dužno da razjasni u kojoj meri ja vidim te stvari. – Mišel de Montenj Retko se dešava da je delo jednog autora stvorilo čitav žanr koji se postupno razvijao tokom vekova. U tome što je esej imao individualnog tvorca, Montenja, izraženo je bitno svojstvo…

6. jula 2021.
Boris Ejhenbaum o razlici između priče i romana

Roman i priča ne samo da nisu istorodne, nego su suštinski neprijateljske forme, i zato se nikada ne razvijaju jednovremeno i sa istim naporom u jednoj književnosti. Roman je sinkretična forma, priča je elementarna forma. Roman se sastoji od istorije, od putovanja. Priča od anegdote. To je razlika između velike i male forme. Ne samo…

5. jula 2021.
Jugoslovenske izdavačke edicije: „Književnost i civilizacija“

Mom obrazovnom procesu nemerljiv doprinos dale su knjige objavljene u ediciji Književnost i civilizacija koju je u okviru izdavačke kuće Nolit uređivao Jovan Hristić. Sećam se da me je sam logo toliko oduševljavao da bih ocenu knjige davala samo na osnovu njega. Znala sam da mora biti dobra knjiga koju vizuelno definišu točak i dorski…

1. juna 2021.
Jugoslovenske izdavačke edicije: „Orfej“

Kao studentkinji Katedre za opštu književnost Nolitova izdanja iz edicije Orfej nisu mi bila strana. Skoro da nije bilo naslova koji mi u nekom trenutku nije bio pri ruci, bilo kao deo obavezne literature, bilo kao deo ličnog interesovanja. Osim važnosti za „struku“, ova biblioteka bila je važna i omiljena i onima van nje, „običnim“…

1. juna 2021.
Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije

Jugoslavija je bila izdavački i prevodilački gigant. Izdanja koja su se u periodu obe države, i kraljevine i socijalističke federacije, štampala cirkulišu i danas, zbog svog jedinstvenog kvaliteta, tiraža, naslova, prevoda, dizajna, u svakom slučaju dobre i kvalitetne uređivačke politike, ali i kuture knjige koju je omogućila količina novca uslovljena društvenom organizacijom, kao i veličinom…

1. juna 2021.
O Konradovom romanu „Srce tame“

Čitam sporo i knjige dugo ostaju uz mene pošto ih završim. Kao i kod pisanja, tako i kod čitanja – dugo razmišljam, dugo ostajem misaono utopljena u kulise dela, njegove boje, atmosferu, pokrete junaka, reči i prostore. Najviše čitam eseje i priče, baš one forme koje i sama pišem, a kada mi se desi da…

10. maja 2021.
O Tolstojevoj priči „Tri smrti“

Tolstojeva priča Tri smrti je jednostavno delo, poput sklopljenih dlanova da iz njih piješ vodu. Toliko jednostavno da postaje nepodnošljivo. Ono odražava u svojoj nepretencioznosti savršenstvo ritma pripovedanja i proporcije građe, koheziju forme, dubinu značenja, jasnoću sadržaja. A, istovremeno, delo je razorno, puno duboke tuge i potištenosti. Nije to Čehov, koji je ironičan, pa da…

5. maja 2021.
Deset godina od kako sam diplomirala

Diplomirala sam 19. aprila 2011. godine. Bio je topao dan, pravi prolećni. Trebalo je da izađem na poslednji ispit u januaru te godine ali nisam imala dovoljno samopouzdanja i, pre svega, psihičke spremnosti. Koleginica koja je izašla tada, i diplomirala, kada sam ju pozvala da vidim kako je bilo, predstavila mi je taj čin kao…

19. aprila 2021.
Buvlja pijaca kao prostor nesvesnog jedne kulture

Buvljaci su id jedne kulture, ono što ona ne želi, što baca i odbija. Sadržaj buvljaka, to je ono što je proglašeno nepotrebnim, što je smeće, a što se iznova pojavljuje, i uvek na margini, za razliku od ego kulture u zvaničnom muzeju. Frojd je bio u pravu kada je rekao da se ono potisnuto…

18. aprila 2021.
Pohvala trafici kao postmodernom mestu za kulturu

Trafika je odigrala važnu ulogu u mom obrazovnom procesu. Tu sam svojevremeno kupovala književne klasike, knjige o slikarstvu, modne časopise, filmove, izdanja klasične muzike, časopise o antikvarnoj umetnosti, muzičke časopise, stripove, nedeljnike, časopise o enterijerima. Trafika je pravo postmoderno mesto i slika vremena – visoko i nisko bili bi u istoj ravni unutar tog ružnog…

14. aprila 2021.
U tišini se pojavljuje Bog: Arvo Pert i Etore Spaleti

Morao sam da se oslobodim svega bespotrebnog da bih spasao sebe. – Arvo Pert Arvo Pert za sebe kaže da komponuje klasična i religijska dela. Poznat je po tehnici tintinabuli koju je prvi put upotrebio u delima Für Alina (1976) i Spiegel im Spiegel (1978). Njegovu muziku uporedila bih sa slikarstvom italijanskih trečentista i kvatročentista,…

9. marta 2021.
Beskraj teče u kapima: Mihail Glinka

Čoveka možeš spoznati po stepenu na koji se uzdigla muzika u njegovoj duši. Ali, pošto me zanimaju samo oni preplavljeni muzikom, ograđujem se od spoznaje ljudi. Ima muzičkih duša koje nemaju muzičko vaspitanje i kulturu. To znači da se rađamo sa mnoštvom treperenja, čiju vrednost uspostavljaju naša tugovanja. Nosimo u sebi muziku koju nismo nikada…

8. marta 2021.
Za autentičan život potrebne su hrabrost i sloboda: Kristo & Žan-Klod

Toliko toga je rečeno i napisano, snimljeno i odštampano o umetničkom i bračnom paru Krsta Javačeva, bugarskog emigranta u Parizu, i Žan-Klod Denat, ćerke francuskog diplomate u Maroku, koja je u svojoj ličnoj zaostavštini ostavila i jednu zajedničku fotografiju sa Šarlom de Golom, da ovo što ću ja imati da napišem je apsolutno zanemarljivo. Svet…

8. februara 2021.
Dva kentaura, jedna strela: O performansu „Energija mirovanja“ Marine i Ulaja

Svi performansi Marine Abramović i Ulaja (Frank Uve Lajsiepen) deluju jednostavno, oni su simbolički dosta direktni i komunikativni. Uprkos natpisu Art is Easy, koji je stajao iznad volana njihovog zajedničkog kombija, opšte je poznato da umetnost nije laka, ni u procesu stvaranja, ni u procesu izvođenja, ni u procesu distribucije, a ni u procesu recepcije…

3. februara 2021.
Mit o lavirintu i Minotauru kao središnji motiv filma „Isijavanje“ Stenlija Kjubrika

Pre pisanja o filmu Isijavanje (The Shining, 1980) Stenlija Kjubrika moramo pomenuti mitsku priču o lavirintu i Minotauru, kao i simboličko značenje te priče. Prvo o Minotauru. On je kompozitno biće, kakvih je mnogo u grčkoj mitologiji, ima glavu bika i telo čoveka. Rođen je iz neprirodne seksualne požude njegove majke, Pasifaje, i bika. Pasifajin…

5. januara 2021.
Spektakl vajmarske dekadencije: O filmu „Metropolis“ Frica Langa

Metropolis je knjiga koju je 1925. godine napisala nemačka književnica Tea fon Harbou. Na osnovu tog romana, dve godine kasnije, Fric Lang, njen tadašnji suprug, snimio je klasik filmske umetnosti i vodeću oznaku vajmarske kinematografije. Metropolis (1927) je izuzetno spektakularan film. Pod spektakularnim podrazumevam čitav seting, kulise kroz koje i ispred kojih se kreću junaci,…

1. januara 2021.
Nikola Milošević o romanu „Junak našeg doba“

Kad pročitamo roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova Junak našega doba i kad malo razmislimo o onome što smo pročitali, ne nailazimo na neke osobite teškoće oko razumevanja takozvanih sporednih likova. Jedini stvarni problem, jedinu stvarnu zagonetku predstavlja glavni junak Pečorin. Ovaj problem i ova zagonetka sastoje se, ukratko, u sledećem: biće izuzetnog uma i izuzetne volje,…

2. decembra 2020.
Putnik Pečorin

Non finito Esej je u procesu nastajanja.

1. decembra 2020.
Herojsko stradanje u kadi: O Davidovoj slici „Maraova smrt“

Osamnaesti vek najbolje je opisao savremeni nemački pisac Patrik Ziskind na početku svog romana Parfem: U 18. stoleću živeo je u Francuskoj čovek koji je spadao među najgenijalnije i najodvratnije likove ove, genijalnim i odvratnim likovima, nimalo siromašne epohe. Vidimo, dakle, da su neke od ključnih reči epohe, u ovom slučaju, genijalni i odvratni. Slobodno…

3. novembra 2020.
Seksualnost, strah i snovi: O slici „Noćna mora“ Hajnriha Fislija

Intelektualne tendencije 18. veka od izuzetnog su značaja za proučavanje fenomena koji će se u romantizmu dodatno razraditi. Neki od njih su nasilje i seksualne perverzije, teme koje su obuhvaćene sa dva, naizgled suprotstavnjena književna žanra 18. veka, sentimentalnim i gotskim romanom. Oba žanra na sličan način tretiraju glavnu junakinju. Ona je potčinjena, iracionalna i…

2. novembra 2020.
Ludvig van Betoven kao indigo labud romantizma

Samo onaj može biti umetnik ko ima sopstvenu religiju, originalan pogled na beskrajno. – Fridrih Šlegel Bio je ophrvan melanholijom. Volim da ga zamišljam, ne kao crnog ili kao belog, iako ta alhemijska transformacija pristaje njegovoj sudbini, već kao indigo labuda. Oholog, tamnog i prozirnog kao dubine jezera. „Plava je boja mojih snova“, naslikao je…

23. oktobra 2020.
Eugen Gotlob Vinkler: „Pozni Helderlin“

O Helderlinovom povratku iz Francuske znamo malo. Do odluke o četiri decenije njegovog kasnijeg ludila došlo je u jednom odsečku njegovog života u čiju tamu prodire samo svetlost nekoliko oskudnih činjenica. U Bordou je on proveo četiri meseca kao kućni učitelj i pastor nekog nemačkog trgovca. Grad je napustio 10. maja 1802. Nije se saznalo…

3. oktobra 2020.
Putnik Kaspar David Fridrih

Non finito Esej je u procesu nastajanja.

5. septembra 2020.
Putnik Kolridž

Non finito Esej je u procesu nastajanja.

10. avgusta 2020.
Putnik Vordsvort

Lutao sam usamljen kao oblak, koji lebdi visoko nad dolinama i brdima, kad ugledao sam mnoštvo narcisa, pored jezera, pod drvećem, kako se vijore na povetarcu. Nepregledni kao zvezde na mlečnom putu, rasprostirali su se u dugom nizu, čitavom ivicom zaliva: deset hiljada obuhvatio sam pogledom, zabacivali su glave u živahnom plesu. I talasi do…

6. jula 2020.
Šelijev „Ozimandijas“ i romantičarska estetika ruševine

Putnika sretoh ja, iz drevnog kraja, Reče: Bez trupa stoje dvije noge U pustinji: Pokraj njih s pijeskom spaja Glava se lica smrskanog, kom stroge Usnice, zapovjedničkog sjaja, Kažu da dobro kiparu bje znana Strast koja iz tih mrtvih stvari sijeva, Nadživjev dlan i grud što im bje hrana; Napisano na postolje je cijelo: Ja…

22. juna 2020.
Putnica Lusi

Vordsvortov ciklus pesama o Lusi sastoji se od pet poetskih ostvarenja koja su nastala u periodu od 1798. do 1801. Četiri pesme završene su najkasnije 1800. godine i ušle su u drugo izdanje Lirskih balada. Pesma napisana je aprila 1801. godine ali nije ušla u treće izdanje Lirskih balada iz 1802. već je objavljena tek…

20. maja 2020.
Okrutna i mračna lepota Šelijeve Meduze

Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz…

20. aprila 2020.
Grobljanska poezija Tomasa Greja

Pesma Tomasa Greja Elegija napisana na seoskom groblju završena je 1750. a objavljena 1751. godine. Inspiracija za nju, koja je elegija po tonu, ali ne i po formi, bila je smrt pesnikovog prijatelja, Ričarda Vesta. Elegija u nacionalnim književnostima Evrope, elegija van antičkog konteksta, označava vrstu meditativne i melanholične lirske pesme koja se javlja u…

1. marta 2020.
Slikar ruševina Iber Rober

Iber Rober, francuski slikar 18. veka, poznat je po prikazima ruševina koje su pred našim očima date u divljim, zaraslim i nepristupačnim predelima kojima se kreću zalutali putnici, pastiri i seljanke koje peru veš. Rober je prikazivao pejzaže, ruševine i drugu arhitekturu tako da su te pojave izgledale kao rezultat slobodne igre činjenica i mašte.…

1. februara 2020.
Divlja lepota Salvatora Roze

Italijanski slikar Salvator Roza rođen je u blizini Napulja 1615. godine. Istorija umetnosti beleži ga kao baroknog slikara, temperamenta nalik Karavađovom, buntovnog, odmetničkog, neprilagođenog. Njegovi autoportreti svedoče slobodan, prek i neukrotiv duh. Roza, avanturista, razbojnik i melanholik, iako je hronološki bio čovek baroknog doba, mi ga poimamo kao jednog od važnih prethodnika romantične umetnosti, naročito…

1. februara 2020.
Tamnice Đambatiste Piranezija

Hitajući u susret ponovo otkrivenoj antici, fragmentarnim ostacima Istorije, delima nagriženim zubom Vremena, „kezom Meduze“ kako je to Šeli u jednoj od svojih pesama izrazio, putnici na velikom putovanju morali su doći u susret sa Alpima i sa antičkim i srednjevekovnim ruševinama, sa „kategorički“ i sa „dinamički“ uzvišenim pojavama, kako ih je nazvao Kant. Po…

1. februara 2020.
Dva putnika Italijom: Ljubomir Nenadović i Petar II Petrović Njegoš

Otvorio sam prozor da se nagledam lepe napuljske zore, koja sa svojim lakim ružičastim krilima trepti već po vrhovima svih zelenih breščića na kojima cvetaju limunovi i pomorandže. Poranio sam da ti u ovoj tišini pišem, poranio sam da ti se javim sa dna Italije. Ljubomir Nenadović, sin ustaničkog diplomate Prote Mateje Nenadovića, rođen je…

27. januara 2020.
Gete u Rimu: Obrazovni značaj Geteovog italijanskog putovanja

Poznate su dve Tišbajnove slike na kojima je prikazan Gete. Na jednoj pesnik sedi pored antičkog reljefa na kome je prikazan susret Oresta i Ifigenije (slikareva aluzija na dramu Ifigenija na Tavridi koju je Gete u tom trenutku pisao), među rimskim ruševinama, sa crnim šeširom širokog oboda i belim plaštom preko svoje odeće. U pitanju je ulje na platnu iz 1787. godine koje nosi naziv Gete u rimskom polju.…

26. januara 2020.
Grand Tour iliti romantičarski fenomen velikog obrazovnog putovanja

Pitanje početka. Uvek podsticajno. Od Talesa i Heraklita pa do naučnika i mislilaca našeg doba, pitanje početka zaokuplja maštu fizičara, filozofa i pesnika. Reč mašta, umesto reči razum, čini nam se adekvatnijom, primerenijom, jer kako početak drugačije zamisliti nego posredstvom snaga mašte? Odakle sve dolazi, kako je nešto nastalo? Kako je haos postao kosmos? Pred…

25. januara 2020.
Duga dosadna letnja podneva sa Madonom

Letnji raspust 1996. Stanovali smo u večito praznoj, izmeštenoj ulici predgrađa koja podseća na slike Đorđa de Kirika. Slušala sam teretne vozove kako dolaze i odlaze. Bila je to ranžirna stanica usred kukuruza. Sećam se glasa mašinovođe, odzvanjao je preko razglasa kroz prazna i duga letnja podneva. Imali smo u razredu jednu devojčicu koja je…

24. decembra 2019.
Seksualne persone Luize Čikone

Luiza Čikone je pravo ime umetnice koja nastupa pod pseudonimom Madonna. U pitanju je osoba koja je svojim albumima, spotovima, modnim eksperimentima i celokupnim imidžom obeležila popularnu kulturu poslednjih četrdeset godina. Ostaje otvoreno pitanje da li bismo mogli, kada je reč o njenoj knjizi Sex, govoriti o jednoj osobi. Možemo govoriti o pojedinačnom telu koje…

23. decembra 2019.
Gotska romansa Karlosa Fuentesa

Karlos Fuentes je imao samo trideset i četiri godine kada je napisao ovu gotsku poemu u prozi, kratku knjigu nazvano po imenu glavne junakinje, Aura. Godine naglašavam jer je njegov stil izuzetno zreo i bogat, u pitanju je barok 20. veka koji nije pretenciozan niti je tu da impresionira virtuoznošću, ostajući smisaono šupalj. Naprotiv, jezik…

28. novembra 2019.
Grad duhova Žorža Rodenbaha

Pesništvo će postati novo ako se uvuče među snove, ako traga za neznanim devičanstvom u dnu izmaglice, zvukom uskladištenim na obodu tišine. Ovako je pisao Žorž Rodenbah u poemi Omeđeni životi 1896, četiri godine pošto je objavio svoje najpoznatije delo, roman Taj mrtvi Briž. U ovom fragmentu naziremo odlike celine njegove poetike, simbolizam u poeziji,…

3. novembra 2019.
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Petar Vujičić

U biti nema se za čim žaliti znaš to dobro Petre ne govorim to Tebi nego kroz Tebe drugima kroz pola vijeka znao si bolje moje misli nego ja sam prevodio si ih strpljivo u Čika Ljubinoj ulici u bijelom Gradu na rijeci koja ponovo krvari razgovarali smo dugo preko Alpa, Karpata, Dolomita a sada…

25. oktobra 2019.
Jugoslovenske izdavačke edicije: „Erotikon“

Jugoslovenske izdavačke edicije novi je ciklus objava na ovom internet mestu. Sa objavama je započeto juna 2019. godine kada je bilo reči o ediciji Plava ptica. Sada je na redu još jedna popularna i značajna edicija jugoslovenskog izdavaštva, Erotikon. Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji.…

15. oktobra 2019.
Jabuke

Knjiga priča Jabuke Ane Arp nastajala je između leta 2017. i leta 2019. godine. Prvo izdanje objavljeno je krajem septembra 2019. a drugo krajem decembra 2023. godine. Knjiga se sastoji od šest kratkih priča i uvodnog obraćanja Čitaocu. Nazivi priča su: Škola, Konj, Bicikl, Ostrvo, Pčele i Jabuke. Knjiga je zamišljena kao prvo krilo književnog…

30. septembra 2019.
Balkanski barok Marine Abramović

Oduvek sam bila veliki ljubitelj časopisa. Štampana izdanja i danas kupujem. Sama forma – koja prirodno utiče na sadržaj – oduvek mi je odgovarala. Fascinirala me je ta multiplikacija pojavnog sveta, raspored slika, teksta, naslovi, fontovi. I oni su davali značenje napisanom, oni su bili integralni deo doživljaja napisanog. Vizuelna kultura bi na taj način…

12. avgusta 2019.
Penelopi Ficdžerald: „Ona me ima ali uopšte nije sigurna da me želi“

Roman Plavi cvet zasnovan je na životu Fridriha fon Harednberga (1772-1801) pre nego što se proslavio pod imenom Novalis. U nastavku sledi nekoliko odlomaka iz romana objavljenog 1995. godine koji svoje ime duguje centralnom motivu Novalisovog stvaralaštva, kao i nemačkog romantizma, a to je plavi cvet, simbol čežnje i potrage za neodređenim i beskonačnim. Autorka…

31. jula 2019.
Elfride Jelinek: „Zašto Brigita nije zadovoljna onim što ima?“

Roman Ljubavnice austrijske književnice Elfride Jelinek objavljen je 1975. godine. Njegove protagonistkinje su Brigita i Paula, devojke na čije živote radikalno utiču razumevanje ljubavi i braka. Oba pojma nisu trivijalizovana pojednostavljenom (auto)viktimizacijom već su, naprotiv, zakomplikovana odnosom novca, jezika, uloge samozavaravanja i kalkulacija koje životna stvarnost nikada ne izneveri. Delo je umnogome neprepričljivo ali je…

31. jula 2019.
Jugoslovenska filozofska postmoderna: „Rečnik tehnologije“

Rečnik tehnologije objavljen je juna 1981. godine u okviru časopisa Vidici. U pitanju je filozofsko delo pisano u najboljoj tradiciji „pevanja i mišljenja“ odnosno filozofije izrečene na način jezika koji nije diskurzivan i analitičan već je poetski. Mnogi ovo delo vide kao prvi postmoderni tekst jugoslovenske i srpske kulture. Rečnik najbolje govori sam o sebi…

30. juna 2019.
Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“

Jugoslovenske izdavačke edicije je novi ciklus objava na ovom internet mestu. Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke…

29. juna 2019.
Jugoslovensko izvođenje oratorijuma „Carmina Burana“ Karla Orfa

Treba početi od imenovanja koje često zbunjuje. Carmina Burana znači Pesme iz Bajerna. Bajern je drugi naziv za Bavarsku i jedan od manastira u pomenutoj južnoj nemačkoj regiji gde su sredinom 19. veka otkrivene pesme profanog sadržaja (narodne pesme koje stoje nasuprot dvorskoj poeziji srednjeg veka i renesanse), pisane i izvođene u 11, 12. i…

28. juna 2019.
Metamorfoze i kratki uzdasi: Ekspresionistički ples dlanova Egona Šilea

Dve priložene fotografije Egona Šilea zanimljive su zbog specifičnog položaja dlanova koji on na njima zauzima. Teatralne poze zajedničke su mnogim njegovim fotografijama i autoportretima. Položaj ruku kao da je inspirisan ekspresionističkim plesom ili kao da ga kroz fotografski prikaz ostvaruje. Intenzitet duha očitava se u metamorfozi tela, kroz pokret i kroz uzdah. Performativno i…

6. maja 2019.
Umetnost je linija oko tvojih misli: Erotski crteži Gustava Klimta

Umetnost je linija oko tvojih misli. – Gustav Klimt Samozadovoljavanje, masturbacija ili onanija je čin prema kome su mnoge kulture imale podeljen odnos i uglavnom tabuiziran, naročito u društvima sa nekada snažnim religijskim uticajima. Umetnost ga je prikazivala, simbolički ga zaodevajući kroz nagoveštaj. Sama reč onanija potiče od biblijske ličnosti Onana koji se pominje „Knjizi…

4. maja 2019.
U smetu slavonskog snega: O romanu „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Agate Kristi

Koja li je ovo zemlja uopšte?, upita gospođa Habard plačnim glasom.Kad joj je rečeno da je to Jugoslavija, ona reče: „Oh! Pa mi smo na Balkanu. Šta se drugo može i očekivati?!“ Delo koje ćemo analizirati pripada kriminalističkom žanru. Smatramo da je ovaj oblik romana naročito pogodan za tip istraživanja koji posredstvom naracije i iskaza…

11. aprila 2019.
U miru sa sobom kao bela kost u pustinji: Spokoj pustog okruženja na slikama Džordžije O’Kif

Tiha snaga životinje koja umire u pustinji. I slikarka, u dugoj suknji i beloj košulji, na sredini čijih kragni je broš u obliku spirale, prilazi da pomiluje kost, oseti je, glatku i hrapavu, kao da je glas. I jeste. To je ono što je ostalo od jednog života. I ona ga vraća u novi život…

10. aprila 2019.
Samospoznaja, smisao i stvaralaštvo: Važnost strpljenja Hilme af Klint

Od materije ka duhu (prva slika) i od duha ka materiji (druga slika). Dva trigona tako stvaraju šestokraku (Davidovu zvezdu), simbol okultnog u kome se suprotstavljene sile ujedinjuju. Njihovo jedinstvo evidentno je na trećoj slici, što je simbolizovano krugom. Hilma af Klint je ove tri slike smatrala za oltrska dela koja bi se nalazila u…

7. aprila 2019.
Pjotr Damjanovič Uspenski o simbolizmu Tarota

U okultnoj literaturi postoji jedna pojava od velikog značaja. To je Tarot. Tarot karte su poznate od kraja 14. veka, kad su već postojale među španskim Ciganima. To su bile prve karte koje su se pojavile u Evropi. Smatra se da je najtačnija reprodukcija najstarijeg Tarota, takozvani Marseljski Tarot. To paklo se sastoji od 78…

23. marta 2019.
Meditacije nad tarot kartama: Naopako obešeni i tačka gledišta na svet

Fransoa Vijon, srednjevekovni francuski pesnik i vagabund, Sveti Probisvet, kako ga je zvao Kolja Mićević. Na njega su me podsetila razmišljanja o renesansnom smehu, karnevalu i izokrenutom svetu, ali i tarot karta broj dvanaest na kojoj je naopako obešeni čovek. Karta kao da se odnosi na tadašnje razbojnike koji su bivali kažnjavani vešanjem, bilo tako što bi im konopac bio stavljen…

6. marta 2019.
Ideologija i arhitektura: Svetska izložba u Parizu 1937. godine

Organizatori Svetske izložbe iz 1937. odlučili su da u centru Pariza postave, simbolično, dva paviljona. Levo je paviljon Trećeg rajha a desno Sovjetskog saveza. U centru, nadmoćno, održavajući pre svega vizuelnu ravnotežu, stoji Ajfelov toranj. Arhitekta nemačkog paviljona bio je Albert Šper a sovjetskog Vera Muhina. Šper je nagovorio Hitlera da učestvuje na izložbi jer…

3. februara 2019.
Dve skulpture čoveka koji hoda: Alberto Đakometi i Umberto Bočoni

Kako hodaš kroz život? Alberto Đakometi i Umberto Bočoni, dva velika skulptora 20. veka, dala su svoje viđenje čoveka u pokretu. Prvi je trska koja misli. Jedva se kreće, jednodimenzionalan, pognut, ali od čelika. Izgleda krhko ali ne možeš ga slomiti. On u svom sporom hodu čini se nalik šibici koja dogoreva. Drugi je dinamičan,…

2. februara 2019.
Dokumentarni film Alena Renea o Pikasovoj slici „Gernika“

Jedan od istorijskih užasa koji najavljuje sve kasnije užase bio je Španski građanski rat u kome je stradala Gernika, grad na severu Španije, u Baskiji, kada je bombardovana, 26. aprila 1937. godine. Gernika je postala simbol stradanja civila u ratnim okršajima, što je kulminiralo sa II svetskim ratom. Gernika je imala važan strateški položaj, ali…

1. februara 2019.
Seksualne persone Džejmsa Džojsa

Tri erotska pisma Džejmsa Džojsa Nori Barnakl 6. decembar 1909. Noreta mia! Primio sam večeras tvoje pismo u kome mi javljaš da ideš unaokolo bez donjeg rublja. Jesam li te šokirao prljavštinama koje sam ti pisao? Možda misliš da je moja ljubav nešto prljavo. Jeste, u izvesnim trenucima. Sanjam te u sramotnim pozama. Zamišljam stvari…

10. januara 2019.
Buđenja u hladnoj sobi: Jutro i tišina na ranoj Pikasovoj slici i „Hladni komadi“ Erika Satija

Jutrom je tišina neophodnija nego tokom sna. Po buđenju, kada pojavni oblici polako postaju konkretni, i kada um ponovo privikava sebe na zvukove, prvi sat je vreme ćutanja. Tada se postaje iznova svestan sebe. Onda se čovek pogleda u ogledalo i posveti čišćenju svoga tela. Ali, pre toga, on se posmatra. I kao što se…

5. januara 2019.
Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke

Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji.…

30. decembra 2018.
Oda Neptunu: Maske, ogledala, lavirinti, opijati i parfemi

Moramo razlikovati mitološke elemente koje određeno grčko božanstvo podrazumeva od astroloških i simboličkih konotacija planete sa istim imenom. Verovatno bi se na osnovu svake planete moglo tumačiti ili prepoznavati ono što je od njenog simboličkog sadržaja prisutno u nekom umetničkom delu. Mi ćemo se zadržati na planeti Neptun kombinujući odlomke iz umetničkih dela koje sam…

15. decembra 2018.
Novembarski rajski vrt Vilijama Blejka

Engleski romantizam obeležen je imenom Vilijam. Tri značajna umetnika date kulture i hronološkog okvira dele isto ime: jedan je Blejk, drugi Vordsvort, treći Tarner. Ovaj tekst posvećen je književniku i slikaru, vizionaru i idealisti, Vilijamu Blejku. On je oda umetniku koji je izvršio, i još uvek to čini, veliki formativni uticaj na moju ličnost, na…

28. novembra 2018.
Kad je um đavolje igralište: Fransisko Goja i Fjodor Dostojevski

Izgubljen u potpunom ništavilu, u praznini neodređenog prostora, pas neodređene rase, proviruje, kao da se boji, kao da gleda u nevidljivog a sveprisutnog Gospodara koji će ga u narednom trenutku, odloženom do u beskraj, likovno fiksiranoj anticipaciji nelagode koja će trajati zauvek, udariti, ubiti, udaviti u gomili peska u koji kao da i bez tog…

2. novembra 2018.
Van Gogov kaput

Mene je oduvek više zanimalo šta ljudi pokušavaju da sakriju kroz odevanje nego šta pokušavaju da istaknu. Pećinski čovek je skrivao krznenim i kožnim odevanjem svoju tanku kožu u susretu sa okrutnim klimatskim okruženjem. Kako je evoluirao a civilizacije se razvijale, pored fizičke zaštite, odeća je postala metafora: zaštita od naših strahova. Zelena je meni…

28. oktobra 2018.
Geteov šešir

Putovanja znaju da budu zamorna i, bez obzira na fotografije drugih koje gledamo u najboljim izdanjima pred šarmantnim krajolicima i drevnim spomenicima, budimo iskreni, tu nema puno mesta za šik odevanje, iako sam ja, na primer, apsolutni donkihotovski snob po tom pitanju. Ipak, portreti su uvek unapred osmišljeni konstrukt tako da Getea na Tišbajnovoj slici…

26. oktobra 2018.
Manifest književnosti larpurlartizma i dekadencije: Vajldov predgovor romanu „Slika Dorijana Greja“

So I turned myself to face meBut I’ve never caught a glimpseOf how the others must see the fakerI’m much too fast to take that testCh-ch-ch-ch-changesTurn and face the strange Turn and face the strange: to nam saopštava Dejvid Bouvi u pesmi Changes dok nam umom prolaze slike kojima smo prisustvovali tokom kultova seksa i…

30. septembra 2018.
Ako nije orijentalna raskalašnost, onda je orijentalna brutalnost: Obri Berdsli kao ilustrator Vajldove drame „Saloma“

Saloma je biblijska junakinja koja je odsekla glavu Svetom Jovanu Krstitelju i na tanjiru je prinela okrutnom caru Irodu. Pred njim i njegovom svitom zanosno je igrala, a na nagovor svoje majke, Irodijade, udate za cara, zauzvrat je tražila glavu sveca. Saloma je junakinja kakvu književnost dekadencije veliča, inspirisana poezijom Šarla Bodlera i Kitsovom pesmom…

29. septembra 2018.
Želela sam da gola skačem u fontane: O Hičkokovom filmu „Ptice“

Želela sam da gola skačem u fontane, tako sam zamišljala svoju mladost. A, sve je bilo drugačije: dosada, biblioteke, diplome, masteri, kancelarije, prevozi, kirije, supermarketi i redovi kod operatera, banke i glupi ljudi. I Melani Danijels je želela da gola skače u fontante a završila je kao lovina, lak plen divljim pticama. Moje vreme i…

30. avgusta 2018.
Majkl Korleone – tragički junak našeg doba

Majkl Korleone pripada tipu negativnih junaka. Uprkos njegovoj diaboličnoj prirodi, gledalac na kraju filma za njega ima saosećanja. Njegova ličnost je takva da posmatrača ne odbija već ga, naprotiv, čini privlačnim. Gledalac se sa njim identifikuje i saoseća, a ishod njegove sudbine proizvodi strah i sažaljenje, kategorije koje obično vezujemo za antičku grčku tragediju. Šta…

29. avgusta 2018.
Edvardhoperovska sinematičnost prvog albuma Lane del Rej

Ona samo želi da bude kraljica benzinske pumpe. Javlja nam sa Neptun avenije da ju uzbuđuju neonska svetla striptiz barova i motel Sirena u kome ona provodi noći tokom kojih traga za onim koga bi mogla da voli, uz kokain i omiljene ploče. Kada bi pronašla svoju polovinu, seli bi u kadilak, i sa vetrom…

14. jula 2018.
„Zveri moja, veku moj lepi, ko će ti pogledati u oči?“ O slikarstvu Anselma Kifera i 20. veku

Zveri moja, veku moj lepi, Ko će ti pogledati u oči I svojom krvlju ko će moći Pršljene dvaju stoleća da zalepi? Krv-graditeljka neprestana Grlom zemaljske stvari pije, Neradnik samo spokojan nije Na pragu novih dana. Stvorenje svako, sve dok živi, Mora kičmu da spasava, A pršljenom nevidljivim Ludi val se poigrava. Vek mlade zemlje…

1. jula 2018.
Pet pesama Tomasa Transtremera o kompozitorima klasične muzike

ALLEGRO Nakon crnog dana sviram Hajdna i u rukama osećam nasušnu toplinu. Dirke su spremne. Nežni čekići udaraju. Zvuk je zelen, živahan i smiren. Tutnuo sam ruke u svoje hajdnovske džepove glumeći nekog ko staloženo gleda na svet. Dižem zastavu hajdnovsku – što će reći: „Ne predajemo se. Ali mir hoćemo.“ Muzika je staklena kuća…

1. juna 2018.
Pet pesama Tomasa Transtremera

PALATA Uđosmo unutra. Ogromna jedna sala, tiha i prazna, njena podna površina nalik je na opustelo klizalište. Vrata sva pozatvarana. Vazduh siv. Slike na zidovima. Vide se uzvrveli beživotni prizori: štitovi, vage, ribe, telesa u borbenom grču iz jednog onostranog gluvonemog sveta. U toj pustoši izložena je jedna skulptura: sam samcit sred sale stoji konj,…

1. juna 2018.
Pet pesama posvećenih boginji Persefoni

Grčki mit nije kodifikovan knjigom. To za pisce može biti oslobađajuće saznanje jer su na taj način pozvani da sami, i nedogmatično, doprinesu već postojećem korpusu. Grčki mitovi su niz priča čije varijacije su do nas došle kroz različita pesnička i prozna dela a često su objedinjeni i kroz rečnike. Dakle, oni su nam dostupni…

28. maja 2018.
Zar ne žele svi ljubav? O Rembrantovoj slici „Otmica Persefone“ i jednoj pesmi Luize Glik

Zar ne žele svi da osete u noći voljeno telo, kompas, severnu zvezdu, da čuju tiho disanje koje saopštava Živo sam, što takođe znači ti si živo Sliku Otmica Persefone holandski umetnik Rembrant van Rijn stvara 1631. godine. Umetnik tada ima dvadeset pet godina i mnoge će ta činjenica iznenaditi, s obzirom na zrelost dela.…

28. maja 2018.
Persefona i Flora kao deo Rembrantovog i prerafaelitskog slikarstva, Svinbernove poezije i popularne kulture

Zar nećeš doći u vrt? Voleo bih da te moje ruže upoznaju. Citat pripada jednom irskom piscu iz 18. veka koji se zvao Ričard B. Šeridan. Učinio mi se pogodnim za ovu priliku. Dvosmislen muški glas poziva devojku u svoj vrt, kako bi ju njegove ruže upoznale. Pročitavši ga, čitalac u sećanje priziva Hada koji…

28. maja 2018.
Mit o Persefoni

Persefona, boginja Podzemlja i prirode, Demetrina i Zevsova kći, Hadova supruga. Kao strašna kraljica Podzemlja, ona sprovodi u delo kletve ljudi, gospodari senima i vlada čudovištima podzemnog sveta. Persefona živi iza Okeana, u vlažnim Hadovim dvorima, kraj kojih teku podzemne reke Piriflegetont, Aheront, Kokit i Stiga. U mladosti, dok je još bila devojka (Kora), Persefona…

28. maja 2018.
Adelajn R. Tintner: „Džejms otkriva Jana Vermera iz Delfta“

Prustu je prepisivana zasluga da je prvi slavni pisac koji je Vermera uveo u moderni senzibilitet, u Traganju za izgubljenim vremenom, u kojem Šarl Svan piše esej o holandskom majstoru i u kojem je Bergot, na umoru, rešen da vidi „žutu mrlju zida“ Pogleda na Delft. Međutim, Henri Džejms je zapravo preduhitrio francuskog romanopisca. I…

14. aprila 2018.
Nataša Marković: „Portret infantkinje – velaskezovska retorika u Portretu jedne ledi“

Premda su italijanski slikari renesanse zauzimali najviše mesta u Džejmsovom likovnoj umetnosti naklonjenom srcu, poneki kutak je ostao i za španske umetnike. Među njima, Džejms je posebno cenio baroknog slikara Dijega Velaskeza. U svojim likovnim kritikama i prikazima isticao je da je u Velaskezu, pored Servantesa, oličena „španska genijalnost“ (2), da je „nemoguće zamisliti veće…

14. aprila 2018.
Stil Henrija Džejmsa kao misaona orijentalna tapiserija gustog tkanja

Za šta vi mislite da ja pretpostavljam da vas ona smatra? – Ambasadori Smatrala je njegovu elokvenciju dragocenom; u njoj nije bilo ni jedne kapi koju nije, čim bi se pojavila, na neki način hvatala i odmah zatvarala, čuvajući je za budućnost. Kristalna bočica njene potpune pažnje ju je odmah primala u sebe, i ona…

10. aprila 2018.
Barok nedeljom: Mrtva priroda u holandskom slikarstvu 17. veka

Zbog nedostataka večnosti nagomilano jedeset hiljada starih predmeta. – Vislava Šimborska Bilo je to jednog septembarskog dana u Brižu. Kasno popodne. Pre napuštanja grada i povratka u Brisel, svratila sam u jednu prodavnicu posvećenu isključivo klasičnoj muzici, isprva privučena belim bistama kompozitora koje su bile u izlogu, kao i mnogobrojnim knjigama nota, i ponekim instrumentom.…

25. marta 2018.
Đorđo de Kiriko i dosadna podneva detinjstva

Ko je nekada nosio prvo sunce po dvorištimanikad sasvim ne ostavlja ovaj život u predgrađima. Njegove slike uvek me sećaju na duga letnja podneva, na tišinu i tajnu. Svaki umetnik neraskidivo je povezan sa tim dobom svoga života kao sa nezamenjivom riznicom inspiracije i vrela tajni koje, kasnije, kroz svoje stvaralaštvo pokušava, poput klupka, da…

24. marta 2018.
Ideološka i tržišna zloupotreba autoportreta Fride Kalo

Frida Kalo, meksička slikarka rođena 1907. godine, višestruko je prisutna u našem vremenu. Nažalost, na pogrešan i zloupotrebljen način. Ona je svedena na sliku koja draži posmatrača svojom „neobičnom“ pojavom. Ona se odlikuje toaletom, nakitom i frizurom nestandardnim za zapadni oblik ulepšavanja i ukrašavanja žena. Ličnost Fride Kalo postala je deo potrošačkog miljea, mentaliteta koji…

14. marta 2018.
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Mječislav Jastrun

LETNJA NOĆ Kratka letnja noć sa tobom. Munja. Kako su časovi leteli u kasu! Nad tvojom zaspalom glavom Prozor otvoren na vrt divlji i zvezde. Moje oči su bdele nad zaspalom do zore. Sve jače ti si sjajila u mraku,Od nogu do kose ljubičasta kao na dnu vira, Sve dok osvit nije pobelio Gluhi prozor…

19. februara 2018.
Gustav Herling-Gruđinski: „Venecijanski portret“

Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio…

14. februara 2018.
„Noa Noa“: Dnevnik sa Tahitija Pola Gogena

Između vaše civilizacije i mog varvarstva je raskorak. Civilizacije u kojoj vi patite. Varvarstva koje je, za mene, podmlađivanje. – Pol Gogen, 1895. Francuskog slikara Pola Gogena, ukoliko podlegnemo nepouzdanim klasifikacijama zapadne umetnosti, možemo odrediti kao postimpresionistu. Promena mesta, kulturnog i civilizacijskog okvira, značajno je uticala na njegov rad i misao. Boje koje je pred…

13. februara 2018.
Dve Modiljanijeve muze: Žana Ebitern i Ana Ahmatova

Posredstvom jedne ruske slikarke Žana Ebitern, devojka iz pariske građanske porodice i Amedeo Modiljani, italijanski slikar i boem sa privremenim boravištem u Parizu, stupaju u kontakt. Bilo je to sudbonosne 1917. godine. Nekoliko meseci pre susreta sa Žanom, Modiljani je otvorio svoju prvu izložbu. Žana ubrzo ostaje trudna sa prvim, pa sa drugim detetom. Kada…

12. februara 2018.
Barok nedeljom: Egzotične ptice u holandskom vrtu 17. veka

Ptica je složen simbol, polifon i značenjski nestabilan. Tokom mnogih vekova predstavljanja, ptica je imala simboličko, dekorativno i naučno pojavljivanje u umetnostima. Simboličko pojavljivanje odnosilo se, uglavnom, na dva segmenta: prvi je bio religiozna sadržina, drugi je bio muzička sadržina (konotacija) koju je prikaz ptice podrazumevao. Religiozna sadržina odnosila se na prikaz ptica koje vezujemo…

11. februara 2018.
Folklorna umetnost kao preduslov avangardne umetnosti: Kazimir Maljevič i Stevan Mokranjac

Jarko sunce odskočilo, sele, žetva je, haj, haj, haj! Ustaj, ne spavaj! Tradicionalna umetnost i avangarda imaju mnogo toga zajedničkog. Pod tradicionalnom umetnošću podrazumevamo folklorne forme, naivnu umetnost čije geometrijske oblike kolektivno nesvesno jednog naroda koristi u različitim oblicima svog stvaralaštva koje se, ukoliko postane muzejski eksponat, imenuje kao „primenjena umetnost“. Ćilimi, grnčarija, heklani stolnjaci,…

5. februara 2018.
Ikar u mom snu

Sanjala sam Ikara u crkvi. Jedna velika freska naspram vrata bila je, od poda do tavanice, ispunjena obrisima njegovog tela koje pada naglavačke, sa krilima čiji perje je letelo okolo, dok se u pozadini plaveo ili zeleneo pejzaž, stvarajući tako, u kontrastu sa belinom perja azurni, spokojan prizor, koji je bio u potpunoj nesaglasnosti sa…

1. januara 2018.
Mit o Evropi kao mit o prvom jutru bez straha

Zamisli na trenutak da ovo sanjaš. Sa jedne obale do druge tebe na svojim leđima prenosi, dok pliva otvorenim, beskrajnim morem, dok dahće kroz talase, ali trudeći se da se ti ne okvasiš, jedan veliki bik. Zamisli tu veličanstvenost tišine, okrznute jedino vašim prohodom kroz vodu. I to jutro, kao da je prvo, i izmaglicu…

1. januara 2018.
Putnici Teodora Žerika

Francuski slikar Teodor Žeriko naslikao je Splav Meduze sa samo dvadeset sedam godina i ta slika danas važi za jedno od najboljih dela evropskog romantizma. Meduza je bio naziv francuskog broda koji se uputio ka Senegalu i koji je zbog pogrešne procene kursa plovidbe, usled vremenskih nepogodnosti, potonuo. Sto četrdeset devet ljudi ostalo je usred…

18. decembra 2017.
Gotik romantizam: razbojnici i vampiri

Esej poljske teoretičarke Marije Janjion pod nazivom „Razbojnici i vampiri“ deo je njene knjige Romantizam, revolucija, marksizam, objavljene u okviru Nolitove biblioteke „Književnost i civilizacija“. Ona stoji za vrlo važno delo u izučavanju i razumevanju doba romantizma, njegove umetnosti i istorijskih prilika koje su je oblikovale. Marija Janjion razbojnike i vampire vidi kao romantičarske prototipne…

15. decembra 2017.
Zašto je Prometej romantičarski heroj?

Da bismo razumeli zašto je Prometej romantičarski heroj, moramo prvo razumeti zašto Hegel nije voleo romantičare. Suštinu Hegelovog etičkog i estetičkog ideala sačinjava jedinstvo, težnja ka uklapanju rascepljenosti prisutnoj u savremenoj svesti. Cela Hegelova ocena Grka uslovljena je tim stavom. On zauzima negativan stav prema omiljenoj temi književnosti romantizma – razdvojenosti „ja“. On tu razdvojenost…

10. decembra 2017.
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Vislava Šimborska

USEKOVANJE Dekolte potiče od decollo, decollo znači odsecam vrat. Škotska kraljica Marija Stjuart došla je na gubilište u odgovarajućoj košulji, košulja je bila dekoltovana i crvena kao krvotok. U tom istom času, sama u sobi, Elizabeta Tjudor, engleska kraljica, stajala je kraj prozora u haljini beloj. Haljina je bila pobednički zakopčana pod bradom i završavala…

13. novembra 2017.
Kratka biografija Margerit Diras

Sećam se prisustva ruku na telu, svežine vode iz krčaga. Bilo je toplo, tako toplo da to sada ne mogu ni da zamislim. Ja sam ona koja se prepušta kupanju, on ne briše moje telo, nosi me, vlažnu, na poljski krevet – drvo glatko kao da je od svile, sveže – uključuje ventilator. Jede me…

8. novembra 2017.
Olivera Janković o slici „Slikarka sa strelcem“ Milene Pavlović Barili

Slikarka sa strelcem iz 1936. godine bavi se temom dualizma i antinomija, kao i željom da se takva stanja prevaziđu. Daleki uzor ove slike mogao bi se naći u posebnom tipu renesansnih slika na kojima su parovi iz patricijskih porodica, bilo verenici ili venčani, predstavljeni atributima Marsa i Venere. Ideja tih dvostrukih portreta bila je…

7. novembra 2017.
Zanat kao temelj modne umetnosti

Koliko kesa daje, bogato se nosi,Ali ne kao kicoš – lepo, ne šareno,Jer odelo često odaje čoveka.Oni u Francuskoj iz društva najvišegImaju za to ukus najbolji. Šekspir, Hamlet, I-3 Krojači su arhitekte za odeću i metar, poput stetoskopa za lepo, nose oko vrata. Krojači nikada ne polaze od sebe. Čak ni najveći dizajneri današnjice, iako…

25. oktobra 2017.
Barok nedeljom: Haljine na Rembrantovim ženskim portretima

Kada je u pitanju likovni prikaz ženske odeće – od slikarstva na grčkim vazama, preko antičkih skulptura i reljefa, rimskog mozaika u Pompejima ili vizantijskog u Raveni, srednjevekovnih fresaka u tamnim katakombama ili najsjajnijim crkvama, u antici, u renesansi, u baroku – to je oduvek bio jednostavan i efektan način da slikar istakne portretisanu. Bilo…

22. oktobra 2017.
Moda i moć: Portreti engleske kraljice Elizabete I

Samo plitki ljudi ne sude prema izgledu. – Oskar Vajld Engleska kraljica Elizabeta I Tjudor bila je ćerka Henrija VIII iz braka sa Anom Bolin, njegovom drugom suprugom. Rođena je 1533. godine a na presto je stupila 1558, sa dvadeset i pet godina. Na tronu Engleske bila je sve do svoje smrti koja je nastupila…

1. oktobra 2017.
Pismo Agati Kristi

Pismo Agati Kristi (rođenoj Miler, udatoj Kristi pa Malovan), pet dana pre njenog 127. rođendana Draga Agata, Znam da me možete čuti. Znam da ćete ovo pročitati i da ćete se, poput mnogih starica, detektiva-amatera iz vaših romana, ironično osmehnuti. Samo Džejn Ostin i Vi ste tako ljupko umele da budete ironične i da vam…

10. septembra 2017.
Poove pozorištarije na ilustracijama Harija Klarka

Hari Klark je bio irski ilustrator koga mnogi smatraju jednim od najboljih vizuelnih interpretatora Poove imaginacije. Pored njega, dela američkog pisca koji se smatra rodonačelnikom tri žanra kratke priče – gotske, detektivske i naučnofantastične – ilustrovali su još i Artur Rakham, Edmund Dulak i Gustav Dore ali, čini se, niko kao Klark nije bio bliže…

15. avgusta 2017.
Rokoko pank Vivijen Vestvud

U piratima i libertenima 18. veka videla je anarhistički i antipuritanski stav prema društvu, opšteprihvaćenim moralnim skrupulama i seksualnosti. Za nju, rokoko je bio prvi pank. Biseri, korseti, voluminozna odeća dekonstruisano šivena, predimenzionirane cipele, sve su to odlike rada ove izuzetno intelektualistički orijentisane dizajnerke. U modi ne postoji originalnost i autentičnost, postoji samo jezičko uklapanje…

10. avgusta 2017.
Nebeska tela i slikarstvo

Jedna je zvezda počela da misli u času mog rođenja. – Vilijam Šekspir Onaj čije lice ne svetli nikada neće postati zvezda. – Vilijam Blejk Srećna, progutah zvezdu. – Vislava Šimborska Naslov ovog teksta je neadekvatan: približava čitaoca temi, ali istu ne iscrpljuje. Želela sam da objedinim razmišljanja, citate i slike koje sam vremenom pronalazila…

24. jula 2017.
Video radovi o Bošovom triptihu „Vrt uživanja“

Odlomak koji sledi pronađen je na sajtu Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković. Njegov autor je Petja Janžekovič, a izrečen je prilikom predavanja održanog 2013. godine. 17520 sati neprekidnog silaženja700 dana sporog disanja.34 inspirativnih celina.29 umetnika.9 krugova.6 vernika.2 putnika.1 Belzebub. Danteova Božanstvena komedija je priznata kao aksiom savremene poezije i umetnosti uopšte. Miks tri komponente – simbolička,…

27. juna 2017.
Mišel de Serto o alhemijskom značenju Bošovog „Vrta uživanja“

Mesecima lutati zatvorenim prostorom pod imenom Vrt uživanja. Gubiti se u njemu. To ne znači da se on prazni i da uzmiče u svoje dubine, šupljine, pećine, cevi, podzemna staništa, skrovišta ispod mora i šumske gustiše koje predstavlja. On je sav na svojoj površini. Ceo se nudi oku kojem, povrh svega, nudi lebdeći, panoramski, totalizujući…

26. juna 2017.
Ludost govori: Erazmova „Pohvala ludosti“ i Šekspirov „Kralj Lir“

Ako mudrost leži u iskustvu, ko više više zaslužuje da nosi ime mudraca: da li pametan, koji se nešto iz stida, nešto iz straha ne prihvata ničega ili luda, koga ni od jedne namere ne odvraća ni stid (jer ga nema) ni opasnost (jer ne razmišlja)? Mudrac se zagnjuruje u knjige starih pisaca, gde se…

25. maja 2017.
Mihail Bahtin o Rableu i karnevalskoj kulturi

Anonimni flamanski umetnik naslikao je ovaj satirični diptih početkom 16. veka. U pitanju je ulje na dasci koje se sada nalazi u muzeju Université de Liège. Na panelima piše: Slične likovne predstave iz ovog doba mogu se uočiti u delima Hijeronimusa Boša ili, kasnije, Pitera Brojgela. Književne teme slične ovima predstavljao je Fransoa Rable u…

21. maja 2017.
Pastelna zasićenost, hektična putenost i poslednja čežnja prevariti sebe: Egon Fridel o rokoko umetnosti

Aristokratiji je novac, najača vlast moderne civilizacije, bio nepoznat. Znali su da je novac potreban, a što je potrebno samo je po sebi razumljivo. Njima je novac bio kao nama vazduh: neophodan za život ali nešto čega ima u preobilju, dakle – bezvredno. Rokoko je vreme koje prolazi a životna radost toga doba nije ništa…

6. aprila 2017.
Putnik Tarner

Jedino što bi moglo biti veličanstvenije od grada na vodi jeste grad podignut u vazduhu. – Vilijam Hazlit Početak pisanja nalik je alhemijskom procesu. Preobražaj je neminovan: impresija, misli, znanja u adekvatno uobličen niz reči. Njihovo izmicanje je protejsko pred slikom koja je renesansni sfumato, neodređena, maglovita, jedno kondenzovano isparenje, kakve uglavnom mogu biti misli…

28. marta 2017.
Scene nasilja u slikarstvu Ežena Delakroaa

Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, kao prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Šarl…

11. februara 2017.
Putnik Helderlin

Pesnik i sveštenik su u početku bili jedno i tek su ih kasnija vremena razdvojila. No, pravi je pesnik uvek sveštenik, kao što je i pravi sveštenik uvek pesnik. I zar ne bi budućnost opet mogla dovesti to stanje natrag? – Novalis Fridrih Helderlin je rođen 20. marta 1770. godine u Laufenu, gradu na jugozapadu…

21. januara 2017.
Barok nedeljom: Baltazar Grasijan

Baltazar Grasijan (1601-1658) je bio španski jezuita i prozni pisac, stilista i filozof čije je delo, u literarnom smislu, vrhunski izraz konceptizma, književnog stila zastupljenog u Španiji doba baroka. Konceptizam karakterišu jednostavan i jasan, koncizan stil i precizan izraz, dovitljive metafore i inteligentni obrti u značenju uz pomoć igre rečima. Ovaj stil na suprotnoj je…

11. decembra 2016.
Žorž Pule: „Barokno doba“

Među različitim kategorijama barokne umetnosti možda je najvažnija mnogostrukost oblika kojima arhitekta, slikar, vajar, pesnik sebe primorava da ispuni prostor koji se otvara pred njim, oko njega i u njemu. Gomila figura zakrčuje prostranstvo; gomila se beskonačno mnogo pojedinosti; prožima ga univerzalni elan. Ali taj prostor nikada nije sasvim ispunjen. On je sadržatelj koji je…

13. novembra 2016.
Horhe Luis Borhes: „Asterionov dom“

I kraljica donese na svet sina kome nadenuše ime Asterion. – Apolodor, Biblioteka, III, I Znam da me optužuju zbog oholosti, i možda zbog mizantropije, i, možda, zbog bezumlja. Te optužbe (za koje ću ih ja kazniti kad bude došao čas) smešne su. Istina je da ja iz svoje kuće ne izlazim, ali istina je…

10. novembra 2016.
Hipnotička i evokativna moć „Soneta Orfeju“ Rajnera Marije Rilkea

Postoji nešto hipnotičko u Rilkeovim sonetima koje je posvetio mitskom pevaču Orfeju. Ukoliko je njegov čitalac istovremeno i pesnik, uticaj ritma, tona, jezičkog slaganja skoro je nemoguće od sebe odagnati. Ciklus od pedeset pet soneta podeljen u dva dela Rilke je napisao 1922. godine za tri nedelje. Posvećene su Rut Okama Knop, drugarici njegove ćerke,…

17. avgusta 2016.
Nina Berberova: „Želela sam da pišem i tražila sam sve načine ličnog oslobođenja“

Sneg i sunce. Trčala sam po šumi, htela sam da se bacim u sneg, da se njime umijem. Trčala sam sa psima i glasno se smejala. Nina Berberova spada u red najznačajnijih ruskih književnica 20. veka. Autorka je brojnih priča, romana i biografija. Njena najpoznatija knjiga je njena autobiografija Kurziv je moj. No, ta knjiga…

30. jula 2016.
Kako ne biti Parižanka – gde god da si

Postoje dve knjige koje za mene predstavljaju Pariz. Najpre, Rilkeova Zapisi Maltea Lauridsa Brigea, a zatim i knjiga Henrija Milera Rakova obratnica, koja prikazuje drugačiji Pariz nego što je onaj Rilkeov, čak njegovu suprotnost, Pariz bordela, prostitutki i makroa, Pariz razvrata. I to je onaj grad koji sam ja upoznao: mesto osamljenih ljudi i prostitutki.…

20. jula 2016.
Pet pesama Emili Dikinson

I Naši su životi – Švajcarska – Tako tihi – tako hladni – Dok u čudno popodne neko – Alpi svoj veo ne razmaknu I ugledamo – Daleko! Italija je s one strane – Mada ko stražar između – Alpi svečani – Alpi sirenski – Vječito čuvaju među! II I Pročelje i Začelje Sjećanje –…

25. juna 2016.
Tri mita o putovanju iza Sunca

Knjiga Tri mita o putovanju iza Sunca izašla je iz štampe 1. maja 2016. godine. Ona označava početak mog samoorganizovanog izdavaštva. Knjiga je tek u završnim fazama stvaranja promišljena kao jedna smisaona i estetska celina sa ovim nazivom. Prvo je napisana knjiga „Pisma Persefoni“ (2009-2011) a onda i knjiga „Herbarijum“ (2011). Obe su godinama bile…

1. maja 2016.
Pet beogradskih antikvarijata

Moć knjige je velika i neuništiva. Njeno bogatstvo je neprocenjivo, ona daje potpuno novi uvid u svet, iskustvo, pojedinca, istoriju, postojanje kao takvo. Knjiga nikada neće biti prevaziđena kao medij. Sam predmet je, za mene, oduvek bio magičan, nezavisno od sadržaja. Volela sam da kupujem knjige, i to je oduvek bila moja mera bogatstva, da…

26. aprila 2016.
Melanholici u vrtu: „Orlando“ Virdžinije Vulf i Botičelijevo slikarstvo ili u kakvoj su vezi odeća i identitet

Te ličnosti su lepe i u izvesnom smislu nalik su na anđele, ali poseduju osećanje izgubljenosti – osećanje čežnjive sete izgnanika svesnih neiskorišćenih strasti i energije; i zato su sve njegove raznolike tvorevine prožete osećanjem neopisive melanholije. – Volter Pejter o Botičelijevom slikarstvu Melanholija je velika renesansna tema čiji su uzori u antici. U tom…

8. marta 2016.
Zurbaranove svetice kao junakinje Šekspirovih komedija ili zašto se na slikama španskog baroka samo siromašni smeju

Slikajući niz portreta kako bi ovekovečio u Španiji 17. veka najznačajnije hrišćanske svetice, Fransisko Zurbaran ih je spustio sa neba na tle, prikazao ih je kao devojke koje su posmatrači mogli videti u crkvi, na ulici, dvorskom okupljanju ili venčanju. Svetice su prikazane kao deo sveta koji se svakodnevno sreće, kao plebejke ili kao patricijke.…

5. marta 2016.
Mit o kentauru Hironu, prvom tvorcu herbarijuma i cveća dobra ili zašto je odnos učitelj-učenik važan

Tajna našeg spasenja zavisi od toga kakav smo trag ostavili u životu ljudi s kojima smo dolazili u dodir. Da li smo ih ranjavali ili isceljivali. – Sveti Jovan Zlatousti Hiron je jedan od junaka grčke mitologije, kentaur, kompozitno biće čiji je donji deo tela bio konjskog obličja a gornji ljudskog. On je, tako, u…

4. marta 2016.
Klod Pišoa & Andre Ruso: „Evropski putnici i komparativna književnost“

Putnici Svi pažljivi ljudi nalik su na La Fontenovu lastu, a prvi čovek koji je pošao svojim susedima u posetu i odande doneo neku sladokusnu priču o novim običajima bio je prvi posrednik. Postoje dve kategorije putnika s obzirom na nacionalnost: Francuzi koji odlaze u Nemačku i Nemci koji dolaze u Francusku pridonose i jedni…

16. decembra 2015.
Jirgen Jakobs & Markus Krauze: „Nemački obrazovni roman. Istorija žanra od 18. do 20. veka“

O problematici žanrovskih pojmova Pojmovi žanra i epohe neophodni su nauci o književnosti: samo tim instrumentima ona može raščlaniti i srediti svoj ogromni istorijski materijal. Precizna i jedinstvena upotreba pojmova zakon je naučnosti i preduslov za sporazumevanje bez dvosmislica i jalovih rasprava oko reči. Pokazalo se, međutim, da je ispunjenje ovog zahteva za nedvosmislenošću pojmova,…

2. decembra 2015.
Ideja kao niz složenih simboličkih slika: „Atlas Mnemosyne“ Abi Varburga

Slikovni atlas pamćenja (Bilderatlas Mnemosyne) je istovremeno umetničko i intelektualno delo Abija Varburga (Aby Warburg), nemačkog istoričara umetnosti koji je njime uspostavio revolucionaran i krajnje originalan pristup istoriji duha koji se čita sa naizgled asocijativno postavljenih slika na velikim panelima. Abi Varburg je prvenstveno mislio umetnost – posmatrao, razmišljao, povezivao i zaključivao. Realizaciju tih stvaralačkih…

23. novembra 2015.
Barok nedeljom: Frančesko Boromini

Paolo Portogezi je savremeni italijanski arhitekta i teoretičar umetnosti. U ovom fiktivnom intervjuu, Portogezi, koristeći se formom dijaloga, pruža čitaocima na uvid hronologiju Borominijevog života, njegovih stvaralačkih načela, promena, borbi i sumnji. Esej u formi intervjua je pred nama. Je li istina, Maestro, da ste sa petnaest godina pobegli od kuće i otišli u Rim…

1. novembra 2015.
Vavilonska kula na slikama flamanskih majstora 16. i 17. veka

Predanje o Vavilonskoj kuli jedno je od najzanimljivijih u Starom zavetu. Nalazi se u „Knjizi postanja“ (11, 1-9), a predstavlja simbol pomame ljudske taštine i opčinjenosti materijalnim bogatstvom. Predanje objašnjava i poreklo mnoštva jezika. Evo odlomka značajnog za ovu temu: A bijaše na cijeloj zemlji jedan jezik i jednake riječi. A kad otidoše od istoka,…

11. oktobra 2015.
Bogdan Suhodolski o Brojgelovom slikarstvu

Nazvali su ga seljačkim jer je u mnogobrojnim slikama prikazao život seljaka, njihov rad i zabave. Prikazao je svadbenu povorku koja prati mladu i mladoženju, svadbenu gozbu u sobi punoj gostiju, divne svadbene igre na otvorenom prostoru, i to u dve različite verzije. Pokazao je rad žetelaca i njihov prost ručak u polju, košenje sena…

10. oktobra 2015.
Miholjska melanholija

Povodom nestalnih iskri lepote, povodm života koji straćiš u ovom gradu, a koji bi straćio i u bilo kom drugom. Povodom prijateljstava koja prekineš, povodom ljubavi koje, poput lepih zalazaka sunca, ostave nekakav utisak, neodrediv i kratak. Povodom lepote koju donosi jesen, stvorena za uspomene, povodom saznanja da će dani biti kraći i da će…

27. septembra 2015.
Pet pesama Konstantina Kavafija

GRAD Kažeš: „Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog mora. Naći će se drugi grad bolji od ovog. Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen; i srce mi je – kao leš – pokopano. Dokle će mi um ostati u ovoj tmini. Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam, crne…

1. avgusta 2015.
U duši obožavaoca grčke vedrine: Alber Kami i Fridrih Helderlin

Kako sam mogao da se s toliko sunca u sećanju kladim u besmisao? Ko je imao prilike da se približi Helderlinu i Kamiju zna kakvo se ćarlijanje melanholije odvija u duši obožavaoca grčke vedrine. Prvo o Helderlinu, počevši od njegove ode Hiron i njene beskrajne lepote o umirućem kentauru koji u ekstazi bola očekuje svog…

26. jula 2015.
Predeo uokviren srcem: O Fridrihovoj slici „Hridi u Rigenu“

Slika koju prati pripremni crtež – koji se može i potpuno odvojeno posmatrati, a ne tek kao deo jedne veće celine – nastala je 1818. godine i nosi naziv Hridi u Rigenu. Rigen je ostrvo na severu Nemačke gde je slikar Kaspar David Fridrih sa suprugom Karolinom Bomer letovao iste godine kada je slika o…

23. jula 2015.
Frensis A. Jejts: „Okultna filozofija i melanholija – Direr i Agripa“

Čuveni nemački umetnik Albreht Direr (1471-1528) bio je savremenik Erazma, Lutera i Agripe: pet godina mlađi od Erazma, dvanaest godina stariji od Lutera, petanest od Agripe. Direr je bio duboko religiozan čovek čija se duhovna moć rano pokazala u ilustracijama Apokalipse. Posle druge posete Italiji (1505-1507) njegov stil je promenjen. Usvojio je italijansku teoriju umetnosti…

26. juna 2015.
Vladeta Popović: „Dante Gabriel Rozeti“

Slavni engleski pesnik i slikar, vođa prerafaelitskog pokreta, Dante Gabriel Rozeti (1828-1882), koji je imao mnogo uticaja na razvitak engleskog ukusa u drugoj polovini 19. veka, imao je u sebi veoma malo engleske krvi. Otac njegov bio je Italijan, profesor u Kings Koledžu u Londonu, gde se istakao kao poznavalac Dantea. Ali Rozeti se rodio…

26. juna 2015.
Dimitrije Jovanović o Bodlerovoj zbirci „Cveće zla“

Te cvetove zla, nikle u zlu, znao je da pronađe i uzabere prevodilac mračnog Edgara Poa, artist neobične zbirke vanredno lepih strofa. Sam naslov, srećno nađen, iznosi u sažetoj i poetskoj formi opštu ideju i označava tendenciju. U jednom pismu prijatelju Bodler piše: U ovu užasnu knjigu stavio sam svoje srce, svu svoju nežnost, svu…

26. juna 2015.
Barok nedeljom: Egon Fridel i „čudnovata psihoza koju nazivamo barokom“

Umjetni iracionalizam. Crkveni neprijatelj broj jedan je racionalizam. Pa kako ga crkva ne može potpuno istrijebiti, kuša ga potisnuti senzualizmom. Tako je nastala ona čudnovata psihoza, koju nazivamo barokom. Barok nije prirodni povratak iracionalizmu, nego izvještačena terapija, umjetni surogat, istjerivanje đavola jakim podražajima. Čovjek ne mogavši naći put, koji bi ga povratio istinskoj naivnosti, stvara…

14. juna 2015.
Barok nedeljom: Gi Debor – Barok i društvo spektakla

188. Kada umetnost postane nezavisna i počne da slika život u raskošnim bojama, to je znak da se život već približio kraju. Taj trenutak ne mogu da podmlade nikakve boje, ma koliko jarke, već samo sećanje. Veličina umetnosti vidi se samo u sumrak života. 189. Prodor istorijskog vremena u umetnost prvi put se ispoljava u…

10. maja 2015.
Kuća izlazećeg sunca

Folk standard House of Rising Sun, pesmu afro-američkog anonimnog Homera, tokom 20. veka obrađivalo je više autora, među kojima bih za ovu priliku izdvojila dva: Boba Dilena i Loren O’Konel. Iako najpoznatija verzija pripada grupi Animals meni su draže interpretacije navedenih muzičara, ne zato što su bolje, ili manje komercijalne, već zato što su notama…

9. maja 2015.
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Zbignjev Bjenjkovski

Konstrukcija sećanja na tebe Još se moje sećanje na tebe nije ohladilo i nije se formiralo u uspomenu. Stalno si nezavršena u mašti; tako daleko da ne znam – a ipak te znam napamet – tvoje oči, usta, a nekad čak ni ideju ovaploćenja čije si ti ostvarenje. Dok gledaš, kao da neki vetar iz…

4. maja 2015.
Nadrealistički časopis „Minotaur“

Kada bi neko označio na karti sve puteve kojima sam prošao, pa ih povezao linijom, možda bi nastao Minotaur? – Pablo Pikaso Časopis Minotaur izlazio je u Parizu između 1933. i 1939. godine. U njemu su objavljivana dela umetnika okupljenih oko Andre Bretona i nadrealističkog kruga, tada aktuelnog u francuskoj kulturi. Osnivač magazina bio je…

6. aprila 2015.
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Eva Lipska

KAŽEM SVOJOJ ZEMLJI Kažem svojoj zemlji: iseli se otputuj. Za trenutak budi stranac. Zatim se vrati i nastani u sebi. Promisli sve to još jednom. Uhvati sebe u letu. OPERA Draga gospođo Šubert, u mladosti sam često bolovao od opere. Tragične opere koja životu dosipa otrov, bodežom probija strah, gine u dvoboju, vrši samoubistvo. Divio…

5. aprila 2015.
Vampiri Džima Džarmuša

Only Lovers Left Alive, poslednji film američkog reditelja Džima Džarmuša, sadrži scenu gde je nekoliko sekundi oko kamere zadržano na zidu dnevne sobe jednog od junaka filma, Adama. Na zidu se nalaze uramljene fotografije svih ljudi tokom duge istorije (uglavnom zapadne) kulture koje su modernog vampira inspirisale duhovno, intelektualno i stvaralački. Na prvoj slici prepoznajemo…

2. aprila 2015.
Žoris-Karl Uismans o slici „Saloma“ Gistava Moroa

Među svim umetnicima postojao je jedan čiji ga je dar bacao u dugotrajne zanose, Gistav Moro. Bio je nabavio dva njegova remek-dela, i noćima i noćima sanjario pred jednim od njih, pred slikom Salome, koja je bila ovako zamišljena: Jedan presto, nalik na oltar katedrale, uzdiže se pod bezbrojnim svodovima koji šikljaju iz stubova zdepastih…

9. marta 2015.
Žoris-Karl Uismans o Šarlu Bodleru

Njegovo divljenje prema tom piscu bilo je bezgranično. Po njemu, književnost se dotad ograničavala na to da istražuje površinu duše ili da prodre u pristupačne i osvetljene njene donje spratove, utvrđujući ovde-onde slojeve smrtnih greha, proučavajući njihove žile i njihovo rastinje, beležeći, kao Balzak, na primer, slojevitost duše obuzete monomanijom neke strasti, častoljubljem, škrtošću, očinskom…

9. marta 2015.
Žoris-Karl Uismans o klasičnoj muzici

Ali on je naročito doživljavao neizrecive radosti slušajući gregorijansko pojanje, koje orguljaš beše održao uprkos novim idejama. Taj oblik, koji se danas smatra zastarelim gotskim oblikom hrišćanske religije, arheološkim kuriozumom, ostatkom starih vremena, bio je jezik starodrevne crkve, duša srednjeg veka; to je bila ona večna molitva što se poje, modulira u zanosu duše, večna…

9. marta 2015.
Anton Pavlovič Čehov: „Šala“

Vedro, zimsko podne… Mraz čvrst, puca, i Nađenjki, koja me drži ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kosi na slepoočnicama i maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od naših nogu pa do same zemlje pruža se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke,…

27. februara 2015.
Zašto je Satana romantičarski heroj?

Engleski pesnik i slikar Vilijam Blejk između 1805. i 1810. godine dobio je porudžbinu da ilustruje određene biblijske knjige. Četiri akvarela koja prikazuju zmaja, čudovište koje se pominje u Knjizi Otkrivenja, nastala su u tom periodu. Svaka od tih slika ima određeni narativ koji prati tok biblijske knjige koju je napisao Sveti Jovan jevanđelista. Blejk…

6. januara 2015.
Džon Kits: „Oda grčkoj urni“

Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, ti, pevaču šumski, što kroz usta tvoja navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve…

5. januara 2015.
Vilijam Blejk: „Tigar“

Tigre, tigre, plamni sjaju U mračnome šumskom kraju, Ko je to, što smrću vlada, Tvorac tvoga strašnog sklada? Kog prostranstva dalekoga Beše vatra oka tvoga? Kojim se krilima vinu? Koja ruka vatrom sinu? Koja spretnost, koje sile, Istkaše ti srca žile? A kad srce tući stade, Šta li mu to snagu dade? Kog čekića, kog…

3. januara 2015.
„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“: Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu

On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajanja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i…

2. januara 2015.
Ikarov pad: Piter Brojgel i Vistan Hjuz Oden

Pojedinačan ljudski pad događa se uvek u uglu slike sveta. Naizgled, niko ga ne primećuje. Osim umetnika. U vezi sa patnjom nikad nisu grešili Stari majstori: kako su samo dobro razumeli Njeno mesto u ljudskom životu, ona se dešava Dok neko drugi jede ili otvara prozor ili prosto tromo korača; Kako, dok starci svečano, strastveno…

10. decembra 2014.
Egzotična i divlja fauna „Cveća zla“

Bodlerov bestijarij, tu izmaštanu faunu maštarija, čine šakali, keruše, panteri, majmuni, kraguji, škorpije i guje. Tu su još i mačke, albatrosi, sove i jedan ukaljani labud pokraj Luvra koji beži iz kaveza. Ova poetska menažerija skiči, zavija, sikće, tuji iz stranica Cveća zla, te estetske i misaone vodilje svih zaljubljenika u romantizam i dekadenciju, Pariz…

30. novembra 2014.
Žerikoovi portreti duševno obolelih i odlomak iz romana „Idiot“

Pa ipak, moram da primetim da u svakoj genijalnoj ili novoj čovečijoj misli, pa čak i prosto u svakoj glavi – uvek ostaje nešto što se nikako drugim ljudima ne može objasniti, pa makar vi čitave knjige ispisali i makar svoju misao trideset i pet godina objašnjavali. Još uvek će ostati nešto što ni za…

17. novembra 2014.
Barok nedeljom: Kuća za lutke Petronele Ortman

Uđeš u sobu – ali morala bi se upregnuti sva sredstva engleskog jezika, i bila bi potrebna čitava jata nezakonito skovanih reči da bi žena mogla da kaže šta se događa kada ona stupi u sobu. Te sobe se potpuno razlikuju; ili su mirne, ili u njima tutnji; gledaju na more ili, pak, na zatvorsko…

19. oktobra 2014.
Sugestija, nedorečenost i tišina u Vermerovim sobama sa lepim nameštajem

Kamerne scene Jana Vermera stoje nasuprot buci i haosu sveta. U njima ima nečeg poetskog i nedorečenog. Ljudi prikazani na njegovim slikama, kao i enterijer bogat nameštajem i umetničkim predmetima, pozivaju nas da se prepustimo jednom sasvim drugačijem svetu od našeg. U prostorima u kojima Vermer smešta svoje portretisane sve deluje nepomično. Tišina je ono…

17. oktobra 2014.
Barok nedeljom: Fascinacija insektima

Gle ovu buvu, i gle u njojKako je malo onog što mi odreče;Mene je sisala prvo, sad siše tebe,I u ovoj se buvi naše dve krvi mešaju:Priznaj: to se ne može zvatiGrehom, il sramom, il gubitkom devičanstva,No ipak ona uživa pre no što se udvara,I najedena se nadima od jedne krvi što od dve posta,A…

21. septembra 2014.
Anđelo Marija Ripelino o kabinetu kurioziteta Rudolfa II

Kunst und Wunderkammer bili su zlatni majdan sitnih predmeta koji su ređani jedan uz drugi mikroskopski brižljivo: sitni radovi izvedeni u slonovači, na orahovim ljuskama, košticama trešnji i školjkama, tanani ornamenti u emajlu. Sjajno slikarstvo Jorisa Hofnagela može da posluži kao zaštitni znak Rudolfove velike ljubavi prema sitnim drangulijama: tu umetnik nabacuje cveće, voće, leptire,…

20. septembra 2014.
Žan-Pjer Bajar o lavirintima i simbolika slike Bartolomea Veneta

Ikar: Prošao sam sve puteve logike. Umoran sam od lutanja vodoravnom, pokošenom, golom pustopoljinom. Gamižem, a hteo bih uzleteti. – Andre Žid, Tezej Ako mi, kao i Rene Genon, smatramo da posvećenje (inicijacija) predstavlja delotvorno i neprekidno prenošenje znanja, obučavanje putem inicijatičkog lanca vodi novoobraćenika (neofita) od spoljnog sveta ka unutrašnjosti, od vrata tajnog hrama,…

17. septembra 2014.
Šta je alhemija?

Alhemija je umetnost transmutacije (pretvaranja) metala u zlato. Ali pravi cilj alhemije nije bio proizvodnja kovanog zlata za upotrebu, ili, kao u Kini, pitkog zlata, napitka kojim bi se postigao dug telesni život. Alhemija ni u jednoj svojoj fazi nije preteča hemije, nego simbolička operacija. Verovali su, kaže jedan stari kineski tekst, da je reč…

15. septembra 2014.
Ijan Vat: „Renesansni individualizam i protivreformacija“

BELEŠKA O INDIVIDUALIZMU Termini individua i individualnost izvedeni su iz latinskog individuus, što znači nepodeljen ili nedeljiv. U engleski su stigli preko srednjevekovnog francuskog i po svoj prilici su najpre korišćeni u ranom XVII veku. Oksfordski rečnik engleskog jezika pod odrednicom individualno, koje definiše kao „ono što je svojstveno pojedinačnom ljudskom biću“, citira Frensisa Bejkona:…

21. avgusta 2014.
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Zbignjev Herbert

PRIČA O RUSKIM EMIGRANTIMA Bilo je to godine dvadesete ili dvadeset prve stigli su ruski emigranti vrlo visoki plavi sanjalačkih očiju sa ženama kao san kad su prelazili preko trga govorili smo – ptice selice odlazili su na plemićke balove okolo se šaptalo – kakvi biseri ali kad su se gasila svetla zabava ostajali su…

19. avgusta 2014.
Jovan Hristić: „Hamlet i njegovi savremenici“

Ne primećujemo uvek da su četiri velike figure novovekovne mitologije, doktor Faust, Hamlet, Don Kihot i Don Žuan, gotovo savremenici. Godine 1587. Johan Špis objavio je u Frankfurtu anonimnu Povest o doktoru Johanu Faustu, a godinu dana kasnije, oko 1588, pojavio se Doktor Faustus Kristofera Marloa; oko 1602. igran je Šekspirov Hamlet, a 1604. objavljen…

17. avgusta 2014.
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Tadeuš Ruževič

MOJA POEZIJA Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je…

11. avgusta 2014.
Rolan Bart o Arčimboldovom slikarstvu

Zvanično, Arčimboldo je bio Maksimilijanov portretista. Ipak, njegova delatnost je umnogome prevazilazila slikarstvo: sastavljao je grbove, ambleme za vojvodstva, kartone za vitraže, tapiserije, ukrašavao je ormare od orgulja, čak je i smislio kolorometrijsku metodu muzičke transkripcije po kojoj se „melodija mogla prikazati malim mrljama boje po papiru“; ali pre svega, bio je zabavljač prinčeva, lakrdijaš:…

5. avgusta 2014.
Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Adam Zagajevski

DUGA POPODNEVA Bila su to duga popodneva, kada me je napuštala poezija. Strpljivo plovila reka, gurajući ka moru lenje barke. Bila su to duga popodneva, obala slonovače. Senke ležale u ulicama, izlozi puni ponosnih manekena, koji su mi izazivački, smelo gledali u oči. Iz gimnazija izlazili profesori praznih lica, kao da ih je Homer pobedio,…

4. avgusta 2014.
Tomas Man: Umetnik severa i umetnik juga – „Tonio Kreger“ (odlomak)

Pred jesen reče Tonio Kreger Lizaveti Ivanovnoj: Zbilja, ja putujem, Lizaveta; moram se provetriti, odlazim, izmičem i bežim. Kako to, baćuška, blagoizvolevate li opet krenuti za Italiju? Bože, prođite se već Italije, Lizaveta! Ravnodušna mi je Italija do preziranja! Davno je to bilo kad sam mislio da mi je tamo mesto. Umetnost, je li? Nebo…

28. jula 2014.
Tomas Man: Problem umetnika – „Tonio Kreger“ (odlomak)

Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih…

28. jula 2014.
Tomas Man: Umetnik i drugi – „Tonio Kreger“ (odlomak)

Jesam li vas zaboravio? – pitao se on. – Ne, nikada! Ni tebe Hanse, ni tebe, plava Inga! Ta za vas sam ja radio, i kada sam čuo odobravanje, obazirao sam se potajno da vidim da li vi imate u njemu udela. Jesi li sada pročitao Don Karlosa, Hanse Hanzenu, kao što si mi obećao…

28. jula 2014.
Margerit Jursenar o svom romanu „Hadrijanovi memoari“

Ova knjiga bila je zamišljena, zatim napisana, u celosti ili delimično, u različitim oblicima između 1924. i 1929. godine, između moje dvadesete i dvadeset pete godine. Svi su ti rukopisi uništeni, što su i zasluživali. Ponašla sam u jednoj svesci Floberove prepiske, koju sam mnogo čitala i mnogo ispodvlačila oko 1927. godine, nezaboravnu rečenicu: Pošto…

26. juna 2014.
Nemoguće ljubavi Margerit Jursenar

Poljubite me jer nema sumnje da ćemo se sresti tek na drugom svetu kada naši poljupci više ne budu imali usana. – Margerit Jursenar Dve lepo obučene devojke prikazane su na slici vibrantnih boja, koje prenose utisak vedrog jutra, kada se sve čini mogućim, kada je optimizam tih, i nenadan, ali prisutan i postojan poput…

25. juna 2014.
Godine putovanja Margerit Jursenar

Margerit Jursenar je bila kosmopolita u najboljem i najplemenitijem značenju te reči. Pripadnica građanske klase, pod uticajem različitih kultura, posredstvom umetnosti, a zahvaljujući liberalnom obrazovanju kakvo je sticala, bilo u Belgiji, bilo u Francsukoj, bilo na mnogobrojnim putovanjima koje je njen otac, Mišel de Krejankur, osoba avanturističkog duha i neformalnog odnosa prema životu, poduzimao, na…

24. juna 2014.
Sećanja jednog Evropejca: Gradovi, sobe i portreti Štefana Cvajga

Knjigu Jučerašnji svet (Sećanja jednog Evropejca) Štefan Cvajg počinje da piše 1934. godine, predosećajući nadolazeću političku katastrofu Evrope. Knjiga je pisana na nemačkom, i na tom jeziku je prvo i objavljena, u Štokholmu, 1942, a već naredne godine štampana je i na engleskom, u Londonu. Jučerašnji svet se sastoji od „Predgovora“ i šesnaest poglavlja. U…

4. maja 2014.
Evropejci i kosmopolite: Štefan Cvajg i Margerit Jursenar

Kada su počele da propadaju zidine geta, Jevreji su prodrli u duhovni prostor Evrope iznenađujuće brzo i uspešno. Neki, kao Marks, Frojd ili Ajnštajn postali su osvajači sveta, hiljade Jevreja uklopilo se u elite svih oblasti civilizacije: u nauku, umetnost i politiku. Po svoj prilici upravo tako nejasan status, neodređen identitet, dopuštao im je da…

3. maja 2014.
Kako da patiš uspešno: „Jedna Svanova ljubav“ Marsela Prusta

Početkom aprila ove godine bila sam u Beču i Budimpešti. Volim atmosferu stare srednje Evrope. Moji afiniteti prema tom prostoru proizilaze iz umetnosti: Klimt, Šile, Muzil, Kafka. Klaudio Magris i knjiga Dunav. Međutim, ovoga puta sam, zapravo, bila podstaknuta knjigama Štefana Cvajga i Margerit Jursenar, koje uvek izdvajam kao svoje velike uzore u pogledu načina…

27. aprila 2014.
Barok nedeljom: „Ako se ljubav hrani muzikom svirajte još, tu hranu dajte meni!“

Ako se ljubav hrani muzikom Svirajte još; tu hranu dajte meni U preobilju Vilijam Šekspir, Bogojavljenska noć (I, 1) Barok nedeljom je nova serija objava na ovom mestu. Nedelja je težak dan, dosadan i deprimirajuć. Iako tokom čitave nedelje pojedinac mašta o vikendu (dokaz robovlasničkog odnosa koji vlada u društvenom ekonomskom poretku), nedelja mu je…

9. marta 2014.
Osmeh Svetog Jovana Krstitelja na slici Leonarda da Vinčija

Bez obzira na to koliko su se određena tumačenja Leonardovih dela poslednjih godina kretala u pravcu isticanja novih i neobičnih istorijskih i biografskih detalja, ja i dalje u njima vidim, pre svega zahvaljujući svetlosti postignutoj sfumato tehnikom, izvesnu atmosfersku napetost, pre mističnu nego misterioznu, neodređenu, blagu, gracilnu, suptilnu, baš kao note kompozicije koju čujemo u…

8. marta 2014.
Prikazi konja u renesansnoj umetnosti: Simone Martini, Benoco Gocoli, Paolo Učelo

Venecijanski umetnik Jakopo Belini na jednom crtežu prikazao je viteza na krilatom konju, ili nekom drugom mitskom stvorenju koje ima istovremeno odlike zmaja i konja, kombinujući na taj način sveto i svetovno, religijske prikaze i viteške turnire. Na osnovu tog primera možemo zaključiti da su se konji u renesansi prikazivali određenim povodima: pri obeležavanju bitaka,…

6. marta 2014.
Putnik Igo

Ti se nadaš da čuješ nešto više o Viktoru Igou. Šta mogu da ti o njemu kažem? To je čovek kao i svaki drugi, sa dosta ružnim licem i dosta prostom spoljašnjošću. Ima izvanredne zube i veličanstveno čelo, bez obrva, bez trepavica. Malo govori, izgleda da pazi na sebe i da neće da govori više…

27. februara 2014.
Putnik Kurbe

Uvek će te, slobodni čoveče, srce vućiMoru, tvom ogledalu, jer sebe duša tvojaVidi u talasanju tog večnog nespokoja,A i tvoj duh je isti ponor zastrašujući! Ti uživaš roneći u sopstvenoj toj slici;Tvoj pogled je miluje, tvoj zagrljaj je hvata;Srce ti se raduje odjeku svoga bataU toj neukrotivoj i divljoj tužbalici. Podjednako ste mračni i ćutljivi…

26. februara 2014.
Mermer mek kao meso: O Berninijevoj skulpturi „Otmica Persefone“

Koje su dominantne odlike složenog i dugog umetničkog perioda kao što je barok? Šta je religijska previranja i preispitivanja dogmi dodatno obavilo aurom dvosmislenosti više nego opskurnost i strasti? One su, uprkos ekstatičnoj površini, zapravo vodeće odlike dekadentnog pravca koji čoveka, uprkos verskom fanatizmu epohe, nije približio bogu (ako je sudeći po izboru tema i…

30. januara 2014.
Pusti me da dugo plačem: O Berninijevoj skulpturi „Apolon i Dafne“

Priču o bogu Apolonu i nimfi Dafne italijanski barokni skulptor, arhitekta i slikar Đovani Lorenco Bernini mogao je pročitati u delu Metamorfoze rimskog pesnika Ovidija. Prema tvrdnjama teoretičara, ova skulptura rezultat je nadmetanja prostornih i vremenskih umetnosti. Skulptura i slikarstvo su prostorne dok su književnost i muzika vremenske umetnosti. Postavljalo se pitanje kako jedna umetnost…

30. januara 2014.
Posle godina učenja slede godine putovanja: Umetnik i Italija iliti Et in Arcadia ego!

Gde limun rađa, znaš li kraje te,U gustom lišću pomorandža zre,Gde s plava neba lahor duše čist,Gde mirtin cvet uz lovorov stoji list?Znaš li ih ti? Veza umetnika i Italije poznata je odavno. Još od renesanse kada Albreht Direr odlazi tamo da bi se školovao, gradovi poput Venecije, Firence, Rima, Parme, Milana i Napulja ostali…

26. decembra 2013.
Helderlinova pesma o Napoleonu Bonaparti

Svete su posude pesnici, U kojima vino života, duh Junaka se čuva. Ali duh ovog mladića hitri Zar ne bi razorio ono Čime ga obuhvatiti želiš, posudu? Pesniče ne dotiči ga kao ni prirode duh, Na takvoj građi od veštaka postaje dete. U pesmi on ne može živeti ni trajati, On živi i traje u…

26. decembra 2013.
Vrzino kolo i veštičje sabati: Fransisko Goja i Margerit Jursenar

Šta je seljaku koji je teško živeo značio odlazak na vrzino kolo? Ono što ovde zovemo „bojiti grad u crveno“, odnosno proslavljati, uz malu i vrlo uzbudljivu nijansu opasnosti; vrzino kolo je bila njihova diskoteka, mesto njihovog prepuštanja čulima i pijanstvu, njihova javna kuća. Ako hoćemo da umanjimo ugled sekti, postoje bolji načini nego što…

1. decembra 2013.
Godišnja doba i umetnost: Saj Tvombli

Quattro Stagioni ili Četiri godišnja doba jeste ciklus od četiri slike koje je Saj Tvombli, američki umetnik sa adresom u Rimu, započeo 1993. a završio 1995. godine. Bojom i potezom četkice, rastrzanim i drhtavim, kao distinktivnim obeležjima mnogih dela apstraktne umetnosti, slikar predočava četiri doba godine, temu koja je deo klasične umetnosti i koja je…

25. novembra 2013.
Silvija Plat čita pesme iz zbirke „Arijel“

Zbirka Arijel američke pesnikinje Silvije Plat objavljena je 1965. godine, dve godine posle pesnikinjine smrti. Tridesetog oktobra 1960. godine, tri dana posle svog tridesetog rođendana, Silvija Plat čitala je pesme koje su tonski zabeležene onim redosledom po kome se pojavljuju u zbirci. Pored romana Stakleno zvono (1963), Silvija Plat napisala je i dve zbirke poezije,…

21. novembra 2013.
Tri forme Kazimira Maljeviča: krug, krst, kvadrat

Kada nestane navika svesti da u slikama vidi prikaz krajolika prirode, madona i bestidnih venera, tek onda ćemo moći da vidimo čisto slikarsko delo. Preobrazio sam se u nulu forme i izvukao sebe iz vrtloga besmislice akademske umetnosti. Uništio sam obruč horizonta i izašao iz kruga stvari, van obruča horizonta, u kojem su zarobljeni slikar…

19. novembra 2013.
O identitetu i ogledalima: „Bela tvrđava“ Orhana Pamuka

Interesantno je napraviti poređenje renesansne perspektive, korišćene na zapadu, i islamskog minijaturnog slikarstva koje je ukrašavalo mnogobrojne knjige tokom 16. i 17. veka, a koje perspektivu nije koristilo. Formalne odlike oba načina predstavljanja sveta i njegovih pojava upućuju na složena religijska, etička i estetička pitanja, kao i na civilizacijske razlike, poimanje čoveka i njegovog mesta u svetu. Renesansna…

26. oktobra 2013.
Sećanje na spokoj septembarskog podneva, njegovu boju i tišinu: Klod Loren i Fjodor Dostojevski

Da, to navodi na pomisao, lišenu bilo kakve euforije, možda čak pre setnu, da, doista, krajem septembra ili početkom oktobra ume da dođe sanjani dan i svet se ukaže u svom savršenstvu. Potvrđuje se da je sreća moguća. Za svaki takav dan, za svako takvo jesenje popodne, treba biti zahvalan beskrajno, ako se takvo popodne…

24. septembra 2013.
Evokativna melanholija predmeta u praznoj sobi: Žan-Batist Simeon Šarden

Ovi tihi prostori, ove prazne sobe čine se nedodirnute zvukom. Tamne su, nagoveštavaju krhkost, stidljivost pred zrakom. On će razobličiti njihovu tajnu: nespremnost da prevaziđu sebe, ograničenja svojih zidova. Zašto si zatvorio vrataod svoje prazne sobe? U njoj ničega nema,niko ti ne može ništa odneti.Zašto čuvaš tu prazninu,zašto čuvaš te senke po zidovima? Brat ti…

6. septembra 2013.
Tuga koja se osetila u tišini i neobuzdanosti vrelog podneva: Kompozicije Filipa Glasa

Leta 2009. godine bilo je neizdrživo vruće. Svako leto za mene predstavlja potpuno davljenje u vrelini očajanja. Ne volim ga jer nisam rođena na prostoru koji je adekvatan za to godišnje doba. Leta su za srećnije narode, lepše pejzaže, drugačija shvatanja svakodnevnog života. Leto ne bih umela da poistovetim sa umiranjem od tuge na betonu,…

31. avgusta 2013.
Upotreba tuge: Lizel Miler i Meri Oliver

LIZEL MILER: KADA ME PITAJU Kada me pitaju kako sam počela da pišem pesme ja im govorim o ravnodušnosti prirode. Bilo je to malo pošto je moja majka umrla blistav junski dan, sve je cvetalo. Sela sam na sivu kamenu klupu u divno održavanoj bašti, ali ljiljani su bili gluvi kao uši zaspale pijanice, a…

21. avgusta 2013.
Ikarov pad: Piter Brojgel i Vilijam Karlos Vilijams

Po Brojgelu kada je Ikar pao bilo je proleće seljak je orao svoju njivu sva raskoš prirode se razbudila trepereći pokraj ivice mora obuzeta sobom znojeći se na suncu što je istopilo vosak krila nevažno na pučini voda je prsnula sasvim neopaženo to se utopio Ikar Piter Brojgel, renesansni flamanski slikar, inspirisao je dva veoma…

19. jula 2013.
Tradicija i individualni talenat: Nik Kejv

Kada govorimo o delu Nika Kejva prvenstveno se moramo koncentrisati na njegovu poeziju koju je poput trubadura – ali sa više žestine, ekspresije i morbidnosti – izrazio kroz svoju muziku, putujući, nastupajući sa bendovima The Birthday Party i The Bad Seeds. U tom smislu, možemo ga pridružiti ličnostima savremene kulture kao što su Bob Dilen…

14. jula 2013.
Vladimir Majakovski: „Oblak u pantalonama“

Tebi, Ljiljo Misao vašu,što mašta na omekšalom mozgu,ko lakej na masnoj sofi, od sala nadut,dražiću dronjcima srca okrvavljenim grozno,sit narugavši se, bezočan i ljut. Ja u duši nemam nijedne sede vlasi,ni staračke nežnosti nema u njoj!Svet sam zaglušio snagom svog glasa,dvadeset dvogodišnjak – idem,lepotan, svoj Nežni!Vi ljubav stavljate na violinu.Na talambase je mećete grube.A ne…

1. jula 2013.
Biti gluv i biti genijalan: Fransisko Goja i Ludvig van Betoven

Na koje ličnosti prvo pomislimo kada kažemo 19. vek? – Napoleon. Dostojevski. Na koji oblik društvenog događaja? – Na revoluciju. Skici za portret 19. veka pridružujemo još dva značajna poteza: španskog slikara Fransiska Goju i nemačkog kompozitora Ludviga van Betovena. Obojica su svojom umetnošću proširila granice koje su im vremenom i mestom rođenja date, stvarajući…

24. juna 2013.
Devojka i njeno ogledalo: Žorž de la Tur i Franc Šubert

I svetlo svetli u tami, i tama ga ne obuze. (Jovan, 1, 5) Tri platna francuskog slikara Žorža de la Tura i koncert za gudački kvartet austrijskog kompozitora Franca Šuberta, uprkos viševekovnoj razlici, kao i odlikama koje im zakonitosti njihovih umetnosti nameću, spaja zajednička tema: kontemplacija mlade devojke o prolaznosti. Devojka je, po ikonografskim odlikama…

23. juna 2013.
Ogledala: Horhe Luis Borhes i Rene Magrit

Već u prvim minutima dokumentarnog filma o Borhesu – delom biografije, delom kritičkog osvrta, delom glorifikacije – naratorka pominje da je pisac kao dete imao veliki strah od ogledala jer je mislio da u trenutku ogledanja neće videti svoje lice. Nije rečeno da ga neće prepoznati, već da ga neće videti. Nažalost, strah se obistinio…

22. juna 2013.
Melanholija i voda: Virdžinija Vulf i prerafaelitske muze

Gertruda: Avaj, mila moja devojko, šta znači ta pesma? Katatonija je definisana kao jedna od mogućih manifestacija mentalnog oboljenja koje se zove šizofrenija. Pokreti obolelog su spori, govor neorganizovan, reakcije na spoljašnje pojave abnormalne, oboleli često ponavlja ono što drugi učine ili kažu. Jedna vrsta odsutnosti, zaumnost, jurodivost prisutna je na licima obolelih. Osobe obolele…

21. juna 2013.
Dve verzije Leonardove slike „Bogorodica među stenama“

Prvu verziju slike Bogorodica među stenama italijanski renesansni majstor Leonardo da Vinči naslikao je otprilike 1483. godine. Ta verzija danas se nalazi u muzeju Luvr u Parizu. Druga verzija slike nastala je otprilike 1506. godine i danas se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Naglašavanje prostora u kojima se slike nalaze nije slučajno jer se…

30. maja 2013.
Pesimizam i taština u „Knjizi Propovjednikovoj“

Taština nad taštinama, veli propovjednik, taština nad taštinama, sve je taština. Kaka je korist čovjeku od svega truda njegova, kojim se trudi pod suncem? Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvijek. Sunce izlazi i zalazi, i opet hita na mjesto svoje odakle izlazi. Vjetar ide na jug i obrće se na sjever:…

29. maja 2013.
Dominantna i subverzivna moć: „Atena i kentaur“ Sandra Botičelija

Sandro Botičeli, jedan od velikih umetnika italijanske renesanse, naslikao je delo na kome su prikazani kentaur i boginja Atena oko 1482. godine. Slika je trebalo da sa njegovom alegorijskom predstavom proleća bude izložena u jednoj od prostorija palate Medičijevih. Sticajem okolnosti ona je dugo bila izgubljena a ponovo je otkrivena i prepoznata kao Botičelijevo delo…

13. aprila 2013.
Seksualne persone Šarla Bodlera

Zamislimo škorpiona koji je istovremeno hranjen i uništavan svojom otrovnom tečnošću. Za razliku od zmije, koja otrov skladišti na vrhu jezika, škorpion svoj talog nosi u središtu tela – trbuhu, utrobi, nutrini, kako god nam je draže da nazovemo centralni deo živih bića, onaj najprimarniji i najzahtevniji, koji svakom prilikom spori širenja duha i uslovljava…

9. aprila 2013.
Jedna priča Franca Kafke

DA JE NE BIH SREO Iz Plave sveske Volim je i ne mogu sa njom da razgovaram, uhodim je da je ne bih sreo. Voleo sam devojku koja je i mene volela, ali morao sam da je ostavim. Zašto? Ne znam. Bilo je to kao da je okružena oružnicima koji su koplja držali napolje uperena.…

7. aprila 2013.
Sfinga bez tajne: Tri pisma za Lu Andreas Salome – Niče, Rilke, Frojd

NIČEOVO PISMO Ništa mi ne predstavlja to što sam puno patio prema pitanju: hoćete li Vi ponovo pronaći sebe, draga Lu ili ne. Nikada nisam sreo jedno tako siroto stvorenje kao što ste Vi neznalica – ali oštroumna bogata u korišćenju onoga što zna bez ukusa, ali naivna u tom nedostatku iskrena i to upravo…

8. marta 2013.
Istorija seksualnosti u doba prosvećenosti: Erotski crteži Hajnriha Fislija

Ne moramo nužno Fukoovu teoriju dovoditi u vezu sa pisanjem o švajcarsko-engleskom umetniku Hajnrihu Fisliju ali asocijacije se same nameću. Fuko ima dela retorički privlačnih naslova. Istorija seksualnosti i Istorija ludila u doba klasicizma, za nas dva najznačajnija, mogu se posmatrati kao intelektualni odgovori na ono što je Fisli predstavljao na svojim platnima i crtežima.…

6. marta 2013.
Seksualne persone Polin Reaž i Leonor Fini

Onaj koga čekamo, zato što ga čekamo, već je prisutan, već je gospodar. – Polin Reaž Italijanska slikarka Leonor Fini rođena je 1907. godine u Argentini ali je veći deo života provela u Evropi, najviše u Italiji i Francuskoj. U Parizu se tokom tridesetih godina 20. veka družila sa Elijarom, Ernstom, Batajem, Bretonom, Pikasom, Dalijem,…

1. marta 2013.
Srce tako belo: „Zimsko putovanje“ Franca Šuberta i negaženi sneg romantizma

Srce mu je kao obešena lauta;Čim ga dotakneš, ono odjekne. Šubertova muzika je za estete, eskapiste i moderne vampire pod kojima se podrazumevaju oni koji ne žele često da izlaze napolje – svetlost bi bila novo nasilje i ko zna kakve bi još gadosti razotkrila. Zato je bolje izlaziti noću, u duge šetnje, kada je…

25. februara 2013.
Deo sam one celine koja večito teži dobru: Fragmenti Fridriha Šlegela i tekstualne ruševine romantizma

Na šta sam ponosan i smem da budem ponosan kao umetnik? Na odluku koja me zauvek odvaja i izoluje od svega niskog. Na delo koje božanski prekoračuje svaku nameru i čiju nameru niko neće naučiti do kraja. Na sposobnost da obožavam ono što je savršeno i stoji mi nasuprot. Na svest da sam kadar da…

1. februara 2013.
U vremenu horoskopa: Knjiga iluminacija braće iz Limburga i jednostavna lepota boja srednjeg veka

Holandski minijaturisti Herman, Pol i Johan, poznatiji kao braća iz Limburga, između 1412. i 1416. godine ilustrovali su za francuskog vojvodu od Berija časoslov Izdašna doba vojvode od Berija (Les Très Riches Heures du Duc de Berry) između čijih su se korica našle neke od iluminacija koje su u ovom tekstu predstavljene. U pitanju je bogato…

30. januara 2013.
U vrtu jednoroga: Alegorija o devici i obuzdanoj strasti istkana na francuskoj tapiseriji

Poludeli bismo da nema samozavaravanja, snova, iluzija, mašte, življenja od priča u glavi između čijih kulisa projektujemo svoje buduće susrete i životne događaje, koji se možda nikada neće dogoditi, ali snagom želje i zamisli, kao da već jesu. Dama i jednorog na tapiserijama koje možemo videti u francuskom muzeju Klini i Metropoliten muzeju u Njujorku…

11. januara 2013.
Ikarov pad

Ranije sam češće odlazila u Zemun, moj prijatelj je tamo stanovao. Retko smo ostajali u zatvorenom prostoru, a i kada bismo, tema Ikara bila bi indirektno prisutna, „visoko“ i „nisko“ preplitali bi se: pravili smo sendviče i pričali o Ljosi, jeli bismo ih i punih usta sumirali utiske o Markesu. Onda bismo izašli i prolazili…

27. decembra 2012.
Tela koja drhte

Dugo je posmatrao Žanu, koja se opružila, okrenuta na stranu i obučena samo u tanku, providnu košuljicu. Bila je savila jednu nogu otkrivajući tako harmonične linije svog tela. Bodler skrenu pogled da ne bi podlegao neodoljivim zapovestima tela, sladostrašću koje samo obećava, a nikada ne ugasi žeđ. Ah!, reče on, telo koje pamti počinje da…

24. decembra 2012.
Napokon sama

Ja sam u suštini francusko-ruski tip romantičara – ni britanski cinik, ni nemački idealista. Šta je to francuski romantičar, ili ruski? – Neko ko dolazi sa zakašnjenjem, ko polazi od datih osnova ali ih kvalitativno prevazilazi (u slučaju Rusa) ili ih pervertira i preokreće do mere da stvara novi stil – dekadenciju. Francuski dekadenti, koji…

22. decembra 2012.
Putnik Ruso

Tema ovog eseja biće Rusoovo delo Sanjarije usamljenog šetača. Zbirka eseja, dnevnički zapis, nastavak Ispovesti? Sanjarije provociraju svojom žanrovskom nedefinisanošću. Rusoova dela obeležila su misao i književnost 18. veka. Ona su inspirisala na političkom, etičkom, filozofskom, pedagoškom i književnom planu. Ruso političke inicijatore francuske revolucije inspiriše Društvenim ugovorom, Nova Eloiza njegov je odgovor na Ričardsonove…

24. novembra 2012.
Putnik Frankenštajn

Roman Frankenštajn, delo gotskog žanra, Meri Šeli piše 1818. godine, iste godine kada nastaje i Fridrihova slika Putnik u moru magle i kada Džordž Gordon Bajron piše Don Žuana. Romantizam je na vrhuncu. Gotski roman idealizuje doba viteštva, specifično tretira prostore u kojima se odvijaju događaji, glorifikuje ruševine. Doba srednjeg veka upućuje na davno i…

23. novembra 2012.
Putnik Hitklif

Orkanski visovi, jedini roman Emili Bronte, mnogi nazivaju gotskom poemom. Poema je duža pesma sa razvijenom fabulom u kojoj su događaji prožeti lirskim elementma. Gotskim ovo delo čine prostori, prirodno okruženje, atmosfera i raspoloženja junaka. Dugo već, po rečima Vladislave Gordić-Petković, ovaj roman ima zavidnu čitalačku i kritičku reputaciju zahvaljujući „gotovo neodrživoj poziciji na tromeđi…

22. novembra 2012.
Godišnja doba i umetnost: Đuzepe Arčimboldo i Antonio Vivaldi

Jedna od očekivanih analogija kada mislimo o godišnjim dobima kao stvaralačkoj temi jeste i ova koja se odnosi na dva Italijana, na Đuzepea Arčimbolda i Antonia Vivaldija. Svaki se, na način svoje umetnosti, pozabavio simboličkim potencijalom promena godišnjih doba. Kada sam u eseju o Stravinskom, Eliotu i Orfu pisala o proleću, o odstupu pomenutih umetnika…

26. oktobra 2012.
Pesma kao korpa puna voća: „Oda jeseni“ Džona Kitsa

Doba magle, doba berićeta štedra, drugo zrelog sunca omiljena ti, da skupa blaženstvom ispunite nedra lozi oko slamnog krova što se svi: da jabuke pognu mahovinom grane obrasle, da sočnost u plodu se stiče; da krupnjaju tikve, lešnik letorast da zajezgra slatko, i da stalno niče pozno cveće, da bi pčele užurbane pomislile da će…

25. oktobra 2012.
Herbarijum

Herbarijum je skup praznih listova između kojih se stavljaju različite biljke koje se vremenom, po sklapanju korica, osuše. Neobičan način sortiranja i prepoznavanja prirodnih oblika. Ako se zamislimo nad formom knjige koja je sadržaj osušenog cveća i lišća, lako ćemo doći do zaključka zašto su herbarijumi, zapravo, metafore pesničkih zbirki. Ukoliko pratimo mit, prvi herbarijum…

24. oktobra 2012.
U početku behu more i tišina: Masao Jamamoto i Džon Zerzan

Tišina je tako precizna. – Mark Rotko Svi predmeti govore jezikom koji se može dešifrovati samo u potpunoj tišini. – Emil Sioran Tišina i more neraskidivo su povezani. U praskozorje nebo ih odražava. Tako je bilo u početku: bezbroj mogućnosti u praznini. U odsutnosti. Pronašli smo je. Koga? — Večnost.To je more koje odmiče, zajedno…

17. septembra 2012.
Simbolizam i minerali

Kada u igri zveči podrugljivo i jasno, taj svet što se metalom i kamenjem preliva ushićuje me, i ja volim besno i strasno stvari u kojima se zvuk sa svetlošću sliva. Analogije prate svaki istraživački rad. Upravo navedeni odlomak pesme Nakit Šarla Bodlera poetska je ilustracija teme koja će uslediti. Nedavno sam naišla na sajt…

9. septembra 2012.
Slika prirode i slikari prirode u umetnosti evropskog romantizma

Razlika između pejzaža (slike prirode) i pejzažnog slikarstva (slika prirode) jeste razlika između onoga što je prirodno i onoga što je umetnički stvoreno. Smatra se da je umetnost, pre svih slikarstvo, oku posmatrača otkrila pejzaž. Umetnost nam je skrenula pažnju na prirodno lepo, ukazala nam je na njega jednim višim, simboličkim posredovanjem (prema Kantovoj podeli…

2. septembra 2012.
Džez, leto i apstrakcije

Nepodnošljivo doba leta. Dosada. Nepodnošljivi časovi nepodnošljivo sporih podneva. Praznina. Smola između prstiju kao adekvatna materija kojom bi se predočila nemogućnost koncentrisanja, usredsređivanja volje, pokretanja, ostvarenja bilo kakve namere. Nesanica. Besmislenost grada. Besmislenost koleričnih napadnih polugolih ljudi. Musavi trotoari, smrad između zgrada. Prazan javni prevoz, otuđena izborana naduta lica koja otupelo gledaju kroz masno prozorsko…

12. avgusta 2012.
Ludost i tragika ljubavi u Šekspirovim dramama

Ako jezike čovječije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči. I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam. Prva poslanica Korinćanima apostola Pavla (XIII; 1, 2) Odavno je poznata…

8. jula 2012.
Putnik Čajld Harold

Ono što u našem vremenu predstavlja figura američkog pisca Džeka Keruaka, u 19. veku predstavljao je engleski pesnik Džordž Gordon Bajron. Reč je o istom mitu o prokletom umetniku i samoizgnaniku. Forme se menjaju, kao i prostori, ali ono što ostaje jesu praznina i putovanje kao polazišta samooblikovanja. Praznina, kako prostorna tako i egzistencijalna, mogućnost…

11. juna 2012.
Pećinska umetnost i crteži bikova Pabla Pikasa

Ne podnosim ljude koji pričaju o lepoti. Šta je lepo? Slikarstvo se bavi problemima. Slike nisu ništa osim istraživanje i eksperiment. Nikada ne stvaram sliku kao umetničko delo. Sve je u istraživanju. Ja stalno istražujem, i u tom stalnom traženju postoji logičan razvoj. – Pablo Pikaso Nepregledan ambis vremena prostire se između pećinskih slika nastalih…

29. maja 2012.
Kompozicije Erika Satija i atmosfera praznih nedeljnih popodneva na Monmartru

Od 1889. godine u Parizu, preciznije na Monmartru, živela su dva španska slikara, Ramon Kazas i Santjago Rusinjol. Njihova svakodnevica, osim stvaralaštva, podrazumevala je i druženje sa jednim kompozitorom, Erikom Satijem. U atmosferi njegove muzike prepoznaje se atmosfera kojom su prožeta dela ova dva slikara. Utisak je impresionistički, no, utisak je kriterijum istinitosti, kako je…

27. maja 2012.
Lunarno hladne oči Tamare de Lempicke

Njen život je bio nalik visokobudžetnoj filmskoj naraciji, a i podudarao se sa usponom sedme umetnosti, vajmarskog filma i holivudskih klasika. Aktivan stvaralački period ona provodi u Parizu tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka kada puno slika, putuje, upoznaje evropsku avangardu, boemiju i aristokratiju, čiji će društveni uticaj znati da preokrene u sopstvenu korist…

12. maja 2012.
Putnik Verter

Jadi mladog Vertera, epistolarni roman napisan 1774, prvo veliko Geteovo delo, jedno je od najznačajnih dostignuća sentimentalnog romana. Sentimentalni roman odlikuje se prenaglašenom osećajnošću i naivnošću junaka i junakinja. Gotski roman, koji postoji paralelno sa sentimentalnim romanom tokom 18. veka, odlikuju strasti, iracionalnost i specifična psihologija prostora. Osećanja i strasti u svojoj isprepletenosti određuju Verterovo…

5. aprila 2012.
Intenzitet života i okrutnost proleća: Tomas Sterns Eliot i Igor Stravinski

Početni stihovi Eliotove poeme Četiri kvarteta glase: Vreme sadašnje i vreme prošlo Oba su možda prisutna u vremenu budućem, A vreme buduće sadržano u vremenu prošlom. Ako je čitavo vreme večno prisutno, Čitavom vremenu nema iskupljenja. Šta je moglo biti jeste apstrakcija I ostaje trajna mogućnost Samo u jednom svetu razmišljanja. Može se postaviti pitanje…

30. marta 2012.
Uništiteljska komponenta lepote u noveli „Smrt u Veneciji“ Tomasa Mana

Istovremeni kontinuitet lepote i smrti dominantan je motiv novele Smrt u Veneciji Tomasa Mana. Drugi motiv, podjednako bitan za analizu, podrazumeva uporedni tok apolonijskog i dionizijskog principa koji se prepliću pri stvaralačkom procesu. Treći motiv podrazumeva izjednačavanje čovekovog tela i umetničkog predmeta kroz proces stvaralačkog posmatranja. Zaodeven u apolonijsku formu punu dionizijskog sadržaja, Ašenbah, umetnik,…

17. marta 2012.
„Njeno telo ima oblik mojih ruku“: Matisovi aktovi i Elijarova poezija

Ali u svojim noćima snevao sam samo azur – Pol Elijar U jednom periodu stvaralaštva francuskog slikara Anrija Matisa plava boja naročito dolazi do izražaja. U pesničkom izrazu Pola Elijara boja azura, mora obasjanog i istaknutog sunčanim, mediteranskim zracima, oduvek je prisutna kao afirmativan stvaralački element. U kontekstu ovog rada zajednička nit oba umetnika jeste…

3. marta 2012.
Putnik Onjegin

Aleksandar Sergejevič Puškin svoj roman u stihovima Evgenije Onjegin piše od 1823. do 1832. godine, skoro pedeset godina posle Geteovog romana Jadi mladog Vertera sa kojim smo skloni da otpočnemo tradiciju velikih romana romantizma. Puškin preuzima određene motive, crpe uticaje, kojima su se odlikovala dela njegove epohe ali ih i prevazilazi. Evgenije Onjegin, Puškinov najpoznatiji…

19. februara 2012.
Stvaralački čin kao autoegzorcizam: Leon Spiliar, Artur Rembo, Emil Sioran

Sebi. Istorija jednog od mojih ludila. – Artur Rembo Spektaklima javnih sakaćenja i pogubljenja u periodu srednjeg veka i rane renesanse pridružuju se i rituali isterivanja đavola (egzorcizmi) iz osoba čije su duše zaposele „nečiste sile“. Na sreću, takve radnje iza nas su, u vekovima odavno dovršenim. Ono što iste ne dovršava jeste naše vraćanje…

13. februara 2012.
„Naši će postupci izumreti, naše će boje izbledeti“: Hans Holbajn i Orhan Pamuk

Teča, junak Pamukovog romana Zovem se Crveno, kaže svom učeniku, jednom od najboljih minijaturista njegove radionice: „Na kraju će naši postupci izumreti, naše će boje izbledeti“. Ta izjava odgovor je na učenikovo simbolično pitanje: „Kada će se dogoditi to čudo? Kada će tolike slike koje smo radili do slepila, zaista biti shvaćene? Ljubav koju zaslužujem,…

1. februara 2012.
„Konjske su glave okrenute Večnosti“: Smrt u delu Emili Dikinson i Ingmara Bergmana

Status anglosaksonskih književnica, iako ima kanonizovan status u okviru sopstvene književne tradicije, u drugim kulturama ima problematičan i nedovoljno ozbiljno shvaćen. Kad je reč o umetnicama 19. veka, čitaoci o njima poseduju predstave kao o autorkama sentimentalnih romana čiji su protagonisti mahom naivne junakinje koje pravolinijski pohode društvene lestvice, dosežući na taj način pravdu za…

21. januara 2012.
Igračke i umetnost: Šarl Bodler i Žan-Batist Simeon Šarden

Iako stariji, francuski slikar Žan-Batist Simeon Šarden na drugoj je poziciji u naslovu teksta. Razlog se krije u činjenici da je esej Moral igračke Šarla Bodlera bio glavno polazište za ovaj tekst na koji sam asocijativno nadovezala Šardenovo slikarstvo. Na mnogobrojnim Šardenovim slikama pojavljuju se deca zagledana u svoje igračke. Poetično predstavljeni prizori svakodnevnog života francuskog…

13. januara 2012.
Putnik – junak njihovog doba: Analiza odnosa putnika i prirode u književnosti i slikarstvu romantizma

Ja sam putnik i planinar, govorio je svome srcu, ne volim ravnice i čini se da ne mogu dugo sedeti na miru. I ma šta mi još bude naišlo kao sudbina i doživljaj u tome će biti pešačenja i planinarenja: na kraju čovek doživljava još jedino samog sebe. – Fridrih Niče Motivi putnika i putovanja…

2. januara 2012.
Edit Pjaf i prazne bioskopske sale Edvarda Hopera

Edit Pjaf mi je oduvek delovala kao osoba koja nije volela svoj rođendan. Iako ne delim stav mnogih koje poznajem povodom dana svog rođenja kao najgoreg dana u godini, mislim da u takvom stavu ima mnogo potencijala za razumevanje nečije ličnosti. To je kao sa izgriženim noktima: forma je neprivlačna ali je simbolična. Značenja su…

19. decembra 2011.
Poema o životu, ljubavi i smrti Edvarda Munka

Uskoro će zvezde potražiti gnezdo u obrvama sumornog čoveka. – Georg Trakl Jeza života – poema o životu, ljubavi i smrti naziv je Munkove najpoznatije serije slika, započete 1893. godine dok je umetnik boravio u Berlinu. Teme koje njome dominiraju, ispostaviće se, bile su ciklične, one su se iznova pojavljivale, svedočeći, ne o maniru, već…

12. decembra 2011.
Kralj ponoći, prosjak zore: Anri de Tuluz-Lotrek

Mesta radnje su bordeli, cirkusi, pozorišta, kabarei i barovi. Likovi u radnji su artisti, grizete, alkoholičari, dendiji, muzičari, prostitutke, balerine, pevačice, klovnovi i makroi. Autor izokrenutog sveta je Anri de Tuluz-Lotrek, slikar, boem, dekadent i hroničar pariskog noćnog života s kraja veka (fin de siècle). Monmartr, severni deo Pariza, danas idealizujemo zahvaljujući njegovoj umetnosti. Možemo…

6. decembra 2011.
Novembar: Magla nad lišćem – Džon Etkinson Grimšo

Jedan od najpoznatijih slikara viktorijanskog perioda engleskog slikarstva bio je Džon Etkinson Grimšo. On isprva biva pod uticajem prerafaelita. Pesnici čijim se delima oduševljavao i koja je ilustrovao bili su Longfelou i Tenison, a slikar koji se divio njegovoj umetnosti, onaj koji je, kao i kasnije Kandinski, svoje slike naslovljavao kao da su u pitanju…

6. novembra 2011.
Novembar: Melanholija i uspomene – Gistav Flober

Ja volim jesen, to žalosno godišnje doba kao stvoreno za uspomene. Kad stabla više nemaju lišća, kad nebo zadržava još i u sutonu riđu šaru, koja pozlaćuje uvelu travu, slatko je gledati kako se gasi sve ono što je još nedavno gorjelo u vama. Upravo sam se vratio sa svoje šetnje po praznim livadama rubom…

3. novembra 2011.
Novembar: Nokturna – Frederik Šopen

Pojedina umetnička dela svojom temom i njenom stilističkom obradom, psihološkom karakterizacijom junaka, upotrebom boja ili tonova asociraju atmosferu koja doprinosi različitim raspoloženjima recipijenta. Ta raspoloženja, kao i asocijacije na koje određeno delo navodi, nisu ista kod svakog primaoca estetskog sadržaja. Ona su uslovljena njegovim životnim i obrazovnim iskustvom, kao i senzibilitetom koji je uvek jedinstven.…

2. novembra 2011.
Svetlost, oči, ruke. Iskustva, želje, snovi. Poreklo i smisao stvaranja

Tvoji ciljevi su umetnost i nauka, tvoj život – ljubav i obrazovanje. I da ne znaš, na putu si ka religiji. – Fridrih Šlegel Naziv ovog internet mesta može upućivati na skraćenicu mog imena, kao i teme koja će dominirati tekstovima ali, istovremeno, on može označavati i trostruki početak koje reči sloboda, putovanje i stvaranje…

23. oktobra 2011.